Yucom: Građani na Kosovu, posebno srpske manjine, žive u potpunoj pravnoj nesigurnosti

Savetnica za pitanja procesa evropskih integracija Yucom-a Jovana Spremo rekla je da građani najčešće moraju da se obraćaju i institucijama u Srbiji i institucijama na Kosovu.

Objasnila je da se sporazum o pravosuđu između Beograda i Prištine sprovodi već petu godinu, odnosno, kako navodi, da će u oktobru biti pet godina od kada su sudije i tužioci, ali i administrativno osoblje počeli da rade u kosovskom pravosudnom sistemu.

 O svemu tome, kako kaže, jako malo se zna u javnosti.

Navela je da se  članovi sporazuma koji se odnose na sistematizaciju i organizaciju rada pravosuđa sprovode, ali, kako ističe, problemi postoje pre svega u pristupu sudu. 

Objasnila je da je to zbog povezanih problema poput nedostatka primene sporazuma o diplomama, katastru, matičnim knjigama.

Istraživanje je, kako je navela, sprovedeno kroz 20 dubinskih intervjua sa predstavnicima pravosuđa, odnosno sudijama, tužiocima, advokatima, notarima i nevladinim organizacijama u Mitrovici, Prištini i Leskovcu.

Mijačić: Srpska strana nema kontrulu nad implemetacijom sporazuma

Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35, koje se bavi dijalogom i normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, naglasio je da je taj izveštaj jedini dokument koji se sistematski bavi praćenjem nekog sporazuma između Beograda i Prištine.

Istakao je da su izveštaji tog tipa neophodni i za ostale teme koje se tiču života svih građana.

Ocenio je da postoji veoma malo interesovanje o tome šta se dešava na Kosovu, posebno, kako navodi, na implementaciji postojećih sporazuma. Fokus se, kako kaže, stavlja na nove sporazume, dok implementacija postojećih "pada u zaborav".

Naglasio je da ni za jedan sporazum koji je postignut ne postoji radno telo koje prati njegovu implementaciju. Dodao je da ima veoma malo informacija o samim implemetacijama.

"Imamo situaciju da je većina sporazuma ograničena u svom trajanju i to je negde gde se o tome vrlo malo priča u javnosti", rekao je on. 

Istakao je da je za to najbolji primer je korišćenje tablica koji je bio ograničen na pet godina plus ostalih pet godina. 

"Mi danas imamo situaciju da kosovska strana više ne želi da primenjuje taj sporazum i onda dolazi do političkih problema, problema u dijalogu, bezbednosnih problema",  rekao je Mijačić.

On je istakao i da srpska strana nema kontrulu nad implemetacijom sporazuma, što je jedan od rezultata briselskog dijaloga.

On je istakao i da srpska strana nema kontrulu nad implemetacijom sporazuma, što je jedan od rezultata briselskog dijaloga.

"Sporazum se postigne, donesu se neki poltitički zaključci i obaveze da se on implementira, ali srpska strana nema više nikakav mehanizam kontrole da li će se ti sporazumi implementirati ili ne, zato što veliku većinu implementira kosovska strana", naveo je Mijačić. 

Navodi primer Zajednice srpskih opština.

"Problemi u implementaciji su zaista ogromni i oni prave velike izazove građanima u ostvarivanju svojih prava. Nema sistematskog praćenja, a mi bi zaista želeli da vidimo efekte postignutih sporazuma šta oni znače za građane na Kosovu, bez obzira koje su nacionalnosti", istakao je on.

Sandstad: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine najvažnije pitanje na članstvu Srbije u EU

Prvi sekretar Ambasade Norveške Stefan Almehagen Sandstad istakao je da je primena sporazuma o pravosuđu bitna za sprovođenje Briselskog sporazuma, ali, kako navodi, i za evropske integracije Srbije, što je obuhvaćeno kroz poglavlja 23 i 35.

"Jasno je svima da normalizacija odnosa između Beograda i Prištine predstavlja jedno od, ako ne i najvažnije pitanje na članstvu Srbije u EU", kazao je Sandstad.

On je ocenio da postoje određena kašnjenja u sprovođenju samog sporazuma.

Kao neke od najvećih izazova u primeni sporazuma, prvi sekretar norveške ambasade izdvojio je nedovoljan broj srpskih sudija na Kosovu, broj notara kao i nedovoljne administrativne, prostorne i tehničke kapacitete sudova na severu Kosova.

Diplomate EU: Beograd istrajan i spreman za pospešenje dijaloga

Evropski diplomate i zvaničnici prethodno su izrazili zadovoljstvo zbog činjenice da Beograd istrajno pruža dokaze spremnosti za nastavak i pospešenje Dijaloga.

To, kako su saopštili, podrazumeva i da se sve utvrđeno Briselskim sporazumom mora sprovesti.

Evropski diplomatski funkcioneri u Briselu su istovremeno preneli da EU smatra da su dijalog i Briselski sporazum dali plodove upravo zato što je i Priština prihvatila da je taj proces "statusno neutralan", tako da se kosi sa insistiranjem Kurtija da dijalog i "uzajamno priznavanje" moraju ići uporedo.

Zato je, kako su istakli, dijalog Beograd-Priština, jedan od bitnih procesa smirivanja napetosti, otvaranja mogućnosti za saradnju i mirno prevazilaženje sporova upravo saglasno evropskim vrednostima.

Put ka sveobuhvatnom sporazumu Beograd-Priština pun je prepreka, ocenjeno je u internoj analizi Evropskog parlamenta.

Izvor: Beta, Fonet, Insajder