<article>Ekonomski stručnjaci tvrde, da u vreme kada je stopa inflacije veća od kamatne stope, postoji određena pozitivna računica da se uzimaju krediti. Oni u narednom periodu očekuju stabilizaciju inflacije, što će naterati banke i na stagnaciju kamatnih stopa.Prema najnovijem izveštaju izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva bankama u martu ove godine je uvećan za 5,4 odsto u odnosu na mart 2023. godine. Dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 2,1 odsto, dok je dug preduzetnika povećan za 3,2 procenta.<figure><amp-img width="1605" height="1080" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97.jpg"></amp-img><figcaption>Foto: Insajder</figcaption></figure>Zaduženost stanovništva Srbije kod banaka je u proteklih godinu dana povećana sa 1.433,55 na 1.511,67 milijardi dinara. “Ja bih zapravo više rekao da to ukazuje na oporavak potrošnje, da ljudi sad imaju nešto više novca nego što je to bilo ranije, jer ne može svako ni da se zaduži. Kredite uzimaju oni koji imaju neke prihode, s kojim će te kredite vraćati bankama. Povećanje u realnom iznosu od nešto više od pet odsto međugodišnje, baš i ne znači puno imajući vidu da je to nešto niže od nivoa inflacije u tom istom period”, navodi <a href="https://insajder.net/teme/mihailo-gajic-u-markeru-srbija-igra-igre-u-kojoj-se-pravimo-da-postoji-slobodno-trziste-video">Mihailo Gajić</a>, ekonomista iz nevladine organizacije Libek. <figure><amp-img width="1605" height="1080" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7.jpg"></amp-img><figcaption>Foto: Insajder</figcaption></figure>Od ukupno 1.511,67 milijardi dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita i to 707,67 milijardi, zatim za stambene i kredite za adaptaciju 663,08 milijardi. Drugi po veličini bankarskih dugovanja građana, stambeni i krediti za adaptaciju, povećani su u istom periodu sa 631,31 milijardu dinara na 663,08 milijardi.“Nivo kreditne zaduženosti u Srbiji je dalje ispod nivoa, nego u Hrvatskoj i odnosno na druge zemlje Istočne Evrope koje su članice EU. Postoji i dalje prostor za zaduživanje”, za Insajder priča dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta. Nedeljković ukazuje na činjenicu da u vreme galopirajuće inflacije, postoji računica da se uzima kredit. “Ukoliko je kamatna stopa oko 7-8 odsto, a stopa inflacije 12-13 procenata, onda je uzimanje kredita čak i racionalno zaduženje. Ukoliko se na takav način finansira potrošnja, platiće se manje, nego ako bi ako se odložila potrošnju za godinu dana, kad će cena biti za 10 odsto veća”, ukazuje Nedeljković. <h2>Za stanove i adaptaciju građani duguju 663 milijardi dinara</h2>Građani bankama na ime stambenih kredita i kredita za adaptaciju duguju 663.083.000.000 dinara. "Korisnici kredita su uglavnom mlađi ljudi u tridesetim koji osnivaju porodicu, a nisu stambeno obezbeđeni. Pored njih, kredite uzimaju i oni koji imaju jasnu računicu, da kupovinom stana, a kasnijem njegovim rentiranjem isplaćuju. Meni je racionalno da se se uzme kredit, ako je rata nešto malo veća od rente", navodi Nedeljković. Dekan FEFA fakulteta dodaje da nije racionalno očekivati da varijabilna kamata bude ista tokom 20 godina, koliko na primer traje isplata kredita. “Rast kamatnih stopa je iza nas. Očekujem da će padati, ali i mislim da nema šanse, u skorije vreme, da idemo na ovaj nivo koji je bio 2020. godine. Negde je realan nivo između  3-4 odsto. U tom slučaju značajno će biti isplativije da se uzme stambeni kredit, nego da se plaća zakupnina stana. Poznata je činjenica je sada iznajmljivanje nekretnina u Beogradu značajno skuplje”, objašnjava Nedeljković. <h2>U docnji 161.831 korisnik kredita </h2>Kako se navodi u izveštaju UBS-a, u Srbiji je izdato 1.155.989 kreditnih kartica, te kartice koristi 923.189 građana i pravnih lica. Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je i ovog meseca bila najveća kod preduzetnika - 6,2 odsto, slede pravna lica sa 3,2 odsto, dok je kašnjenje bilo najmanje kod stanovništva i iznosilo je 2,4 procenta. Ukupno, 161.831 korisnik kredita kasni sa otplatom. <figure><amp-img width="1605" height="1080" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1.jpg"></amp-img><figcaption>Foto: Insajder</figcaption></figure>Broj tekućih računa pravnih lica, građana i preduzetnika, u martu 2024. godine je povećan za 5,9 odsto u odnosu na mart prošle godine i trenutno u bankama se koristi 9,04 miliona računa. U istom periodu u bankama je povećan broj jedinstvenih korisnika i to za 4,0 odsto, na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala račune ima 5,936.187 građana I pravnih lica. Izvor: Insajder</article>

Ekonomski stručnjaci tvrde, da u vreme kada je stopa inflacije veća od kamatne stope, postoji određena pozitivna računica da se uzimaju krediti. Oni u narednom periodu očekuju stabilizaciju inflacije, što će naterati banke i na stagnaciju kamatnih stopa. Prema najnovijem izveštaju izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva bankama u martu ove godine je uvećan za 5,4 odsto u odnosu na mart 2023. godine. Dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 2,1 odsto, dok je dug preduzetnika povećan za 3,2 procenta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="krediti, grafika"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Zaduženost stanovništva Srbije kod banaka je u proteklih godinu dana povećana sa 1.433,55 na 1.511,67 milijardi dinara.&nbsp; “Ja bih zapravo više rekao da to ukazuje na oporavak potrošnje, da ljudi sad imaju nešto više novca nego što je to bilo ranije, jer ne može svako ni da se zaduži. Kredite uzimaju oni koji imaju neke prihode, s kojim će te kredite vraćati bankama. Povećanje u realnom iznosu od nešto više od pet odsto međugodišnje, baš i ne znači puno imajući vidu da je to nešto niže od nivoa inflacije u tom istom period”, navodi <a href="https://insajder.net/teme/mihailo-gajic-u-markeru-srbija-igra-igre-u-kojoj-se-pravimo-da-postoji-slobodno-trziste-video">Mihailo Gajić</a>, ekonomista iz nevladine organizacije Libek.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="krediti, grafika"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Od ukupno 1.511,67 milijardi dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita i to 707,67 milijardi, zatim za stambene i kredite za adaptaciju 663,08 milijardi. Drugi po veličini bankarskih dugovanja građana, stambeni i krediti za adaptaciju, povećani su u istom periodu sa 631,31 milijardu dinara na 663,08 milijardi. “Nivo kreditne zaduženosti u Srbiji je dalje ispod nivoa, nego u Hrvatskoj i odnosno na druge zemlje Istočne Evrope koje su članice EU. Postoji i dalje prostor za zaduživanje”, za Insajder priča dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta.&nbsp; Nedeljković ukazuje na činjenicu da u vreme galopirajuće inflacije, postoji računica da se uzima kredit.&nbsp; “Ukoliko je kamatna stopa oko 7-8 odsto, a stopa inflacije 12-13 procenata, onda je uzimanje kredita čak i racionalno zaduženje. Ukoliko se na takav način finansira potrošnja, platiće se manje, nego ako bi ako se odložila potrošnju za godinu dana, kad će cena biti za 10 odsto veća”, ukazuje Nedeljković.&nbsp; <h2>Za stanove i adaptaciju građani duguju 663 milijardi dinara</h2> Građani bankama na ime stambenih kredita i kredita za adaptaciju duguju 663.083.000.000 dinara.&nbsp; "Korisnici kredita su uglavnom mlađi ljudi u tridesetim koji osnivaju porodicu, a nisu stambeno obezbeđeni. Pored njih, kredite uzimaju i oni koji imaju jasnu računicu, da kupovinom stana, a kasnijem njegovim rentiranjem isplaćuju. Meni je racionalno da se se uzme kredit, ako je rata nešto malo veća od rente", navodi Nedeljković.&nbsp; Dekan FEFA fakulteta dodaje da nije racionalno očekivati da varijabilna kamata bude ista tokom 20 godina, koliko na primer traje isplata kredita.&nbsp; “Rast kamatnih stopa je iza nas. Očekujem da će padati, ali i mislim da nema šanse, u skorije vreme, da idemo na ovaj nivo koji je bio 2020. godine. Negde je realan nivo između &nbsp;3-4 odsto. U tom slučaju značajno će biti isplativije da se uzme stambeni kredit, nego da se plaća zakupnina stana. Poznata je činjenica je sada iznajmljivanje nekretnina u Beogradu značajno skuplje”, objašnjava Nedeljković.&nbsp; <h2>U docnji 161.831 korisnik kredita&nbsp;</h2> Kako se navodi u izveštaju UBS-a, u Srbiji je izdato 1.155.989 kreditnih kartica, te kartice koristi 923.189 građana i pravnih lica.&nbsp; Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je i ovog meseca bila najveća kod preduzetnika - 6,2 odsto, slede pravna lica sa 3,2 odsto, dok je kašnjenje bilo najmanje kod stanovništva i iznosilo je 2,4 procenta. Ukupno, 161.831 korisnik kredita kasni sa otplatom.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="grafika, krediti, docnja"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Broj tekućih računa pravnih lica, građana i preduzetnika, u martu 2024. godine je povećan za 5,9 odsto u odnosu na mart prošle godine i trenutno u bankama se koristi 9,04 miliona računa.&nbsp; U istom periodu u bankama je povećan broj jedinstvenih korisnika i to za 4,0 odsto, na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala račune ima 5,936.187 građana I pravnih lica. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekonomija

krediti 

Više od vesti

Koje kredite građani najčešće uzimaju i kada postoji računica da se zadužite

Koje kredite građani najčešće uzimaju i kada postoji računica da se zadužite

Tagovi: