Konačni nacrt amandmana na Ustav: U visokim savetima sudstva i tužilaca istaknuti pravnici i bez pravosudnog ispita
Ministarstvo pravde Srbije je danas na svojoj internet stranici objavilo i četvrtu verziju Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koja je kako se navodi, unapređena komentarima stručne javnosti koji su izneti na poslednjem okruglom stolu o tom pitanju.
Novinari Insajdera analizirali su novi tekst i uporedili ga sa prethodnom verzijom, koja je bila na javnoj raspravi. Na osnovu toga se može se zaključiti da je u odnosu na prethodnu verziju načinjeno tek nekoliko izmena, a da su delovi na koje je stručna javnost imala neke od ključnih zamerki ostali isti.
Novine u poslednjoj verziji
Najpre, prema poslednjoj verziji teksta za izbor pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca sada su potrebni glasovi većeg broja narodnih poslanika.
Visoki saveti imaju po deset članova. Pet članova Visokog saveta sudstva Skupština bira na predlog nadležnog odbora iz redova istaknutih pravnika, a posle javnog konkursa, glasovima dve trećine od ukupno 250 poslanika, dok je prethodni predlog predviđao većinu od tri petine glasova. Pet članova Visokog saveta sudstva biraju sudije.
Visoki savet tužilaca takođe ima deset članova. Četiri biraju javni tužioci i zamenici tužilaca iz redova zamenika javnih tužilaca, po jedno mesto je rezervisano za vrhovnog javnog tužioca i ministra nadležnog za pravosuđe, dok četiri člana bira Skupština iz redova istaknutih pravnika. I u ovom slučaju je u novom nacrtu previđen veći broj glasova poslanika, dve trećine umesto prethodno predviđene tri petine glasova poslanika.
Ipak, većina od tri petine i dalje je potrebna za izbor Vrhovnog javnog tužioca Srbije.
Takođe, poslednjim nacrtom koji Ministarstvo označava kao konačan, sudijama je dato pravo žalbe Vrhovnom sudu Srbije protiv odluke o premeštanju.
Među izmenama je i to što su Visoki savet sudstva vrednuje i rad sudijskih, a Vrhovni savet tužilaštva - tužilačkih pomoćnika.
Kada je reč o razrešenju sudija i tužilaca koji se odnosi na mogućnost razrešenja zbog nestručnosti dodata je reč evidentno – dakle sudija i tužilac može biti razrešen „ako u značajnom broju predmeta evidentno ne ispunjava merila uspešnosti propisana zakonom, čije ispunjavanje ocenjuje Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca.
I konačno, poslednja novina tiče se sastava Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaca. U oba saveta se za istaknute pravnike u njihovom sastavu više ne propisuje neophodan pravosudni ispit.
Sve verzije amandmana
Uz poslednju verziju Ministarstvo pravde je saopštilo da je od maja 2017. do danas organizovalo dve faze javnih rasprava u okviru kojih je održano više od 10 okruglih stolova širom Srbije i da je prva verzija radnog teksta amandmana na Ustav Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe, objavljena 22. januara ove godine, a potom je sproveden drugi krug javne rasprave.
"Na osnovu zaključaka javne rasprave radni tekst amandmana je revidiran, a veliki deo iznetih sugestija stručne javnosti je prihvaćen. Revidirani radni tekst amandmana na Ustav Srbije, Ministarstvo pravde je objavilo 13. aprila 2018. godine i isti je prosleđen Venecijanskoj komisiji na mišljenje", podseća Ministarstvo u saopštenju.
Dodaje se da je, pošto je Venecijanska komisija Saveta Evrope uputila komentare i preporuke na pojedine odredbe Nacrta ustavnih amandmana, Ministarstvo pravde 11. septembra objavilo novi Radni tekst predloga ustavnih amandmana koji je u potpunosti usaglašen s preporukama te komisije.
"Povodom novog Nacrta, Ministarstvo pravde je organizovalo okrugli sto na kojem su prisustvovali predstavnici svih relevantnih pravosudnih institucija i organizacija civilnog društva, kao i međunarodnih institucija kojima su predstavljeni amandmani. Nakon detaljnih razmatranja komentara koji su se mogli čuti na okruglom stolu, Ministarstvo pravde objavilo je četvrtu revidiranu verziju Nacrta ustavnih amandmana", piše u saopštenju.
