Osvrt na jul: Litijum, ubistvo policajca u Loznici, atentat na Trampa, Olimpijske igre (FOTO/VIDEO)

Priča o projektu Jadar i rudarenju litijuma nastavljena je i ovaj mesec. Predstavnici Udruženja građana "Ne damo Jadar" predali su početkom jula predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću zahtev za trajnu zabranu geoloških istraživanja i eksplotaciju litijuma i bora u Srbiji, a rok za ispunjene je, kako su naveli, do 10. avgusta ove godine. Za to vreme, u gradovima širom Srbije organizuju se protesti zbog najavljene eksploatacije litijuma. 

Međutim, horsku podršku iskopavanju litijuma ipak najviše pružaju državni zvaničnici, ponavljajući da je to velika razvojna šansa za Srbiju, dok za ekološke aktiviste kažu da rade protiv interesa Srbije. 

Tako je predsednik države Aleksandar Vučić pozvao aktiviste na poligraf kako bi se utvrdilo ko je od Rio Tinta uzeo novac. Poziv predsednika iz Udruženja “Ne damo Jadar” su prihvatili, ali su poručili i da bi na poligraf treblo da idu i predstavnici Rio Tinta.

Zlatko Kokanović iz udruženja "Ne damo Jadar" rekao je 4. jula da priprema dokumentaciju da tuži sve koji tvrde da su ljudi koji protestuju protiv iskopavanja litijuma kod Loznice plaćeni da to rade.

"Pripremamo dokumentaciju. Tužićemo i medije, a tužili bismo i predsednika Srbije (Aleksandra Vučića) kada bismo znali da se neće pozvati na imunitet", rekao je Kokanović.

Samo nekoliko dana kasnije, uhapšeni su aktivisti iz ovog Udruženja, uključujući Nebojšu Petkovića, Zlatka Kokanovića i još trojicu aktivista. Oni su prethodno na dva sata blokirali železničku prugu kod Loznice, zbog mogućnosti da Ustavni sud usvoji inicijativu kompanije Rio Tinto i poništiti odluku Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana Jadar.

Svi privedeni aktivisti udruženja "Ne damo Jadar" pušteni su iz policijske stanice da se brane u redovnom postupku.

Da li će biti održana sednica Ustavnog suda nije se znalo sve do samog održavanja. 

Razlog za ćutanje profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović vidi u tome što je "naš Ustavni sud po najvažnijim političkim pitanjima ćutao", da je "Rio Tinto svakako političko pitanje".

Iako je ispred Ustavnog suda održan protest Saveza ekoloških organizacija Srbije, ipak je utvrđeno da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar“, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

U obrazloženju se, između ostalog, navodi da svojom Odlukom sud „ne oživljava“ prethodnu Uredbu Vlade Srbije kojom je donet Prostorni plan posebno namene za projekat Jadar. U obrazoženju su i izdvojena mišljenja dvojice sudija-jedan je uprkos zamerkama podržao odluku, a drugi nije između ostalog i zato što je iz odlučivanja Ustavnog suda isključena javnost.

Zlatko Kokanović rekao je da je odluka uglavnom očekivana, ali da će se ekološki aktivisti i građani sada boriti za donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciju litijuma i bora u Srbiji.

U promociju iskopavanja litijuma u Srbiji uključile su se i strane diplomate. Podršku kopanju litijuma pružio je i britanski ambasador u Beogradu Edvard Ferguson koji je izjavio da Srbija ima litijum odličnog kvaliteta i u ogromnim količinama, što je za nju izvanredna prilika, jer je litijum ključ svake buduće ekonomije.

Sredinom meseca Vlada Srbije donela je novu Uredbu koja može da se tumači samo kao nastavak projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Vlada se u novoj Uredbi poziva na odluku Ustavnog suda od pre samo nekoliko dana, iako u toj odluci jasno piše da se njome "ne oživljava“ prva Uredba kojom je utvrđen prostorni plan za projekat Rio Tinta.

