Poverenik: Svest o zaštiti podataka o ličnosti podignuta na viši nivo - i kod građana i kod onih koji njima rukuju (VIDEO)

"Poenta je u tome da probamo da nađemo uzrok nastajanja te posledice", rekao je Marinović i dodao da su najčešće povrede u privatnim kompanijama koje obrađuju podatke, ali da se one dešavaju i kod organa vlasti.

"MUP se oglušava o naše pritužbe"

Građani su za godinu dana imali više od 400 pritužbi u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, a najveći broj odnosio se na rad MUP-a, pokazuju poslednji podaci.

"Ima neverovatno puno zahteva građana prema MUP-u da podaci o tim građanima budu brisani iz evidencije, jer je neko nekada pre 10, 15, 20 godina protiv nekoga podneo neku krivičnu prijavu. Ti podaci i dalje stoje u MUP-u. Ako protiv tog lica, nikad nije vođen postupak ili je vođen, pa je pravosnažno obustavljan ili je ta osoba oslobođena, to lice je nevino i njegovi podaci ne treba da budu u tim zbirkama", objašnjava Marinović.

Kako kaže, poverenik svaki put po pritužbi građana da nalog da MUP to briše, ali se MUP oglušava o pritužbe.

"MUP ima pravo nas da tuži Upravnom sudu, protiv naše odluke i sad čekamo da vidimo kako će sud presuditi u toj situaciji", naveo je on.

Imamo ovlašćenja i nad bezbednosnim službama, dodaje Marinović, ali za to treba podsticaj ili saznanje, jer da odemo "tek tako u kontrolu" nije uobičajeno.

Poverenik je za poslednjih deset godina podneo najmanje 45 krivičnih prijava protiv službenih lica, koji se bave obradom različitih podataka o ličnosti. Međutim, prema poslednjih podacima od pre dve godine, nijedna krivična prijava Poverenika nije dobila svoj epilog. Marinović kaže da se nije mnogo promenilo.

"Onoliko koliko se promenilo, nekoliko prijava je odbačeno od strane tužilaštva. Nije ohrabrujuće, ali ne mogu da tvrdim da nije bilo osnova za odbačaj", smatra on i ističe da je većina prijava podneta protiv NN lica.

"Ako se već vrši naša obrada podataka, naročito posebno osetljivih, mora postojati kontrola ko ima pravo pristupa podacima i ko je kada pristupao. Onda ne može da se kaže ne znamo ko je te večeri pristupio", ističe poverenik.

O video-nadzoru za automatsko prepoznavanje lica: Ne postoji pravni osnov za uvođenje

Već dva puta je bio u proceduri, pa povučen nacrt zakon o policiji, koji predviđa nove informacione tehnologije u obradi podataka. Najspornije je uvođenje sistema video- nadzora za automatsko prepoznavanje lica, a Marinović kaže da je MUP instituciji Poverenika u dva navrata slao procenu uticaja, odnosno uvođenje nove radnje obrade podataka na zaštitu podataka o ličnosti.

"Prvu procenu smo vratili jer je bila loše urađena, druga je bila dobra u normativnom smislu, ali je nedostajao pravni osnov. Ne postoji uporište ni u jednom zakonu u RS za uvođenje takvog vida obrade biometrijskih podataka", naveo je poverenik i dodao to nije "rupa u zakonu", jer takav vid mora biti regulisan zakonom.

Kako ističe, usvajanje zakona bi stvorilo pravni osnov.

"Za prvi tekst nacrt zakona nismo uopšte konsultovali, pre drugog jeste naš predstavnik učestvovao u konsultacijama, mi smo stavili naše primedbe. Kada je novi predlog ugledao svetlost dana, video sam da nisu te primedbe uvažene u tom delu", rekao je poverenik i istakao da niko ne spori legitimnost razloga za uvođenje nadzora, ali da se postavlja pitanje da li zbog toga treba snimati svo stanovništvo.

"Ja sam predložio nešto, verujem da je tehnički moguće, da u softver ubacimo ljude sa poternica i da softver iz gomile ljudi prepoznaje samo te, takav sistem postoji na Zapadu", navodi poverenik i kaže da je njegov predlog da se oblast obrade kompletno svih podataka obrade podataka reguliše ili posebnim zakonom ili u okviru Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Izvor: Insajder