Pregled nedelje: Hajka na tužioce, dodatni troškovi za Koridor 10, optužnica za nesreću kod Doljevca, "rat" za reke Stare planine

Samo zato što je u jednom trenutku izneo stav i mišljenje koje nije u skladu i na ruku vladajuće većine, protiv Gorana Ilića, zamenika Republičkog javnog tužioca, zamenika predsednika Državnog veća tužilaca, Poverenika za samostalnost javnog tužilaštva, osnivača i člana Predsedništva Udruženja javnih tužilaca Srbije već mesecima se u tabloidima vodi hajka. Na sve to je Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je dužna da štiti tužioce u Srbiji, ćutala.

U odnosu na tako ustaljeno ponašanje tužiteljke, u ovoj nedelji je usledio potpuni obrt. Reakcija je usledila i to nakon što je po svemu sudeći Zagorka Dolovac poverovala jednom tabloidu koji je Ilića i par njegovih kolega fotografisao i optužio da je na rođendanskoj zabavi boravio u društvu sumnjivih lica.

Nije stala u zaštitu tužioca Ilića od neproverenih i nepotkrepljenih tvrdnji tabloida već je po prvi put ona, kao republička tužiteljka, inicirala sastanak Etičkog odbora Državnog veća tužilaca na kome bi se razmatrali postupci tužioca koji su bili na proslavi.

Na celokupnu situaciju oko ovog slučaja svoj stav je izneo i sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić. On je za N1 rekao da treba ispitati slučaj sa proslave rođendana tužioca Stanislava Dukića, ali i da postoji ozbiljna sumnja da je ceo slučaj smišljen u cilju targetiranja i zastrašivanja pojedinih „neposlušnih“ sudija i tužilaca. Kako Majić kaže, hitna reakcija republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac samo je jedan od razloga da tako misli.

Svoj stav koji je po svemu sudeći iniciran ovim slučajem dalo je i Evropsko udruženje sudija i tužilaca za slobodu i demokratije (MEDEL) koje je izrazilo zabrinutost jer se, kako kažu, stiče utisak da vlasti Srbije nisu preduzele efektivne mere da spreče ugrožavanje slobode izražavanja sudija i tužilaca.

Ko će da zaštiti korisnike socijalne pomoći od političkih zloupotreba…

Istovremeno, dok hajka na tužioce, niko osim Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije reagovao na zloupotrebu ličnih podataka korisnika pomoći Crvenog krsta u Medveđi.

On je pokrenuo postupak nadzora nad Crvenim krstom Srbije povodom video zapisa koji se pojavio na društvenim mrežama, a na kojem, kako se navodi, neovlašćene osobe pristupaju ličnim podacima korisnika usluga te organizacije u Medveđi.

Naime, na Tviteru se pojavio snimak na kojem se vidi da Miša Vacić, lider Srpske desnice, lista spiskove korisnika usluga Crvenog krsta, odnosno narodne kuhinje, u koje inače ne bi smeo da ima uvid. Sve to se dešavalo tokom predizborne kampanje za lokalne izbore u Medveđi.

Tužilaštvo traži najmanje pet godina zatvora za vozača direktora Koridora Srbije Zorana Babića

Više od osam meseci od saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu u kojoj je poginula jedna osoba, a četiri teže i lakše povređene, bilo je potrebno Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu da podigne optužnicu.

Optužni predlog je podnet protiv vozača automobila Koridora Srbije Dejana S.  koji se sumnjiči da je izvršio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz nehata.

Tužilaštvo traži da mu se izrekne kazna od najmanje pet godina zatvora. U optužnici se navodi i da se automobil, u kojem je u trenutku nesreće bio i direktor Koridora Srbije Zoran Babić, kretao brzinom 93 kilometara na čas.

Veliki deo javnosti bio je zainteresovan za ovaj slučaj, a posebno problematično bilo je odbijanje nadležnih da dostave medijima, ali i porodici stradale Stanike Gligorijević, snimak nesreće.

“Rat” za reke, protiv MHE

Tokom prethodne nedelje u Srbiji na Staroj planini i podkopaoničkim selima otpočela je borba meštana za reke, a protiv izgradnje malih hidro elektrana.

Na Staroj planini u selu Topli Do, koje pripada nacionalnom parku, meštani danima organizuju danonoćne straže da bi sprečili investitora da uđe u selo i započne radove na izgradnji male hidroelektrane, za koje mu uskoro ističe građevinska dozvola.

U trenutku dok u ovom selu traju barikade, iz predsedništva srbije stigao je odgovor na zahtev predstavnika pokreta “Odbranimo reke Stare planine“ za sastanak sa Aleksandrom Vučićem.