Procedura otvaranja rudnika predviđena zakonima Srbije može da se nastavi. To je posledica nove, treće po redu Uredbe Vlade Srbije koja se tiče prostornog plana za projekat Jadar. Deo procedure je i javna rasprava o projektu tokom koje je moguće izneti primedbe na projekat. Formalno pravno, Rio Tinto je još daleko od kopanja litijuma, ali je sada ponovo omogućeno da to pravo dobije od države.

Advokat Sreten Đorđević ocenjuje da Uredba kojom se vraća u život prva Uredba o prostornom planu za projekat "Jadar“ nije u skladu sa zakonom.

"Vlada Srbije se poziva na odluku Ustavnog suda kao pravni osnov za donošenje Uredbe. Sama odluka Ustavnog suda, izričito u obrazloženju kaže da ona nije osnov za oživljavanje pretodno ukinute prve Uredbe kojom se utvrđuje prostorni plan za projekat Jadar“, kaže advokat Đorđević, koji sarađuje sa inicijativom "Marš sa Drine“.  

Međutim, premijer Srbije Miloš Vučević tvrdi da se projekat "Jadar", nalazi u početnoj fazi i da sama odluka ne govori o tome da će rudarenja biti, uz to poručuje da se niko neće igrati sa životima i zdravljem građana i prirodnim resursima Srbije

U Nacrtu studije uticaja na životnu sredinu, ćerka firma Rio Tinta, Rio Sava, navela je da je tokom istraživanja utvrđeno prisustvo arsena u uzorcima zemlje. Podatak je iznet u delu Studije koji se odnosi na nulto, odnosno zatečeno stanje, što znači da Rio Tinto tvrdi da za to zagađenje nisu oni krivi. Međutim, imajući u vidu da je zagađenje arsenom konstatovano iznad dozvoljenih granica još 2021. godine, postavlja se pitanje da li je, kako to zakon nalaže, utvrđeno ko je odgovoran za zagađenje i da li je područje sanirano.

U međuvremenu o tome ko je doveo Rio TInto u Srbiju bivša i sadašnja vlast žustro debatuju, ali preko konferencijama za medije. 

Pitali smo Lozničane šta oni misle o ovom projektu, kome i u šta veruju kao i šta kažu na najave predstavnika vlasti da bi eksploatacija litijuma za dolinu Jadar značila prosperitet.

Na poziv predsednice Skupštine Ane Brnabić da učestvuju u javnoj raspravi o litijumu, u opoziciji su skeptični da bi ta rasprava zaista bila u javnom interesu. Na poziv predsednice Skupštine da odu u posetu Nemačkoj i Finskoj gde bi takođe trebalo da se eksploatiše litijum, opozicioni poslanici odgovaraju da se time samo “zamajavaju” građani, jer te dve zemlje još nisu počele sa rudarenjem.

Protesti protiv rudarenja litijuma održani su u nekoliko gradova Srbije. Građani su se okupili u Mladenovcu, Aranđelovcu, Šapcu, Kraljevu, Ljigu, Kosjeriću i Barajevu.

Protesti najavljeni su i za početak avgusta širom Srbije.

Za subotu 10. avgusta u 19 časova zakazan je veliki ekološki protest u Beogradu, na Terazijama. 

Iz Uruženja "Ne damo Jadar" najavljene su blokade širom Srbije ukoliko vlasti ne usvoje njihov zahtev za trajnu zabranu geoloških istraživanja i eksplotaciju litijuma i bora u Srbiji.

Ubistvo policajca u Loznici i potraga za Fatonom Hajzirijem

Loznica je bila tema ovog meseca, ne samo zbog iskopavanja litijuma. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je da je 18. jula u Loznici ubijen jedan policijski službenik, dok je drugi teško ranjen.

“Noćas, oko 00.55 časova u Loznici, prilikom kontrole vozila na kontrolnom punktu u Lipničkom Šoru, policijski službenici Stanice granične policije Trbušnica, zaustavili su mercedes tutinskih registarskih oznaka u kojem su se nalazile dve osobe”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U taksi vozilu nalazili su se strani državljani koji su pucali na saobraćajnu policiju. 

