Za rezoluciju su glasale 143 zemlje, devet je bilo protiv, a 25 su se uzdržale. 
 
 Na osnovu teksta danas usvojene rezolucije Palestina sada ima prava da predlaže i kosponzoriše predloge i amandmane u Generalnoj skupštini. 
 
 Predstavnik Palestine će takođe sedeti među predstavnicima zemalja članica, pored ostalog. 
 
 Najnovija razolucija pokazuje stav sveta o tome da li bi Palestina trebalo da dobije članstvo u UN, komentarišu agencije. 
 
 Palestinski predstavnik u UN Rijad Mansur ocenio je pre glasanja da je sedmomesečni rat Izraela rat protiv palestinskog naroda u celini, opisijući patnje civila u Pojasu Gaze. 
 
 "Stojim pred vama u vreme kada je svaki centimetar Gaze bio svedok masakra, kada se masovne grobnice otkrivaju tamo gde su ranije bile bolnice, kada svet jedva počinje da shvata okrutnu i obimnu prirodu akcija počinjenih protiv paletinskog naroda", rekao je Mansur na sednici Generalne skupštine UN na kojoj se ponovo raspravljalo o kandidaturi Palestinaca za članstvo u toj organizaciji i dodeljivanju dodatnih prava. 
 
 Predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata je predložio nacrt rezolucije za Savet bezbednosti UN da razmotri i podrži puno članstvo Palestine u UN. 
 
 Mansur je takođe optužio premijera Izraela Benjamina Netanjahua da koristi predstojeću invaziju na palestinski grad Rafu na jugu Pojasa Gaze da "osigura svoje političko preživljavanje". 
 
 "Stojim pred vama dok se premijer Izraela sprema da ubije još hiljade kako bi osigurao političko preživljvanje. On otvoreno proglašava palestinski narod egzistencijalnom pretnjom i zajedno sa svojim konspiratorima nastavlja, 76 godina posle Nakbe, da pokušava da završi posao", rekao je Mansur aludirajući na osnivanje Izraela koje Palestinci zovu Nakba, što znači katastrofa u prevodu s arapskog jezika. 
 
 Palestinski predstavnik je dodao da se civili u Rafi boje za svoje preživljvanje i pitaju gde da se premeste dok se Izrael priprema da pokrene veliki napad na taj južni grad u Gazi. 
 
 On je takođe rekao da, iako se bezbroj puta obraćao UN, nikada nije govorio svetskoj organizaciji o glasanju u vreme takve patnje. 
 
 Uz to je optužio vladu Izraela što nije dopustila pomoć najosetljivijim ljudima kada je više od 35.000 Palestinaca ubijeno, a 80.000 ranjeno i dva miliona raseljeno, te sve unšteno, ocenivši da reči ne mogu opisati šta takav gubitak i trauma znači za Palestince. 
 
 Izraelski ambasador u UN Gilad Erdan je pocepao kopiju Povelje UN dok je govorio i optužio svetsko telo da će prekršiti taj dokument ako dopusti da Palestina dobije članstvo. 
 
 On je takođe optužio svetsku organizaciju da pokušava da dozvoli članstvo terorističkoj državi predvođenoj Hitlerima našeg doba, kako je rekao, i kritikovao rezoluciju posebno zato što se o njoj glasa u vreme nedelje sećanja na Holokaust. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/sad-stavile-veto-na-punopravno-clanstvo-palestine-u-ujedinjenim-nacijama"> SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti 18. aprila</a> koja bi utrla put punom članstvu Palestine u UN, čemu Palestinci dugo teže, a Izrael nastoji da spreči.
Izvor: Beta 
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

UN usvojio rezoluciju da SB opet razmotri i podrži članstvo Palestine

&nbsp;Lajčak je Gutereša informisao o svom radu i istakao da ceni Guterešovo razumevanje razvoja događaja na Zapadnom Balkanu.
''Imao sam priliku da ga informišem o svom tekućem radu i zahvalan sam na njegovom velikom interesovanju i dubokom razumevanju razvoja događaja na Zapadnom Balkanu'', napisao je Lajčak sinoć na platformi X.
Lajčak je naveo da je razgovor sa Fransisom bio koristan i u pravom trenutku, kada je Zapadni Balkan istaknutiji nego ranije na dnevnom redu Generalne skupštine UN.
Fransis je posle sastanka na mreži X napisao da je sa Lajčakom razgovarao o predstojećem zasedanju Generalne skupštine, uključujući nacrt rezolucije o Srebrenici.
Miroslav Lajčak je o Zapadnom Balkanu razgovarao i sa zamenicom generalnog sekretara za politička pitanja UN Rozmeri Dikarlo.&nbsp;
"Veoma dobar razgovor o Zapadnom Balkanu i šire sa Rozmeri Dikarlo. Uvek je zadovoljstvo razmeniti mišljenja o globalnim dešavanjima i pitanjima koja su visoko na dnevnom redu UN", naveo je Lajčak na društvenoj mreži Iks.&nbsp;
Podsećamo, Lajčak od 7. maja boravi u SAD, gde je razgovarao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja <a href="https://insajder.net/prenosimo/lajcak-sa-o-brajanom-i-eskobarom-o-dijalogu-i-drugim-regionalnim-pitanjima">Džejmsom O’Brajanom</a> i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan <a href="https://insajder.net/prenosimo/obrajan-i-eskobar-zakazali-sastanak-sa-lajcakom-zbog-zapadnog-balkana">Gabrijelom Eskobarom</a>, kao i sa višim direktorom za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Majklom Karpenterom.
Izvor: Tanjug

1250x600

600x803

Lajčak se sastao sa Guterešom, Fransisom i Dikarlom o situaciji na Zapadnom Balkanu

"Izraelci su sinoć dva puta zapalili perimetar sedišta <a href="https://insajder.net/prenosimo/unrwa-palestinci-prebijani-i-seksualno-zlostavljani-u-izraelskim-zatvorima">UNRWA</a> u okupiranom istočnom Jerusalimu", dok je unutra "bilo osoblje te agencije i drugih agencija UN", naveo je šef UNRWA Filip Lazarini na mreži X.
On je dodao da niko od osoblja UN nije povređen.
"Doneo sam odluku da zatvorim kompleks dok se ponovo ne uspostavi adekvatno obezbeđenje", naveo je šef UNRWA, osuđujući drugi incident za manje od nedelju dana koji su počinili "izraelski ekstremisti".
Izvor: Beta

1800x750

UNRWA zatvara sedište u istočnom Jerusalimu, izraelski ekstremisti zapalili prostor oko agencije

Iz UNRWA je takođe saopšteno da je njima ograničen pristup vodi i kanalizaciji, kao i ishrani i osnovnim sanitarnim potrepštinama usled očajnih životnih uslova nastalim zbog napada izraelske vojske na Pojas Gaze od početka rata sa palestinskom militantnom grupom Hamas 7. oktobra, prenosi Al Džazira.
Dodaje se da je više od 10.000 žena ubijeno u izraelskim napadima, dok je njih oko 19.000 ranjeno, pri čemu su mnoge od žrtava majke, što znači da u proseku više od 37 dece dnevno izgubi svoje majke.
Izvor: Tanjug

