Izbori umesto pomirenja doneli novi razdor: Parlament na pragu konstituisanja, sumnje u regularnost izbora ostale (VIDEO)

I dok opozicija računa na pomoć Evropske unije, vlast poručuje da ih ne zanima šta stranci imaju da kažu o izbornom procesu u Srbiji. Za to vreme, institucije koje bi trebalo da provere sumnje o izbornim neregularnostima, ne rade svoj posao. 

Sumnje u neregularnost izbornog procesa počele su mesec dana pre izbora, odnosno tokom prikupljanja potpisa podrške za kandidovanje izbornih lista. 

Tada su poslanici najveće opozicione grupacije utvrdili da su na nekim listama zloupotrebljeni lični podaci građana, odnosno da su falsifikovani potpisi. Sve prigovore opozicije, tim povodom, Gradska izborna komisija u Beogradu je odbacila, uz obrazloženje da nema nadležnost da utvrđuje verodostojnost potpisa.

Razjašnjenje ko je i kako neovlašćeno došao do ličnih podataka građana nije dao ni Viši sud, koji je sve žalbe odbio kao neosnovane. Pritom, u obrazloženju je naveo da neke liste, i bez tih potpisa, imaju dovoljnu podršku da se kandiduju na izborima, zanemarujući činjenicu da su podaci građana upotrebljeni bez njihove dozvole. Tim pitanjem bavi se i Prvo osnovno javno tužilaštvo koje već dva meseca prikuplja potrebne informacije. 

Nijedna nadležna institucija nije ispitala ni sumnje u vezi sa prijavljivanjem fantomskih birača u glavnom gradu - uprkos brojnim primerima koje su u javnosti iznosili i predstavnici opozicije i građani, a prema kojima su na pojedinim adresama male kvadrature i u nedovršenim zgradama - prijavljene stotine birača. Nejasno je i kako neko može da ima prebivalište u vatrogasnom domu ili vodovodu. 

Takođe, do danas nije razjašnjeno šta se na dan izbora dešavalo u beogradskoj Areni, ko su ljudi koji su tamo dovoženi, da li su imali pravo da glasaju u Srbiji i na kojim izborima. 

Ipak, i pored brojnih sumnji u ispravnost biračkog spiska, predstavnici Koalicije "Srbija protiv nasilja“ tvrdili su da su spremni za izbore i da će sprečiti svaki pokušaj prekrajanja izborne volje. 

Kako su tada navodili, na biračkim mestima imaće više od 20.000 kontrolora u zemlji, a prvi na listi Koalicije u Beogradu, Dobrica Veselinović, rekao je početkom decembra da neće biti fantomskih birača, da je nemoguće da veliki broj ljudi uđe u Beograd - a da to prođe neprimećeno.

Ipak, već 17. decembra, opozicija je saopštila da su izbori pokradeni, a u narednim danima predstavnici Koalicije “Srbija protiv nasilja”, kao i posmatračka misija Crta, u javnost su izneli brojne primere o fantomskim biračima. Međutim, sve prigovore opozicije na izborne neregularnosti i na ukupni izveštaj izbornih rezultata odbili su i Gradska i Republička izborna komisija. 

O eventualnom poništavanju izbora sada može da odluči samo Ustavni sud, kome se opozicija takođe obratila. Međutim, Zakon ne propisuje rok u kojem ta institucija treba da donese odluku.

Sve to zapravo znači da će novi sazivi republičkog Parlamenta i Skupštine grada Beograda biti konstituisani, a da nijedna institucija u Srbiji nije utvrdila da li je bilo izbornih neregularnosti.

Upravo to sada opozicija očekuje od međunarodne zajednice, zahtevajući međunarodnu istragu izbora. Sa druge strane, vlast poručuje da su institucije u Srbiji rekle svoje. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da ga ne zanima šta stranci imaju da kažu o izborima u Srbiji.  

"Ja ne čekam baš ništa, ja sam čekao rezultate izbora 17. kad smo imali izbore i to mi je bilo važno. Ne čekam nikoga iz inostranstva da mi donosi presude o volji mog naroda, po tome se razlikujemo. Za mene je sud mog naroda od presudnog značaja, a ne sud velikih sila koje bi da sruše moju zemlju iz raznih razloga - zato što im se ne sviđa naš odnos prema Kosovu, ili odnos prema Rusiji, Kini i prema mnogim drugim pitanjima“, poručio je predsednik Srbije 24. januara, tokom obilaska radova na Ložionici.

Sa druge strane nosilac liste na parlamentarnim izborima koalicije "Srbija protiv nasilja“ Miroslav Aleksić ističe da bi Rezolucija Evropskog parlamenta mogla da ima veliki uticaj. 

"Ja sam više puta rekao da očekujem jasan stav od Evrope i čini mi se da smo nadomak toga da ova Rezolucija reći sve ono o čemu se govorilo u prethodnih mesec dana, ali svakako i baciti veliku senku i mrlju na izborni rezultat u smislu rezultata koje je ostvarila vladajuća koalicija. I u tom smislu mislim da će ta Rezolucija imati pre svega moralnu i političku težinu iako ne može da poništi izbore“, smatra Aleksić. 

I u međunarodnoj zajednici su podeljeni u vezi sa izborima u Srbiji. Dok deo evropskih poslanika zahteva međunarodnu istragu, druga strana poručuje da tim pitanjem moraju da se bave institucije u Srbiji.

To je u intervjuu za European Western Balkans poručio i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.

“Želim da kažem da smo mi bili zaduženi da posmatramo parlamentarne izbore, i bilo je mnogo prigovora i izazova sa procesom glasanja. Međutim, mislim da se sve to mora rešavati putem odgovarajućih kanala. Sudovi i druge institucije moraju se baviti tim pitanjima. Mislim da je važno da Ustavni sud reši ovaj izazov i da svi relevantni činioci vlasti što otvorenije i transparentnije postupaju kako bi se osiguralo rešavanje ovih izazova u skladu sa principima pravne države”, rekao je Bilčik.

Sumnje na izborne nepravilnosti, očigledno, nisu prepreka za konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade - ni institucijama, ni vlastima u Srbiji, ali ni delu međunarodne zajednice. 

Zbog toga opozicije najviše očekuje od Rezolucije Evropskog parlamenta, koja će biti usvojena 8. februara. Međutim, ne treba zaboraviti da ona nije pravno obavezujuća. 

Izvor: Insajder