"Prilikom izlaska iz vozila jedna osoba je pucala iz pištolja, pogodivši policijskog službenika Nikolu Krsmanovića (1990) u grudi, a policijskog službenika Vjekoslava Ilića (1974) u rame, nakon čega je pobegao. Oba policijska službenika prevezena su u Opštu bolnicu Loznica, gde je Krsmanović podlegao povredama", rekao je Dačić.

Dodao je da je na licu mesta policija pronašla pasoš osumnjičenog, izdat na ime Hajziri Artan (1991) i nemačka lična karta. Za napadačem se, u tom trenutku, još uvek tragalo. 

Premijer Kosova Aljbin Kurti potvrdio je kasnije tog dana na konferenciji za novinare da je Artan Hajrizi brat Fatona Hajrizija iz Srbice, zatvorenika koji je 6. jula pobegao iz zatvora u Smrekovnici kod Vučitrna.

Mediji na na albanskom u Prištini preneli su navodnu izjavu Artana Hajrizija, koji je tvrdio da je u Nemačkoj, da nema veze sa slučajem u Loznici i da mu je brat, odbegli zatvorenik ukrao dokumenta.

“Faton mi je ukrao dokumenta“, rekao je za Artan Hajrizi nakon što se, kako tvrdi, prijavio policijskoj stanici u Nemačkoj da kaže istinu o tvrdnjama da je osumnjičen da je ubio jednog i ranio drugog srpskog policajca.

 Vjekoslav Ilić, policajac koji je ranjen u pucnjavi razgovarao je sa pomoćnikom direktora policije Draganom Vasiljevićem koji je u razgovoru za RTS ispričao kako je došlo do napada. 

Potraga za Fatonom Hajzirijem je nastavljena i sledeći dan, međutim Dačić je oko podneva saopštio da je ubica policajca likvidiran.

Ministar je naveo da se osumnjičeni skrivao pored Drine i tražio način kako da pređe preko nje.

"Kad je naišla policija on je pucao, policija je ispalila dva hica, krenuo je da beži. On je ispalio devet metaka. Policija ga je likvidirala, nije imao u svojoj agendi da se preda, reč je o surovom i ogrezlom kriminalcu, ovo je peto ili šesto ubistvo koje je počinio", rekao je Dačić.

Najavio je i da će Srbija od Nemačke tražiti izručenje njegovog brata, čija su dokumenta pronađena na licu mesta, jer je, kako kaže, saučesnik.

U Loznici je 20. jula bio Dan žalosti zbog ubistva policajca Nikole Krsmanovića koji je isti dan  sahranjen na seoskom groblju u Jarebicima. 

Nova zaduživanja: Srbija uzima milijardu evra novih kredita

Šestina tačaka dnevnog reda Vanredne sednice Narodne Skupštine Republike Srbije koje su usvojene u parlamentu, od ukupno njih 60, odnosilo se na kredite, zajmove i komercijalne ugovore i bili su tema burne poslaničke rasprave. 

Opozicija je ovu sednicu nazivala najskupljom sednicom parlamenta zbog zaduživanja od bezmalo 1,2 milijarde evra oštro se protiveći tome uz tvrdnje da su krediti i zajmovi koje država uzima nepovoljni, a način i uslovi otplate netransparentni, dok vlast opravdanje za novo zaduživanje pronalazi u tome što su zajmovi o kojima se raspravlja namenjeni uglavnom za infrastrukturne projekte.

Najveći među kreditima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).

Poslanici su odobrili i produženje vraćanja starih zajmova od po milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, po višoj kamatnoj stopi.

Crveni nivo bezbednosti

Crveni bezbednosni alarm ostao je na snazi i početkom jula nakon što je krajem juna pripadnik Žandarmerije teško povređen ispred ambasade Izraela u Beogradu, kada ga je samostrelom napao Mladenovčanin (25), za koga je MUP naveo da je konvertit iz hrišćanstva u islam, i koji je u tom napadu ubijen. 

Policija je u tom periodu pretresla više lokacija i razgovarala sa više desetina ljudi, posle čega su pritvorene dve osobe. 

Na zahtev kolega iz Srbije, policija u Crnoj Gori razgovarala je sa suprugom napadača koji je izveo napad ispred izraelske ambasade u Beogradu, u nameri da se osveti Izraelu za napad na Gazu. 

Poznato je da je terorista u radikalni Islam prešao pre tri do četiri godine, kao i da je policija, kako je rekao resorni ministar, pratila njega i njegovu grupu. Međutim i dalje nije poznato – ako je praćen, kako je moguće da je izveo teroristički napad?

Ovaj napad podstakao je i druge, pa je tako policija privela lice Ž.B, koje je ušlo u krug zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova u Durmitorskoj, a koji je u rancu nosi samostrel sa sedam strela, nekoliko noževa i tegla sa topovskim udarom.

Isti dan je u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal saslušan I. D. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo terorističko udruživanje koje se dovodi u vezu sa napadom i povređivanjem pripadnika Žandarmerije MUP Republike Srbije koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela. Njemu je određen pritvor do 30 dana.

Naredni dan je takođe saslušan M.D. iz Novog Pazara, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, kome je takođe određen pritvor do 30 dana. 

Viši sud u Beogradu odredio je u 3. jula pritvor A.H, kome se na teret stavlja isto delo.

Crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma ukinut je tek 5. jula, a odluku je doneo potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, s obzirom na, kako je saopštio MUP, smanjeni nivo bezbednosnih izazova, rizika i pretnji od terorističkog akta.

Ranjeni žandarm Miloš Jevremović pušten je 8. jula iz bolnice, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić dočekao ga je Odredu Žandarmerije u Beogradu i tom prilikom mu je uručio plaketu za hrabrost.

Jevremović je zahvalio na podršci svojim kolegama, Dačiću kao i predsedniku Aleksandru Vučiću što su došli da ga obiđu u trenucima koji su bili teški za njega i njegovu porodicu.

"Dobro sam, kao što vidite, i mislim da su moje kolege zadovoljne mojim postupanjem i ministar nadam se, tako da idemo dalje i mogu da kažem da Srbija treba da bude ponosna na ljude kao što sam ja", rekao je on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je u ponedeljak 15. jula pripadniku Žandarmerije Milošu Jevremoviću Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena. Jevremović je Orden primio u Predsedištvu Srbije gde je došao sa svojom porodicom.

Atentat na Donalda Trampa

Na predizbornom mitingu u Pensilvaniji 14. jula, izvršen je atentat na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Agenti Tajne službe hitno su evakuisali Trampa sa bine, a muškarac za koga se sumnja da je napadač je ubijen.

Tramp je ubrzo poručio je svojim pristalicama da se nikada neće predati.

On je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je pogođen metkom koji mu je probio gornji deo desnog uha, te da je „odmah znao da nešto nije u redu kada je čuo zvuk fijukanja, pucnje“.

Spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić za Insajder je rekao da posle napada na bivšeg američkog predsednika, kako kaže, možemo da očekujemo privremeni rast podrške Donaldu Trampu u narednim anketama. 

"To se dešava liderima u ovakvim situacijama u kratkom roku zbog empatije birača. Na dugi rok efekti su ipak ograničeni i verovatno će se oslikati kroz nešto višu motivaciju i izlaznost tvrdokornih republikanskih birača“, rekao je Milić.

Prema njegovim rečima, događaj u Pensilvaniji neće biti odlučujući faktor na predstojećim izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. 

"Donald Tramp je u značajnoj meri polarizujuća ličnost, koja teško može da izađe previše van svoje biračke baze čak i u ovoj i ovakvoj situaciji“, navodi sagovornik Insajdera. 

Tramp  je odmah isti dan krenuo u Milvoki, u saveznu državu Viskonsin, na četvorodnevnu Republikansku nacionalnu konvenciju, tokom koje će zvanično prihvatiti republikansku nominaciju za predsednika.

FBI je saopštio da je napadač delovao sam i koristio legalno kupljenu pušku koju je kupio otac osumnjičenog. 

''Reč je o poluautomatskoj pušci AR 556. FBI nije pronašao nikakve indicije da je osumnjičeni imao neke mentalne bolesti. Na napad se gleda i kao na domaći teroristički akt i kao na pokušaj ubistva'', navedeno je iz američke agencije, a prenosi Rojters.