Struka kritična
Ipak, ostaje činjenica da je na završnom okruglom stolu Ministarstvo pravde nastavilo da uverava struku i javnost da je politički uticaj na pravosuđe isključen, a strukovne organizacije su i dalje tvrdile da se ni novom verzijom amandmana ne povećava nezavisnost sudstva.
Kako je pokazala analiza novinara redakcije Insajder, u konačni tekst amandmana nisu ušle ključne zamerke koje je prvo iznela domaća stručna javnost, a kasnije i sama Venecijanska komisija.
To se pre svega odnosi na sastav najviših sudskih i tužilačkih tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, u kojima se ostavlja mogućnost za još veći politički pritisak na pravosuđe. U Visokom savetu sudstva je pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Skupština, a odlučuje se sa najmanje šest glasova. Ukoliko se odluka ne donese u roku od šezdeset dana VSS se raspušta, čime se dodatno otvara prostor vršenja uticaja na sudije.
Visoki savet tužilaca: Članovi koje su izabrale kolege u manjini
Situacija sa Visokim savetom tužilaca, za nijansu se čini gora.
U ovom telu, koje bi treba da bude stub u borbi protiv kriminala i najviše telo koje štiti tužioce koji, u skladu sa zakonom, treba da istraže i sporne odluke ili poteze predstavnika aktuelne političke elite, sedeće najmanje članova koje su izabrali sami tužioci.
VSS i VST su najviša nezavisna pravosudna tela, a njihov zadatak je da garantuju nezavisnost i samostalnost sudova i javnih tužilaštava, odnosno sudija i tužilaca.
Prema predloženom tekstu, u ovom telu biće samo četiri tužioca dok će ostatak činiti isključivo predstavnici koji su na jedan ili drugi način dobili podršku političke elite. Prvo će, pored tužilaca, u ovom telu sada sedeti četiri istaknuta pravnika, koje bira Narodna Skupština kao i Vrhovni tužilac kojeg takođe bira Skupština i ministar pravde.
Ovo telo će odluke donositi glasovima najmanje šest članova Visokog saveta tužilaca što praktično znači da tužioci koje su birale kolege i nisu ni potrebni za donošenje odluka u ovom veću.
Ovo su bila samo neka od rešenja Ministarstva pravde na koje struka već mesecima upozorava, a koje su nepromenjene i u najnovijoj verziji amandmana za koje Ministarstvo navodi da je konačna.
Odmah nakon objavljivanja Radnog teksta izmena Ustava o pravosuđu, predstavnici struke gotovo su bili jedinstveni u oceni da su predložene izmene neprihvatljive jer omogućavaju jači pritisak na pravosuđe.
Povlačenje ili izmene ovakvog teksta tražili su i Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, advokati, a povlačenje je zatražio i Nacionalni konvent za EU.
Uprkos apelima struke, ministarka pravde odlučila je da ipak ne povuče ovaj tekst. Na pitanja novinara redakcije Insajder zašto ignoriše mišljenje struke jer ne povlači amandmane iako to traži sudije, tužioci, nevladine organizacije i tako šalje poruku da je mišljenje struke ne zanima, ministarka je rekla da je mišljenje struke interesuje i da će nakon što pogleda sve argumentovane kritike, izaći s izmenjenim tekstom.
U međuvremenu, novi tekst sa, kako struka navodi, „kozmetičkim“ promenama, Ministarstvo pravde prosledilo je Venecijanskoj komisiji.
Ova komisija je ubrzo objavila mišljenje u kojem je za 27 amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa imala 44 primedbe.
Većina kritika ovog evropskog savetodavnog tela poklopila sa kritikama domaće stručne javnosti, pa je struka ponovo pozvala Vladu i Ministarstvo pravde da, imajući u vidu zamerke Venecijanske komisije, formira novu radnu grupu i organizuje pravu stručnu javnu raspravu o izmenama ustava u oblasti pravosuđa.
Ministarka pravde u istom danu saopštila je „da ne vidi razlog da se ispočetka pišu amandmani niti da se o tome ponovo vodi javna rasprava" uveravajući javnost da će Ministarstvo pravde u konačnom tekstu usvojiti sve preporuke Venecijanske komisije.
Izvor: Insajder