2020. kroz teme Insajdera: Bezakonje, korupcija, zloupotrebe…

Na samom početku 2020. godine, dok se činilo da je koronavirus problem samo dalekih zemalja, jedna od važnih tema bila je zagađenost.

Tih dana januara u Srbiji se teško disalo. Da je vazduh jako zagađen potkazivali su podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Tada su nadležni tvrdili da oni nisu krivi, da je u pitanju viša sila. Poručili su građanima: "Ne izlazite napolje ujutru i uveče i izbegavajte fizičku aktivnost".  

Iz ove perspektive i onoga što je usledilo sa uvođenjem vanrednog stanja i zabrane kretanja, čini se da je ovo bila jedna nenamerna priprema za ono što nam sledi. 

Građane niko nije na vreme upozorio na visoku zagađenost vazduha i tu grešku je priznao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. A umesto bar najave nekog rešenja poručio je građanima da "još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera ovo zagađenje".

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je tada postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava zbog prekomernog zagađenja i zato što građani nemaju dovoljno informacija o tome da li je njihovo zdravlje ugroženo i da li je išta preduzeto.

Ko je odgovoran i zašto se to dešava nismo saznali sve do novembra, 10 meseci kasnije. 

Tada se na društvenim mrežama pojavio snimak na kome direktor istraživačke stanice "Petnica" Vigor Majić kao najodgovornije za drastičan skok zagađenosti vazduha u Srbiji označava "ugljarsku mafiju", koja, kako kaže, umesto pravog uglja prodaje jalovinu sa velikim procentom gline.

Naveo je kasnije da je jeftin lignit glavni uzrok zagađenja i da postoji čitav lanac odgovornosti. 

Epilog celog ovog sličaja dobili smo na kraju godine. Ali nisu smenjeni odgovorni i nije rešen problem zagađenosti. Umesto toga, Agencija za zaštitu životne sredine je odlučila promeni prikaz parametara koji pokazuju nivo zagađenja. Zbog toga što se usprotivio takvoj odluci načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha Milenko Jovanović je dobio otkaz. 

On je za Insajder ispričao da je Agencija pre poslednjih izmena najmanje četiri puta menjala te parametre. 

Javnost Srbije je početkom decembra saznala da je Agencija za zaštitu životne sredine, kako je to navelo više nevladinih organizacija, "bez najave i objašnjenja promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha". Tako je vazduh koji je do nedavno bio ocenjen kao zagađen, kvalifikovan kao prihvatljiv.

Simbolično je to da ovu godinu praktično završavamo istom temom -  zagađenjem vazduha u Srbiji. Ovoga puta nije bilo ni zvaničnika koji su pokušali da opravdaju sopstvenu neodgovrnost. Za tim uopšte nisu imali potrebu. Ta činjenica bi trebalo podjednako da nas zabrine kao i kvalitet vazduha koji udišemo.

Izbori zbog pandemije umesto u aprilu održani u junu 

Dan pre nego što je u Srbiji potvrđen prvi slučaj koronavirusa, 4. marta 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je lokalne i parlamentarne izbore. Trebalo je da se održe 26. aprila. 

15. marta je proglašeno vanredno stanje a dva dana kasnije  Aleksandar Vučić je obavestio javnost da se izbori odlažu dok se ne steknu uslovi za njihovo održavanje. 

U tih 13 dana od najave pa do odlaganja izbora, nije bilo predizborne kampanje na kakvu smo navikli, ali je funkcionerska bila u toku. 

Vlast je obećala da je više neće biti, ali od raspisivanja izbora za šest dana funkcioneri su postavili tri kamena temeljca. U Agenciji za borbu protiv korupcije za Insajder  su tada tvrdili da nisu primetili kršenje zakona, ali i da je teško utvrditi prekršaj funkcionera. 

S druge strane nevladin sektor je smatrao da se Agencija prethodnih godina više povlači nego što kažnjava. Novinaru Insajdera su "pod lupu" stavili ovu privilegiju koje se nijedna vlast nije odrekla.

