Sve što treba da znate o lokalnim izborima 2. juna (MAPA)

Kada je reč o gradovima, u nedelju će se, osim Beograda, glasati i u Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu i Čačku.

Na birališta će i građani sledećih opština: Bačka Topola, Mali Iđoš, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Ada, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo, Plandište, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid, Svilajnac, Boljevac, Arilje, Nova Varoš, Sjenica, Čajetina, Gornji Milanovac, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Raška, Tutin, Aleksinac, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac i Surdulica.

Kada je reč o beogradskim opštinama, izbori se odnose na Čukaricu, Novi Beograd, Palilulu, Rakovicu, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdaru, Barajevo, Grocku, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

U Nišu će građani glasati u pet opština: Medijana, Palilula, Crveni Krst, Pantelej i Niška Banja, dok će se u Požarevcu nadmetati u opštini Kostolac.

Deo lokalnih izbora održan je 17. decembra 2023. godine, u ukupno 65 lokalnih samouprava.

Osim onih koji su tada iskoristili pravo glasa, na izbore 2. juna neće izaći ni glasači u Negotinu, Mionici, Preševu, Zaječaru i Kosjeriću, gde su izbori održani 2021. godine, kao ni u Boru, Kladovu, Majdanpeku, Lučanima, Smederevskoj Palanci, Sečnju, Aranđelovcu, Knjaževcu, Kuli, Bajinoj Bašti, Sevojnu, Medveđi i Doljevcu, jer su na biralištima bili 2022. godine.

Ponavljanje izbora u Beogradu

Nakon decembarskih izbora, opozicija okupljena u tadašnjoj koaliciji "Srbija protiv nasilja" tvrdila je da su izbori pokradeni.

Iz te koalicije optužili su vlast da je manipulisala biračkim spiskovima, tako što su na beogradske adrese samo zbog glasanja prijavljivani "fiktivni glasači" iz drugih mesta u Srbiji i iz inostranstva, a sumnja u izborne nepravilnosti izražena je i u izveštaju ODIHR-a, dok je Evropski parlament doneo rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga decembarskih izbora u Srbiji.

Vlast je negirala optužbe opozicije koja je organizovala i proteste.

[related-content]

Sednica Skupštine grada Beograda prvi put je počela 19. februara, kada se na njoj nisu pojavili odbornici do sada vladajućih stranaka, a zatim je nastavljena 1. marta, kada se ponovila ista situacija.

Konstitutivna sednica tada je odložena za 3. mart, što je po Zakonu bio poslednji dan u kojem se mogla formirati nova gradska vlast. "Izbori", poručio je tog dana predsedavajući Toma Fila nakon što je konstatovao da ponovo nema kvoruma i da je istekao rok za formiranje vlasti u prestonici.

Mesec dana kasnije predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je izbore za odbornike za Skupštinu grada Beograda za 2. jun.

Početkom aprila počeli su pregovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima, da bi potom došlo do podele u delu opozicije u vezi sa izlaskom na izbore - dok jedni izlaze na izbore u Beogradu pod sloganom "Biram borbu", drugi su stava da nema uslova za izbore u glavnom gradu Srbije.

Prema rezultatima decembarskih izbora najviše odbornika u Skupštini grada Beograda dobila je koalicija oko SNS - 49, 43 odbornika dobila je koalicija "Srbija protiv nasilja", koalicija NADA sedam, "Mi - glas iz naroda" šest i Socijalistička partija Srbije pet odbornika.

Skraćivanje mandata zbog objedinjavanja izbora

Po zakonu, mandat lokalnih odbornika traje četiri godine. Međutim, u situaciji kada gradonačelnici podnesu ostavke, oni time odbornicima i sebi skraćuju mandat. 

To se upravo dogodilo uoči izbora 17. decembra kako bi se vanredni lokalni izbori održali zajedno sa beogradskim izborima.

No, kada je opozicija tražila da se istovetno učini i u terminu ponavljanja izbora u prestonici, odnosno da se preostali lokalni i beogradski izbori održe istog dana, predsednica Narodne skupštine ocenila je da nije reč o identičnoj situaciji. Ostavke podnete prošlog puta, kaže, bile su dobrovoljne, a tada nisu bile potrebne ni izmene zakona kako bi svi lokalni izbori bili u istom danu.

Iz opozicije su tvrdili da bi održavanjem izbora u istom danu bio sprečen izborni inženjering odnosno prijavljivanje fantomskih birača.

Skupština Srbije je izmenila Zakon o lokalnim izborima kako bi se oni održali zajedno sa beogradskim što je bio jedan od dogovora vlasti i dela opozicije.

Brnabić je najpre zahtev opozicije ocenila kao neustavan, rekavši da ne želi da bude predsednica Narodne skupštine "koja prvi put u istoriji pravi nedemokratski presedan kojim Skupština nekom ograničava mandat". Ipak, nakon konsultacija sa predsednikom Srbije istakla je da je istog stava, ali da je zaključeno da su važniji nacionalni interesi.

Istu reč - presedan - upotrebila je i 18. aprila prilikom saopštavanja odluke da se preostali lokalni izbori održe 2. juna, ali je tom prilikom ocenila da on ipak može biti lekovit za Srbiju. Da li će tako i biti, saznaćemo uskoro.

Više informacija o predstojećim izborima možete pronaći na našoj stranici Izbori 2024.

Izvor: Insajder