Do susreta će, kako je za Insajder rekao jedan od predstavnika pokreta Aleksandar Jovanović, doći 29. septembra. 

„Kada su počele da se dešavaju straže i incidenti u Toplom Dolu, poslao sam mejl predsednikovoj savetnici za medije Suzani Vasiljević sa zahtevom da se sastanemo sa Aleksandrom Vučićem dok se ne desi najgore. Odgovorila mi je brzo, posle sedam dana, da ćemo se sastati 28. ili 29. septembra“, naveo je Jovanović.

Pokret “Odbranimo reke Stare planine” organizuje proteste već dve godine unazad, ali do sada ih niko od zvaničnika nije pozvao na sastanak.

Istovremeno dok su trajale danonoćne straže u Toplom Dolu, meštani sela Radmanovo kod Kopaonika blokirali su put Brus – Brzeće. Oni se protive izgradnji MHE Kresaja i inistiraju na tome da investitor skloni mašine koje je dovezao tokom noći.  

Na suđenju Darku Šariću umesto završnih reči, odlaganje

U ovoj nedelji, iako se očekivalo da se na suđenju Darku Šariću počne sa iznošenjem završnih reči čime bi se suđenje koje traje više od osam godina privelo kraju, došlo je do odlaganja ročišta i to do daljnjeg.

Razlog je taj što je Darko Šarić, koji je ranije prvostepeno osuđen da je organizovao grupu odgovornu za šverc 5,7 tona kokaina, otkazao punomoćje svim svojim advokatima. On je, istovremeno podneo zahtev za izuzeće sudije Siniše Petrovića iz suđenja zbog „pristrasnosti“.

Šariću, inače, ovo nije prvi put da otkazuje punomoćje advokatima, jer je on i u postupku za švec kokaina otkazivao, a zatim vraćao punomoćja svojim advokatima. U postupu za pranje para sudi mu isto Veće.

Tužilaštvo za organizovani kriminal smatra da su Šarić i ostali oprali oko 22 miliona evra, zarađenih prodajom kokaina. Svi optuženi su to negirali.

Izostale informacije ko je zainteresovan za kupovinu Komercijalne banke

Nedeljama unazad kao važna stvar za državu najavljivano je otvaranje pristiglih ponuda za kupovinu većinskog državnog udela u Komercijalnoj banci. Ispostavilo se da taj podatak nije javan, odnosno da nadležni ne žele da kažu ko je zainteresovan i za koliko novca je spreman da kupi Komercijalnu banku.

Kako je saopšteno za ovu kupovinu stigle su četiri neobavezujuće ponude, sve su kompletne i ispunjavaju uslove koji su predviđeni tenderom. To je praktično sve što je saopšteno javnosti nakon sednice Tenderske komisije Ministarstva finansija. Ko je zainteresovan za Komercijalnu banku, koja je cena koju su potencijalni kupci spremni da ponude ostalo je nepoznato.

Podsetimo Vlada Srbije nedavno je postigla dogovor o otkupu ukupno 34,58 odsto akcija EBRD i IFC, bez informacija o tome koliko će ove akcije biti plaćene. Prethodno je u julu, švedskom i nemačkom fondu koji su imali 6, 89 odsto akcija isplaćeno oko 43 miliona evra.

Ova transakcija bila je neminovnost nakon što su međunarodne institucije dokapitalizovale banku pre 10 godina. “Put opcija” mogla je prema ugovoru biti aktivirana ukoliko država odustane od prodaje banke, ali i ako strane finsnsijske institucije ne budu zadovoljne načinom prodaje i postignutom cenom.

Strani akcionari za aktiviranje put opcije odlučili su se krajem marta 2018. godine, pa se pred privatizaciju postavlja pitanje da li će Vlada Srbije uopšte pokriti iznos koji isplaćuje doskorašnjim partnerima.

Nova davanja za već završene i plaćene deonice na Koridoru 10

Koliko će građane Srbije na kraju koštati izgradnja Koridora 10 aktuelno je pitanje i sada iako je glavni pravac, južni krak, kompletno pušten u saobraćaj u maju ove godine. Radovi na istočnom kraku i dalje traju, a kako se ispostavilo dodatni će biti izvedeni i na kosinama na otvorenoj deonici koja prolazi kroz Grdeličku klisuru.

Kako je u ovoj nedelji pisao Insajder, završetak radova na istočnom kraku Koridora 10 i dodatni radovi na kosinama u Grdeličkoj klisuri, koštaće građane Srbije dodatne dve milijarde dinara, odnosno oko 17 miliona evra. Toliko novca će, kako stoji u odluci Vlade Srbije, na ime nedostajućih sredstava za izgradnju Koridora 10 i „trajne sanacije kosina“ u Grdeličkoj klisuri biti transferisano državnom preduzeću Koridori Srbije.

