<article>"Dugogodišnji je interes Kosova, uz veoma značajnu podršku ključnih zemalja Saveta Evrope, da postane članica ove prestižne evropske organizacije, pa čak i u vreme mog mandata već su bili prvi pokušaji i razmatranja da se uđe i postane članica“, rekla je Slađana Prica.Kako je objasnila ona je, dok je bila ambasadorka u Savetu Evrope, insistirala da se sve konvencije koje je Srbija tada potpisala i ratifikovala primenjuju i na Kosovo i Metohiju, s obzirom da, kako kaže, polazimo od našeg nacionalnog interesa i naše nacionalne politike, a to je da je Kosovo integralni deo Srbije. Dodaje da to nikada nije bilo podržano.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FpsBv4BQ4-Zg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Kako je objasnila delegacija Kosova imala je status specijalnog gosta pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope godinama unazad što, kako objašnjava, znači da imaju pravo učešća u debatama koje se tiču Kosova, te da imaju pravo da se obrate ukoliko im predsedavajući skupštine dozvoli uz podršku još nekih delegacija."Oni su konstantno lobirali i u krugovima Komiteta ministara Saveta Evrope pa i u sekretarijatu koji je jako bitno telo, u birou Parlamentarne skupštine. Kosovo je takođe postalo članica dva ili više, ali ova dva su ključna, parcijalna takozvana sporazuma – jedno je Venecijanska komisija, drugo je Evropska banka za razvoj,“ kaže Prica.Na pitanje da li je to što je ubedljiva većina glasala "za“ jasna poruka da će aplikacija proći glatko i na Komitetu ministara sredinom maja, ona kaže da je to vrlo ozbiljna poruka."Moram da kažem i iz iskustva, inače pratim rad organizacije i kad nisam više bila ambasador, od 300 poslanika vi imate prisustvo 171 poslanika od toga 131, što je ogromna većina, znači potrebna je dvotrećinska većina, ali od broja prisutnih poslanika. Oni glasaju kroz svoje političke grupacije koje su sve održale sastanke i razmatrale ovo pitanje dan uoči same sednice, i u prepodnevnim satima pošto je debata bila popodne i jako sam bila razočarana kada sam videla prve snimke poluprazne sale“, kaže Prica.[related-content]Na pitanje šta je posledica ako se ne formira Zajednica srpskih opština kao postmonitornig uslov, kao i to da je premijer Kosova odbacio mogućnost formiranja Zajednice, ona kaže da je ne iznenađuje ta izjava."Čitala sam dosta i kosovsku štampu sama procedura nalaže usvajanjem tog mišljenja da se vrši konstantni monitoring, puni monitoring nad ispunjavanjem ne samo ova dva, ranije smatrana ključnim uslovima za eventualni prijem, a to je pored statuta i osnivanja ZSO takođe i Zakona o eksproprijaciji zemljišta srpskog ili onog koje pripada Srbiji, ja bih tu sigurno insistirala i imovine Srpske pravoslavne crkve. Dečani su naravno da tako kažem posle toliko godina i pored odluke Ustavnog suda Kosova dobili pravo upisa svojine, ali šta je sa drugim manastirima šta je sa svetinjama, šta je sa kulturno istorijskim nasleđem,“ kaže Prica.Dodaje da je sve to u delu izveštaja, te da će uz to kako Kosovo ispunjava preuzete obaveze biti pomno praćeno."Te preuzete obaveze se tiču niza domena od političkih, od konvencija koje su neophodne, jedna od njih je Konvencija o sprečavanju torture, mučenja, drugih nehumanih ponižavajućih postupaka na osnovu koje postoji taj čuveni komitet CPT, zatim Konvencija o sprečavanju pranja novca Moneyval, s obzirom da znamo situaciju na Kosovu i u tom pogledu“, kaže za Marker razgovor Slađana Prica.Kako kaže izveštaji će biti redovno podnošeni u skupštini i na odborima i biće kritike i pritisaka na vlasti Kosova i dodaje da su to često oročene obaveze."Neka vrsta sankcije, neka vrsta posledice ozbiljne u periodu i godinama koje dolaze teško je zamisliva“, smatra Prica.Ona objašnjava da je Komitet ministara 2023. a na osnovu zahteva Kosova iz 2022. prosledio u dalju proceduru Parlamentarnoj skupštini SE razmatranje ovog pitanja i skupština je odredila, kako kaže, uglednu političarku, bivšu ministarku spoljnih poslova Grčke Doru Bajokani, države koja nije priznala Kosovo."Već u decembru 2022. godine u skladu sa procedurom takozvana grupa eminentnih pravnika posetila je Kosovo i obavila razgovore sa svim zvaničnicima. Bila je zadužena da, mi to zovemo oceni uklopivost, zakona, ustava prakse kosovskih vlasti uopšte Kosova u poređenju sa standardima, vrednostima, pa i normama Saveta Evrope. Ta grupa eminentnih stručnjaka je dala pozitivno mišljenje u smislu vladavine prava, pravde, države da ispunjavaju uslove i da su spremni da prihvate dalje reforme i zakonodavstva,“ kaže ona.Na pitanje šta radi Srbija za sve to vreme i njeni državni organi kaže da je ministarstvo spoljnih poslova, kao njena, kako kaže, matična kuća radi svoj posao, ali dodaje da je multilaterala "kruna diplomatije"."Uvek su u tom ministarstvu bili najstručniji ljudi upravo u tim organima profesionalnim. Ja se celog života zalažem za profesionalnu diplomatiju ja razumem potrebu da se neka politička ličnost, ime postavi za ambasadora, ali nažalost urušavamo našu profesionalnu diplomatiju“, kaže Prica.Zaključuje da ne misli da je Srbija bila dovoljno aktivna, a posebno, kako kaže, zadnjih godinu dana.Izvor: Insajder</article>

"Dugogodišnji je interes Kosova, uz veoma značajnu podršku ključnih zemalja Saveta Evrope, da postane članica ove prestižne evropske organizacije, pa čak i u vreme mog mandata već su bili prvi pokušaji i razmatranja da se uđe i postane članica“, rekla je Slađana Prica.
Kako je objasnila ona je, dok je bila ambasadorka u Savetu Evrope, insistirala da se sve konvencije koje je Srbija tada potpisala i ratifikovala primenjuju i na Kosovo i Metohiju, s obzirom da, kako kaže, polazimo od našeg nacionalnog interesa i naše nacionalne politike, a to je da je Kosovo integralni deo Srbije.&nbsp;
Dodaje da to nikada nije bilo podržano.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FpsBv4BQ4-Zg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kako je objasnila delegacija Kosova imala je status specijalnog gosta pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope godinama unazad što, kako objašnjava, znači da imaju pravo učešća u debatama koje se tiču Kosova, te da imaju pravo da se obrate ukoliko im predsedavajući skupštine dozvoli uz podršku još nekih delegacija.
"Oni su konstantno lobirali i u krugovima Komiteta ministara Saveta Evrope pa i u sekretarijatu koji je jako bitno telo, u birou Parlamentarne skupštine. Kosovo je takođe postalo članica dva ili više, ali ova dva su ključna, parcijalna takozvana sporazuma – jedno je Venecijanska komisija, drugo je Evropska banka za razvoj,“ kaže Prica.
Na pitanje da li je to što je ubedljiva većina glasala "za“ jasna poruka da će aplikacija proći glatko i na Komitetu ministara sredinom maja, ona kaže da je to vrlo ozbiljna poruka.
"Moram da kažem i iz iskustva, inače pratim rad organizacije i kad nisam više bila ambasador, od 300 poslanika vi imate prisustvo 171 poslanika od toga 131, što je ogromna većina, znači potrebna je dvotrećinska većina, ali od broja prisutnih poslanika. Oni glasaju kroz svoje političke grupacije koje su sve održale sastanke i razmatrale ovo pitanje dan uoči same sednice, i u prepodnevnim satima pošto je debata bila popodne i jako sam bila razočarana kada sam videla prve snimke poluprazne sale“, kaže Prica.
[related-content]
Na pitanje šta je posledica ako se ne formira Zajednica srpskih opština kao postmonitornig uslov, kao i to da je premijer Kosova odbacio mogućnost formiranja Zajednice, ona kaže da je ne iznenađuje ta izjava.
"Čitala sam dosta i kosovsku štampu sama procedura nalaže usvajanjem tog mišljenja da se vrši konstantni monitoring, puni monitoring nad ispunjavanjem ne samo ova dva, ranije smatrana ključnim uslovima za eventualni prijem, a to je pored statuta i osnivanja ZSO takođe i Zakona o eksproprijaciji zemljišta srpskog ili onog koje pripada Srbiji, ja bih tu sigurno insistirala i imovine Srpske pravoslavne crkve. Dečani su naravno da tako kažem posle toliko godina i pored odluke Ustavnog suda Kosova dobili pravo upisa svojine, ali šta je sa drugim manastirima šta je sa svetinjama, šta je sa kulturno istorijskim nasleđem,“ kaže Prica.
