Mišljenje EK o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti – dokument za koji je Ministarstvo mesecima tvrdilo da ne postoji
Iako je Ministarstvo pravde pre devet dana tvrdilo da komentar Evropske komisije o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne postoji kao jedinstveni tekst, nevladinoj organizaciji Partneri za demokratske promene Ministarstvo za evropske integracije dostavilo je ovaj dokument zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Time su demantovane uporne tvrdnje Ministarstva pravde da je mišljenje Evropske komisije dato u formi zvanične elektronske prepiske.
U mišljenju za koje su u Ministarstvu tvrdili da je pozitivno stoji, između ostalog, da će, s obzirom na način na koji je predloženi tekst koncipiran, celokupan zakon morati biti promenjen kada Srbija postane članica Evropske unije.
Ovaj Nacrt, podsetimo, bio je predmet polemike poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića i Ministarstva pravde.
Nevladina organizacija Partneri za demokratske promene Srbija objavila je danas dva dokumenta koja su, na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, dobili od Ministarstva za evropske integracije – prvi koji sadrži opšte komentare Evropske komisije na Nacrt i drugi koji sadrži konkretne
predloge EK za izmene pojedinih članova Nacrta.
„Iako je javna rasprava u okviru usvajanja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti okončana, ukazujemo da poslednja (treća) verzija Nacrta zakona nije usaglašena sa predlozima koje je iznela Evropska komisija (EK)“, saopštila je organizacija Partneri za demokratske promene Srbija.
Kako navode, u poslednjoj verziji Nacrta uzeti su u obzir samo komentari EK koji se odnose na pojedine članove prethodnog (drugog) Nacrta, dok nisu uvažene suštinske zamerke EK u vezi sa načinom na koji je koncipiran Nacrt zakona.
U mišljenju Evropske komisije (koje možete videti na sledećem linku) navodi se da je problematična sama struktura Nacrta zakona, zatim da je Nacrt nerazumljiv, kao i da je problematična suština određenih zakonskih odredbi.
EK napominje da veliki broj izuzetaka od opštih pravila koji se navode u Nacrtu, sam tekst čini „prekomerno komplikovanim“, pa prema tome i manje transparentnim.
EK skreće pažnju i na to da postoji problem u načinu na koji su u jednom zakonskom tekstu usklađene odredbe dva akta – Policijske direktive i Opšte uredbe o zaštiti podataka.
„Stoga, kako bi se izbegla situacija u kojoj celokupan zakon o zaštiti podataka o ličnosti treba izmeniti kada Srbija postane članica Evropske unije, bolje je izraditi zakon koji odvaja odredbe koje se odnose na Opštu uredbu o zaštiti podataka i odredbe koje se odnose na Policijsku direktivu, kako bi se kasnije izmene odnosile na posebne celine“, navodi EK.
Organizacija Partneri Srbija ukazuje na to da je imala slične komentare na ovaj nacrt tokom javne rasprave.
„Tada smo izrazili zabrinutost da odredbe kojima se uređuju prava građana povodom zaštite njihovih ličnih podataka neće biti razumljive, što će značajno otežati ostvarenje i zaštitu ovih prava u praksi. Ukazali smo da Nacrt predviđa veliki broj izuzetaka od opštih pravila obrade i zaštite podataka, te da je bilo bolje u posebnoj celini izdvojiti obaveze organa za sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela, izvršenje krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti“, navodi u saopštenju ova organizacija.
Partneri Srbije ukazuju i da EK u mišljenju navodi da će pažljivo prati primenu zakona.
„Ovo ukazuje da EK više neće nastojati da utiče na sadržaj zakonskog rešenja i da će svoj stav o kvalitetu zakona u budućnosti formirati na osnovu načina na koji bude primenjivan“, zaključuje ova organizacija.
Ministarstvo pravde: Zakon usaglašen sa mišljenjem EK
Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti Ministarstvo pravde objavilo je 1. decembra prošle godine, nakon čega je počela javna rasprava koja je završena 15. januara. Odmah potom, usledile su kritike dela civilnog sektora i Poverenika za informacije od javnog značaja. Koji su ocenili da će, ukoliko takav Nacrt bude usvojen, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.
Kako je tada ocenio poverenik Rodoljub Šabić, ovakvim nacrtom predviđeno je i svojevrsno „disciplinovanje“ Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
Uprkos kritikama na Nacrt, Ministarstvo pravde je po svemu sudeći ostalo u najvećem delu pri svom, pa je u toku leta objavljen i usaglašen Nacrt sa komentarima sa komentarima Evropske unije i Eurodžasta, evropske agencije koja se bavi pravosudnom saradnjom. Kako je početkom avgusta saopštilo Ministarstvo pravde, Evropska komisija (EK) i Eurodžast dali su pozitivno mišljenje o Nacrtu zakona.
Usledio je javni poziv Poverenika za informacije od javnog značaja Ministarstvu da objavi kompletnu sadržinu mišljenja EK o Nacrtu zakona jer je, tvrdio je, "činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije".
S druge strane, u Ministarstvu su tada tvrdili da mišljenje ne čini jedan dokument “već se radi o zvaničnoj elektronskoj prepisci” i da su EK i Eurodžast dali pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da su primedbe koje su imali razmotrene, a zatim izvršene korekcije u osnovnom tekstu.
Podsetimo, donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od uslova u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU), u okviru otvaranja poglavlja 23.
Iako se Akcionim planom Vlada Srbije obavezala da će novi zakon biti donet do kraja 2015., i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, to se nije desilo. Rokovi su donošenje novog zakona pomerani su nekoliko puta.
Izvor: Insajder