<article>Razlozi za to su su "od unutrašnjepolitičke situacije na obe strane, do dvosmislenih i nepodudarnih očekivanja od sporazuma o uređivanju odnosa", piše u tekstu analitičkog tela EP.Navodi se i da je izostanak napretka tih pregovora posledica i "nedostatka usaglašenosti i komunikacije izmedju Amerike i Evropske unije". "Dok je za Kosovo konačan cilj jasan, a to je da Srbija prizna kosovsku državnost, Srbija normalizaciju odnosa tumači kao 'ekonomsko uređivanje' i otud je jako malo prostora da se ode dalje od toga", navodi se u analizi EP.Predočava se da je "za Srbiju priznavanje kosovske nezavisnosti 'crvena linija' preko koje bi teško mogla da pređe". "Srbija istovremeno naglašava da ceo proces mora ostati u sklopu definisanom srpskim ustavom, po kojem je Kosovo sastavni deo srpske teritorije, kao i u okviru Rezolucije 1244 Savrta bezbednosti UN", napisali su analitičari EP, uz opasku da bi za ustavne promene u vezi s tim bio nužan referendum. Oni posebno ukazuju da "najosetljivije pitanje - formiranje Asocijacije/zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, o čemu je postignut sporazum 2013. godine, pokazuje da su izazovi ukorenjeni duboko u istoriji i imaju mnogo širi regionalni kontekst". U tekstu EP je ocenjeno da podrška koju za ZSO mora da pruži i Ustavni sud Kosova, "isključuje strahovanja da bi se SZO mogla pretvoriti u autonomnu oblast nad kojom centralna vlast (Kosova) ne bi imala istinski nadzor". Istovremeno se navodi mišljenje pravnih stručnjaka u Prištini da je formiranje ZSO međunarodna obaveza koju Kosovo mora ispuniti. "Da bi Kosovo postalo član UN, potrebno je da Savet bezbednosti UN to izglasa i da dobije saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN, što Kosovo dosad nema", primećuje se u internom dopisu EP.Uz ocenu da je u pregovorima Beograd-Priština uz posredovanje EU postignut izvestan napredak u okviru Briselskog sporazuma, u analizi se napominje da se "rasprava u EU pomera od 'zamora od proširivanja' ka dubljem 'protivljenju prijemu novih članica', što pokazuje da u nekim članicama Unije jača tvrđi stav prema proširivanju". Navodi se da, "suočena sa zastojem u pregovorima s Beogradom, Priština takodje nastoji da uspostavi tešnje ekonomske i političke veze s Albanijom". Takodje se kaže da su "u Srbiji mučna sećanja i rane i dalje otvorene i neka istraživanja javnog mnenja pokazuju da je 81 odsto Srba protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, čak i ako bi to ubrzalo uključivanje (Srbije) u EU". "Srbija takodje traži da se kaže da li je članstvo u EU realističan cilj", zaključuje se u internom dokumentu EP, u kojem piše i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja pitanje o tome "da li Evropska unija želi da vidi Srbiju kao svoj deo ili ne.., iako mi ne vidimo alternativu tom putu, mada smo na njemu već 20 godina koliko i jedino još Turska toliko čeka".Izvor: Beta</article>

Razlozi za to su su "od unutrašnjepolitičke situacije na obe strane, do dvosmislenih i nepodudarnih očekivanja od sporazuma o uređivanju odnosa", piše u tekstu&nbsp;analitičkog tela EP.Navodi se i da je izostanak napretka tih pregovora posledica i "nedostatka usaglašenosti i komunikacije izmedju Amerike i Evropske unije". "Dok je za Kosovo konačan cilj jasan, a to je da Srbija prizna kosovsku državnost, Srbija normalizaciju odnosa tumači kao 'ekonomsko uređivanje' i otud je jako malo prostora da se ode dalje od toga", navodi se u analizi EP.Predočava se da je "za Srbiju priznavanje kosovske nezavisnosti 'crvena linija' preko koje bi teško mogla da pređe". "Srbija istovremeno naglašava da ceo proces mora ostati u sklopu definisanom srpskim ustavom, po kojem je Kosovo sastavni deo srpske teritorije, kao i u okviru Rezolucije 1244 Savrta bezbednosti UN", napisali su&nbsp;analitičari EP, uz opasku da bi za ustavne promene u vezi s tim bio nužan referendum. Oni posebno ukazuju&nbsp;da "najosetljivije pitanje - formiranje Asocijacije/zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, o čemu je postignut sporazum 2013. godine, pokazuje da su izazovi ukorenjeni duboko u istoriji i imaju mnogo širi regionalni kontekst". U tekstu EP je ocenjeno da podrška koju za ZSO mora da pruži i Ustavni sud Kosova,&nbsp;"isključuje strahovanja da bi se SZO mogla pretvoriti u autonomnu oblast nad kojom centralna vlast (Kosova) ne bi imala istinski nadzor". Istovremeno se navodi mišljenje pravnih stručnjaka u Prištini da je formiranje ZSO međunarodna obaveza koju Kosovo mora ispuniti. "Da bi Kosovo postalo član UN, potrebno je da Savet bezbednosti UN to izglasa i da dobije saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN, što Kosovo dosad nema", primećuje se u internom dopisu EP.Uz ocenu da je u pregovorima Beograd-Priština uz posredovanje EU postignut izvestan napredak u okviru Briselskog sporazuma, u analizi se napominje da se "rasprava u EU&nbsp;pomera od 'zamora od proširivanja' ka dubljem 'protivljenju prijemu novih članica', što pokazuje da u nekim&nbsp;članicama Unije jača tvrđi stav prema proširivanju". Navodi se da,&nbsp;"suočena sa zastojem u pregovorima s Beogradom, Priština takodje nastoji da uspostavi tešnje ekonomske i političke veze s Albanijom". Takodje se kaže da su "u Srbiji mučna sećanja i rane i dalje otvorene i neka istraživanja javnog mnenja pokazuju da je 81 odsto Srba protiv priznavanja nezavisnosti Kosova,&nbsp;čak i ako bi to ubrzalo uključivanje (Srbije) u EU". "Srbija takodje traži da se kaže da li je članstvo u EU realističan cilj", zaključuje se u internom dokumentu EP, u kojem piše i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja pitanje o tome&nbsp;"da li Evropska unija želi da vidi Srbiju kao svoj deo ili ne.., iako mi ne vidimo alternativu tom putu, mada smo na njemu već 20 godina koliko i jedino još Turska toliko čeka".Izvor: Beta

Najvažnije vesti

Evropski parlament / Foto: European parliament

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Evropski parlament: Mnogo prepreka na putu ka sporazumu Beograd-Priština

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation