<article><p>Uspon Kine početkom ovog veka i širenje njenog ekonomskog uticaja na svet nije zaobišao ni Srbiju. Od Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koje su potpisale vlade dve zemlje 2009. godine, ekonomski odnosi znatno su se razvili.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGWpQKX0bKN4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Prema podacima Narodne banke Srbije, Kina se prošle godine, sa milijardu i po evra, izjednačila na prvom mestu sa Evropskom unijom kada je reč o direktnim stranim investicijama u Srbiji.</p><p>Robna razmena takođe raste, pa je uvoz iz Kine prošle godine iznosio pet milijardi dolara, a izvoz iz Srbije  gotovo 1,2 milijarde. Poređenja radi, pre deset godina, izvoz iz Srbije u Kinu bio je devet miliona dolara.</p><p>Do naglog rasta izvoza u Kinu dolazi 2018. godine, kada je kineska kompanija Ziđin postala većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Velike kineske investicije su i Fabrika Linglong u Zrenjaninu i kupovina dela smederevske Železare.</p><p>Kineske kompanije - uz turske i azerbejdžanske - najčešći su graditelji auto-puteva kroz Srbiju. Kompanijama iz Kine povereni su i neki od najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji, poput mosta Zemun - Borča koji je otvoren krajem 2014. i izgradnje deonice brze pruge od Beograda do Novog Sada. Međutim, ti projekti se finansiraju iz srpskog budžeta, jer je reč o zajmovima, načinu poslovanja karakterističnom za Kinu.</p><p>Kineske banke su jedni od najvećih kreditora u Srbiji, a dug prema njima iznosi gotovo četiri milijarde evra. Kao i o međudržavnim ugovorima, i o kreditima koje uzimamo od Kine se često malo zna, pa sa Zapada upozoravaju na takozvane dužničke zamke – odnosno na to da Kina navodno daje kredite nerazvijenim zemljama kako bi, svesna da joj taj novac neće biti vraćen, to koristila da postavlja ekonomske i političke uslove.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Uspon Kine početkom ovog veka i širenje njenog ekonomskog uticaja na svet nije zaobišao ni Srbiju. Od Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koje su potpisale vlade dve zemlje 2009. godine, ekonomski odnosi znatno su se razvili.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGWpQKX0bKN4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Prema podacima Narodne banke Srbije, Kina se prošle godine, sa milijardu i po evra, izjednačila na prvom mestu sa Evropskom unijom kada je reč o direktnim stranim investicijama u Srbiji.</p>
<p>Robna razmena takođe raste, pa je uvoz iz Kine prošle godine iznosio pet milijardi dolara, a izvoz iz Srbije &nbsp;gotovo 1,2 milijarde. Poređenja radi, pre deset godina, izvoz iz Srbije u Kinu bio je devet miliona dolara.</p>
<p>Do naglog rasta izvoza u Kinu dolazi 2018. godine, kada je kineska kompanija Ziđin postala većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Velike kineske investicije su i Fabrika Linglong u Zrenjaninu i kupovina dela smederevske Železare.</p>
<p>Kineske kompanije - uz turske i azerbejdžanske - najčešći su graditelji auto-puteva kroz Srbiju. Kompanijama iz Kine povereni su i neki od najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji, poput mosta Zemun - Borča koji je otvoren krajem 2014. i izgradnje deonice brze pruge od Beograda do Novog Sada. Međutim, ti projekti se finansiraju iz srpskog budžeta, jer je reč o zajmovima, načinu poslovanja karakterističnom za Kinu.</p>
<p>Kineske banke su jedni od najvećih kreditora u Srbiji, a dug prema njima iznosi gotovo četiri milijarde evra. Kao i o međudržavnim ugovorima, i o kreditima koje uzimamo od Kine se često malo zna, pa sa Zapada upozoravaju na takozvane dužničke zamke – odnosno na to da Kina navodno daje kredite nerazvijenim zemljama kako bi, svesna da joj taj novac neće biti vraćen, to koristila da postavlja ekonomske i političke uslove.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Kina

Više od vesti

Kina i Srbija - "čelično prijateljstvo" osnaženo Sporazumom o slobodnoj trgovini (VIDEO)

Kina i Srbija - "čelično prijateljstvo" osnaženo Sporazumom o slobodnoj trgovini (VIDEO)

Tagovi: