Osvrt na april: Ubistvo devojčice Danke Ilić, Kosovo na korak od Saveta Evrope, raspisani lokalni izbori (FOTO/VIDEO)

Devojčica Danka Ilić ubijena

Mesec je počeo nastavkom potrage za dvogodišnjom devojčicom Dankom Ilić. Međutim deseti dan od nestanka, na vanrednoj sednici Vlade Srbije predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da je policija uhapsila dve osobe koje su, kako je rekao, priznale da su ubile dvogodišnju devojčicu.

"Imamo loše vesti za dete, malu Danku iz Bora. Policija je uhapsila dve osobe koje su izvršile ubistvo Danke i koliko sam shvatio priznali su delo obojica", rekao je Vučić.

Tek sat vremena nakon što je javnost saznala šta se dogodilo sa devojčicom i to od predsednika države, ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je saopštenje u kome se navodi da su uhapšene dve osobe zbog ubistva. U saopštenju piše da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova  uhapsili S. J. (50) i D. D. (50), obojica iz Bora.

Iako je priustvovao istoj sednici ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je tek pet sati kasnije, na konferenciji za novinare u Palati Srbija rekao da se za telom devojčice i dalje traga. 

"Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon desetodnevne opsežne akcije, detaljne provere svih tragova i informacija uhapšeni su S. J. 1974. godište i D. D. 1974. godište, zaposleni u Javnom komunalnom preduzeću Vodovod, Bor, osumnjičeni da su 26. marta automobilom udarili i ubili dvogodišnju Danku, a potom njeno telo bacili na deponiju", rekao je Gašić na konferenciji.

Kako je rekao, obojica osumnjičenih su detaljno opisali način na koji su ga počinili zločin, kao i da se sumnja da je jedan od osumnjičenih prebacio telo na drugo mesto. Njih dvojica su prethodno odveli policiju do deponije gde su, navodno, bacili telo.

Gašić je dodao da policija ima saznanja da se jedan od njih vratio da deponiju 28. marta, te da pokušavaju to da ustanove ali da, kako kaže, ne mogu da im veruju jer prebacuju krivicu jedan na drugog. Istakao da je istraga išla u tri pravca.

Pojedini tabloidi su i pre zvaničnog saopštenja izneli tvrdnje da je devojčica ubijena, a pozivali su se na saznanja iz istrage.

Na novinarsko pitanje na konferenciji u Palati Srbija o tome kako su tabloidi dolazili do informacija iz istrage, Gašić je podsetio da je drugi dan istrage priveden pripadnik MUP iz Bora, te da se MUP trudio da, onoliko koliko je to moguće a da se ne ugrozi istraga, novinarima omogući pristup informacijama.

Na pitanje Insajdera kako su tabloidi još u devet ujutro počeli da objavljuju vest da je devojčica ubijena i da li je primereno na taj način informisati javnost, Gašić je odgovorio kontrapitanjem kako se pravi gradacija ko su tabloidi.

Više javno tužilaštvo u Zaječaru potvrdilo je u odgovoru za Insajder da je osumnjičenima za ubistvo Danke Ilić određen pritvor u trajanju do 30 dana, zbog opasnosti od bekstva, mogućnosti da utiču na svedoke i da unište ili uklone tragove izvršenja krivičnog dela, kao i zbog uznemirenja javnosti.

A građani Bora su se taj dan oprostili od devojčice paljenjem sveća i donošenjem cveća ispred Doma kulture u Boru.

Smrt brata osumnjičenog u pritvoru

Dva dana kasnije pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su još dve osobe R. D. i D. D. zbog, kako su naveli, postojanja osnovane sumnje da su D. D. osumnjičenom za teško ubistvo Danke Ilić pomogli da premesti telo devojčice sa deponije u okolini Banjskog Polja na za sada nepoznatu lokaciju na teritoriji grada Bora.

Njima je tada određeno zadržavanje do 48 sati.

Međutim, samo dan kasnije MUP saopštava da je D. D. (40) koji se sumnjiči da je pomogao D.D. (50) da se telo devojčice premesti preminuo u Policijskoj upravi u Boru.

"D. D. je u ranim jutarnjim satima pozlilo i uprkos pravovremenom reagovanju policijskih službenika i lekara Doma zdravlja u Boru koji su pokušali reanimaciju on je u 3.10 časova preminuo, a od strane lekara mrtvozornika konstatovana je prirodna smrt“, navodi se u saopštenju MUP-a.

