Osvrt na 2023. godinu (oktobar - decembar): Izbori u Srbiji, sukob Izraela i Hamasa, protest poljoprivrednika (FOTO/VIDEO)

Oktobar 

Banjska i slučaj Radoičić

Slučaj Banjska sa kraja septembra ostavio je mnogo otvorenih pitanja. Jedno od njih je bilo i da li će se Srbiji uvesti sankcije ukoliko se utvrdi da je Beograd ipak znao za akciju.

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik je ukazao tada da stanje na terenu ozbiljno eskalira, jer se, kako je rekao, u proteklih 10 godina nije videlo takvo nasilje, dok je francuski predsednik Emanuel Makron sredinom istog meseca poručio da očekuje "duh odgovornosti" od predsednika Srbije i prištinskih vlasti kako bi se smanjile tenzije. On je dodao i da je "što se Francuske tiče, odluka o viznoj liberalizaciji za Kosovo "suspendovana" pošto se, kako je rekao, data reč ne poštuje.

Dva dana nakon ove izjave, poslanici Evropskog parlamenta usvojili su većinom glasova "Rezoluciju o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija-Kosovo, uključujući situaciju u opštinama na severu Kosova".

Odgovornost za događaje u Banjskoj preuzeo je Milan Radoičić, koji je u tom trenutku bio član Srpske liste. Njemu je početkom oktobra određeno policijsko zadržavanje do 48 časova, a uz krivičnu prijavu priveden je u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

"Milan Radoičić se tereti da je od januara 2023. godine do 24. septembra oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći nabavljao iz Tuzle, Federacija BIH, koje mu je isporučivano na teritoriji Grada Beograda, najčešće na potezu Bubanj Potok – Vrčin, a koje je potom prenosio i skladištio na neutvrđenim lokcijama na teritoriji AP Kosova i Metohije, gde ih je skrivao u napuštenim objektima i šumama, pa je kao kolovođa grupe sa više NN lica, zajedničkim delovanjem i opšte opasnom radnjom 24. septembra izazvao opasnost za život ljudi u mestu Banjska na teritoriji AP KIM", stoji u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.

Radoičić je na saslušanju negirao izvršenje ovih krivičnih dela, a Viši sud u Beogradu je nakon toga odbio predlog tužilaštva za određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva, već je saopštio da je Radoičiću određena mera zabrane napuštanja boravišta kojom mu je zabranjeno da bez odobrenja suda napusti teritoriju Republike Srbije i zabranjen odlazak na teritoriju AP Kosovo i Metohija, te mu je naloženo da se svakog 1. i 15. u mesecu javlja nadležnoj policijskoj stanici, a oduzeta mu je i putna isprava.

U intervjuu za Skaj njuz predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Radoičić ne može da bude izručen Prištini, jer Srbija ne priznaje Kosovo, kao i da će on odgovarati pred srpskim organima i da tek predstoji podizanje optužnice. Takođe je dodao da mu je on bio blizak saveznik, ali ne i prijatelj.

Sukob Hamasa i Izraela 

Početak oktobra obeležen je i napadom palestinske militantne grupe Hamas koja je upala na teritoriju južnog i centralnog Izraela. Ministar odbrane Izraela Joav Galan proglasio je tada vanredno stanje u celom Izraelu.

Kao odgovor na napad izraelska vojska je pokrenula operaciju "Gvozdeni mačevi”, a premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je Izrael u ratu.

"Građani Izraela, mi smo u ratu... I mi ćemo pobediti", rekao je Netanjahu u prvoj izjavi nakon napada Hamasa.

Peti dan od početka rata Pojas Gaze je ostao bez struje i vode, a izraelski ministar energetike je poručio da će tako ostati dok ne budu oslobođeni taoci. Vojska je pozvala hiljade Palestinaca koji su živeli na severu Pojasa Gaze, a humanitarna kancelarija UN saopštila je da je i pre izraelskog upozorenja Gazu napustilo više od 400.000 stanovnika.

U noći između 27. i 28. oktobra Izrael je saopštio da je krenuo u već najavljenu "drugu fazu rata", kao i da su kopnene snage "proširile operacije" u Gazi. Vojska je tada saopštila da je tokom noći ušla u severni deo Pojasa Gaze i proširila vojne operacije u toj opkoljenoj palestinskoj enklavi.

"Kad pobedi mark"

Mesec oktobar je i mesec u kome je Insajder televizija pokrenula kampanju  je trajala do 2. novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

U specijalnoj emisiji „Kad pobedi mrak“, autorke Brankice Stanković intervju je dao inspektor Dragan Kecmana čiju je karijeru obeležio slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Prema zvanično zavedenim podacima njegovo ubistvo je planirano najmanje dva puta, a dozvolu za nošenje oružja koje je dobio od MUP-a kao poklon za odlazak u penziju ne može da dobije ni godinu dana kasnije.

Brankica Stanković: "S obzirom na to da je reč o ubistvu novinara 1999. godine i da je taj novinar prethodno proglašen za izdajnika, kroz Vašu priču jednog policijskog inspektora i kroz priču tog slučaja mi bismo da vidimo gde smo i zašto smo tu gde jesmo 24 godine kasnije?"

Dragan Kecman: "Upravo tako. Znači da vidimo ako bude se potvrdilo i ako bude definitivno oslobađajuća presuda, gde se nalazimo. Evo dobro pitanje ne samo za komisiju, za policijske službenike koji su radili, nego i za vas novinare i za celo društvo - gde se nalazimo sad u ovom vremenu i u kom periodu se mi to nalazimo."

Dragan Kecman smatra da, ako bude oslobađajuća presuda, što, kako kaže, ne želi da prihvati, “onda smo mi u ozbiljnoj situaciji da se zapitamo kao društvo gde idemo, u kom pravcu idemo”.

Ipak, od svega što je bivši načelnik beogradske Uprave kriminalističke policije rekao u intervjuu za Insajder televiziju, ministar policije Bratislav Gašić je - po svemu sudeći - smatrao da je najvažnije da tokom  skupštinskog zasedanja tvrdnje policijskog inspektora ospori konstatacijom da se Dragan Kecman nije bunio 2016. kada je prebačen na drugo radno mesto. 

Iako to nije tačno - jer se policijski inspektor tim povodom tada obratio javnosti - ministar smatra da je adekvatno odgovorio, uprkos svim pitanjima koja je otvorio policijski pukovnik u penziji.

Medijski zakoni

U fokusu su u oktobru bili i medijski zakoni. Predstavnici medija istakli su da predloženi zakoni "ne da ne rešavaju probleme“, već legalizuju neke od njih, poput udela države u vlasništvu medija. Stručna javnost upozoravala je na brojne nedostatke zakona, ali ih Ministarstvo informisanja nije čulo.

Iz medijskih udruženja poručili su da su odbačeni njihovi ključni predlozi, a da su pojedine tačke zakona donete i bez znanja članova Radne grupe.

Prema onome što sada piše u predlogu zakona, prilikom dodele novca na medijskim konkursima tražiće se podaci Saveta za štampu, ali samo za one medije koji priznaju njihovu nadležnost.

Vlada Srbije je ipak usvojila Predlog zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima.

NOVEMBAR

Raspisivanje izbora

Početkom novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je parlamentarne izbore za, kako je ranije i najavio, 17. decembar. Od uvođenja višestranačja ovo su 14. po redu izbori, deseti vanredni. 

Osim parlamentarnih, raspisani su i lokalni izbori i to u 65 gradova i opština u Srbiji. 

Srpska napredna stranka prva je počela prikupljanje potpisa podrške za predaju izbornih lista, da bi već dan kasnije predsednik SNS Miloš Vučević predao listu "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Zbog ovog imena RIK je dobio prigovore građana da izborna lista nije smela da bude proglašena, koje je RIK odbacio.

