<article>Redovni lokalni izbori održavaju se u 88 gradova i opština, među kojima su brojne u glavnom gradu. Zakon kaže da se izbori raspisuju najmanje 120 dana pre isteka mandata odbornika, a onda je potrebno da prođe još bar 45 dana do izbornog dana.Naizgled je jednostavno, ali zapravo nije tako lako izračunati kada bi izbori u tim opštinama mogli da se održe, jer su lokalne skupštine konstituisane u različitim terminima. To znači da postoji mogućnost da građani izlaze na birališta tokom celog juna i jula, dok bi u nekim opštinama izbori mogli da budu održani tek u avgustu ili septembru.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FumrLQDOUvN4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Ako, kao primer, uzmemo skupštine koje su  2020. konstituisane  među poslednjima, a to su skupštine u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Nišu... izbori u tim gradovima najranije bi mogli da budu održani 9. Juna. Isto tako, ako bi se čekali poslednji rokovi za raspisivanje izbora u tim gradovima, građani bi izašli na birališta tek u septembru. To, praktično, znači da od odluke vlasti u tim mestima zavisi kada će izbori biti raspisani - u periodu od aprila do jula.Sa druge strane, zakonski rok za raspisivanje beogradskih izbora ističe sutra u ponoć, a u skladu sa tim, izbori u glavnom gradu trebalo bi da budu održani 2. juna. Odgovor na pitanje  zašto izbori u Beogradu ne mogu da se održe u isto vreme kada i ostali lokalni izbori u Srbiji krije se u tome da je 18. marta istekao rok za raspuštanje lokalnih parlamenata, kako bi se u skladu sa zakonom spojili sa beogradskim izborima. Upravo zato opozicija traži izmenu Zakona, u delu koji se tiče rokova za raspisivanje izbora. "To se vrlo lako može rešiti time što se u Zakonu o lokalnim izborima interveniše u članu 35 i produži se rok sa 120 na 150 dana i onda možete sve lokalne izbore da održite 2. juna i to je naš zahtev vrlo jasan i vro precizan“, ističe predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić međutim ističe da bi time bila otvorena Pandorina kutija. "Ja neću da to preuzimam na sebe. Da ja budem predsednica Narodne skupštine, da otvaram tu Pandorinu kutiju da mi menjamo zakone  da nekom produžavam i skraćujem mandat kako se mi politički dogovorimo? Ne. To je urušavanje demokratije, to nije jačanje institucija i to nije vladavina prava“, objašnjava Brnabić.Razdvojeni beogradski i ostali lokalni izbori odgovarali bi vlastima - zbog izbornog inženjeringa, kaže Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike i dodaje da, kada bi bilo političke volje, bilo bi i rešenja."Sada je jedino rešenje doneti taj lex specialis koji bi bio pravno jači od opšteg zakona koji reguliše lokalne izbore. Sad koliko je to realno, mislim da će to zavisiti od toga šta će opozicija raditi ne samo do sutra, već i nakon toga jer ja mislim da je moguće doneti čak iako se raspišu beogradski izbori poseban zakon koji bi ih možda odložio ukoliko opozicija ostane kredibilna u pretnji bojkotom“, kaže Ivković.Pretnja bojkotom možda bi doprinela ispunjavanju zahteva opozicije ali, sa druge strane, politikolog Boban Stojanović ističe da bi bojkotom izbora opozicija propustila priliku da pobedi u pojedinim opštinama, posebno u beogradskim. "Na primer kada govorimo o beogradskim izborima, ja mislim da opozicija ne sme da propusti šansu da pobedi na Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, pa čak i na Voždovcu i Zemunu gde su rezultati decembarskih izbora bili takvi da opozicija ima šta da očekuje na tim izborima. I onda ako na primer sedite u Skupštini i priznali ste rezultate parlamentarnih izbora, bojkotujete gradske, pa kako ćete onda da izađete na izbore na kojima možete da pobedite, tako da mislim da je to samo u ovom momentu pretnja da bi se izašlo u susret, i da bi se malo izborni uslovi popravili“, smatra Stojanović.Na jučerašnjim konsultacijama, vlast je prihvatila dva od tri izborna zahteva opozicije koja se tiču nadgledanja biračkog spiska i izveštavanja javnih servisa. Hoće li vlast promeniti mišljenje i prihvatiti i treći zahtev, odnosno pristati na izmenu zakona, znaće se posle sutrašnjeg nastavka konsultacija vlasti i opozicije u Skupštini Srbije.Izvor: Insajder</article>

Redovni lokalni izbori održavaju se u 88 gradova i opština, među kojima su brojne u glavnom gradu. Zakon kaže da se izbori raspisuju najmanje 120 dana pre isteka mandata odbornika, a onda je potrebno da prođe još bar 45 dana do izbornog dana.
Naizgled je jednostavno, ali zapravo nije tako lako izračunati kada bi izbori u tim opštinama mogli da se održe, jer su lokalne skupštine konstituisane u različitim terminima. To znači da postoji mogućnost da građani izlaze na birališta tokom celog juna i jula, dok bi u nekim opštinama izbori mogli da budu održani tek u avgustu ili septembru.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FumrLQDOUvN4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ako, kao primer, uzmemo skupštine koje su &nbsp;2020. konstituisane &nbsp;među poslednjima, a to su skupštine u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Nišu... izbori u tim gradovima najranije bi mogli da budu održani 9. Juna. Isto tako, ako bi se čekali poslednji rokovi za raspisivanje izbora u tim gradovima, građani bi izašli na birališta tek u septembru. To, praktično, znači da od odluke vlasti u tim mestima zavisi kada će izbori biti raspisani - u periodu od aprila do jula.
Sa druge strane, zakonski rok za raspisivanje beogradskih izbora ističe sutra u ponoć, a u skladu sa tim, izbori u glavnom gradu trebalo bi da budu održani 2. juna.&nbsp;
Odgovor na pitanje &nbsp;zašto izbori u Beogradu ne mogu da se održe u isto vreme kada i ostali lokalni izbori u Srbiji krije se u tome da je 18. marta istekao rok za raspuštanje lokalnih parlamenata, kako bi se u skladu sa zakonom spojili sa beogradskim izborima. Upravo zato opozicija traži izmenu Zakona, u delu koji se tiče rokova za raspisivanje izbora.&nbsp;
"To se vrlo lako može rešiti time što se u Zakonu o lokalnim izborima interveniše u članu 35 i produži se rok sa 120 na 150 dana i onda možete sve lokalne izbore da održite 2. juna i to je naš zahtev vrlo jasan i vro precizan“, ističe predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić međutim ističe da bi time bila otvorena Pandorina kutija.&nbsp;
"Ja neću da to preuzimam na sebe. Da ja budem predsednica Narodne skupštine, da otvaram tu Pandorinu kutiju da mi menjamo zakone &nbsp;da nekom produžavam i skraćujem mandat kako se mi politički dogovorimo? Ne. To je urušavanje demokratije, to nije jačanje institucija i to nije vladavina prava“, objašnjava Brnabić.
Razdvojeni beogradski i ostali lokalni izbori odgovarali bi vlastima - zbog izbornog inženjeringa, kaže Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike i dodaje da, kada bi bilo političke volje, bilo bi i rešenja.
"Sada je jedino rešenje doneti taj lex specialis koji bi bio pravno jači od opšteg zakona koji reguliše lokalne izbore. Sad koliko je to realno, mislim da će to zavisiti od toga šta će opozicija raditi ne samo do sutra, već i nakon toga jer ja mislim da je moguće doneti čak iako se raspišu beogradski izbori poseban zakon koji bi ih možda odložio ukoliko opozicija ostane kredibilna u pretnji bojkotom“, kaže Ivković.
Pretnja bojkotom možda bi doprinela ispunjavanju zahteva opozicije ali, sa druge strane, politikolog Boban Stojanović ističe da bi bojkotom izbora opozicija propustila priliku da pobedi u pojedinim opštinama, posebno u beogradskim.&nbsp;
"Na primer kada govorimo o beogradskim izborima, ja mislim da opozicija ne sme da propusti šansu da pobedi na Vračaru, Savskom vencu, Novom Beogradu, pa čak i na Voždovcu i Zemunu gde su rezultati decembarskih izbora bili takvi da opozicija ima šta da očekuje na tim izborima. I onda ako na primer sedite u Skupštini i priznali ste rezultate parlamentarnih izbora, bojkotujete gradske, pa kako ćete onda da izađete na izbore na kojima možete da pobedite, tako da mislim da je to samo u ovom momentu pretnja da bi se izašlo u susret, i da bi se malo izborni uslovi popravili“, smatra Stojanović.
Na jučerašnjim konsultacijama, vlast je prihvatila dva od tri izborna zahteva opozicije koja se tiču nadgledanja biračkog spiska i izveštavanja javnih servisa. Hoće li vlast promeniti mišljenje i prihvatiti i treći zahtev, odnosno pristati na izmenu zakona, znaće se posle sutrašnjeg nastavka konsultacija vlasti i opozicije u Skupštini Srbije.
Izvor: Insajder

Teme

Kolegijum Narodne skupštine, foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Skupština Srbije

Izbori

Više od vesti

Kamen spoticanja u dijalogu vlasti i opozicije: Zbog čega svi lokalni izbori ne mogu da se održe istog dana? (VIDEO)

Kamen spoticanja u dijalogu vlasti i opozicije: Zbog čega svi lokalni izbori ne mogu da se održe istog dana? (VIDEO)

Tagovi: