Saradnja se intenzivira svake godine, a to znači i sve veće zaduživanje Srbije. &nbsp;Koliko Srbija ukupno duguje Kini, samo se nagađa. Ono što piše u zvaničnim podacima, odnosno u izveštaju Uprave za javni dug, jeste da samo kineskoj EXIM banci Srbija duguje 2,9 milijardi dolara!&nbsp;
Isti podaci pokazuju da zaduživanje u kineskoj EXIM banci raste iz godine u godinu. Kineske kredite uglavnom uzimamo u dolarima, pa tako podaci za januar 2021. godine pokazuju da je Srbija kineskoj banci dugovala milijardu i 300 miliona dolara. Za oko dve godine dug je udvostručen, pa je krajem 2022. porastao na više od dve i po milijarde dolara. Trend rasta je, kao što vidimo, nastavljen i narednih meseci, i sada iznosi pomenutih 2,9 milijardi dolara. Samo ove godine, Srbija će iz budžeta za otplatu kredita izdvojiti oko 178 miliona dolara!&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dkcy22P6cANw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Evo i zbog kojih je sve projekata Srbija pozajmila novac od Kineza.&nbsp;
Tri deonice auto-puta “Miloš Veliki” ove godine koštaće oko 44 miliona dolara. I to su izdvajanja iz budžeta samo za ovu godinu, jer će poslednji kredit biti &nbsp;isplaćen tek 2039. godine.
Iz budžeta će biti izdvojeno i 12 miliona dolara za ratu kredita za obilaznicu oko Beograda. Ukupna vrednost tog kredita je oko 200 miliona dolara, a Srbija će ga otplaćivati sve do 2038. godine. Kineskim kreditom finansiran je i most Zemun - Borča. Taj kredit otplaćuje se još od 2016. godine. Ove godine za ratu će biti izdvojeno 16 miliona dolara, a kredit bi trebalo da bude otplaćen za pet godina.&nbsp;
Kineskim kreditom finansirana je i brza pruga na deonici Beograd Centar - Stara Pazova, za koju će iz budžeta ove godine biti izdvojeno gotovo 20 miliona dolara, a taj kredit Srbija će otplaćivati sve do 2037. godine. &nbsp;Srbija je od Kine pozajmila novac i za deonicu pruge Novi Sad - Kelebija. Rata kredita za ovu godinu iznosi 17 miliona dolara, a &nbsp;dug ćemo vraćati narednih 15 godina.&nbsp;
Dve faze projekta Kostolac, Srbiju će koštati oko 513 miliona dolara, a samo ove godine kineskoj banci biće uplaćeno 66 miliona dolara. Kredit za prvu fazu isplatićemo 2027, a za drugu fazu 2035. godine.
Među brojnim kreditima koje je Srbija podigla u kineskim bankama ima i onih čija otplata tek treba da počne. Na tom spisku je kredit za Toplovod Obrenovac - Novi Beograd u vrednosti od 35 miliona dolara, kao i državni put Loznica - Valjevo - Lazarevac u vrednosti od 102 miliona dolara. Otplata ta dva kredita počinje u naredne dve godine.&nbsp;
Od 2027. godine, Srbija će vraćati i novac pozajmljen za izgradnju Fruškogorskog koridora vrednog 153 miliona &nbsp;dolara, kao i kanalizacione mreže u 11 opština - za šta je Srbija pozajmila 42 miliona dolara od još jedne kineske banke.&nbsp;
Posebnu pažnju privukao je projekat pod nazivom “Osmeh Vojvodine”; brza saobraćajnica koju će graditi kineska firma CRBC, i to opet kineskim kreditom. Kilometrima te saobraćajnice, ali i cenom, uveliko se licitira. Od prvobitnih 460 miliona dolara, cena je, prema rečima predsednika Srbije, skočila na oko 2 milijarde dolara. To znači da će brza saobraćajnica kroz ravnicu koštati više od 12 miliona dolara po kilometru! &nbsp;U budžetu za ovu godinu za to je namenjeno oko 236 miliona dolara.&nbsp;
Srbija se zadužuje u kineskoj banci i za izgradnju Obilaznice oko Novog Sada; za to je pozajmljeno oko 160 miliona dolara. Na budžetskom spisku za finansiranje kod kineskih banaka je i izgradnja Srpsko-kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu, što je posao vredan 150 miliona dolara. I to nije sve, u budžetu je ostavljen prostor za zaduživanje i za nabavku novih vozova i projekat “Čista Srbija”, vredan oko 200 miliona dolara. &nbsp;
Dakle, kineskim kreditima finansiraju se različiti projekti - od energetike, preko železnice, do puteva.&nbsp;
&nbsp;Izvor: Insajder
 
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Skupo prijateljstvo: Rastu dugovi Srbije u kineskim bankama (VIDEO)

Zbog velikog priliva stanovništva iz Istočne Evrope, rentiranje stanova je skočilo bezmalo tri puta, koliko je porasla i vrednost kvadrata u novogradnji. Međutim, od kraja prošle godine došlo je do stabilizacije tržišta i pada cene. Strani državljani, uglavnom Rusi, počeli su da traže jeftinija rešenja. Počeli su da rentiraju nekretnine na rubnim delovima prestonice, a jedan broj njih je odlučio da kupi jeftine, stare kuće u unutrašnjosti Srbije.&nbsp; Cene izdavanja stanova su pale, kažu agenti za promet nekretnina. Dvosoban stan od 60 kvadrata u širem delu prestonice više nije 1.000 evra, već se cena „smirila“ na nekih 500-600 evra. <a href="https://insajder.net/teme/pad-kupovine-nekretnina-u-srbiji-svaki-dvadeseti-kupac-stranac">Prema podacima RGZ</a> pala je i prodaja stanova. Cene u oglasima su i dalje visoke, ali uglavnom pregovorima, one se spuštaju za oko deset odsto.&nbsp; "Cena u oglasima i prodajna cena u 95 odsto slučajeva nije ista. Sada prodavci i stanodavci kontaktiraju agenciju i traže da se tražena suma koriguje", za Insajder priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp; <h2>Cene veštački porasle&nbsp;</h2> Rast kupovne cene kvadrata i iznajmljivanje nekretnina najviše je pogodila onaj sloj stanovništva koja nema rešeno stambeno pitanje. Visoke kamate, pokolebale su ih da uzimaju stambene kredite, a dolaskom Rusa i Ukrajinaca, najveći broj stanodavaca povećao je visinu mesečne rente.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dinari, kovanice, GREMLIN, pregled godine [full]"> <figcaption>Dinari, kovanice. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema Simićevim rečima, iako se očekivalo posle korona krize, na tržištu nekretnina kvadrati budu dostupni po nekoj nižoj ceni, došlo je do eksplozije cena. A isto tako došlo je do poremećaja na tržištu cena stanova za izdavanje.&nbsp; Na cene utiče mnogo faktora, do skoro, jedan od značajnijih je bio lokacija. Sada, gotovo da nema pravila. Pa imamo da se u novoizgrađenom stambenom bloku na Banjici (obod urbanog dela Beograda) prodaju stanovi preko 3.000 evra po kvadratu, a rentiraju za oko 1.000 evra u novogradnji.&nbsp; Poređenja radi, u novobeogradskim blokovima stanovi se izdaju po cenama od sedam do 15 evra po kvadratu ukoliko je u pitanju starogradnja. U novogradnji prosečno se kreće oko 20 evra po kvadratnom metru. Ovaj raspon cena podrazumeva da će i drugi kriterijumi biti uračunati, kao što je, na primer, ukupna površina nekretnine. Što je veći stan, cena po kvadratu je niža.&nbsp; Za izdavanje nekretnine, najviše novca treba izdvojiti u centru grada, na Dorćolu. Renta stanova starogradnje kreće se od osam do 17 evra, a u novim objektima staje oko 22 evra po kvadratu. Na Vračaru, Zvezdari i u užem centru Zemuna cene se kreću od sedam do 17 evra po kvadratu, dok je na periferiji Beograda stanarina od četiri do devet evra. <h2>Šta je isplativije, kupiti ili rentirati?</h2> U godinama pre korona krize, bilo je isplativije da se uzme kredit, nego da se rentira nekretnina. Bila je mala razlika u novcu, a posle isplate kredita, nekretnina bi ostala u vlasništvu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf" data-rendition-name="original" width="1500" height="959" loading="lazy" alt="Knez Mihajlova Beograd ljudi na ulici Gremlin"> <figcaption>Beograd, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Danas, posle ovoliko <a href="https://insajder.net/teme/stanove-sve-rede-kupuju-gradani-a-sve-cesce-krupni-investitori-video">poremećaja na tržištu nekretnina</a>, teško može da se izvede dobra računica, šta je bolje – kupiti stan pod nepovoljnim kamatnim stopama, sa visokom cenom kvadrata ili gazdi plaćati kiriju, pa kada se spuste kamate i cene kvadrata, da se pazari krov nad glavom. “Iako je tržište i dalje u nekoj stagnaciji, ove sve cene su zaista jako visoke za jednog prosečnog građanina, naročito za mlade bračne parove koji treba da reše stambeno pitanje. S druge strane, kreditni kupac mora da ima jako visoka primanja, da bi bio u situaciji da aplicira za kredit”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp; Agenti za promet nekretnina se slažu da je isplativa kupovina nekretnine, koja će se kasnije izdavati drugim licima. &nbsp; Izvor: Insajder

