Ova zabrana goriva za nuklearne elektrane stupiće na snagu za oko 90 dana, ali se američkom Ministarstvu energetike dozvoljava da odobrava izuzetke do 2027. godine, u slučaju da postoji zabrinutost zbog nedostatka goriva, prenosi Rojters.
Zakonom se takođe odobrava 2,7 milijardi dolara za finansiranje izgradnje industrije nuklearnog goriva SAD, čijih 24 odsto <a href="https://insajder.net/prenosimo/rusija-isporucila-francuskoj-obogaceni-uranijum-organizacija-grinpis-ostro-reagovala">obogaćenog uranijuma </a>korišćenog u nuklearnim elektranama dolazi iz Rusije.
"Predsednik Bajden ozakonio je istorijsku seriju radnji koje će ojačati energetsku i ekonomsku sigurnost naše zemlje smanjivanjem i konačnim eliminisanjem našeg oslanjanja na Rusiju", rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.
On je podsetio da je reč o zakonu koji ispunjava multilateralne ciljeve koje su SAD zacrtale u decembru prošle godine sa Kanadom, Francuskom, Japanom i Velikom Britanijom o zajedničkom ulaganju od 4,2 milijarde dolara za povećanje kapaciteta tih zemalja u upotebi uranijuma.
Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov ocenio je da će ovaj zakon stvoriti šokove u međunarodnoj ekonomiji, ali da neće doneti priželjkivane rezultate.
"Delikatna ravnoteža između izvoznika i uvoznika uranijuma biće narušena. Život je potvrdio da je ruska ekonomija spremna za bilo kakve izazove i da brzo odgovara na poteškoće, čak i izvlačeći dobitke. Tako će biti i ovog puta", piše u saopštenju ruske ambasade na Telegram kanalu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

SAD: Bajden zabranio uvoz obogaćenog uranijuma iz Rusije

Plan koji Izrael trenutno predviđa u Rafi "rizikuje da izazove ogromnu štetu civilnom stanovništvu bez rešavanja problema", rekao je Blinken za američku televizijsku mrežu En Bi Si (NBC).
"I dalje će biti hiljade naoružanih pripadnika Hamasa" čak i uz intervenciju u Rafi, dodao je on.
Prema njegovim rečima, izraelska intervencija u Rafi bi rizikovala stvaranje "haosa" i "anarhije", a na kraju i povratka Hamasa.
"Videli smo da se Hamas vraća u oblasti koje je Izrael oslobodio na severu, čak i u Kan Junes", rekao je Blinken aludirajući na razrušeni grad u blizini Rafe.
Američke vlasti su javno zapretile da će obustaviti isporuku određenih kategorija oružja Izraelu, uključujući artiljerijske granate, ako Izrael pokrene veliku ofanzivu u prepunom gradu Rafi u južnom delu Pojasa Gaze, čemu se protivi predsednik Džozef Bajden.
Blinken je za drugu američku televiziju Si Bi Es (CBS) priznao da je u Pojasu Gaze od početka rata, 7. oktobra, ubijeno više civila nego pripadnika Hamasa.
Izvor: Beta/AFP

Blinken smatra da ofanziva u Rafi ne bi eliminisala Hamas

Nalazi američke administracije o "razumnim" dokazima koji mogu da dovedu do zaključka da je njihov saveznik prekršio međunarodno pravo u načinu vođenja rata objavljeni su u sažetku izveštaja koji je predat Kongres juče i predstavljaju najsnažniju takvu izjavu Bajdenovih zvaničnika. 
 
Ograničenje da nisu odmah mogli da povežu konkretno američko oružje sa pojedinačnim udarima izraelskih snaga u Gazi može dati vladi SAD manevarski prostor oko bilo koje buduće odluke oko toga da li da ograniče isporuku &nbsp;ofanzivnog oružja Izraelu. 
 
Nalazi administracije, što je prva procena ovakvog tipa koju su tražile Bajdenove demokrate u Kongresu, usledili su posle sedam meseci vazdušnih udara, kopnenih borbi i restrikcija u slanju pomoći tokom kojih je poginulo gotovo 35.000 Palestinaca u Gazi. 
 
Bajden je pod udarom kritika zbog podrške rata izraelskog premijera Benjamina Netanjahua protiv Hamasa. Suočen je sa rastućim besom u zemlji i inostranstvu zbog porasta broja poginulih Palestinaca i pretnje glađu u Gazi izazvanih velikim delom izraelskim restrikcijama na kretanje hrane i pomoći u tu palestinsku enklavu.&nbsp;
Američki predsednik je u završnim mesecima reizborne kampanje protiv republikanca Donalda Trampa. Suočen je sa zahtevima mnogih Demokrata da prekine dopremu ofanzivnog oružja Izraelu i osudama Republikanaca da slabi podršku Izraelu u vreme kada mu je najpotrebnija.&nbsp;
Izvor: Beta

SAD: Moguće da je Izrael koristio američko oružje za kršenje međunarodnog prava, dokazi nepotpuni

Međutim, kako je dodao, SAD ne očekuju "nikakav veliki napredak" ruskih trupa.
"Imamo poverenja u ukrajinske snage i neumorno radimo na tome da im pošaljemo oružje, koje im je potrebno za odbranu od ovih napada", rekao je Kirbi.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odobrila je danas vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 400 miliona dolara.
Pomoć je obezbeđena iz vojnih rezervi same Amerike, na osnovu ovlašćenja predsednika SAD.
Izvor: Beta

Bela kuća: Rusija će intenzivirati napade na severoistok Ukrajine, ali ne očekujemo veliki napredak

Očekuje da će se Hanteru Bajdenu suditi narednog meseca u saveznoj državi Delaver. 	
Tužioci su tvrdili da je on <a href="https://insajder.net/prenosimo/sin-americkog-predsednika-optuzen-za-ilegalno-drzanje-oruzja">protivpravno posedovao vatreno oružje</a> 11 dana i dao lažne izjave na obrascu koji se koristio za kupovinu oružja tvrdeći da nije nezakonito koristio drogu. &nbsp;	
Hanter Bajden je optužen u septembru i suočava se sa tri krivična dela koja proizilaze iz kupovine revolvera Colt Cobra 388PL 2018. godine, dok je bio korisnik narkotika. 	
Sin predsednika Bajdena izjasnio se da nije kriv za optužbe o oružju, koje je protiv njega podneo advokat Dejvid Vajs prošle godine u Delaveru, javlja CBS njuz. 	
Bajden je takođe optužen u Kaliforniji u decembru za devet federalnih poreskih optužbi, za koje se takođe <a href="https://insajder.net/prenosimo/sin-americkog-predsednika-se-izjasnio-da-nije-kriv">izjasnio da nije kriv</a>. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/sad-hanter-bajden-dobio-vise-od-20-miliona-dolara-dok-je-njegov-otac-bio-potpredsednik">Predsednikov sin</a> je tvrdio da su optužbe protiv njega ''bez presedana“ i ''neustavne“ i da je prekršen sporazum o diverziji postignut sa saveznim tužiocima. 	
U sudskim podnescima koji traže da se odbace optužbe za oružje, advokati <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-pravde-sad-podnelo-novu-krivicnu-prijavu-protiv-hantera-bajdena">Hantera Bajdena</a> su tvrdili da sporazum o diverziji, koji je od njega zahtevao da se uzdrži od upotrebe droga i alkohola i zabranjuje kupovinu i posedovanje vatrenog oružja, ostaje pravno obavezujući i važeći. 	&nbsp;
Pravni tim je takođe insinuirao da su optužbe politički motivisane. &nbsp;	
''Optužbe u ovom slučaju nisu izmišljene ili zbog bivšeg predsednika Trampa, one su rezultat izbora optuženog i podignute su uprkos, a ne zbog bilo kakve spoljne buke koju prave političari", naveli su savezni tužioci.&nbsp;
Dejvid Vajs takođe služi kao glavni federalni krivični tužilac u Delaveru, na mesto na koje ga je imenovao bivši predsednik Donald Tramp. &nbsp;
Državni tužilac Merik Garland odlučio je da Vajsa zadrži na toj poziciji i kasnije ga je imenovao za specijalnog tužioca da sprovede <a href="https://insajder.net/prenosimo/hanter-bajden-se-izjasnio-da-nije-kriv-za-optuzbe-o-neplacenom-porezu">istragu </a>Hantera Bajdena.
Izvor: Tanjug

Apelacioni sud SAD odbio da odbaci optužbe o oružju protiv Hantera Bajdena

Bajden je u intervju za CNN rekao da su SAD i dalje posvećene odbrani Izraela, kojem će slati rakete presretače "Gvozdena kupola" i drugo defanzivno oružje, ali ako Izrael "ide" u <a href="https://insajder.net/prenosimo/izraelske-trupe-preuzele-kontrolu-nad-prelazom-rafa-na-strani-gaze">Rafu</a>, Vašington ga neće snabdevati ofanzivnim oružjem. 
 