Novinari Insajdera bavili su se i pitanjem da li stranke u kampanji od vrata do vrata neovlašćeno koriste lične podatke. 

Sa raspisivanjem izbora, stranački aktivisti otpočeli su kampanju od vrata do vrata, noseći spisak sa ličnim podacima za koje brojni građani tvrde da ih stranke neovlašćeno koriste.

Kampanja od vrata do vrata je dozvoljena, problem je da li stranke neovlašćeno koriste lične podatke građana u njoj. Mnogi smatraju da su njihovi podaci zloupotrebljeni zbog čega su se obraćali zastitniku građana.

Sve aktivnosti povodom izbora raspisanih u martu su stopirane zbog pandemije. Kampanja je nastavljena tri meseca kasnije, a izbori održani 21. juna. U izbornu trku nije ušao deo opozicije koji je još ranije doneo odluku o bojkotu. SNS je i na ovim izborima osvojio većinu u parlamentu.

Novinari Insajdera su u emisiji Pod lupom analizirali stanje uoči i posle izbora. Predizborna slikanja, izborne nepravilnosti i sumnje u postizborna "štelovanja" bile su naša tema.

Hapšenje direktora JP Infrastruktura Železnica Srbije, bez tendera tri posla data istoj firmi

U prvoj polovini 2020. uhapšeno je šest zaposlenih u državnom preduzeću Infrastruktura železnica Srbije, među kojima je bio i direktor Miroljub Jevtić. Istraga protiv njih je pokrenuta zbog poslova vrednih više od 390 miliona dinara. 

Insajder je imao uvod u dokumentacoiju koja je pokazala da su u periodu od avgusta 2018. godine do marta 2019, preduzeće Infrastruktura železnice Srbije(IŽS), pozivajući se na hitnost, sprovelo je tri tendera. Nijedan nije sproveden uz javni poziv, već su ugovori sklopljeni u direktnim pregovorima sa firmama kojima je poslat poziv da pošalju ponudu. Za sve tri nabavke Infrastrukturа železnice dobile su zeleno svetlo od Uprave za javne nabavke, da ih zbog hitnosti, sprovede u direktnom pregovaračkom postupku. Tužilaštvо smatra da ima elemenata za istragu.

U sva tri slučaja poziv je poslat samo dvema firmama ZGOP i Ingrap - omni.

Rašćišćavanje dela gradilišta za izgradnju Beograda na vodi skuplje za 20 miliona dinara 

Dodeljivanje posla mimo tendera, direktnom pogodbom pod izgovorom hitnosti  gotovo da je postala praksa Železnica Srbije.

Beograd na vodi se gradi, a građani Srbije i dalje ne znaju koliko ih to košta. Srbija se pre sada skoro šest godina obavezala između ostalog na kompletno raščišćavanje terena. 

Kako su najveći deo državnog zemljišta koristile Železnice one su i preuzele obavezu da ga očiste, a to košta. Koliko - nije poznato, ali samo jedna javna nabavka prema istraživanju Insajdera pokazuje kako je cena posla uvećavana.

Ugovore je potpisivao direktor Miroljub Jevtić, koji je u međuvremenu uhapšen u slučaju oko zloupotreba u preduzeću Infrastruktura železnica. 

Uprkos brojnim zahtevima i medija i nezavisnih institucija, Železnice do danas nisu saopšitle koliko je koštalo uklanjanje svega što im je pripadalo sa prostora na kome je predviđena izgradnja Beograda na vodi.

Uništavanje Savskog nasipa i bezakonje naočigled institucija i građana

Početkom godine na četiri splava Cunami Haus izbio je požar. Taj događaj otvorio je još jednom pitanje potpunog bezakonja koje vlada u blizini Savskog nasipa, koji Novobeograđane štiti od poplava. 

Uzrok požara na četiri Cunami splava do danas nije poznat, kao ni to kako je moguće da na desetine splavova na potezu od bloka 45 na Novom Beogradu do Ostružničkog mosta rade bez neophodnih dozvola. 

Pored nelegalnih vikendica čiji su vlasnici, između ostalih, sinovi Tomislava Nikolića i bivši ministar rudarstva Milan Bačević, Savski nasip godinama ugrožavaju i nelegalni splavovi. Uništavanje nasipa je krivično delo. Zbog značaja koji on ima za stanovnike Beograda ovu temu smo stavili pod lupu.

Sporno poslovanje sa MUP-om bivše državne sekretarke tog ministarstva

Vanredno stanje u martu nije zaustavilo poslove, bar ne sve. Naime, Insajder je početkom februara otkrio  da je BPS Security, firma u vlasništvu Milene Vuković, bivše državne sekretarke MUP-a, dobila posao obezbeđenja od MUP-a. Firmu je osnovala 2017. godine. 

Ugovor je potpisala kao deo konzorcijuma sa kojim je MUP potpisao okvirni sporazum za nabavku u 2019. i 2020. u vrednosti od najmanje 60 miliona dinara, odnosno pola miliona evra.

Kao jedini ponuđači, sa MUP-om su sklopili posao po ceni radnog sata u visini od 490 dinara bez PDV-a. Tu se međutim priča nije završila. 

Naime, samo tri nedelje nakon što je Insajder otkrio detalje ovog posla, promenjen je naziv firme.

Deset dana kasnije Vuković je kao deo konzorcijuma zaključila novi posao sa MUP-om. U sred vanrednog stanja, od Republičkog geodetskog zavoda dobila je i posao obezbeđenja i protivpožarne zaštite.

Detalje ovog posla možete pročitati na ovom linku.

Koliko je uspešna prodaja Komercijalne banke 

U ovoj godini potvrđeno je ono što je Insajder otkrio u 2019. Naime, u martu je objavljena vest da je Komercijalna banka prodata Novoj ljubljanskoj banci.

Ta prodaja potvrdila je pisanje Insajdera - zbog štetnih ugovora građani su pre prodaje morali da plate više od 250 miliona evra stranim finansijskim institucijama koje su bile suvlasnici banke. 

Kako je sve to ozgledao, ko je odgovoran i da li je to moralo da bude tako tema je kojom se Insajder bavio. Na naša pitanja odgovarali su najviši predstavnici vlasti.

Skoro dve decenije bez odgovora ko je ubica novinara Milana Pantića 

U ovoj godini je obeležena još jedna godišnjica, tačnije 19 godina od ubistva novinara Milana Panića, dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine. Ubijen je u svom ulazu.

Sumnja se da je ubijen zbog pisanja o spornim privatizacijama nakon petooktobarskih promena, a postoje indicije da je to učinila organizovana kriminalna grupa. Uprkos tome, slučaj i dalje vodi jagodinsko tužilaštvo koje već godinama ne podiže optužnicu.

U predistražnoj fazi, već četiri godine je i slučaj rušenja u Hercegovačkoj ulici. 

"Ko god je učestvovao u rušenju objekata u Hercegovačkoj taj je kompletan idiot", rekao je Aleksandar Vučić kao premijer pre četiri godine. 

U međuvremenu je postao i predsednik, a istraga o tome ko su bili kompletni idioti nije ni počela. Privatni objekti, na prostoru Beograda na vodi, srušeni su bagerima usred noći bez rešenja o rušenju.

Uprkos obećanjima da neće biti zaštićenih i da će se saznati istina ko je rušio, postupak pred Prvim osnovnim tužilaštvom i dalje je u predistražnoj fazi. Kako tvrde u tužilaštvu, razlog je to što MUP već godinama ne odgovara na zahtev da utvrdi identitete izvršioca. Sve ovo ukazuje da je u pitanju ili nesposobnost policije ili zaštita pojedinaca.

Tokom protesta na meti brutalne reakcije policije bili i građani koji su mirno protestovali

Protesti u Beogradu, započeti su 7. jula nakon najave predsednika Srbije da će biti uveden policijski čas. Demonstracije su završene nakon nešto više od sesetak dana.