Telo je potom odneto na obdukciju.

Nedeljnik Radar je objavio 19. aprila da je osumnjičeni da je pomogao da se premesti telo dvogodišnje devojčice iz Bora umro nasilnom smrću 7. aprila u ranim jutarnjim satima u policijskoj stanici u Boru te da je to ustanovljeno veštačenjem Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. Nalaz veštaka je prosleđen nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru na dalje postupanje.

Zapisnik o tome je tužilac dobio tek 22. aprila.

Ipak u saopštenju tužilaštva se po dobijanju zapisnika navelo samo da će "obdukcioni zapisnik u najkraćem roku biti razmotren, nakon čega će se postupiti u skladu sa odredbama zakona, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena".

Više javno tužilaštvo u Zaječaru oglasilo se tek posle tri dana razmatranja obdukcionog nalaza pokojnog Dalibora Dragijevića.

Zaječarsko Tužilaštvo je tražilo da istragu o smrti Dalibora Dragijevića preuzme drugo tužilaštvo, a Apelaciono javno tužilaštvo u Nišu ovlastilo je Više javno tužilaštvo u Nišu da preuzme ovu istragu.

Odgovornost za saopštenje u kome je izneta laž je više nego neophodna. U suprotnom, posle te laži, svako saopštenje MUP-a biće pod znakom pitanja.

MUP, međutim, ćuti. Ne oglašava se ni o saopštenju u kome su izneli tvrdnju - za koju se ispostavilo da je lažna, niti o tome ko je kriv za nasilnu smrt Dalibora Dragijevića, kao ni o tome da li je MUP saopštenjem u kome tvrdi da je Dragijević umro prirodnom smrću, zaštitio krivce za ubistvo. 

U međuvremenu, mesec dana od nestanka za telom devojčice se i dalje traga. Osumnjičeni za ubistvo deteta, radnici Javno-komunalnog preduzeća "Vodovod“, su kako je potvrđeno Insajderu trenutno na psihijatrijskom veštačenju. Direktor Javnog komunalnog preduzeća "Vodovod“ iz Bora Goran Pavić, podneo je ostavku na tu funkciju.

Više javno tužilaštvo u Zaječaru je takođe izdalo nalog da se veštače tragovi pronađeni u automobilu, kojim su kako se sumnja D. D. i S. J. udarili devojčicu Danku Ilić. 

Kosovo i Savet Evrope

Zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope počelo je sredinom aprila, a među najvažnijim tačkama bila je rasprava o zahtevu Kosova za članstvo u ovu organizaciju i glasanje o Nacrtu Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo.

Tako je isti dan 15. aprila Odbor za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) podržao nacrt mišljenja o članstvu Kosova u Savetu Evrope, saopštila je skupština SE.

Srpska delegacija i član kiparske delegacije u Odboru glasali su protiv, a srpska delegacija je podnela 10 amandmana na tekst preporuke za prijem Kosova u Savet Evrope, a jednim od njih traži se odlaganje odluke o zahtevu Prištine za članstvo. 

Ipak Odbor za politička pitanja i demokratiju PS SE glasao je protiv svih tih amandmana, kao i protiv amandmana koji su predložili članovi italijanske delegacije i jedan član delegacije Mađarske i najavila ulaganje prigovora.

Nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, koji preporučuje ulazak Kosova u Savet Evrope je dokument koji je sačinila grčka poslanica Dora Bakojani.

U nacrtu dokumenta navodi se da bi članstvo u Savetu Evrope doprinelo da Kosovo "nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i da se posveti postojećim izazovima".

Komitet je kao "veliki iskorak" pozdravio nedavno sprovođenje presude Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemljišta.

Preostali uslovi su formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i revizija kontroverznih eksproprijacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, uključujući imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Ta dva uslova su u nacrtu Mišljenja označena kao "post-pristupne obaveze Kosova", koje Priština mora da ispuni posle prijema u Savet Evrope.

Nacrt u kojem se preporučuje da se Kosovu odobri da postane član Saveta Evrope usvojen je 16. aprila.

Za prijem Kosova u Savet Evrope glasalo je 131 od 171 prisutnog člana PS SE, 29 je bilo protiv, a 11 je bilo uzdržano.

