Akcija Žena u crnom: Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici, odnos vlasti ostao isti
Povodom 24. godišnjice od zločina u Srebrenici članice i članovi organizacije „Žene u crnom“ održale su u Beogradu uličnu akciju pod sloganom „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, piše N1. One su poručile da je odnos vlasti prema događajima u Srebrenici ostao isti i zahtevaju od državnog vrha Srbije da, kako kažu, prizna genocid.
Kako piše N1, članice organizacije „Žene u crnom“ su na Brankovom mostu razvile veliki transparent na kojem je pisalo „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, ali i transparent na kojem je pisalo „Solidarnost“. Potom je akcija nastavljena u Fruškogorskoj ulici.
Akciju je obezbeđivao, veliki broj policajaca, a incidenata nije bilo, navodi N1.
Više nevladinih organizacija najavilo je za četvrtak nekoliko akcija kojima se obeležava 24. godišnjica od zločina u Srebrenici – od paljenja sveća kod Predsedništva do predstave koja će biti organizovana na Kolarcu.
Iz tih nevladinih organizacija zahtevaju od predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da 11. jul proglase danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Brnabić: Nisam pozvana u Potočare, tako da neću ići
Inače, premijerka je juče izjavila da neće ići u Potočare, gde će sutra biti obavljena kolektivna sahrana posmrtnih ostataka 33 srebreničke žrtve.
„I ovom prilikom uputiću svoje najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u Bosni i Hercegovini, svakako u Srebrenici. Nisam pozvana u Potočare, tako da neću ići“, rekla je Brnabić, odgovarajući na pitanje novinara da li će ona ili neko iz državnog vrha Srbije ove godine biti u Srebrenici.
Kako je rekla, nije dobra poruka za regionalnu saradnju činjenica da je tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić napadnut kada je boravio u Potočarima 2015. godina, a da do danas niko nije odgovarao za to.
Reagujući na premijerkinu izjavu, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) uputila joj je poziv da 11. jula od 19 časova u Andrićevom park izrazi “pijetet prema žrtvama srebreničkog genocida”. YIHR je u saopštenju “podsetio premijerku Brnabić da Srbija mora poštovati odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, te da je obaveza Srbije da prizna genocid u Srebrenici”.
Na današnjoj akciji „Žena u crnom“ predsednica tog udruženja Staša Zajović je rekla da zvaničnici u Srbiji nisu učinili ništa da budu dostojni mesta na koje bi eventualno otišli, u Potočare.
„Da li su čuli ono što su im rekli preživeli u Srebrenici – da su nepoželjni svi oni koji ne priznaju genocid? Da ti činovi formalnog izvinjenja ništa ne znače?“, upitala je Zajović.
Iz kruga bivše Fabrike akumulatora u Potočarima u večernjim satima do prostora Musale u Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari izneseni su tabuti s posmrtnim ostacima 33 žrtve ubijene tokom napada srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine, piše N1 BiH.
Tabute sa posmrtnim ostacima srebreničkih žrtava na rukama do Musale preneli su članovi porodica ubijenih Srebreničana, kao i učesnici ovogodišnjeg Marša mira.
Građani Sarajeva ispratili su juče kolonu sa posmrtnim ostacima 33 žrtve.
Najmlađa žrtva, koja će ove godine biti sahranjena u Memorijalnom centru Potočari je Osman Cvrk, rođen 1979. godine, koji je u vreme kada je ubijen imao svega 16 godina.
Najstarija žrtva je Šaha Cvrk, koja je imala 82 godine kada je ubijena.
U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od hiljadu nestalih Srebreničana.
Od 1996. godine, udruženje "Žene Srebrenice", koje čine žene čiji su članovi nestali i ubijeni u Srebrenici, svakog 11. u mesecu u znak sećanja na taj genocid organizuju mirovni protest.
„Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske", navedeno je u saopštenju koje su potpisale organizacije iz Srbije - "Žene u crnom", "Inicijativa mladih za ljudska prava", "Mreže Žene u Crnom", "Dah Teatar", "Škart kolektiv", "Autonomni ženski centar", "Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji", "Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM" i "Fond za humanitarno pravo".
Istovremeno, u Srbiji je u poslednje vreme sve očigledniji trend falsifikovanja istorije. Ratni zločinci ne samo da se ne osuđuju, već se i promovišu. Tako je Ministarstvo odbrane nedavno izdalo knjigu Nebojše Pavkovića, osuđenog za ratne zločine, general Vladimir Lazarević koji je odslužio kaznu po presudi Haškog tribunala je držao predavanja na Vojnoj akademiji, a Veselin Šljivančanin je učestvovao na tribinama Srpske napredne stranke. Istovremeno, vlasti u Srbiji izbegavaju da priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid što je jedan od zahteva Evropskog parlamenta i osnovni korak na putu Srbije ka EU.