 Taj intervju je najoštrija Bajdenova javna izjava o potencijalnoj izraelskoj vojnoj operaciji, a usledila je posle odluke da se pauzira isporuka teških bombi Izraelu prošle nedelje zbog zabrinutosti da se američki saveznik bliži <a href="https://insajder.net/prenosimo/borelj-rafa-ne-sme-biti-napadnuta-pozivam-izrael-da-se-ukljuci-u-mirovni-proces">napadu na Rafu</a> uprkos javnim i privatnim upozorenjima administracije SAD. 
 
 Ambasador Izraela u UN Gilad Erdan rekao je u sredu da se njegova vlada oseća izneverena zbog pauziranja isporuke bombi, preneo je Asošiejted pres. 
 
 To je vrlo razočaravajuča odluka, čak i frustrirajuća rekao je Erdan za izraelski TV kanal 12, ali je dodao da ne misli da taj potez označava šire zaustavljanje američke pomoć Izraelu. 
 
 U izjavi za izraelski javni servis Kan Erdan je posle Bajdenove izjave da mora da izabere između američkog oružja i ofanzive na Rafu rekao da svaki pritisak na Izrael daje nadu neprijateljima te zemlje. 
 
 "Ima mnogo američkih Jevreja koji su glasali za predsednika i Demokratsku partiju i sada oklevaju", zaključio je Erdan. 
 
 On je nagovestio da odluka potiče od političkog pritiska na Bajdenovu adminstraciju u Kongresu, zbog protesta u kampusim na univerzitetima i predstojećim predsedničkim izborima u SAD.
Izvor: Beta&nbsp;

Bajden: SAD neće snabdevati Izrael oružjem za napad na Rafu

"To je vrlo <a href="https://insajder.net/prenosimo/ostin-predsednik-sad-odlucio-da-se-zaustavi-isporuka-municije-izraelu">razočaravajuća odluka</a>, čak frustrirajuća," rekao je ambasador Erdan za vesti Kanala 12 i dodao da ne misli da ta odluka ukazuje na širi prekid američke pomoći Izraelu, prenosi Tajms of Izrael.
Erdan je nocenio da ova odluka proističe iz političkog pritiska Kongresa na administraciju predsednika Bidena, iz protesta na univerzitetskim kampusima širom SAD i predstojećih predsedničkih izbora u SAD-u.
On je predočio da je predsednik SAD Džozef Bajden istovremeno pozivao ljude da se sete da je rat počeo napadom Hamasa na Izrael, dok istovremeno zadržava "sredstva namenjena uništenju Hamasa".
"Ne možete dobiti rat ako ne dozvolite Izraelu da ga dobije", rekao je Erdan.
U međuvremenu, prema izveštaju sa info-sajta Axios, visoki izraelski zvaničnici upozorili su svoje američke kolege da bi odluka Bajednove administracije da pauzira neke isporuke oružja Izraelu mogla ugroziti tekuće pregovore o oslobađanju talaca.
Izvor: Tanjug

Ambasador Izraela pri UN: Izraelska vlada razočarana zbog odluke SAD o obustavi isporuka municije

"Bili smo vrlo jasni od samog početka da Izrael ne bi trebalo da pokrene veliku ofanzivu na Rafu bez da uzime u obzir i zaštitu civila koji se nalaze na tom području. Nakon što smo ponovo procenili situaciju, zaustavili slanje municije za Izrael", rekao je Ostin na saslušanju u Senatu i potvrdio da još nije doneta konačna odluka "šta će biti sa tom pošiljkom", prenosi Rojters.
Američka administracija zaustavila je prošle nedelje pošiljku oko 3.500 bombi Izraelu zbog zabrinutosti povodom najavljene kopnene ofanzive na Rafu, preneo je ranije danas Asošijeted pres pozivajući se na neimenovanog zvaničnika iz administracije.
Ovaj zvaničnik je pojasnio da nije doneta konačna odluka o dostavljanju bombi i da je zabustavljena pošiljka uključivala 1.800 bombi teških po 900 kilograma i 1.700 bombi teških 226 kilograma.
Izraelski ratni kabinet je u ponedeljak odlučio da izvede planiranu operaciju u Rafi da bi se ''izvršio vojni pritisak na Hamas'' i pored ranijeg saopštenja Hamasa da pristaje na egipatsko-katarski predlog o prekidu vatre.
Izvor: Tanjug