Druga proglašena izborna lista bila je "Ivica Dačić premijer Srbije", a predala ju je koalicija Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbije-Zeleni Srbije.

Zajednički nastup na izborima najavile su stranke Zavetnici i Dveri koji su potpisali koalicioni sporazum, dok će zajednička lista nositi naziv "Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga - Srpska stranka Zavetnici - Srpski pokret Dveri".

Koalicioni sporazum potpisale su i stranke i pokreti okupljeni oko liste Srbija protiv nasilja koji su predali RIK-u izbornu listu sa više od 20.000 potpisa podrške građana.

Dokument su potpisali predstavnici Stranke slobode i pravde (SSP), Demokratske stranke (DS), Narodnog pokreta Srbije, Ekološkog ustanka, Zeleno-levog fronta, stranke Srbije centar (SRCE), stranke Zajedno, Građanske demokratske partije, Rumunske partije i pokreta Novo lice Srbije. 

Nepravilnosti

Od samog početka izborne kampanje, skoro svakodnevno su se čule optužbe o nepravilnostima ili pristrasnosti državne administracije. 

U fokusu je bila i overa potpisa za predaju izbornih lista. 

Članica proširenog sastava Gradske izborne komisije (GIK) u ime liste "Srbija protiv nasilja“ Sofija Mandić najavila je tada da će se obratiti tužilaštvu, jer sumnja da je potpis na listi Ruske stranke falsifikat. 

Gradska izborna komisija odbacila je ovaj prigovor kao neblagovremen. 

Članovi GIK-a ispred izborne liste "Srbija protiv nasilja" saopštili su da su kod četiri liste predate za beogradske izbore pronašli falsifikovne potpise podrške građana među kojima su i imena nekih poznatih ličnosti, kao što je novinarka Jelena Zorić i glumica Bojana Maljević.

Međutim, GIK je odbacio oba prigovora novinarke Jelena Zorić.

Više krivičnih prijava podneto je i zbog navodnog falsifikovanja potpisa za manjinsku izbornu listu "Dosta! Evropski put", pokreta koji predvodi Rade Basta. Zamenik člana GIK-a Vladica Ilić rekao je novinarima ispred Gradske uprave da su falsifikovane najmanje tri izjave građana, od kojih se jedna osoba u trenutku davanja podrške toj listi nalazila van Srbije. 

Krivična prijava podneta je i protiv overiteljke opštine Savski venac Miroslave Graovac zbog sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanja službene isprave, potvrđeno je Insajderu.

Ilić je rekao za Insajder i da su pronađeni falsifikovani potpisi na dve liste "Da se vojska na Kosovo vrati - Miša Vacić" i listi "Dosta je bilo" i Borisa Tadića. Krivične prijave će, prema njegovim rečima, biti podnete, a provere se nastavljaju.

Takođe, novembar je obeležila priča CINS-a. Njihova novinarka je postala privremeno deo SNS kol centra, a zaposleni u tom centru nisu posumnjali da je reč o novinarki na zadatku, što se može zaključiti na osnovu tajnog snimka koji je objavio CINS. Kroz kol centar obezbeđeni su kapilarni glasovi odnosno sigurni glasovi koje stranka prikuplja.

Poljoprivrednici

Početkom novembra su poljoprivrednici, nezadovoljni realizacijom sporazuma koji je potpisan sa Vladom Srbije, najavili izlazak traktorima na ulice.

Zahtevi su ostali isti - ispuniti ono što je dogovoreno u maju.

Poljoprivredenici su tražili ukidanje akciza na gorivo i uređenje tržišta i robne berze.

Oni su Ministarstvu poljoprivrede dostavili listu zahteva za 2024. godinu, među kojima su subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju od 35.000 dinara, dizel bez akcize i poreza na dodatu vrednost (PDV) i subvencionisane kredite u toku cele 2024. godine sa kamatom od jedan odsto, kojim se mogu refinansirati postojeći krediti.