UN: Oko 155.000 trudnica i dojilja nema pristup čistoj vodi u Pojasu Gaze

"U ovim vremenima mraka i nereda, želimo da pošaljemo snažnu poruku solidarnosti i priznanja palestinskim novinarima koji prate ovu krizu u dramatičnim okolnostima", izjavio je je Maurisio Vajbel (Mauricio Weibel), predsednik Međunarodnog žirija medijskih profesionalaca.
Prema njegovim rečima, čovečanstvo ima ogroman dug prema palestinskim novinarima, zbog njihove hrabrosti i posvećenost slobodi izražavanja.
Generalna direktorka UNESKO-a Odre Azule (Audrey Azoulay) je istakla "važnost kolektivne mobilizacije kako bi novinari, svuda u svetu, mogli da nastave da obavljaju svoj suštinski posao informisanja i istraživanja".
Prema Komitetu za zaštitu novinara (CPJ), udruženju sa sedištem u Njujorku, od početka rata 7. oktobra između Izraela i Hamasa ubijeno je 97 novinara i medijskih radnika, od kojih su 92 Palestinci, a 16 je povređeno.
Izvor: Beta

Svetska nagrada za slobodu medija UNESKO-a za palestinske novinare Pojasa Gaze

On je Radio-televiziji Srbije rekao da je rezolucija dopunjena britanskim amandmanima, koji je dodatno zaoštravaju.
"I Nemačkoj i Ruandi smo uputili pismo sa našim primedbama, ali nikakav odgovor nismo dobili", rekao je Vučić.
On je dodao da ni po pitanju Saveta Evrope, gde treba da se razmatra, kako je naveo 16. ili 17, &nbsp;mogućnost članstva Kosova u toj organizaciji, nema velika očekivanja.
<h2>Predsednik Srbije povodom godišnjice masovnih ubistava: "Nadam se da se više nikada neće ponoviti"</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, povodom godišnjice masovnih ubistava iz maja 2023, da se promenilo to da ljudi više ne pitaju samo za modernizaciju škola, već i za bezbednost dece.
On je rekao da je drastično povećan broj pedagoga i psihologa u školama, kao i broj policajaca koji brinu o bezbednosti dece, dodavši da su saslušali sve u vezi sa izgradnjom memorijalnog centra.&nbsp;
&nbsp;"Nadam se da se više nikada neće ponoviti", rekao je Vučić i dodao da je Srbija jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi, a poručio je da država neće odustati od postupka protiv počinilaca. &nbsp;U osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja dogodilo se masovno ubistvo, a 4. maja u Malom Orašju i Duboni.&nbsp;
Izvor: FoNet

Vučić: O rezoluciji o Srebrenici najverovatnije će se glasati između 13. i 17. maja

Za sada nije objavljen dnevni red niti satnica sednice.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/cvijanovic-u-sb-un-rs-ne-krsi-dejtonski-sporazum-glavni-problem-je-strani-intervencionizam">Vanredna sednica SB UN o situaciji u BiH održana je u utorak, 30. aprila na zahtev Rusije</a>.
Vlada Republike Srpske ranije je dostavila SB UN Izveštaj o situaciji u BiH, s posebnim osvrtom na posledice koje bi imalo eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici, koja je Generalnoj skupštini dostavljena bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda u BIH.&nbsp;
Redovne sednice SB UN o stanju u BiH održavaju se dva puta godišnje.
Izvor: Tanjug

