Epilog prijava DRI za funkcionere Jagodine: Za nenamensko trošenje tri miliona evra, kazna 4.200 evra
Protiv devet gradskih i čelnika javnih preduzeća i institucija u Jagodini, protiv kojih je Državna revizorska institucija podnela krivične prijave zbog sumnji da su nenamenski potrošili oko 3 miliona evra iz gradske kase, nadležni tužilac odlučio je da ne pokrene krivični postupak. Kako se navodi u odgovoru Insajderu, tužilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Kraljevu primenio je institut odlaganja krivičnog gonjenja i osumnjičenima naložio da u humanitarne svrhe uplate oko 4.200 evra, nakon čega je krivične prijave i odbacio.
Kada neki funkcioner, mimo propisa i procedura, nenamenski koristi novac svih građana Srbije, to je krivično delo, a prijave, nakon sprovedene kontrole, podnosi i Državni revizor.
Tako je, do danas, ova nezavisna institucija zadužena za kontrolu trošenja novca građana, protiv različitih funkcionera podnela čak 263 krivične prijave. Polovina ovih prijava međutim je zastarelo dok se pojedini postupci i dalje vode. Tamo, gde su postupci i završeni, funkcioneri su međutim, može se reći, kažnjeni simbolično.
Jedan od najboljih primera je slučaj devet funkcionera iz Jagodine protiv kojih je Državni revizor prošle godine podneo krivične prijave i to zbog sumnji da su, bez pravnog osnova, ukupno potrošili skoro 3 miliona evra iz gradske kase.
Prijave su podnete protiv direktora Zavičajnog muzeja Zorana Petrovića i Srđana Đorđevića, direktora Narodne biblioteke Vesne Crnković, direktora Kulturnog centra Nebojše Petrovića i Predškolske ustanove Pionir Vladana Đurđevića.
Takođe, zbog nenamenskog trošenja budžeta, DRI je podneo prijave protiv Miodraga Jevremovića, direktora JP Direkcija za izgradnju grada Jagodine, Gordane Jovanović, načelnice gradske Uprave za budžet, finansije, privredu i poljoprivredu, Verice Pejčić, načelnice gradske Uprave za opšte i zajedničke poslove i Marinka Kiklića, načelnika gradske Uprave za društvene delatnosti.
Nekoliko meseci kasnije, tužilac je odlučio da ne pokreće krivični postupak protiv osumnjičenih već da se sa njima nagodi.
Kako se vidi iz odgovora koje je Više javno tužilaštva u Kraljevu dostavilo novinarima Insajdera, devet gradskih funkcionera koje je revizor, nakon kontrole, imenovao kao odgovorne za nenamensko korišćenje čak 3 miliona evra platilo je ukupno 4 hiljade i 200 evra u humanitarne svrhe čime je tužilac ove krivične prijave odbacio.
Tako je na primer, tužilac odlučio da Miodragu Jevremoviću, direktoru Javnog preduzeća “Direkcija za izgradnju grada” u Jagodini, kome je revizor pronašao da je nenamenski odobrio trošenje 240 miliona dinara iz gradske kase, naloži da uplati 100 hiljada dinara i time postupak protiv njega obustavi.
Ostalim osumnjičenima, kako se vidi iz odgovora Insajderu, tužilac je naložio da uplate po 50 hiljada dinara nakon čega su krivične prijave i odbačene.
Ovo znači da je grupu funkcionera koji su nenamenski potrošili novac svih građana Srbije od oko 3 miliona evra, tužilac odlučio da kazni sa 700 puta manjom novčanom kaznom.
Da su po svemu sudeći neadekvatne kazne jedan od razloga da se ne prestaje sa sve češćim nenamenskim korišćenjem novca iz gradskih i republičke kase upozorava Državna institucija već nekoliko godina. Tako je, još 2014, nakon jedne analize zatražila i pooštravanje kazne za krivično delo nenamensko trošenje novca.
Trenutna maksimalna zaprećena kazna za ovo krivično delo je do godinu dana zatvora ili novčana, i njom se, kako je ocenio tada Revizor, ne postiže svrha kažnjavanja.
Druga vrsta problema je, kako se dodaje, zastara.
“Zastarelost ovog krivičnog dela nastupa u roku od dve godine, što predstavlja dodatni ozbiljan problem, imajući u vidu prirodu revizije koja se preduzima naredne budžetske godine za prethodnu, pa ovako kratak rok zastarelosti obesmišljava revizorsku kontrolu”, zaključeno je u analizi koju su još pre pet godina objavili eksperti Državne revizorske institcuije i Centra za evropske politike.
Do danas, međutim, nijedna od ovih preporuka nije usvojena, a sudeći po poslednjim hapšenjima čelnika opština po Srbiji, ni praksa nenamenskog korišćenja novca nije prestala.
Kako Jagodina finansira besplatna letovanja, putovanja u Beč…
Besplatna letovanja i gradski prevoz, redovna putovanja privrednika i učenika u Beč, jednokratnu pomoć za socijalno ugrožene… samo su neke od slika koje već godinama stižu iz Jagodine. Ipak, ovu idiličnu sliku promenio je krajem 2017. izveštaj Državne revizorske institucije o stanju gradskih finansija. Kako se tada saznalo, utvrđeno je da je u ovom gradu, mimo zakona i propisa, potrošeno oko milijardu dinara.
Otkriveno je i da je više od 15 miliona dinara potrošeno bez sprovedenih javnih konkursa, a preko 73 miliona mimo procedura u postupcima javnih nabavki.
Gradskoj upravi revizor je dao rok od 90 dana da način poslovanja u narednom periodu prilagodi zakonima i propisima, a pošto su u datom roku dostavili dokaze, revizor ih je prihvatio kao verodostojne.
O tome kako Jagodina finansira sliku idealnog grada, a prvi čovek Jagodine Dragan Marković sliku dobrog gradonačelnika, Insajder se bavio u emisiji "Insajder na lokalu -Jagodinska idila".
U okviru istog serijala pisali smo i u stanju u Kragujevcu, Subotici, Novom Sadu, Požarevcu i Zaječaru.