Jezik

sr

en

Insajder na lokalu: Kragujevac – grad paradoksa (VIDEO)

Da je Kragujevac privatna firma već bi bio u bankrotu. Četvrti grad po veličini, ovo je jedan od industrijski i privredno najrazvijenih, a istovremeno i najzaduženiji grad. Osim što sam grad ima oko četiri milijarde nagomilanih neplaćenih računa, dugovi lokalnih javnih preduzeća iznose dodatne dve milijarde.

Sveobuhvatna reforma javnih preduzeća, uslov je za održivu finansijsku stabilizaciju Kragujevca jer se ti dugovi na kraju uglavnom pokrivaju iz budžeta.

Jedan od ključnih problema u lokalnim javnim preduzećima je višak zaposlenih. Prema analizi Fiskalnog saveta na kraju 2016. godine čak 30 odsto zaposlenih u ovim preduzećima je mogući višak, dok je u pojedinim preduzećima više od polovine zaposlenih višak. Taj višak na kraju plaćaju svi građani jer Kragujevac, uprkos pozitivnim pomacima i redovnijem plaćanju računa u poslednje dve godine, preživljava zahvaljujući pomoći iz republičkog budžeta i novim kreditima.

Podela funkcija u javnim preduzećima, na republičkom i gradskom nivou postala je deo dogovora o formiranju koalicije. Borba za funkcije vodi se prvenstveno zbog mogućnosti zapošljavanja stranačkih kadrova u ovim preduzećima. 

Veroljub Stevanović: Da ne trošim vreme, potpuno se slažem...

Na čelu Kragujevca bez prekida je deset godina bio Veroljub Stevanović, lider stranke Zajedno za Šumadiju. Oktobra 2014. na mestu gradonačelnika zamenio ga sin tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i visoki funkcioner SNS-a Radomir Nikolić.

Veroljub Stevanović u intervjuu za Insajder ne negira da je i on stranački zapošljavao, ali kaže da je to uglavnom za ljude iz drugih, partnerskih stranaka.

 

„Je l mogu ja da vam kažem to, a da ne trošim vreme baš veliko. Potpuno se slažem s vama i sigurno je bilo i takvog. Ja to nisam uradio svesno sa svojim kadrovima, ali sam bio svestan kada mi je neko drugi nametao te kadrove, a morao sam da prihvatim, najiskrenije“, rekao je, između ostalog, Stevanović za Insajder.

Ocena Fiskalnog saveta da je grad „napravio dobre pomake“ vremenski se poklapa sa promenom vlasti u Kragujevcu.

Od 2015. su počela otpuštanja koja su dovela do smanjenja ukupnog troška za zaposlene u iznosu od 200 miliona dinara. To, međutim, nije dovoljno za stabilizaciju gradskih finansija i neophodna su dodatna otpuštanja, prvenstveno u lokalnim javnim preduzećima.

Osim viška zaposlenih, razlozi za loše poslovanje lokalnih javnih preduzeća, koje na kraju mora da finansira grad iz budžeta, jesu i niske cene usluga, loša naplata, loše upravljanje javnim nabavkama.

Šta je sve dovelo do toga da je Kragujevac danas jedan od najzaduženijih gradova u Srbiji i praktično pred bankrotom, kako je neodgovornost predstavnika lokalne vlasti dovela do dugova, koji su godinama bili skriveni tema su emisije „Kragujevac- grad paradoksa“ koja je na programu televizije N1 večeras u 21 sat.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.