Zakazana redovna sednica SB UN o stanju u BiH

O tome je, kaže Knežević, obavestio Spajića.
"Da sam kojim slučajem na njegovom mestu glasao bih protiv, i to zna čitava Crna Gora. Ali nisam na njegovom mestu, jer je značajan broj Srba glasao Milojka Spajića, pošto po njihovim merilima i standardima nikad neću biti dovoljno Srbin da bi me oni udostojili svoje podrške", naveo je Knežević.
Za odluku da će zvanična <a href="https://insajder.net/prenosimo/milan-nic-spajic-rekao-da-ce-crna-gora-podrzati-rezoluciju-o-srebrenici">Crna Gora glasati za rezoluciju o Srebrenici </a>saznao je, kaže, od nemačkog stručnjaka za Zapadni Balkan i proširenje NATO Milana Niča.
U saopštenju za javnost, lider DNP-a je istakao da kad god se ukazala prilika, od 2008. do danas, da je zvanična Crna Gora "glasala protiv Srbije".
"Ali što je još gore, glasala je i protiv sebe. Glasala je, iako je većina naroda bila protiv, uz obrazloženje da to od nas traže Nemci, Englezi, Amerikanci, mada isto bi bilo i da traže Maltežani i Lihtenštajnci. Tragedija je što interese većinske Crne Gore danas bolje brani i zastupa Papua Nova Gvineja, Čad, Mali, Niger, Mauricijus, Argentina, Rusija, Indija, Kina, Izrael, Palestina, ili blizu pet milijardi ljudi na planeti koji će glasati protiv Rezolucije, ili će biti uzdržani".
Knežević navodi da Crna Gora mora glasati protiv rezolucije, ne samo zbog Srbije, nego i zbog sebe, "jer ukoliko bude glasala za Rezoluciju, osudiće i samu sebe na genocidnost".
"Upravo tog jula 1995. kad se dogodio strašni zločin u Srebrenici, bili smo u zajedničkoj državi sa Srbijom, bili smo dva oka u glavi, Milo Đukanović je vojsci Republike Srpske slao gorivo i svu drugu neophodnu pomoć, probijajući embargo na Drini i međunarodni zid sankcija. Je li Radovan Karadžić prvi predsednik Republike Srpske Crnogorac - Srbin iz Petnjice kod Šavnika. Ova Rezolucija najmanje ima veze sa žrtvama u Srebrenici, a najviše sa namerom da nas žigošu kolektivnom krivicom i obeleže kao genocidni narod. Da nam svima, mrtvima, živima i još nerođenima stave kalašnjikov genocida u ruke kako bi ga nosili do kraja sveta i natrag. Uostalom, ministar spoljnih poslova BiH je nedavno to i potvrdio, najavivši da će tužiti Srbiju za ratnu odštetu čim bude izglasana rezolucija", navodi Knežević.&nbsp;
Lider DNP-a navodi i da je Srbija priznala Kosovo, uvela sankcije Rusiji, označila Kinu kao državu s malignim uticajem, rezolucije ne bi bilo.
&nbsp;Izvor: Tanjug

Milan Knežević: Crna Gora mora glasati protiv rezolucije ne samo zbog Srbije, već i zbog sebe