Dodaje da je sve to u delu izveštaja, te da će uz to kako Kosovo ispunjava preuzete obaveze biti pomno praćeno.
"Te preuzete obaveze se tiču niza domena od političkih, od konvencija koje su neophodne, jedna od njih je Konvencija o sprečavanju torture, mučenja, drugih nehumanih ponižavajućih postupaka na osnovu koje postoji taj čuveni komitet CPT, zatim Konvencija o sprečavanju pranja novca Moneyval, s obzirom da znamo situaciju na Kosovu i u tom pogledu“, kaže za Marker razgovor Slađana Prica.
Kako kaže izveštaji će biti redovno podnošeni u skupštini i na odborima i biće kritike i pritisaka na vlasti Kosova i dodaje da su to često oročene obaveze.
"Neka vrsta sankcije, neka vrsta posledice ozbiljne u periodu i godinama koje dolaze teško je zamisliva“, smatra Prica.
Ona objašnjava da je Komitet ministara 2023. a na osnovu zahteva Kosova iz 2022. prosledio u dalju proceduru Parlamentarnoj skupštini SE razmatranje ovog pitanja i skupština je odredila, kako kaže, uglednu političarku, bivšu ministarku spoljnih poslova Grčke Doru Bajokani, države koja nije priznala Kosovo.
"Već u decembru 2022. godine u skladu sa procedurom takozvana grupa eminentnih pravnika posetila je Kosovo i obavila razgovore sa svim zvaničnicima. Bila je zadužena da, mi to zovemo oceni uklopivost, zakona, ustava prakse kosovskih vlasti uopšte Kosova u poređenju sa standardima, vrednostima, pa i normama Saveta Evrope. Ta grupa eminentnih stručnjaka je dala pozitivno mišljenje u smislu vladavine prava, pravde, države da ispunjavaju uslove i da su spremni da prihvate dalje reforme i zakonodavstva,“ kaže ona.
Na pitanje šta radi Srbija za sve to vreme i njeni državni organi kaže da je ministarstvo spoljnih poslova, kao njena, kako kaže, matična kuća radi svoj posao, ali dodaje da je multilaterala "kruna diplomatije".
"Uvek su u tom ministarstvu bili najstručniji ljudi upravo u tim organima profesionalnim. Ja se celog života zalažem za profesionalnu diplomatiju ja razumem potrebu da se neka politička ličnost, ime postavi za ambasadora, ali nažalost urušavamo našu profesionalnu diplomatiju“, kaže Prica.
Zaključuje da ne misli da je Srbija bila dovoljno aktivna, a posebno, kako kaže, zadnjih godinu dana.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

Kosovo i Metohija

Marker

Više od vesti

Slađana Prica u Marker razgovoru: Ne iznenađuje odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (VIDEO)

Slađana Prica u Marker razgovoru: Ne iznenađuje odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (VIDEO)

Tagovi:

Povezani članci

Bakojani: Zadovoljna sam jer je PSSE podržao izveštaj, ali pred Prištinom je dug put

Ko je kako glasao u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o preporuci za članstvo Kosova

PS SE usvojila izveštaj kojim se preporučuje članstvo Kosova u Savetu Evrope