Na ovu vest reagovao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji je rekao da to "dan srama u PSSE“, budući da je prvi put u istoriji, kako je istakao, "preporučeno članstvo nečega što nije država“, i koje pritom ne ispunjava osnovne uslove u domenu ljudskih prava i sloboda.

Izvestiteljka PSSE Dora Bakojani izrazila je zadovoljstvo što je većina poslanika podržala njen izveštaj istakavši, međutim, da Priština mora da ispuni sve preuzete obaveze.

Nakon usvajanja izveštaja Bakojanijeve, Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiće preporuku za prijem Komitetu ministara spoljnih poslova, koji donosi konačnu odluku i to dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora koji ih predstavljaju i koji su prisutni u trenutku glasanja.

Sastanak Komiteta ministara trebalo bi da bude održan od 16. do 17. maja u Strazburu.

Održana je i sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 22. aprila, gde je predstavljen šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika. Srbiju je predstavljao predsednik Aleksandar Vučić, a Prištinu predsednica Vjosa Osmani.

U međuvremenu, prošlo je 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, kojim se predviđa formiranje Zajednice sprskih opština.

Zajednica srpskih opština – u Beogradu predstavljena kao spas za Srbe na Kosovu i Metohiji - u Prištini kao pokušaj pravljenja nove Republike Srpske. 

Potpisnici Briselskog sporazuma su bili tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje Ketrin Ešton u ime Evropske unije. Nije se pregovaralo o statusu, ali jeste o svim bitnim temama i nadležnostima. 

Na Kosovu je, takođe, počeo i popis stanovništva i predviđeno je da traje do 17. maja, dok bi preliminarni rezultati trebali da budu objavljeni u roku od tri meseca po završetku procesa. Popis se odvija uz probleme organizacione prirode, ali i ostavke popisivača srpske nacionalnosti.

Srpske stranke na KiM - Srpska lista, Partija kosovskih Srba, Srpski narodni pokret i Srpska demokratija protive se učešću Srba na popisu stanovništva koji je danas počeo na Kosovu i Metohiji, a neke od njih traže odlaganje procesa do daljeg.

Takođe, referendum o smeni gradonačelnika četiri opštine na severu Kosova i Metohije, nema raspleta. Referendum nije uspeo; izlaznost od 0,54 odsto ostavlja gradonačelnike Albance na funkcijama, Priština tvrdi da je sve bilo regularno, a Srbi su – još jednim bojkotom - još dalje od kosovskih institucija. Predstavnici međunarodne zajednice zameraju srpskoj zajednici to što su bojkotovali referendum, pritom se ne osvrćući na način na koji je organizovan.

S druge strane, dobra vest za nosioce srpskih pasoša sa Kosova je da je Evropski parlament odobrio viznu liberalizaciju koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, na predlog evroparlamentarca i izvestioca za ukidanje tih viza Matjaža Nemeca.

Rezolucija o Srebrenici

Već nedeljama su se u javnosti mogle čuti oštre političke i diplomatske prepirke predstavnika Srbije i BiH u vezi sa nacrtom Rezolucije o Srebrenici. 

Zemlje sponzori i prvi predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a u njenom nacrtu traže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na srebrenički genocid, počinjen 1995. godine.

Ipak zvaničnici u Beogradu i Banjaluci danima saopštavaju da ta rezolucija treba da posluži za slanje oštrih političkih poruka Srpskoj i Srbiji.

Nacrtom Rezolucije se predlaže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, osuđuje se negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca odgovornih za ubistvo osam hiljada bošnjačkih muslimana u julu 1995. Članice Ujedinjenih nacija pozivaju na očuvanje sećanja na genocid i kroz obrazovni sistem. Cilj rezolucije je da spreči ponavljanje zločina i revizionizam. 

Od srpskih zvaničnika se, međutim, često čuje da je rezolucija politička poruku Srbiji i Srpskoj. Povod je, kako tvrde, protivljenje Zapada međunarodnoj politici Srbije i odnosu prema Prištini, ali i nameri Srpske da održi lokalne izbore po svojim, a ne po izbornim zakonima BiH.

Genocid u Srebrenici već godinama pominje u presudama međunarodnih sudova.

Po tužbi Bosne i Hercegovine, Srbiju je Međunarodni sud pravde 2007. oslobodio odgovornosti za srebrenički genocid, navodeći ipak da Srbija nije učinila dovoljno da taj genocid spreči. 

Sa druge strane, u Haškom tribunalu doneto je više presuda protiv pojedinaca za genocid u Srebrenici, a među tim presudama su i doživotne zatvorske kazne za generala Ratka Mladića, koji je tokom rata komandovao Vojskom Republike Srpske i Radovana Karadžića, koji je bio predsednik Srpske. 

I Skupština Srbije je 2010. godine donela Rezoluciju kojom osuđuje srebrenički zločin, pozivajući se ujedno na presude međunarodnih sudova, koje taj zločin definišu kao genocid.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da rezolucija o Srebrenici, ima više politički značaj i nije realna mogućnost da dođe do nove tužbe ili pokušaja da se traži odšteta od Srbije.

Ipak Srbija i Republika Srpska nastoje da spreče da u Ujedinjenim nacijama bude izglasana Rezolucija o Srebrenici. Vlast u Srbiji tvrdi da se njome čitav srpski narod proglašava za genocidan.

Prva zamerka je procedura koja prema mišljenju predsednika Srbije nije poštovana. 

Održan je i miting "Srpska te zove" u Banjaluci 18. aprila, a prisustvovala je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić koje je rekla da je Srbija "uvek bila i biće za poštovanje Dejtonskog sporazuma“, navodeći da deluje da je Srbija jedina koja tu poziciju nije menjala.

Glasanje o Rezoluciji u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija je odloženo, a ambasador Bosne i Hercegovine u UN-u kaže da je do odlaganja došlo zbog potrebe da se tekst Rezolucije doradi.

Beogradski i lokalni izbori 2. juna

Od početka aprila održavali su se kolegijumi Skupštine Srbije na kojem učestvuju predsednica parlamenta Ana Brnabić i šefovi poslaničkih grupa u parlamentu, a na kome se razgovara o primeni preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). 

Predstavnici opozicije iz koalicije Srbija protiv nasilja i koalicije NADA predali su tada Ani Brnabić spisak zahteva usaglašen sa ProGlasom, u kome se naglašava da bez njihovog ispunjenja izbori neće biti ni slobodni ni pošteni i da u tom slučaju ne smeju da budu ni održani.

Opozicija je iznela tri zahteva - formiranje komisije koja će proveriti birački spisak, otvaranje Radio-televizije Srbije za sve učesnike izbora, kao i održavanje beogradskih i svih lokalnih izbora u istom danu. Vlast je u načelu prihvatila prva dva zahteva, a treći odbila.

“Sva tri uslova su minimum sa kojim smo mi izašli. Jedna od ključnih stvari je to da izbori budu u istom danu i u Beogradu i svi drugim lokalnim jedinicama. To jedini način da možemo da sprečimo ono što je najveći problem bio u prošlom izbornom ciklusu, a to su migracije birača”, rekao je Aleksić za Marker.

Vlast i opozicija sporili su se oko zahteva da svi lokalni izbori budu održani u jednom danu. Vlast poručuje da bi se time prekršio zakon, te da neće promeniti stav. 

Predsednica Skupštine raspisala je izbore za odbornike za Skupštinu grada Beograda za 2. jun.

Brnabić navodi da je izabrala poslednji mogući datum za izbore, jer je na zahtev opozicije i na izričitu molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odlučeno da ovi izbori moraju da se održe u najkasnijem mogućem terminu u skladu s Ustavom i zakonima.

Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) zajedno sa još 14 stranaka i udruženja počeli prikupljanje potpisa 6. aprila podrške za izbornu listu "Aleksandar Vučić - Beograd sutra".

Radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR ponudila je 10. aprila poslaničkim grupama u Skupštini Srbije, uoči nastavka konsultacija o primeni preporuka ODIHR, izmene i dopune pet propisa u koje je Insajder imao uvid.

Reč je o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Zakona o Ustavnom sudu koje su potrebne kako bi se primenile određene preporuke.

Međutim, predstavnici opozicionih poslaničkih grupa napustili su sastanak o izbornim uslovima u Skupštini Srbije, šefica poslaničkog kluba Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je da razgovori mogu da počnu tek kada vlast prihvati da se izbori odlože kako bi se omogućilo dovoljno vremena da se preporuke ODIHR-a usvoje i počnu da se primenjuju.

Sastanku su prisustvovali i američki ambasador Kristofer Hil, kao i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre. Ambasador Hil je izjavio da je pozvan da kao posmatrač prisustvuje sastanku, kao i predstavnici civilnog sektora koji se bave izbornim procesom  

Koalicija Srbija protiv nasilja je potom 16. aprila pripremila ustavni zakon o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, tzv. lex specialis. U toj koaliciji tvrde da je moguće da svi lokalni izbori, uključujući i one u Beogradu, budu održani u istom danu, odnosno na jesen - a da pritom ne bude prekršen Ustav Srbije.

To je predsednica Skupštine ocenila kao "vrhunsku neodgovornost" opozicije, a ministarka pravde Maja Popović istakla je da je šokirana predlogom opozicije ukazujući da je odlaganje beogradskih izbora neustavno.

Održan je potom još jedan sastanak vlasti i opozicije. 

Tako je 18. aprila predsednica Skupštine Srbije izjavila na konferenciji za novinare da je donela odluku, u konsultacijama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da se za 2. jun raspišu svi lokalni izbori koji su bili predviđeni da se održe u julu i avgustu.

"Nakon 17 dana razgovora sa poslaničkim grupama koje su se odazvale pozivu na dijalog i iscrpljivanja svih mogućnosti oko različitih opcija, donela sam u konsultacijama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i uz njegov savet, odluku da prihvatimo zahtev opozicije grupisane oko koalicija Srbija protiv nasilja i NADA da raspišemo sve one izbore kojima je vreme padalo za jul i avgust zajedno sa beogradskim, 2. juna", rekla je Brnabić

Prema njenim rečima, to će zahtevati izmenu Zakona o lokalnim izborima u članu 35.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je da se Koalicija Srbija protiv nasilja nije usaglasila stav o izlasku na beogradske izbore. 

Za izlazak na lokalne izbore u Beogradu, koji su raspisani za 2. jun, večeras je na sastanku na kome su učestvovale članice koalicije "Srbija protiv nasilja", glasalo pet stranaka, protiv su bile četiri stranke, a najavljeno je da će konačna odluka biti doneta sutra.

Izlazak na izbore podržali su Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije, a protiv su bili Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, Demokratska stranka i Zajedno, rekla je Tepić.

Deo opozicionih poslanika koji su odlučili da učestvuju na izborima 2. juna, izašli su u parlamentu pred novinare sa sloganom "Biram borbu!", uz žaljenje što je deo stranaka odlučio da ne ide na te izbore, odnosno da bojkotuju beogradske, ali izađu na ostale lokalne izbore.

Na izbore u Beogradu će izaći i Pokret Kreni-promeni, saopštio je direktor kampanje tog pokreta Savo Manojlović.

Hapšenja u Crnoj Gori

U Crnoj Gori su sredinom aprila uhapšeni bivši visoki policijski funkcioner Zoran Lazović i nekadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić.

Uhapšeni su rano ujutru, po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, a osumnjičeni su za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebe službenog položaja. Oni se terete i za zloupotrebu službenog položaja prilikom skidanja zabrane ulaska u Crnu Goru Veljku Belivuku i Marku MIljkoviću 28.12. 2020. godine, navodi se u dokumentu u koji je Insajder imao uvid.

Prema dokumentima u koja je Insajder imao uvid, Lazović se sumnjiči za stvaranje kriminalne organizacije i dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja. 

Prvo delo se odnosi na ukidanje zabrane ulaska u Crnu Goru Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću 28. decembra 2020. godine, a drugo na zaštitu jednog od čelnih ljudi Kavačkog klana Duška Roganovića. 

Lazović je bio istaknuti funkcioner Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Svoj radni vek proveo je u policiji, a jedna od najvećih afera je njegov dolazak na svadbu Safeta Kalića, optuživanog za organizovani kriminal, 2001. godine, prenosi sajt crnogorske državne televizije. 

Do marta 2021. godine je bio šef Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave policije.

Pre dve godine, uhapšen je njegov sin Petar Lazović, protiv koga je SDT predalo više optužnica, tereteći ga za teška krivična dela, posebno veze sa "kavačkim klanom". 

Milivoje Kantić je prvi put za glavnog specijalnog tužioca izabran sredinom 2015. godine, a reizabran 2020. godine. Razrešen je 2022. godine. Tokom njegovog mandata, tadašnja opozicija i NVO sektor zamerali su mu da štiti porodicu Đukanović i vrh DPS-a, kao i da nije sposoban da reši ključne afere. Posebno su ga obeležile optužbe za montažu i nameštanje dokaza u slučaju poznatom kao "državni udar".