Na proteste su dolazile različite grupe – od nasilnih demonstranata do onih koji su želeli mirna okupljanja. 

Policija je na nasilje odgovorila brutalno, a na meti su se našli i građani koji su mirno protestovali. Brojni primeri brutalnosti zabeleženi su kamerom. Meta su bili i novinari. 

Nevladine organizacije pozvale su građane da im se obrate ako su pretrpeli ovakvo ponašanje policajaca. Jedna od njih je bila Mia Batajić. Policajci su je, kako svedoči, pretukli 8. jula. Kako je to izgledalo Mia Batajić je ispričala za Insajder. 

Sajt specijalizovan za medijski linč i sateliti u orkestriranoj kampanji protiv Insajdera

U prošloj godini, na samom kraju leta, meta sajta pod nazivom  Prismotra, specijalizovanog za medijski linč, bio je i Insajder.

Prismotra.net  čiji je vlasnik sakrio identitet preko provajdera u Panami, a IP adresu servera sakrio preko klaudflera, objavio je tekst o autorki Insajdera pun laži, sa očiglednim ciljem pokušaja diskreditacije kako autorke Insajdera, tako i cele redakcije. 

Ni nepoznat vlasnik, ni činjenica da tekst ne ispunjava osnovne profesionalne norme, nije bila prepreka lokalnim medijima, koji se finansiraju iz budžeta građana, da takav tekst prenesu što ukazuje da je reč o orkestriranoj kampanji. O kakvom sajtu je reč I na koji način su organizovali orkestriranu kampanju protiv Insajdera pročitajte na ovom linku.

Tri godine bez odluke tužilaštva o sumnji na pranje novca SNS, SPS i URS

U 2020. godini zabeležili smo još jednu godišnjicu. Ni posle više od tri godine Više  javno tužilaštvo nije završilo proveravu sumnje Agencije za borbu protiv korupcije da su Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Ujedinjeni regioni Srbije, tokom kampanje 2014. godine, učestvovali u pranju novca.

Kako je tada rečeno Insajderu u tužilaštvu, istraga nije ni pokrenuta jer je predmet veoma obiman i kompleksan. Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić tada je za Insajder ocenila je je reč o očiglednom odugovlačenju. 

Više informacija o celom slučaju pročitajte na ovom linku.

Srbijagas kao podizvođače na Turskom toku angažovao i firmu Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića

Na samom kraju godine Insajder je došao do još jednog otkrića. 

Naime, izgradnja srpske deonice nekada Južnog, a sada Turskog ili Balkanskog toka, kako ga u poslednje vreme nazivaju nadležni, odvijao se mimo očiju javnosti. 

Reč je o kapitalnom projektu u koji država ulaže iz kredita u uverenju da će uloženo vratiti kroz naplatu tranzitnih taksi. Pošto se projekat realizuje po međudržavnom sporazumu između Rusije i Srbije iz 2008, firme su na ovom projektu angažovane bez tendera. 

Novinari Insajdera uspeli su da dođu do ključnih ugovora, koji pokazuju da su na ovom projektu kao pod-podizvođači Javnog preduzeća Srbijagas angažovane iste firme koje su i ranije na sporan način dobijale poslove od Srbijagasa, poput Milenijum tima, dok je kao pod-podizvođač angažovana i firma Inkop u vlasništvu biznismena sa Kosova, Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića.

Sve detalje pročitajte ovde.

Nije reka samo reka…

Pored pandemije, čini se da je jedna od glavnih tema u javnosti pod početka pa do kraja 2020. bila ekologija i borba običnog čoveka za očuvanje prirode i prirodnih resursa - zapravo najvećeg bogatstva jedne zemlje.

Protesti građana širom Srbije, danonoćne straže, odbrana reka rukama, motikama, i sekirama, incidenti... godinama unazad prate gotovo svaku vest o gradnji još jedne male hidroelektrane.

One su bila tema naše dokumentarne emisije Nije reka samo reka.