<article>Posrednik EU u dijalogu Miroslav Lajčak nastoji da kontaktima i "tihom diplomatijom" ipak otkloni zastoj kroz moguće "male dogovore", poput nedavnog sporazuma o energetici, naveli su ovi izvori. Ali je, kako su objasnili, nezadovoljstvo među članicama Unije veliko zbog "tvrdoglavo upornog stava" Kurtija da bez "uzajamnog priznanja" Srbije i Kosova ne može biti napretka, uključujući od EU zajamčeni Briselski sporazum. Evropski diplomatski funkcioneri u Briselu su Beti istovremeno preneli da EU smatra da su dijalog i Briselski sporazum dali plodove upravo zato što je i Priština prihvatila da je taj proces "statusno neutralan", tako da se kosi sa insistiranjem Kurtija da dijalog i "uzajamno priznavanje" moraju ići uporedo. To ne može sprečiti, kako je primećeno, one članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova da, izvan okvira pregovora o članstvu EU-Srbija u kojem je kao cilj postavljena "celovita normalizacija odnosa", ipak traže da to učini i Beograd. I diplomate i zvaničnici u Evropskoj komisiji ističu da diplomatije zemalja EU kao i SAD uporno objašnjavaju Kurtiju da je njegov stav neodrživ, štetan po Kosovo koje će, bez napretka u dijalogu, biti gurnuto u stranu od evropskih integracija. Evropski diplomate i zvaničnici su izrazili zadovoljstvo zbog činjenice da Beograd istrajno pruža dokaze spremnosti za nastavak i pospešenje Dijaloga, što podrazumeva i da se sve utvrđeno Briselskim sporazumom mora sprovesti. «Evropska unija je», stavili su do znanja ovi izvori, "veoma zaokupljena ratnim vrtlogom na tlu Evrope i svima, pa i Prištini, stavlja do znanja da su stabilnost, mir i dogovori među partnerima na Zapadnom Balkanu od presudne važnosti da geopolitika, posledice i upliv rata ne izazovu potrese i u regionu, posebno kad je reč o mogućem zloćudnom uplitanju Rusije, pa i Kine". Zato je dijalog Beograd-Priština, naglašeno je, jedan od bitnih procesa smirivanja napetosti, otvaranja mogućnosti za saradnju i mirno prevazilaženje sporova upravo saglasno evropskim vrednostima. Zamoljeni da objasne kako vide zahtev Evropskog parlamenta da Srbija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova formulacijom o nužnosti "uzajamnog priznavanja", izvori u Briselu uzvraćaju da i okvir za pregovore o članstvu Srbija-EU jasno govori o "normalizaciji odnosa", da i pet članica EU ne priznaju samoproglašenu nezavisnost u Prištini, ali da EP svojim pravno neobavezujućim rezolucijama ima pravo na sopstveno mišljenje. Prošlog četvrtka se u Briselu EU posrednik Lajčak ponovo sastao s glavnim pregovaračem Kosova u dijalogu Besnikom Bisljimijem i na tviteru objavio da su on i Bisljimi "imali dugu raspravu o trenutnoj situaciji i narednim koracima u dijalogu". Bisljimi je u Prištini objavio da je s Lajčakom razgovarao o narednim koracima i dodao da će "Kosovo nastaviti da konstruktivno i aktivno učestvuje u procesu dijaloga".Izvor: Beta</article>

Posrednik EU u dijalogu Miroslav Lajčak nastoji da kontaktima i "tihom diplomatijom" ipak otkloni zastoj kroz moguće "male dogovore", poput nedavnog sporazuma o energetici, naveli su ovi izvori. 
 
Ali je, kako su objasnili, nezadovoljstvo među članicama Unije veliko zbog "tvrdoglavo upornog stava" Kurtija da bez "uzajamnog priznanja" Srbije i Kosova ne može biti napretka, uključujući od EU zajamčeni Briselski sporazum. 
 
Evropski diplomatski funkcioneri u Briselu su Beti istovremeno preneli da EU smatra da su dijalog i Briselski sporazum dali plodove upravo zato što je i Priština prihvatila da je taj proces "statusno neutralan", tako da se kosi sa insistiranjem Kurtija da dijalog i "uzajamno priznavanje" moraju ići uporedo. 
 
To ne može sprečiti, kako je primećeno, one članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova da, izvan okvira pregovora o članstvu EU-Srbija u kojem je kao cilj postavljena "celovita normalizacija odnosa", ipak traže da to učini i Beograd. 
 
I diplomate i zvaničnici u Evropskoj komisiji ističu da diplomatije zemalja EU kao i SAD uporno objašnjavaju Kurtiju da je njegov stav neodrživ, štetan po Kosovo koje će, bez napretka u dijalogu, biti gurnuto u stranu od evropskih integracija. 
 
Evropski diplomate i zvaničnici su izrazili zadovoljstvo zbog činjenice da Beograd istrajno pruža dokaze spremnosti za nastavak i pospešenje Dijaloga, što podrazumeva i da se sve utvrđeno Briselskim sporazumom mora sprovesti. 
 
«Evropska unija je», stavili su do znanja ovi izvori, "veoma zaokupljena ratnim vrtlogom na tlu Evrope i svima, pa i Prištini, stavlja do znanja da su stabilnost, mir i dogovori među partnerima na Zapadnom Balkanu od presudne važnosti da geopolitika, posledice i upliv rata ne izazovu potrese i u regionu, posebno kad je reč o mogućem zloćudnom uplitanju Rusije, pa i Kine". 
 
Zato je dijalog Beograd-Priština, naglašeno je, jedan od bitnih procesa smirivanja napetosti, otvaranja mogućnosti za saradnju i mirno prevazilaženje sporova upravo saglasno evropskim vrednostima. 
 
Zamoljeni da objasne kako vide zahtev Evropskog parlamenta da Srbija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova formulacijom o nužnosti "uzajamnog priznavanja", izvori u Briselu uzvraćaju da i okvir za pregovore o članstvu Srbija-EU jasno govori o "normalizaciji odnosa", da i pet članica EU ne priznaju samoproglašenu nezavisnost u Prištini, ali da EP svojim pravno neobavezujućim rezolucijama ima pravo na sopstveno mišljenje. 
 
Prošlog četvrtka se u Briselu EU posrednik Lajčak ponovo sastao s glavnim pregovaračem Kosova u dijalogu Besnikom Bisljimijem i na tviteru objavio da su on i Bisljimi "imali dugu raspravu o trenutnoj situaciji i narednim koracima u dijalogu". 
 
Bisljimi je u Prištini objavio da je s Lajčakom razgovarao o narednim koracima i dodao da će "Kosovo nastaviti da konstruktivno i aktivno učestvuje u procesu dijaloga".
Izvor: Beta

Prenosimo

Miroslav Lajčak, Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić. Foto: @MiroslavLajcak/twitter

Izvori Evropske unije: Nepopustljivost Kurtija koči dijalog Beograd-Priština