Njima je određeno zadržavanje do 72 sata, a potom i pritvor do 30 dana.

Premijer Milojko Spajić kazao je da pozdravlja kontinuiranu borbu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) protiv svakog vida kriminala i korupcije.

Predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović kazao je da su hapšenja bivšeg visokog policijskog funkcionera Zorana Lazovića i nekadašnjeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića veliki dan za pravdu.

Crnogorsko tužilaštvo u prethodne dve godine sprovelo seriju hapšenja bivših čelnika pravosudnih institucija i policije. Optužnice i sudski procesi se vode protiv bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, bivših direktora policije Veselina Veljovića i Slavka Stojanovića, zamenika direktora policije Dejana Kneževića i Saše Čađenović iz Specijalnog tužilaštva.

Prema rečima Saše Đorđevića iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, od marta 2022. godine, kada je Vladimir Novović izabran za glavnog specijalnog tužioca Crne Gore, uhapšeno je više visokopozicioniranih predstavnika crnogorskog pravosuđa, bezbednosnog sektora i lokalne administracije.

"Region nije video tako nešto u poslednjih pet godina, posebno u politički nestabilnom okruženju, kao što je u Crnoj Gori. Hapšenja su vrlo važna, prvi korak u krivičnom procesuiranju, ali se ozbiljnost institucija ipak najviše dokazuje na sudu kada tužioci dokazuju kako su obavili posao“, kaže ovaj analitičar za Insajder.

Tri dana kasnije uhapšena je i direktorka crnogorske Agencije za sprečavanje korupcije Jelena Perović zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj tokom prošle i ove godine. Prvo joj je određeno zadržavanje do 72 sata, a potom je puštena da se brani sa slobode.

Iran lansirao bespilotne letelice na Izrael

Nakon što je trinaest osoba poginulo u bombardovanju iranskog konzulata u glavnom gradu Sirije Iran je za napad optužio Izrael i najavio odmazdu. Među poginulima su bili vojni savetnici i viši komandant iranske Revolucionarne garde.

Odmah posle napada na konzulat u Damasku, Teheran je zatražio hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tvrdeći da je reč o agresiji i kršenju međunarodnog prava i da sada imaju pravo na odmazdu.

Tako su Izraelske odbrambene snage saopštile da je 13. aprila Iran lansirao bespilotne letelice na Izrael. Saopšteno je da bi talasu letelica moglo potrajati satima da stigne do Izraela.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je tada da su odbrambeni sistemi zemlje raspoređeni i da su izraelske oružane snage spremne.

"Ustanovio sam jasan princip – odgovorićemo istrom merom. Zaštitićemo se od svake pretnje i to ćemo činiti hladnokrvno i odlučno", rekao je on.

Stalna misija Irana pri Ujedinjenim nacijama saopštila je da se iranski napad na Izrael "može smatrati završenim", istakavši da će odgovor Teherana biti "znatno oštriji" ukoliko "izraelski režim bude napravio još jednu grešku".

"Sprovedena na osnovu člana 51 Povelje UN koja se odnosi na legitimnu samoodbranu, vojna akcija Irana bila je odgovor na agresiju cionističkog režima na naše diplomatske prostorije u Damasku. Stvar se može smatrati završenom. Međutim, ako izraelski režim napravi još jednu grešku, odgovor Irana će biti znatno oštriji", navodi se u objavi na društvenoj mreži X.

Avioni Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva, SAD i Jordana oborili su jedan broj borbenih dronova i balističkih raketa.

Kako su tada preneli mediji, detonacije su se čule iznad Tel Aviva, u oblastima Berševe, Mrtvog mora i Hebrona na Zapadnoj obali, kao i Golanske visoravni na granici sa Sirijom.

Evropska unija najoštrije osuđuje neprihvatljivi iranski napad na Izrael, saopštio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Insajder, povodom napada Irana na Izrael, da ne očekuje veću eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, jer su i Izrael i Iran svesni u kom smeru bi mogao da ode taj vojni obračun.

Njujork Tajms je objavio da je izraelski premijer Benjamin Netanijahu odustao od uzvratnog napada nakon razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Izvor: Insajder