Zahtevali su i brisanje poljoprivrednika iz kreditnog biroa, podsticaje za priplodne mlečne krave od 40.000 dinara po grlu, jednokratnu stimulaciju za odgoj junica na prelasku u kategoriju priplodne krave od 100.000 dinara, kidanje ograničenja od 19 grla goveda za konkurs nabavke opreme za stočarsku proizvodnju, stimulaciju za tov junadi domaćih rasa od 25.000 dinara po grlu, kao i izmenu Zakona PIO za poljoprivrednike.

Vlada Republike Srbije poslala je 18. novembra dopis poljoprivrednicima sa Zaključkom Vlade u kojem se, između ostalog, navodi da se zadužuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da u roku od sedam dana od dana donošenja zaključka raspiše poziv za prikupljanje pisma zainteresovanosti za vršenje delatnosti javnih skladišta poljoprivrednih proizvoda i da se osniva Radna grupa za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima.

Za predsednicu ove radne grupe izabrana je premijerka Srbije Ana Brnabić dok je za zamenicu predsednice postavljena Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na ovo su poljoprivrednici odgovorili da je postignut zajednički konsenzus svih učesnika u protestu da je osnovni uslov za bilo kakve pregovore gorivo za poljoprivrednike na svim benzinskim pumpama bez akcize sa PDV-om.

Međutim, dan pre druge runde pregovora Vlade i predstavnika četiri udruženja poljoprivrednika došlo je do novih problema - ovoga puta u pitanju su bili mediji. 

Predstavnici poljoprivrednika i predstavnici Vlade Srbije postigli su "jedan deo dogovora" na sastanku održanom u nedelju 26. novembra u Kisaču, rekli su u izjavi za medije. Predstavnici poljoprivrednika rekli su da neće nastaviti sa blokadama saobraćaja.

Nakon još jednog sastanka održanog ove nedelje Daniel Kovačić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika rekao je da su poljoprivrednici razgovarali o terminskoj prodaji, što podrazumeva da postoji ugovor o prodaji žitarica koji se potpisuje unapred i predstavlja svojevrsno sredstvo plaćanja. 

Pošta

Novembar je obeležio još jedan protest – protest radnika zaposlenih u pošti. I posle dve nedelje od obustave rada, rukovodstvo nije našlo zadovoljavajuće rešenje. Nezadovoljni platama i položajem, radnici koji su bili u obustavi rekli su da je direktor promašio suštinu.

Iako je vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević saopštio tada da su ispunjeni svi zahtevi radnika koji su obustavili rad -  radnici su to demantovali.  Rekli su da nije postignut dogovor o ispunjenju njihovih zahteva - povećanju plata za 30 odsto i vrednosti koeficijenta rada, i stalnom zaposlenju onih koji su primljeni na određeno.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović poručio je zaposlenima u Pošti Srbije, koji su u obustavi rada, u prostorijama poštansko-logističkog centra Novi Sad, da će gubici koji nastaju svakim novim danom obustave, za ovo preduzeće imati ogromne posledice po finansijski rezultat poslovanja. Stefan Mitrović, iz Sindikata Sloga, za Insajder je rekao da se obustava rada nastavlja jer glavni zahtev za povećanjem plata nije ispunjen.

“Ministar Jovanović je izneo istu ponudu kao u petak, tako da su se ljudi, revoltirani tim ponižavajućim činom od strane poslodavca i Vlade – osnivača, okrenuli i napustili sastanak.  Nastavljamo sa obustavom rada, jer glavni zahtev za povećanje plate nije ispunjen. Ljudi su namerni da istraju do kraja i po svaku cenu”, rekao je za Insajder Stefan Mitrović. 

Dogovor je postignut dva dana kasnije na osnovu sporazuma koji su potpisali Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predstavnici sindikata, ali deo radnika i dalje nije bio zadovoljan dogovorenim.

Sporazumom je dogovorena isplata jednokratne pomoći svim radnicima, izuzev rukovodstvu, u iznosu od po dvadeset hiljada dinara, najkasnije do 25. novembra. Povećanje plata, od 1. novembra ove godine, svim zaposlenima  Tehnologiji, u iznosu od 10 odsto, kao i dodatno povećanje plata radnicima u tehnologiji 1. januara 2024. godine u iznosu od 10 odsto, što čini kumulativno povećanje plate od 21 odsto u odnosu na trenutne zarade u tehnologiji.

Direktor Bije podneo ostavku

Direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin saopštio je početkom novembra da podnosi neopozivu ostavku na to mesto.

Vulin je u pisanoj izjavi naveo da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija "traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji".  

"Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA", naglasio je Vulin tada.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD-a stavila je pod sankcije direktora Bije Aleksandra Vulina u julu ove godine. Na toj listi nalaze se osobe koje ta zemlja smatra uključenim u korumpirane poslove, odnosno one koji svoj politički uticaj i lične interese stavljaju ispred mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i olakašavaju, kako navode, maligne ruske aktivnosti u Srbiji i regionu.

DECEMBAR

Izbori

Decembar za nama obeležili su izbori, a kao po pravilu izbore su obeležile nepravilnosti. Od početka meseca do dana kada je počela izborna tišina opozicija je iznosila svoje primedbe, a vlast uzvraćala.

Na parlamentarnim izborima učestvovalo je 18 listi, na pokrajinskim 13, a na izborima u  Beogradu 14.

Za 33 godine, ovo su 14. parlamentarni izbori, od kojih su građani samo tri puta na birališta izlazili u redovnom terminu, odnosno posle punog četvorogodišnjeg mandata Vlade. 

Prema procenama CeSid-a lista "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" osvojila je po projekcijama, na osnovu 99,8 odsto obrađenog uzorka, 128 mandata u Skupštini Srbije, a koalicija "Srbija protiv nasilja" 65.

Po tom uzorku, lista "Ivica Dačić - premijer Srbije" osvojila 18 mandata, a koalicija NADA koju čine Nova Demorkatska stranka Srbije (NDSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) 13 mandata.

Lista "Mi - glas iz naroda", po istim projekcijama, osvojila je 13 mandata, dok bi Savezu vojvođanskih Mađara pripalo šest mandata.

Objavljeno je i da je, po tim projekcijama, lista koju je predvodio Usame Zukorlić osvojila tri, a lista "Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin" dva mandata.

Gradska izborna komisija saopštila je da je usvojila Odluku o preliminarnim rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, prema kojoj je na osnovu 92,46 odsto obrađenih biračkih mesta, lista "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane" osvojila 341.992 glasa, odnosno 39,35 odsto glasova i 49 mandata, dok je lista "Srbija protiv nasilja - Dobrica Veselinović - Prof. dr Vladimir Obradović"osvojila 297.751 glas ili 34,26 odsto i 42 mandata.

Prema preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u više gradova i opština u Srbiji Srpska napredna stranka osvojila je većinu odborničkih mandata. Lokalni izbori održani su u 65 gradova i opština u Srbiji.

Pokrajinska izborna komisija (PIK) je utvrdila da je lista "Aleksandar Vučić - Vojvodina ne sme da stane" osvojila je 447.052 glasova, odnosno 47,31 odsto.

Glasovi koji su stigli iz inostranstva pokazali su da je lista oko Srpske napredne stranke osvojila najviše glasova - 17.797, dok je izborna lista Srbija protiv nasilja osvojila je 8.640 glasova.

Dan nakon izbora održanih 17. decembra predstavnici opozicije sa liste "Srbija protiv nasilja“ pozvali su građane na protest ispred Gradske skupštine, da bi zatim otišli ispred zgrade Republičke izborne komisije.