Od ukupno dve milijarde dinara, „trajna stabilizacija“ kosina na deonici kroz Grdeličku klisuru, koja je svečano puštena u saobraćaj u maju ove godine, dodatno će biti plaćena 580 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra, rečeno je Insajderu u Ministarstvu građevinarstva. Reč je o kosinama na kojima su se potporni zidovi više puta rušili. S druge strane, 12 miliona evra će dodatno iz budžeta biti izdvojeno za deonicu na istočnom kraku Koridora 10 za koju se država već zadužila više od 96 miliona evra.

Kad pisma nema ko da pročita …

Nedelju za nama obeležilo je podizanje tenzija u odnosima Hrvatske i Srbije, odnosno pisanje protestnih nota koje niko nije hteo da primi niti pročita.  Povod je bila odluka hrvatske granične policije da se delegaciji Vojske Srbije, koja je trebalo da prisustvuje obeležavanju Dana jasenovačkih novomučenika, zabrani ulazak u Hrvatsku. Kao razlog zabrane navedena je “nenajavljena poseta”.

Dva dana kasnije je usledio protest Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske zbog “nenajavljenog i nezakonitog “ pokušaja ulaska srpske delegacije u zemlju. Taj događaj nazvali su provokacijom sa ciljem “izazivanja incidenata”.

Ovu protestnu notu je, međutim, ambasadorka Srbije odbila da primi.

Zatim je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova, presavilo tabak, i napisalo protestno pismo zbog nastale situacije sa delegacijom Vojske Srbije.

Sada, međutim, protestnu notu srpske strane, nije htela da primi hrvatska strana.

U danima dok su trajali pokušaji srpske i hrvatske strane da uruče jedni drugima protestne note, na ulazu u Donje Ceranje, mesto u kojem je rođen predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, osvanule su pretnje. Na tabli s nazivom mesta napisano je "Ubi Srbina", a fotografije je objavila na svojoj stranici na Fejsbuku stranka Milorada Pupovca SDSS.

Zbog poteza Hrvatske reagovala je i srpska premijerka Ana Brnabić koja je tih dana boravila u zvaničnoj poseti Luksemburgu.

Rekla je da ne želi da komentariše najnovije protestne note između Beograda i Zagreba i da se upliće u vrzino kolo, ocenivši da nije reč o sukobu Beograda i Zagreba, Srbije i Hrvatske, već o sukobu fažizma i antifašizma.

Brnabić je rekla da ukoliko je bilo kom u Hrvatskoj “prihvatljivo da tabla na kojoj piše pozdrav 'Za dom spremni' koji je fašistički, nacistički, ustaški pozdrav... stoji u Jasenovcu ili u blizini, onda nijedna protestna nota ne može takvom režimu da promeni mišljenje”.

Sličan problem pojavio se i na administrativnom prelazu Jarinje, ali je za razliku od delegacije Vojske Srbije, televizijska ekipa RTS na kraju puštena da uđe na Kosovo.

Više od 20 sati ekipa javnog servisa je provela čekajući na prelazu, zbog čega je reagovalo i Udruženje novinara Srbije.  Nakon što su se carina i policija ogradile od odluke da im se ne dozvoli prelazak, stigla je i dozvola ministarstva spoljnih poslova Kosova, nakon čega je ekipi RTS dozvoljen ulazak.

O Kosovu sa Češkim predsednikom

Tokom nedelje, Srbija je bila domaćin češkoj delegaciji na čelu sa predsednikom Milošem Zemanom.

Bila je to poseta koja je po mnogo čemu godila ušima najviših predstavnicika vlasti, a koja se odnosila na stav Zemana o Kosovu.

On je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da će za oko mesec dana sa predstavnicima ustavnih vlasti postaviti pitanje da li postoji mogućnost da Češka povuče priznanje nezavisnosti Kosova. On je istakao i da država koju vode ratni zločinci ne bi trebalo da se nalazi u zajednici demokratskih zemalja.

Ova izjava predsednika Češke izrečena u Srbiji, nije naišla na podršku predstavnika vlasti u samoj Češkoj. Naime, dan kasnije oglasio se šef diplomatije Češke Tomaš Petšiček koji je rekao da ne vidi razlog zašto bi Češka povlačila priznanje Kosova dok je premijer Češke Andrej Babiš izjavio je da je spreman da debatuje sa predsednikom te države Milošem Zemanom i drugim rukovodiocima o eventualnom odustajanju Češke od priznanja Kosova.

Kasnije je i češko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je Češka Republiku Kosovo priznala kao državu u potpunosti i definitivno, a nikada do sada nije povukla svoje priznanje nijedne države.

Tim povodom oglasio se i predsednik Srbije koji je rekao da su Česi “iskreni prijatelji” Srbije, ali da države, posebno one koje su kako je naveo, “u jednom bloku”, ne menjaju često svoje odluke.

Stigao OEBS, izborni uslovi glavna tema

U nedelji za nama održan je i peti sastanak na Fakultetu političkih nauka na kom su učestvovali predstavnici vlasti, dela opozicije i civilnog sektora. Od ovakvih razgovora u međuvremenu su odustali DS, DVERI, SSP, Nova stranka… Tema su i ovog puta bili izborni uslovi, a kako je saopšteno nakon sastanka povišeni tonovi čuli su se kada je na dnevni red došla tema biračkih spiskova.

Iako su fer izborni uslovi jedan od glavnih zahteva dela opozicije koji je najavio bojkot narednih izbora, od premijerke Ane Brnabić u ovoj nedelji smo čuli da je unapređenje izbornog procesa nešto na čemu Vlada radi još od 2017.

Ovo objašnjenje premijerka je iznela u kontekstu dolaska i saradnje srpskih vlasti sa OEBS-om, odnosno njegovom Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava.

Tako je Brnabić odbacila spekulacije da pristanak na određene zahteve OEBS-a predstavlja nekakav ustupak opoziciji, kao i da Vlada nije nešto radila pod međunarodnim pritiskom, jer je počela saradnju sa ODIHR-om još 2017. godine, kada još nije bilo govora o izborima. Ovo objašnjenje objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.

Dan kasnije Vladina kancelarija se ponovo oglasila saopštenjem, u kome je navela da je održan prvi sastanak Radne grupa za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava.

U kratkom saopštenju navedeno je da su članovi Radne grupe, kojoj predsedava ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, sagledali šta je moguće u kratkom roku unaprediti.

I dok traju razgovori sa delom opozicije i predstavnicima u OEBS-a u Višem sudu u Kruševcu održano je  pripremno ročište u postupku za napad na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića, aktiviste ovog pokreta i jednog policajca koji se dogodio krajem novembra prošle godine.

Ročište je bilo zatvoreno za javnost, a Ivan Ninić, advokat Borka Stefanovića, kaže za Insajder da je izložena optužnica kao i da je sud usvojio sve ranije predložene dokaze i svedoke. Prvooptuženi Miloš Šaponjić se nije pojavio. 

Napad na Stefanovića i ostale bio je povod da se u decembru prošle godine organizuje prvi protest protiv nasilja i to pod parolom “Stop krvavim košuljama" koji su zatim prerasli u proteste "Jedan od pet miliona".

O slobodi medija bez srpskih zvaničnika

U Podgorici je pred kraj nedelje održan dvodnevni skup Dani medija EU - Zapadni Balkan, u organizaciji Evropske komisije (EK). Skupu nisu prisustvovali zvaničnici Srbije iako su bili pozvani.

Kako su rekli organizatori, iako su na ovaj događaj kao učesnici bili pozvani svi ministri informisanja iz regiona, u Podgoricu je došao samo nadležan ministar iz Makedonije, dok je crnogorski ministar Aleksandar Bogdanović samo otvorio Dane medija umesto premijera Duška Markovića.

Poziv je dobio i odolazeći evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, ali se nije pojavio. Umesto toga učesnicima se obratio video porukom u kojoj je naglasio “nema napretka ka Evropskoj uniji bez slobode medija i slobode izražavanja”.

U periodu kad se održavao medijski skup u Podgorici, turski mediji objavili su transkipt snimka za koji tvrde da su navodno zabeležile čin ubistva i poslednje reči saudijskog novinara Džamala Kašogija koji je ubijen u oktobru prošle godine.

Kako je preneo BBC, provladina novina, list Sabah naveo je da je do snimka ubistva od 2. oktobra 2018. u saudijskom konzulatu u Istanbulu došla turska obaveštajna agencija.

Nedelju za nama obeležila je i vest da je “Marina Dorćol” prodata za 3,8 milijardi dinara, kao i da je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zvanično obavestilo Fondaciju Sergeja Trifunovića da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo koga iz Fondacije.

Fond za humanitarno pravo (FHP) je saopštio da je Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. FHP smatra da se uvođenjem te odredbe “bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma kojim se garantuje preispitivanje doživotne kazne zatvora” direktno krši Ustav Srbije i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Izvor: Insajder