Ostin: Predsednik SAD odlučio da se zaustavi isporuka municije Izraelu

"Navodni novinar je tokom vikenda pisao o mojoj smeni i povezanosti sa srpskom vladom i ja želim da kažem da je sve u tim napisima laž. Pre svega mene nije otpustio Stejt department, drugo moja supruga nije primila novac ni od jedne strane vlade. U svakoj ambasadi u kojoj sam radio u Boliviji, Portugalu, Italiji i Srbiji, ona je kontaktirala sa ljudima bez bilo kakvog plaćanja", rekao je Eskobar na online konferenciji za novinare. 	
Kako je rekao lažna je i tvrdnja da je izvor za tu iz Kongresa navodeći da Kongres ne odlučuje o njegovom postavljanju. 	
"Ova vest se pojavila nedugo nakon što sam komunicirao sa vladom u Prištini. To je ta vrsta dezinformacija koja jednostavno nije tačna. Zahvalan sam podršci koju mi je dao Stejt department, liderima i novinarima sa kojima sam sarađivao", rekao je Eskobar.
Govoreći o Zapadnom Balkanu, rekao je da je srećan što je postignuto da je nekoliko zemalja čvrsto na putu ka evroatlantskim integracijama, posebno one članice NATO-a, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. 	
"Uveren sam i nadam se da će se, bez obzira na izbore u Severnoj Makedoniji, taj put ka Evropi nastaviti. U Bosni i Hercegovini smo videli neke korake ka većoj funkcionalnosti i imali smo ogroman uspeh u pozivu da Bosna i Hercegovina postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Nastavićemo da radimo sa strankama na terenu, političkim partijama, civilnim društvom i drugima kako bismo iskoristili tu istorijsku priliku", rekao je Eskobar.
<h2>"Postoji zabrinutost da Kosovo neće imati dovoljno glasova u SE"</h2>
Gabrijel Eskobar izjavio je da postoji zabrinutost da Priština neće imati dovoljno glasova za članstvo u Savet Evrope, a da to misli na osnovu toga što je nekoliko zemalja tražilo od Kosova da osnuje Zajednicu srpskih opština.
On je na online brifingu rekao da je stalni zahtev osnivanje ZSO, da se Savet Evrope bavi pitanjem manjina, da se i Priština na to obavezala, a da to uključuje i ZSO.
"To je upisano i u Briselski i Ohridski sporazum i mi se borimo da shvatimo zašto Kosovo ne ispunjava svoju zakonsku obavezu i nije na mnogo načina signaliziralo da je posvećeno tome. A zabrinutost je da će naknadna odluka doneti samo veće odlaganje. Kurti će istu poruku da čuje i od SAD, Italije, Nemačke, Francuske i zato pozivam Kosovo da blisko sarađuje sa svojim evropskim i američkim partnerima na pronalaženju načina da se krene napred u vezi sa postojećom zakonskom obavezom koja će ionako morati da se ispuni. Dakle, što pre to zajedno uradimo, to možemo biti efikasniji u zalaganju za nastavak integracije Kosova i dodatna priznanja Kosova", rekao je Eskobar.
Istovremeno on je poručio Prištini da poštuje partnere iz EU i SAD &nbsp;
Eskobar je rekao da su očekivanja od obe strane vrlo jasna, kao i da će, kada se sporazum bude vratio na pravi put, region biti na boljem mestu, a da će dve strane imati normalan, predvidljiv i miran odnos jedna sa drugom.
<h2>"Poseta Si Đinpinga Beogradu povećava tenzije između Srbije i Zapada"&nbsp;</h2>
Eskobar je izjavio da poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu povećava tenzije između Srbije i zapadne zajednice.
Upitan o poseti Sija Beogradu na 25. godišnjicu NATO bombardovanja Ambasade Kine, Eskobar je na onlajn konferenciji za medije rekao da je "nezdravo" podizati tenzije između Srbije i zapadne zajednice i pozvao partnere "da budu oprezni u vezi sa kineskom agendom u Evropi".
"SAD su kazale da je bombardovanje kineske ambasade bilo greška. Izvinili smo se, verujem da smo platili odštetu porodicama. Mislim da je trenutak koji je odabran za posetu nesrećan, ali nameran", naveo je Eskobar.
Eskobar, specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan, rekao je i da su pomirenje, vladavina prava i dobri odnosi sa svim susedima neophodni za integraciju Srbije u transatlantsku zajednicu.
"Jasno smo rekli da je Srbija dobrodošla u transatlantsku porodicu, ali da postoje uslovi - pomirenje, vladavina prava i dobri, miroljubivi odnosi sa svim susedima su deo toga", kazao je Eskobar.
Povodom odnosa Srbije i Moskve, Eskobar je rekao da bi bilo "pogrešno tumačiti da je Rusija uzrok problema na Balkanu".
"Rusija koristi probleme na Balkanu, ali oni postoje već 25 godina. Rešavanjem problema zatvaramo prostor Rusiji da vrši uticaj u regionu", kazao je američki diplomata.
Eskobar se usprotivio današnjem stavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu i ulazak Kosova u Savet Evrope treba da budu odvojeni procesi.
"Ta dva procesa su veoma povezana, jer se Savet Evrope bavi pravima manjina, a Kosovo se obavezalo da formira ZSO. Ohrabrujem Kosovo da blisko sarađuje sa američkim i evropskim partnerima kako bi ostvarilo napredak", kazao je Eskobar.
Povodom prošlogodišnjeg dogovora Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Ohridu, o primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, Eskobar je rekao da su svi dogovoreni elementi bili odmah primenjivi, ali da nijedna od strana nije ispunila dogovoreno - Kosovo nije započelo proces formiranja ZSO, a Srbija nije prestala da blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije.
Eskobar je rekao da dijalog Beograda i Prištine mora da bude nastavljen, jer bez tog procesa ne bi bilo ni mehanizma za rešavanje kriza i bio bi stopiran evropski put obe strane.
"Normalizacija odnosa Srbije i Kosova ostaje prioritet Stejt departmenta", dodao je Eskobar.
Izvor: Agencije

Eskobar: Nisam smenjen, istekao mi je mandat, idem krajem meseca

Crnogorski mediji su preneli da Vlada Crne Gore još nije zvanično podnela <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorski-ministar-o-amandmanima-na-rezoluciju-un-podgorica-se-vodi-samo-svojim-interesima-duric-neobicno-da-se-o-osetljivoj-temi-ne-konsultuju-najblizi-susedi">amandmane na rezoluciju UN o Srebrenici</a>, već da sa partnerima, prvenstveno SAD i Nemačkom, razgovara o tome da se tekst rezolucije dopuni i u njega unese stav da je "krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini". 
 
 U nedelju uveče, mediji su, pozivajući se na nezvanične informacije iz Vlade u Podgorici, objavili <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-vlada-predaje-dva-amandmana-na-nemacku-rezoluciju-o-srebrenici">amandmane na tekst Rezolucije</a> koje bi Vlada navodno podnela Savetu bezbednosti UN, uz posredovanje SAD. 
 
 Nezvanične medijske navode, ministar inostranih poslova Filip Ivanović nije demantovao, niti potvrdio. 
 
 Prema medijskim navodima, amandmanima se predviđa individualizacija genocida u Srebrenici i insistira na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma. 
 
 Deo javnosti u Crnoj Gori, koja podržava predlog Nemačke i Ruande Rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, smatra da su predložene intervencije nepotrebne, jer rezolucija ne pominje kolektivnu krivicu, niti dodvodi u pitanje Dejtonski sporazum za BiH, kao i da su amandmani "pisani van Crne Gore" i motivisani lojalnošću prema vlastima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 
 
 Grupa od 110 NVO, kao i "više od 340 građana i građanki Crne Gore traži od Vlade Crne Gore da kosponzoriše UN rezoluciju, smatrajući je "dostojnim izrazom poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

SAD