O Srebrenici 24 godine kasnije: U Beogradu glasno ćutanje i još glasnije negiranje genocida

Prošlo je 24 godine od kada su, prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića i paravojne jedinice Škorpioni pobili oko 8.000 bosanskih muslimana i počinili genocid. Srbija je tom presudom oslobođena direktne odgovornosti, ali je utvrđeno da ništa nije preduzela da ga spreči, iako je imala uticaj na Vojsku Republike Srpske i tamošnje političare.

Brnabić: U Srebrenici strašan zločin, ali Srbija nije odgovorna

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da se u Srebrenici desio "strašan, užasan i masovan zločin", ali da Srbija za to nije odgovorna i da ne može srpski narod da se tereti za to.

"Ja kada to kažem, onda mi kažu da sporim to što se desilo, jer to nisam nazvala 'genocidom'. Nije mi lako ni na jednu godišnjicu Srebrenice", rekla je Brnabić novinarima u Beogradu na pitanje da li Srbija negira genocid u Srebrenici.

Ona je navela da Srbija "niti pribegava revizionizmu, niti veliča ratne zločince", te da je jedina zemlja koja je isporučila sve ljude koji treba da odgovaraju.

"Ne bih da se ovo uzme kao relativizacija, ali u Podrinju je ubijeno 3.267 Srba za koje niko nije odgovarao i nikome nije žao. Ja bih pre gledala na tu stranu kada govorimo ko je taj ko negira zločine. Ne sporim zločin u Srebrenici i izražavam duboko saučešće svima koji su njim pogođeni", rekla je Brnabić.  

Na pitanje novinara zašto je problem da Srbija kaže da je u Srebrenici počinjen genocid, ona je rekla da kao predsednica Vlade Srbije može da se rukovodi samo onim što je reklo najviše zakonodavno telo, Skupština Srbije, kroz Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.

Iako je Skupština Srbije usvojila Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, njegove odluke srpski političari neretko dovode u pitanje, a to se naročito odnosi na presudu o Srebrenici. Gotovo niko od članova srpskog državnog vrha, ni onog ranije, a ni ovog danas, do danas nije javno rekao da je u Srebrenici počinjen genocid, već ubistvo oko 8.000 ljudi nazivaju “teškim zločinom”.

Pre devet godina, nakon što je u Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o Srebrenici, u formi deklaracije ona je usvojena i u Skupštini Srbije. Mada se u samom tekstu ne pominje da je nad srebreničkim žrtvama počinjen genocid, Deklaracija se poziva na presudu Haškog tribunala o Srebrenici.

Iako u najmanju ruku sve ovo obavezuje, pojedini državni zvaničnici, poslanici vlasti i Srpske radikalne stranke su na dan kada je obeležavano 24 godine od masakra i kada su u Potočarima pokopane još 33 žrtve, negirali presudu Suda, broj žrtava, a potom odgovarali i nemačkom ambasadoru Tomasu Šibu koji je od Srbije zatražio da zauzme stav da je u Srebrenici počinjen genocid.

Zvaničnici nastavljaju s negiranjem

Takav “zahtev” ministar bez portfelja Nenad Popović protumačio je kao “novi uslov” za Srbiju na putu u EU i naveo da je zbog toga neophodno preispitati dalji proces evrointegracije, a “u cilju zaštite nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda”.

“Ističem dа u Srebrenici nije bilo nikаkvog genocidа i dа Srbi nikаdа neće prihvаtiti dа budu žigosаni kаo genocidаn nаrod. U Srebrenici je bilo zločinа, kаo što gа je bilo i nаd srpskim nаrodom koji strаdаnje svojih nevinih žrtаvа obeležаvа nа Petrovdаn u Brаtuncu”, naveo Popovića.

Nemačkom ambasadoru odgovorio je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je rekao da mu “posle iskustva iz dva svetska rata ne pristaje da govori Srbima šta da misle i rade, a posebno da im govori šta je genocid”.

“Srpski narod je preživeo genocid, nije ga počinio, a to mnogo veći narodi ne mogu da kažu za sebe”, rekao je Vulin, a prenele su Večerenje novosti.

Svoje verzije događaja u Srebrenici potom su na društvenim mrežama izneli i pojedini poslanici. Ne ograđaujući se od zločina, Vladimir Đukanović, poslanik SNS, čestitao je “srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice”.

“Hvala Ratku Mladiću na briljantno izvedenoj vojničkoj operaciji ‘Krivaja 95’”, napisao je Đukanović na Tviteru.

“Krivaja 95” je inače kodni naziv za akciju u kojoj su snage Republike Srpske, pod komandom Mladića, ušle u zaštićenu zonu Srebrenice.

Marijan Rističević, poslanik izabran na listi SNS, na Tviteru je naveo da je broj muslimanskih žrtava manji od onog koji navode bošnjački lideri i sugerisao da se u ubijene ubrajaju i oni koji su umrli prirodnom smrću. 

Zatvorske kazne za negiranje genocida u Kongu

Odnos države Srbije prema Srebrenici može se videti i na primeru izmena Krivičnog zakonika iz 2016. godine. Tim izmenama predviđene su zatvorske kazne od pet meseci do šest godina za sve one koji „negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine“.

Međutim, te odredbe zakona odnose se na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je osnovan 2002. godine po Rimskom statutu, a koji je doneo samo jednu presudu i to za zločin u državi Kongo. Izmene tog zakona se ne odnose i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji je osnovan za zločine počinjene na području bivše SFRJ, a koji su odlučivali i o genocidu u Srebrenici. Tako da oni koji negiraju genocid i ratne zločine protiv čovečnosti počinjene na području bivše SFRJ, a koji su potvrđeni presudama u Hagu, ne mogu biti kažnjeni.

Upad desničara na predstavu o Srebrenici

Ovakav odnos države prema genocidu u Srebrenici, ali i drugim zločinima počinjenima u ratu devedesetih, može samo da da vetar u leđa ekstremnim desničarima. Kako to izgleda, moglo se videti i juče kada je 20 osoba u majicama s nacionalističkim simbolima upala u zadužbinu Ilije M. Kolarca u Beogradu na izvođenje predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”. Grupa koja je upala na predstavu uzvikivala je da u Srebrenici nije bilo genocida i da je Ratko Mladić heroj, da bi posle toga počeli da pevaju nacionalističke pesme. Policija tada nije reagovala, tvrdeći da sui m “ruke vezane”.

Tek nakon što su glumci izašli s njima da razgovaraju, policija je izvela nacionaliste iz sale.

Isti mladići koji su upali na predstavu bili su i u parku kod Predsedništva Srbije gde su predstavnici Inicijative, nekoliko ambasadora i javnih ličnosti palili sveće i odavali poštu srebreničkim žrtvama.

I na tom skupu su nacionalisti dobacivali i novinarima koji su izveštavali sa događaja i onima koji su došli da zapale sveće, ali su fizički bili odvojeni od njih policijskim kordonom.

Za genocid u Srebrnici osuđeni Karadžić, Mladić…

Za genocide i druge zločine u Srebrenici do sada je pred sudovima u Hagu, Srbiji, BiH i Hrvatskoj osuđeno 47 osoba i to na više od 700 godina zatvora. Sudovi su izrekli pet kazni doživotnog zatvora uključujući onu Ratku Mladiću koja još nije pravosnažna. 

U Hagu je na doživotnu kaznu zatvora osuđen Radovan Karadžić, a istu kaznu dobili su Zdravko Tolimir, Ljubiša Beara i Vujadin Popović.

Najveći broj presuda za Srebrenicu izrekao je Sud BiH, koji je osudio ukupno 25 osoba, u Hagu je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske, dok je srpsko pravosuđe osudilo pet osoba za zločine u Srebrenici.

U Hrvatskoj su osuđena dvojica bivših pripadnika “Škorpiona”.

Bez zvaničnika Srbije na ovogodišnjoj komemoraciji

Na ovogodišnjoj komemoraciji juče nije bio nijedan zvaničnik Srbije. Dva dana ranije premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće da ide u Potočare jer "nije pozvana". Uz “najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u BiH” i “užasnog zločina” u Srebrenici, ona je podsetila da niko još nije odgovarao za napad na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića kada je 2015. došao na komemoraciju u Potočare povodom 20. godišnjice zločina. Srbija od tada nije slala zvanične predstavnike na komemoracije.

Reagujući na premijerkinu izjavu, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) uputila joj je poziv da 11. jula od 19 časova u Andrićevom parku izrazi “pijetet prema žrtvama srebreničkog genocida”, ali na poziv nije reagovala.

Na komemoraciji u Potočarima i ove godine bio je poslanik LDP Čedomir Jovanović.