Nema sumnje da se priča o Srebrenici odavno ne bavi žrtvama već je prebačena na teren politike na kome su i žrtve i pravne kvalifikacije samo sredstvo. Tako je i u slučaju nove inicijative da se u Skupštini Ujedinjenih nacija usvoji <a href="https://insajder.net/teme/burne-reakcije-zbog-najavljene-rezolucije-o-genocidu-u-srebrenici-vucic-najavljuje-plan-za-dan-posle-video">rezolucija</a> čiji je pun naziv „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.
Za Beograd i Banjaluku, rezolucija bi značila etiketiranje celog srpskog naroda kao genocidnog, a za one koji je podržavaju to je put sećanja i pomirenja. Za jedne je to ”opipavanje pulsa Republike Srpske”, za druge način da se spreči revizionizam i veličanje zločinaca.&nbsp;
U međuvremenu je glasanje predviđeno za 2. maj odloženo jer je tekst, kako je rekao ambasador BiH pri UN, <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">poslat na reviziju</a>.
Dok oni koji podržavaju rezoluciju ne vide ništa neobično u odlaganju jer se u diplomatiji uvek oprezno biraju reči, oni koji se rezoluciji protive, pre svih Beograd i Banjaluka, odlaganje vide kao mali uspeh diplomatskih napora, iako bez velikih očekivanja da će sprečiti usvajanje rezolucije.
Ambasador BiH pri UN izjavio je da je "nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, <a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un">finalni predlog rezolucije" o Srebrenici upućen</a> predsedniku Generalne skupštine UN i svim stalnim misijama u UN.
Predlog rezolucije između ostalog predviđa da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. Predviđa i da zemlje članice bez rezerve osude svako poricanje genocida i da kroz obrazovne sisteme čuvaju, kako se navodi, utvrđene činjenice, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.
”Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici”, jedna je od tačaka Predloga rezolucije. &nbsp;
Formalni predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a sponzori dvadesetak drugih država među kojima su i najuticajnije zapadne zemlje. To ukazuje i na ishod glasanja - rezolucija će najverovatnije biti usvojena.
<h2>Činjenice o Srebrenici</h2>
Srebrenica je gradić smešten u dolini nadomak Drine, prirodne granice sa Srbijom. Pre rata, 1991, u Opštini Srebrenici je živelo 37.000 ljudi, među kojima je bilo 73 odsto Muslimana, dok su ostatak uglavnom činili Srbi.&nbsp;
Sa pretežno bošnjačkim, odnosno muslimanskim stanovništvom, Srebrenica je u toku rata u BiH bila jedna od enklava, što znači da je bila okružena srpskom teritorijom. Enklava se širila i povezivala sa drugim muslimanskim enklavama, ali je u kritičnom momentu u leto 1995. Srebrenica bila potpuno izolovana.
Srebrenica je bila važna tačka za obe strane u sukobu. Vojsci Republike Srpske je bila važna zbog povezivanja teritorije, komunikacije i blizine Srbije. Za bošnjačko rukovodstvo bila je važna zato što je tu muslimansko stanovništvo, ali je i za tu stranu imala stratešku važnost.
U prvim godinama rata u Srebrenicu su se slile desetine hiljada izbeglica koje su iz okolnih mesta bežale pred Vojskom Republike Srpske. U grad pod opsadom sa previše ljudi, bilo je premalo osnovnih sredstava za život, pre svega hrane i lekova.
Sa druge strane, Srebrenica je bila važno uporište muslimanskih snaga predvođenih Naserom Orićem, pa čak i baza odakle su napadana okolna srpska mesta.
Srpske snage su pretile da će zauzeti enklavu, dat je i rok za iseljenje civila. Kao odgovor, Ujedinjene nacije su u aprilu 1993. godine proglasile Srebrenicu ”zaštićenom zonom”. UN su formirale bazu nedaleko od centra u mestu Potočari. Ukupan broj pripadnika plavih šlemova nikada nije prelazio 600.
Status ”zaštićene zone” podrazumevao je i demilitarijazaciju, koja nije sprovedena. Armija BiH je ostala u gradu, a stanovnici u za njih neprijateljskom okruženju, nisu bili spremni da se odreknu oružja. U naredne dve godine bilo je sporadičnih napada sa obe strane i obe strane su kršile sporazum o ”zaštićenoj zoni”. Sa obe strane su stizali izveštaji o teroru nad civilima.
Na proleće 1995, pod pritiskom međunarodne zajednice da se rat u BiH okonča, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdao je ”Direktivu 7” po kojoj Srebrenicu treba odvojiti od druge obližnje enklave Žepa, a potom život u Srebrenici, kako je navedeno, učiniti nepodošljvim. Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić naređuje napad. Operacija Drinskog korpusa zvanično se zvala”Krivaja 95”.&nbsp;
<h2>Devet dana pakla&nbsp;</h2>