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/nbs-referentna-kamatna-stopa-ostaje-nepromenjena-6-50-odsto">referentne kamatne</a> stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom pre svega su opredelili opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda. 
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna <a href="https://insajder.net/teme/koje-kredite-gradani-najcesce-uzimaju-i-kada-postoji-racunica-da-se-zaduzite">kamatna stopa</a> i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

NBS zadržala referentu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto

Ekonomski stručnjaci tvrde, da u vreme kada je stopa inflacije veća od kamatne stope, postoji određena pozitivna računica da se uzimaju krediti. Oni u narednom periodu očekuju stabilizaciju inflacije, što će naterati banke i na stagnaciju kamatnih stopa. Prema najnovijem izveštaju izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva bankama u martu ove godine je uvećan za 5,4 odsto u odnosu na mart 2023. godine. Dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 2,1 odsto, dok je dug preduzetnika povećan za 3,2 procenta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2024040511040_81245150cc65809d899ea9156258981d16a9779042a60629897e7dfe0ea85c97" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="krediti, grafika"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Zaduženost stanovništva Srbije kod banaka je u proteklih godinu dana povećana sa 1.433,55 na 1.511,67 milijardi dinara.&nbsp; “Ja bih zapravo više rekao da to ukazuje na oporavak potrošnje, da ljudi sad imaju nešto više novca nego što je to bilo ranije, jer ne može svako ni da se zaduži. Kredite uzimaju oni koji imaju neke prihode, s kojim će te kredite vraćati bankama. Povećanje u realnom iznosu od nešto više od pet odsto međugodišnje, baš i ne znači puno imajući vidu da je to nešto niže od nivoa inflacije u tom istom period”, navodi <a href="https://insajder.net/teme/mihailo-gajic-u-markeru-srbija-igra-igre-u-kojoj-se-pravimo-da-postoji-slobodno-trziste-video">Mihailo Gajić</a>, ekonomista iz nevladine organizacije Libek.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240405100456_ac6e3cf4f25d5a45736a46a086bab68a00aae1a57b1025b6bec3ff1d574818d7" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="krediti, grafika"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Od ukupno 1.511,67 milijardi dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita i to 707,67 milijardi, zatim za stambene i kredite za adaptaciju 663,08 milijardi. Drugi po veličini bankarskih dugovanja građana, stambeni i krediti za adaptaciju, povećani su u istom periodu sa 631,31 milijardu dinara na 663,08 milijardi. “Nivo kreditne zaduženosti u Srbiji je dalje ispod nivoa, nego u Hrvatskoj i odnosno na druge zemlje Istočne Evrope koje su članice EU. Postoji i dalje prostor za zaduživanje”, za Insajder priča dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta.&nbsp; Nedeljković ukazuje na činjenicu da u vreme galopirajuće inflacije, postoji računica da se uzima kredit.&nbsp; “Ukoliko je kamatna stopa oko 7-8 odsto, a stopa inflacije 12-13 procenata, onda je uzimanje kredita čak i racionalno zaduženje. Ukoliko se na takav način finansira potrošnja, platiće se manje, nego ako bi ako se odložila potrošnju za godinu dana, kad će cena biti za 10 odsto veća”, ukazuje Nedeljković.&nbsp; <h2>Za stanove i adaptaciju građani duguju 663 milijardi dinara</h2> Građani bankama na ime stambenih kredita i kredita za adaptaciju duguju 663.083.000.000 dinara.&nbsp; "Korisnici kredita su uglavnom mlađi ljudi u tridesetim koji osnivaju porodicu, a nisu stambeno obezbeđeni. Pored njih, kredite uzimaju i oni koji imaju jasnu računicu, da kupovinom stana, a kasnijem njegovim rentiranjem isplaćuju. Meni je racionalno da se se uzme kredit, ako je rata nešto malo veća od rente", navodi Nedeljković.&nbsp; Dekan FEFA fakulteta dodaje da nije racionalno očekivati da varijabilna kamata bude ista tokom 20 godina, koliko na primer traje isplata kredita.&nbsp; “Rast kamatnih stopa je iza nas. Očekujem da će padati, ali i mislim da nema šanse, u skorije vreme, da idemo na ovaj nivo koji je bio 2020. godine. Negde je realan nivo između &nbsp;3-4 odsto. U tom slučaju značajno će biti isplativije da se uzme stambeni kredit, nego da se plaća zakupnina stana. Poznata je činjenica je sada iznajmljivanje nekretnina u Beogradu značajno skuplje”, objašnjava Nedeljković.&nbsp; <h2>U docnji 161.831 korisnik kredita&nbsp;</h2> Kako se navodi u izveštaju UBS-a, u Srbiji je izdato 1.155.989 kreditnih kartica, te kartice koristi 923.189 građana i pravnih lica.&nbsp; Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je i ovog meseca bila najveća kod preduzetnika - 6,2 odsto, slede pravna lica sa 3,2 odsto, dok je kašnjenje bilo najmanje kod stanovništva i iznosilo je 2,4 procenta. Ukupno, 161.831 korisnik kredita kasni sa otplatom.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240405100452_9f25841bcb7a85f6d0519007f17ec9eef014f7f3fb2e5b519027a5b49eb8f4d1" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="grafika, krediti, docnja"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Broj tekućih računa pravnih lica, građana i preduzetnika, u martu 2024. godine je povećan za 5,9 odsto u odnosu na mart prošle godine i trenutno u bankama se koristi 9,04 miliona računa.&nbsp; U istom periodu u bankama je povećan broj jedinstvenih korisnika i to za 4,0 odsto, na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala račune ima 5,936.187 građana I pravnih lica. Izvor: Insajder

Koje kredite građani najčešće uzimaju i kada postoji računica da se zadužite

Drugi po visini bili su stambeni<a href="https://insajder.net/prenosimo/krediti-u-septembru-u-srbiji-povecani-za-0-2-odsto"> krediti</a> i krediti za adaptaciju i iznosili su 659,93 milijarde, a treći poljoprivredni, čija visina je 31. oktobra bila 89,95 milijardi dinara.&nbsp;
Kada je reč o kašnjenju u otplatama, učešće kašnjenja u dugu <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenje-banaka-srbije-u-januaru-pad-kredita-privrede-blagi-rast-zajmova-stanovnistva">ukupnih bankarskih kredita</a> iznosilo je 2,8 odsto, koliko je iznosilo i na kraju prošle godine, dok je učešće docnje u dugu po osnovu <a href="https://insajder.net/prenosimo/odluka-nbs-primenjuje-se-samo-na-korisnike-prvog-stambenog-kredita">kredita stanovništvu</a> iznosilo 2,5 odsto i bilo je isto kao i 31. decembra 2022. godine.&nbsp;
Broj tekućih računa i njihovih korisnika je porastao za prethodnih godinu dana za 5,1 odsto, pošto je ovih računa 31. oktobra bilo 8.916.591 a godinu dana ranije 8.480.083, dok je broj korisnika sa 5.688.867 u oktobru 2022. porastao na 5.909.783 koliko ih je bilo na kraju oktobra ove godine.
&nbsp;Broj kreditnih kartica je od oktobra prošle do aprila ove godine smanjen sa 1.206.193 na 1.167.898.
Izvor: Tanjug

Gotovinski krediti dominantna stavka: Stanovništvo Srbije duguje 1.495 milijardi dinara bankama

Krediti

Skupo prijateljstvo: Rastu dugovi Srbije u kineskim bankama (VIDEO)

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke

NBS zadržala referentu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto

Koje kredite građani najčešće uzimaju i kada postoji računica da se zadužite

Gotovinski krediti dominantna stavka: Stanovništvo Srbije duguje 1.495 milijardi dinara bankama