Nosilac liste Marinika Tepić najavila je da će sa kolegom Miroslavom Aleksićem štrajkovati glađu dok ne budu poništeni izbori u Beogradu.  

Na drugom protestu na društvenoj mreži X objavljen je snimak nepoznate osobe koja je stajala među okupljenima na protestu ispred RIK-a i na mobilnom telefonu, očigledno u nekoj grupi, listala fotografije iz ličnih karata mladih ljudi, od kojih su neki sami naknadno na mreži X napisali da su se prepoznali i da su se nalazili na protestu. 

Učesnica protesta koja je podelila ovaj snimak Dejana Stošić za Insajder je rekla tada da su ona i njeni prijatelji uvereni da je reč o policajki u civilu. Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Đorđe Dabić na mreži X poručio da je “posao službi da motri agente stranog interesa”.

Na protestu u nedelju predstavnici opozicije pokušali su da uđu u gradsku skupštinu. 

Potpredsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević pozvao je policiju, koja leđima i štitovima držala vrata, da izađe iz Skupštine i da "stane na stranu naroda", dok je predstavnik ministarstva unutrašnjih poslova, koji je došao ispred ulaza,  rekao da "nasilni ulazak nije moguć i da je to krivično delo".

Studenti su u ponedeljak 25. decembra, kako su prethodno i najavljivali, blokirali ulaz i izlaz iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Zahtev je bio otvaranje biračkog spiska. Njima se pridružila i grupa od dvadesetak studenata Univerziteta u Novom Sadu. 

Studenti su potom izašli i na Ulicu kneza Miloša koju su blokirali u visini raskrsnice sa Birčaninovom ulicom. Tu su igrali fudbal i odbojku.

U istom danu održana je i sednica Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, kojem su prisustvovali šef Biroa Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, ministar odbrane Miloš Vučević, ministarka pravde Maja Popović, republički javni tužilac Zagorka Dolovac i drugi. 

Ivica Dačić, koji je predsedavao sednicom je nakon sastanka rekao da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna, da država neće dozvoliti rušenje poretka i obezbediće mir te da poziva na rešenje problema kroz institucije.

Imenovan vršilac dužnosti direktora BIA

Nakon što je direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin podneo neopozivu ostavku na to mesto, tek u decembru izabran je izabran je vršilac dužnosti.

U pitanju je Tomislav Radovanović, bivši načelnik Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova. Radovanović je iz MUP-a u BIA prešao početkom godine, nakon što je Aleksandar Vulin sa mesta ministra unutrašnjih poslova došao na čelo bezbednosne agencije.

Tomislav Radovanović javnosti je poznat po izjavi o paralelnim strukturama MUP-a u vreme dok je ministar bio Nebojša Stefanović. Tu izjavu je dao po otvaranju pitanja nezakonitog prisluškivanja predsednika Srbije, koje je povezao sa akcijom hapšenja na imanju "Jovanjica“. 

"Pod punom moralnom i krivičnom odgovornošću tvrdim da je u MUP-u formirana jedna paralelna struktura sa preciznom odabranim ljudima, sa ljudima koji su uspostavili svoju obaveštajnu mrežu kako kog finanisijskih moćnika, da ne kažem tajkuna, kako kog organizovanih kriminalnih grupa na teritoriji grada Beograda a i na teritoriji Republike Srbije sa ciljem stvaranja jedne obaveštajne mreže, a cilj te obaveštajne mreže je bio prikupljanje podataka pre svega o predsedniku Republike i užim članovima njegove porodice“, izjavio je Radovanović u oktobru 2021. godine.

U vreme kada su, kako je tvrdio Tomislav Radovanović, postojale paralelne strukture, on je u MUP-u bio zamenik Dejana Milenkovića Bagzija, načelnika Službe za specijalne istražne metode. 

Nakon što je Milenković uhapšen zajedno sa Dijanom Hrkalović i Miloradom Šušnjićem, Radovanović postaje načelnik Službe za specijalne istražne metode, a početkom godine je, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, iz MUP-a prešao u Biju. 

