Spoljna politika Srbije: Zapad prioritet, a stolice i dalje na sve četiri strane (VIDEO)
Zvanični stav Srbije jeste da su Evropska unija, Rusija, Kina i Amerika – četiri stuba spoljne politike. Takvog stava, Beograd se čvrsto drži poslednjih deceniju i po, iako su se promenile okolnosti u svetu. Može li Srbija i dalje da sedi na više stolica?
Posle pada režima Slobodana Miloševića, Vlada na čijem je čelu bio Zoran Đinđić - za cilj je postavila evropske integracije i zapadni pravac. Posle ubistva premijera, menjali su se prioriteti spoljne politike i adrese sa kojih se to činilo. Pre deceniju i po, tadašnji predsednik promovisao je četiri stuba srpske spoljne politike.
"Ideja je jednostavna - da se naši sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, zemljama CEFTA, Rusijom i Turskom na neki način, ne samo kada su kineski partneri, nego i svi ostali, iskoriste kako bi proizvodnja u Srbiji mogla da bude plasirana na ta tržišta od osamsto miliona stanovnika", izjavio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 2009. godine za dnevni list "Politika".
Četrnaest godina kasnije, karte u svetu su prilično drugačije podeljene. Ipak, srpska spoljna politika ostala je ista. Zvanični Beograd i danas ističe da je Srbija neutralna zemlja, na evropskom putu, istovremeno ponosna na tradicionalno prijateljstvo i partnerstvo sa Rusijom i Kinom.
"Da pokušamo da sačuvamo i našu nezavisnu spoljnu politiku, da ne uvodimo sankcije Rusiji i zbog toga što znamo kako te sankcije utiču na ljude, znamo koliko je sve to nepravedno i na kraju ljudi plaćaju cenu", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za televiziju "Tanjug".
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo koja nije usaglasila spoljnu politiku sa Evropskom unijom.
"To je jedna dvosmerna ulica. Jedna strana, kako da kažemo, usmerava, odnosno definiše ono što su današnji prioriteti, šta je ono što je spoljno-politička scena i u kom pravcu treba da se ide. Sa druge strane ste vi koji morate da izaberete put kojim ćete ići i kako ćete se ponašati. Tako da, prvenstveno to zavisi od vas, pogotovo kad vi definišete neke strateške spoljno-političke prioritete, kao što je članstvo u EU, dobri odnosi sa susedima, sa velikim silama i tako dalje. Onda znači, u tom jednom okviru morate da gradite i izgrađujete svoju spoljnu politiku", kaže ambasadorka u penziji Branka Latinović.
Nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da spoljna politika naše zemlje nije dovoljno prilagođena današnjoj situaciji.
"Mi i dalje insistiramo na nekim stvarima koje je pitanje koliko su one održive, da se sada dodaju i novi stubovi, pored onih postojećih, a da prvenstveno treba, u ovom kontekstu imati u vidu ono što je Evropa i kontinent kome mi pripadamo", dodaje Latinović.
Neusaglašeni ciljevi sa Briselom prouzrokovali su i pad podrške građana za učlanjenje u Uniju. To prati i činjenica da Srbija već dve godine nije otvorila nijedno poglavlje. Prošlog meseca potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, zbog kojeg Brisel ne skriva zabrinutost, što se i navodi u Izveštaju o napretku.
Izvor: Insajder