Detalji dešavanja u Srebrenici prvi put su zvanično izneti u presudi Haškog tribunala protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske. On je 2001. godine osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida. U toj presudi opisuje se devet dana jula - od 10. jula kada su srpske snage ušle u Srebrenicu, do 19. jula.
10. jula srpske snage su bile nadomak grada. Građani su bili uznemireni, neki naoružani, preplavili su ulice grada. Deo stanovnika beži ka Potočarima, bazi UN-a. Komandant snaga UN-a u Srebrenici traži podršku iz vazduha.
11. jula oko 14.30 časova NATO bombarduje tenkove VRS, ali srpske snage prete da će ubiti pripadnike holandskih trupa koje su zarobili prilikom smene snaga. Prete da će gađati i bazu UN-a u Potočarima i NATO prestaje bombardovanje.
Kasno posle podne istog dana general Mladić sa svojim snagama ulazi u Srebrenicu. Dogovaraju evakuaciju civilia i ratnih zarobljenika. Srebreničani međutim formiraju kolonu sačinjenu gotovo u potpunosti od odraslih muškaraca i kreću u proboj kroz kroz šumu ka Tuzli.
12. jula Mladić naređuje evakuaciju izbeglica, odvajanje preostalih muškaraca od 16 do 60 godina.
Iz sudskih spisa je jasno da se u tom periodu u gradu dešavaju ubistva i silovanja. Brojni svedoci opisivali su paniku i užasne uslove - granate, pucnjavu, vrućinu, glad i žeđ.&nbsp;
Mladić u takvoj atmosferi, u pratnji televizijskih kamera, deli deci čokoladice.
Tog dana oko 13.00 sati srpske snage granatiraju kolonu koja se povlačila iz Srebrenice i presecaju je na putu između Konjević polja i Nove Kasabe. Jedan deo ljudi iz kolone je zarobljen.
13. jula na više lokacija počinju masovna pogubljenja zarobljenih, koje se nastavlja sve do 18. jula.&nbsp;
Srpska strana insistira na tome da je veći broj ljudi ubijen u borbama, prilikom pokušaja povlačenja, a manji u klasičnim ekzekucijama.
Činjenica je međutim da su sprske snage već 1. septembra izvršile asanaciju terena - iz masovnih grobnica su mimo zakona i pravila ratovanja, ubijene prebacili u manje sekundarne grobnice, da bi prikrili razmere zločina.
Tako su upravo srpske snage učinile gotovo nemogućim da se utvrdi ko je poginuo u borbi, a ko je hladnokrvno likvidiran.
Pripadnici holandskog bataljona UN-a čak i kada su primetili ubistva, bili su brojčano nadjačani i nemoćni. Međunarodnoj zajednici je tek u novembru dozvoljen pristup terenu.
Pored presude Krstiću, u Haškom tribunalu su na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog genocida u Srebrenici, <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57390161" target="_blank">osuđeni i Ratko Mladić</a> i<a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57090120" target="_blank"> Radovan Karadžić</a>.
<h2>Prebrojavanje mrtvih</h2>
U samim presudama Haškog tribunala navodi se različit broj žrtava, ali je uglavnom usvojeno mišljenje da je u Srebrenici ubijeno oko 8.000 muškaraca i dečaka, dok je 30.000 žena i dece prisilno premešteno.
Memorijalni centar u Potočarima navodi 8.372 ubijenih osoba. U izveštaju komisije Vlade Republike Srpske negira se genocid, a broj ubijenih drastično je umanjen, pa se navodi da je "od 1992. do 1995. godine na području Srebrenice stradalo 3.500 Bošnjaka i više od dve hiljade Srba".
Broj međutim nije važan da bi se dokazao genocid. Važno je dokazati nameru .
Definicija nastala nakon Drugog svetskog rata, usvajanjem Konvencije UN-a 1948, opisuje genocid kao najteži zločin i znači „nameru potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve“.
Pravnica za ljudska prava Katarina Golubvić u studiji o genocidu u Srebrenici govoreći o besmislu rasprave o broju ubijenih, iznosi sledeću poentu:
”Teorijski, ovo se delo može izvršiti i ubistvom jednog jedinog ljudskog bića, ako se ispostavi da je postojala namera da se uništi grupa kojoj pripada. Recimo, ako bi neko rešio da ubistvom jednoga Pueblo Indijanca učini prvi korak u sprovođenju plana da istrebi sve takve Indijance, izvršio bi krivično delo genocida.”
Predstavnici Srbije i Republike Srpske najviše osporavaju presude zbog pravne kvalifikacije zločina, tvrdeći da onaj ko želi da počini genocid neće spasavati žene i decu. Odnosno, tvrde da nije postojala namera uništenja.
<h2>Argumenti za i protiv rezolucije o Srebrenici</h2>
Inicijatori rezolucije ne vide ništa sporno u tome da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici, nakon što je Haški tribunal doneo više takvih presuda.&nbsp;
Presudu za genocid potvrdio je i Međunarodni sud pravde u Hagu kada je po tužbi BiH protiv Srbije zaključio da se genocid dogodio, da Srbija nije učestvovala u organizovanju niti u izvršenju genocida, ali da nije učinila sve u svojoj moći da ga spreči.
Deklaraciju o Srebrenici usvojila je 2010. i Skupština Srbije, a ovaj dokument i jedna i druga strana koriste u svojoj argumentaciji.
Jedni ističu to što se u Deklaraciji ne pominje sama reč genocid, drugi pak smatraju da je sasvim dovoljno što se osuđuje zločin u Srebrenici i to ”na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde” jer je taj sud konstatovao da je genocida bilo.&nbsp;
„Usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici je samo civilizacijski čin kojim bi se svakog 11. jula u više od 190 država članica UN-a pokazalo poštovanje prema žrtvama“, rekao je za Insajder predsednik “Udruženja žrtava i svjedoka genocida” Murat Tahirović.
Jedan argument za usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN je i to što je 2004. već usvojena rezolucija kojom se osuđuje genocid u Ruandi. Tu rezoluciju je podržala i Srbija.
Predstavnici Srbije međutim ističu to što je oko toga postojao konsenzus afričkih zemalja, dok u ovom slučaju jedna strana u sukobu nije bila ni obaveštena da se sprema rezolucija.
Na pitanje zašto se baš sad rezolucija stavlja na dnevni red, promoteri rezolucije o Srebrenici podsećaju da se sledeće godine navršava 30 godina od ovih dešavanja.
Srpska strana smatra da bi usvajanje rezolucije označilo ceo srpski narod kao genocidan. Takav stav je izneo i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.&nbsp;
„Očigledno je da je ovde reč o nameri da se označi jedan narod, znači kao jedini ekskluzivni krivac za sve ono što se desilo na prostoru prethodne Jugoslavije i naravno da se na to prikači genocid i da ispadne da su Srbi, pored Huta, jedini narod na svetu koji je obeležen kao genocidan“, naveo je Dačić.
Sa druge strane se čuju argumenti da odgovornost za bilo koji zločin, pa i genocid, snose pojedinci.
Lider SDA Bakir Izetbegović poručuje srpskim liderima da, kako je rekao, sami na svoj narod prebacuju odgovornost za zločine pojedinaca.
„Bilo je puno tih pojedinaca kroz čitavu strukturu vojnu, policijsku, obaveštajnu…, ali ipak su to pojedinci“, naveo je Izetbegović.
Na argument da se u rezoluciji ne pominju ni Srbija ni Srpska ni Srbi, stiže odgovor da je to sasvim jasno i da i ne mora eksplicitno da piše.
Srpska strana tvrdi i da bi usvajanje rezolucije predstavljo kršenje Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kritikovao odluku da se glasa u Generalnoj skupštini UN jer, kako je rekao, Savet bezbednosti ima obavezu da se bavi Bosnom i Hercegovinom kao nestabilnim regionom.
Osim toga se mogu čuti teze da ovom rezolucijom žele da umire muslimanski svet, pošto i dalje traje rat u Gazi u kojem je stradalo nekoliko desetina hiljada, uglavnom civila.&nbsp;
<h2>Moguće posledice</h2>
Osim dijametralno suprotnih tumačenja o tome šta piše, a šta provejava u rezoluciji, različite su i ocene kakve bi posleice mogla imati.
Ponovo je prisutna i pretnja otcepljenjem Republike Srpske. Milorad Dodik, predsednik RS, je uveren da bi rezolucija o Srebrenici mogla, kako se izrazio, definitivno da sahrani BiH jer sahranjuje mogućnost da se dva naroda pomire.
”To je dosipanje soli na ranu. Bošnjaci, Muslimani neće dobiti ništa od toga osim likovanja, a Srbi će to odbiti i ništa od toga neće primjenjivati”, rekao je Dodik u intervjuu za Rusiju danas.
Predsednik Srbije takođe smatra da će rezolucija produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu ili kako kaže savetnik predsednika Republike Srpske, politikolog Nenad Kecmanović predlog rezolucije je ”opipavanje pulsa” Republike Srpske.&nbsp;
Očekivano, rezoluciju različito vide i predstavnici navjećih sila. Za Stejt Depatment &nbsp;”prihvatanje činjenica region pokreće na stazi pomirenja.”
Iz Rusije poručuju da će pokušati da spreče usvajanje rezolucije, a ambasador Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ocenjuje da rezolucija može samo da podstakne tenzije na Balkanu i da dovede do posledica koje autori možda nisu ni predvideli.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao jednu od mogućih posledica naveo je i mogućnost novog zahteva za ratnom odštetom.
Ipak, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da rezolucija ima više politički značaj i da nije realna mogućnost da dođe do nove tužbe ili pokušaja da se traži odšteta od Srbije.
"Zahtev za odštetu je odbijen i poslednji mogući pravni lek je bila revizija. Bosna i Hercegovina je pokušala reviziju 2017. godine, ta revizija je odbijena", rekao je Varadi.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Rezolucija o Srebrenici: "Put ka pomirenju" ili "opipavanje pulsa" Republike Srpske

"Nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, finalni predlog Rezolucije 'Međunarodni Dan refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici 1995', od strane 'cross- regional core group', otišao prema Predsedniku GS UN i svim stalnim misijama u UN", navodi Lagumdžija.
 
<h2>Međunarodni dan sećanja će se obeležavati svake godine</h2>
 
Usaglašenim tekstom Rezolucije o Srebrenici 11. juli proglašava se Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine.
"Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i obrazovni sistem, razvijanjem odgovarajućih programa, u znak sećanja, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja pojave genocida u budućnosti", navodi se u tekstu rezolucije, o kojem će se izjasniti Generalna skupština UN-a.
U rezoluciji se dalje "osuđuju radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici".
Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici, kako bi imale dostojanstven pokop i poziva se na nastavak procesuiranja onih počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
Od generalnog sekretara UN-a se traži da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", počevši sa svojim aktivnostima priprema za 30. godišnjicu 2025. godine, kao i da skrene pažnju svim državama članicama, organizacijama sistema UN-a i organizacijama civilnog društva da poštuju ovu rezoluciju.
"Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema UN-a, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane na obeležavanje Međunarodnog dana, uključujući posebne svečanosti i aktivnosti u znak sećanja i pošte žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti", navodi se u predloženim zaključcima rezolucije.
<h2> 
Zaoštrena situacija u BiH</h2>
 
Predlog <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">rezolucije o Srebrenici</a> doveo je do zaoštravanja situacije u BiH jer je pripremljen bez znanja Republike Srpske.
Glasanje o tom predlogu trebalo je da bude održano danas, ali je odloženo.
Podsećamo, Srbija je povodom <a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-rezolucija-o-srebrenici-imace-posledice-po-srbiju-ali-i-po-svet">predloga rezolucije</a>, za koju sedam meseci nije znala da se priprema, povela snažnu diplomatsku ofanzivu, ukazujući na posledice usvajanja takvog dokumenta.
Zbog situacije u BiH 30. aprila održana je vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, na zahtev Rusije, na kojoj je srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla da je Lagumdžija pokazao nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda BiH.
&nbsp;Izvor: Tanjug, Beta

UN