Ime Tomislava Radovanovića vezuje se , prema istraživanju Insajdera, i za spornu odluku o uništavanju dokumentacije MUP-a 2018. godine. Prvo je MUP nezakonito od zaposlenih u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala 2016. godine zahtevao da potpišu da se obavezuju na ćutanje i poligrafsko testiranje. Da bi prikrili da su prekršili zakon, odlučili su da sve potpisane izjave unište. Takvu odluku, koja je u suprotnosti sa zakonom, potpisao je kao predsednik komisije i Tomislav Radovanović.

Predrag Simonović, penzionisani pripadnik SBPOK, govoreći u emisiji Marker rekao je da je odbio potpisivanje izjave o čuvanju tajnosti podataka, kojom se obavezuje i na poligraf.

Dojave o bombama

Dojave o bombama u školama i vrtićima nastavile su se i u decembru. Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić osudio je neodgovorno ponašanje pojedinaca koji svakodnevno dojavljuju podmetanje bombi "i tako maltretiraju decu i zaposlene“.

Lažne dojave o bombama poslednjih godina su svakodnevica ne samo u Srbiji, već i u zemljama regiona. Samo u glavnom gradu, policija je ove godine izlazila 2000 puta na teren i kontrolisala - najčešće škole.

Policija je 11. decembra saopštila da je identifikovala nekoliko državljana Republike Srbije, ali i lice iz inostranstva, koji su slali dojave o bombama beogradskim školama, saopšteno je tada iz Vlade Srbije.

Oni su tada naveli i da je premijerka Ana Brnabić obaveštena o istrazi, a sama premijerka je izjavila je da će u naredna 72 sata biti rešen slučaj u vezi sa dojavama o bombama u beogradskim školama.

U skladu sa najavom premijerke za Insajder su iz MUP-a Srbije potvrdili da su tri osobe uhapšene u Srbiji, a jedna u Češkoj zbog lažnih dojava o bombama u školama u Srbiji.

MUP je najavio i da će "u skladu sa posebnim planom i programom, policijski službenici sprovesti obuku zaposlenih u ustanovama preduniverzitetskog i univerzitetskog vaspitanja i obrazovanja koje će obuhvatiti: mere kontrole pristupa, preventivni pregled prostora ustanove, kao i definisanje bezbednog mesta, po uzoru na pozitivna iskustva zemalja koje imaju slični problem".

Ipak, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović izjavio je, u razgovoru za Insajder, da nisu dobili zvaničnu potvrdu od resornog ministarstva u vezi sa novim merama povodom dojava o bombama u obrazovnim institucijama. U međuvremenu se Unija sindikata prosvetnih radnika oglasila i saopštenjem u kojem poziva sve zaposlene da odbiju ovu prekonormnu obuku i da na sebe ne preuzimaju odgovornost za ono za šta nisu stručni i plaćeni.

Pucnjava u Češkoj

Kraj decembra obeležen je i informacijom da je u Češkoj najmanje 14 osoba ubijeno, a 24 ranjeno kada je u popodnevnim časovima napadač naoružan automatskom puškom, otvorio vatru na trgu koji nosi ime po Janu Palahu. 

Kako su preneli tamošnji mediji napadač je bio student Fakulteta umetnosti Karlovog univerziteta i ima 24 godine. Policija je navela i da je otac osumnjičenog za pucnjavu ranije pronađen mrtav.

Češki predsednik Petr Pavel izrazio je tada saučešće porodicama ubijenih u pucnjavi u Pragu.

''Šokiran sam dešavanjima na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta. Želeo bih da izrazim duboko žaljenje i iskreno saučešće porodicama i rodbini žrtava koje je pucnjava odnela. Želim da se zahvalim građanima što poštuju uputstva snaga bezbednosti i maksimalno sarađuju'', napisao je Pavel tada na svom nalogu na mreži Iks.

Izvor: Insajder