Kolika je moć nezavisnih institucija? (VIDEO)
Nezavisne institucije su ključni element u izgradnji i funkcionisanju svake demokratske države, čiji je zadatak da kontrolišu izvršnu vlast. U Srbiji se, međutim, već 20 godina njihov rad zakonski ograničava, funkcioneri u velikoj meri ignorišu njihove preporuke i rešenja, a prijave se slabo procesuiraju.
Institucije - sporo se grade, a brzo urušavaju. Tako se možda najbolje opisuje položaj nekoliko nezavisnih tela koja su u Srbiji formirana od petoooktobarskih promena. Među njima je i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao verovatno kao i drugi nezavisni državni organi u republici Srbiji koji se bave zaštitom ljudskih prava još uvek nije dostigao onaj željeni nivo. Onaj autoritet koji bi trebalo da ima s obzirom na značaj i prava koja štiti", rekao je poverenik za pristup informacijama od javnog značaja Milan Marinović.
Autoritet im, u najvećoj meri, ruši izvršna vlast koja bi morala da im bude saveznik. Tako, po zakonu, Vlada ima obavezu da Povereniku pomogne kada neka institucija ne poštuje njegovo rešenje i ne dozvoljava uvid u neku informaciju, za koju on smatra da bi trebalo da bude javna. Takvu pomoć Vlade, Poverenik je od 2010. tražio čak 477 puta, ali je nikad nije dobio.
"Nažalost, nijedna Vlada od kad postoji zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i od kad postoji poverenik koji postupa u toj oblasti, dakle od 2004. godine, nijedna Vlada, ni u jednom slučaju nije pružila takvu vrstu pomoći povereniku i nije prinudno sprovela neko njegovo rešenje. Dakle, mogu da kažem, ajde da budem malo ironičan, da su sve vlade dosledne u tome", dodaje Marinović.
Ključna institucija u kontroli trošenja novca svih građana Srbije jeste Državna revizorska institucija, formirana 2005. Kontrole, međutim, mahom započinje tek kada se poslovi dogovore i plate a, kada utvrdi nepravilnosti, ima pravo da podnosi prijave. Tako je, posle revizorskog izveštaja 2010-te, podneto 19 prekršajnih prijava zbog nepravilnosti u korišćenju budžetskih sredstava. Tadašnji predsednik Vlade Mirko Cvetković najpre je rekao, pa porekao, da će smeniti one za koje je Revizor utvrdio nepravilnosti u radu.
"Ja sam u startu pošto su počele da stižu informacije da je tu veliki lopovluk itd, želeo da sve one koji budu imali krivične prijave smenim. Međutim, kada se radi o prekršajnim prijavama I kada se radi o tim prekršajima od kojih su najveći deo neki proceduralni, kao što ste čuli iz izlaganja, a da su neki od njih i nasleđeni, ja jednostavno ne mislim da je to osnov da se od nekog traži da podnese ostavku", rekao je tada predsednik Vlade Mirko Cvetković.
Može se reći da su institucije dosledne u posebno osetljivim slučajevima i kada je reč o preporukama i mišljenjima poverenice za ravnopravnost. Jedan od poslednjih primera jeste slučaj Pećinci. Kada se u medijima pojavila vest da za grupu dece nema mesta u vrtiću u koji su godinama išla, a zbog, kako tvrde roditelji, njihovog političkog delovanja, poverenica je donela preporuku kojom se traži da ih vrtić ponovo primi. Međutim, njena odluka nije sprovedena u zakonskom roku, pa je izrečena opomena - za koju rok i dalje teče.
Izvor: Insajder