Dodaje se da nema indicija da je napadač pucao na Trampa iz ideoloških razloga, a FBI pregleda naloge na društvenim mrežama, korišćeno oružje i DNK uzorke kao dokaze.

U svojoj prvoj zvaničnoj izjavi od atentata na bivšeg predsednika Donalda Trampa, direktorka američke Tajne službe Kimberli Čitl je rekla da će agencija "u potpunosti učestvovati” u nezavisnoj reviziji koju je naredio predsednik Džo Bajden i da će raditi sa Kongresom na "svim radnjama nadzora". 

U međuvremenu se oglasio i portparol Tajne službe koji je rekao da su se njeni pripadnici oslanjali na lokalne bezbednosne službe u obezbeđenju lokacije sa koje je pucano na Trampa, navodi CNN.

Tramp se dva dana nakon atentata pojavio prvi put u javnosti sa zavojem na desnom uhu na nacionalnoj konvenciji Republikanske stranke u Milvokiju.

Direktorka američke Tajne službe Kimberli Čitl izjavila je da je neuspeli atentat na Trampa 13. jula bio najveći operativni neuspeh agencije u poslednjih nekoliko decenija. Ubrzo je podnela i ostavku.

Bajden se povukao iz izborne trke

U međuvremenu, nakon brojnih kritika da aktuelni predsednik SAD Džo Bajden ne bi trebalo da bude kandidat demokrata na predstojećim izborima – on se i povukao.

Pritisak mnogih demokrata sa najvišeg nivoa koji od njega traže da razmotri moguće odustajanje i prepusti nekom drugom izbornu trku, urodio je plodom.

Američki predsednik Džozef Bajden objavio je da odustaje od kandidature za reizbor i naveo da je to "u najboljem interesu njegove stranke i zemlje".

Bajden je podržao potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao kandidatkinju demokrata na predsedničkim izborima.

Ona je izjavila da je "počastvovana" što je dobila podršku predsednika i naglasila da namerava da osvoji demokratsku nominaciju za predsednika.

"Počastvovana sam što imam podršku predsednika i moja namera je da  osvojim ovu nominaciju", navela je Haris, saopštio je štab kampanje Bajdena i Haris.

Bajden je navodno razgovarao sa Haris pre objave da odustaje od predsedničke trke, javio je NBC, pozivajući se na dobro obavešten izvor.

"Bajden je ponudio svoju "punu podršku" da Haris bude kandidatkinja Demokratske stranke", rekao je izvor.

Podršku su pružile i Demokratske stranke u svih 50 američkih saveznih država.

U međuvremenu, Republikanska stranka zvanično je nominovala Donalda Trampa za svog kandidata za predsednika SAD na izborima u novembru, dok je Tramp imenovao senatora iz Ohaja Džej Dija Vensa za svog kandidata za potpredsednika.

Drugi krug izbora u Francuskoj

U Francuskoj je ovog meseca održan i drugi krug parlamentarnih izbora. Kako je nakon prvog kruga u prednosti bila krajnja desnica sa Marin Le Pen na čelu, mesec je počeo neredima nezadovoljnih birača u Lionu i još nekim gradovima u Francuskoj. Na proteste je pozivala krajnja levica. 

Međutim, odmah potom su kandidati sa levice i desnog centra počeli da se povlače iz nastavka izborne trke, kako bi se izbeglo da ultradesno Nacionalno okupljanje dobije apsolutnu većinu u drugom krugu.

Dva dana uoči drugog kruga anketa Ipsosa pokazala je da je Nacionalno okupljanje i dalje bilo favorit za pobedu, ali da neće imati apsolutnu većinu u Nacionalnoj skupštini. Za apsolutnu većinu u Donjem domu Nacionalne skupštine neophodno je dobiti 289 poslanika.

Prema preliminarnim rezultatima, levičarska koalicija Novi narodni front (NFP) osvojila je 182 mesta u Nacionalnoj skupštini.

Politički savez aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona, centristički blok Zajedno osvojio je, prema tim podacima, 168 poslaničkih mesta, a na trećem mestu je ultradesničarska partija Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen sa osvojena 143 mesta.

Liberalno konzervativna stranka Republikanci osvojila je 45 poslaničkih mesta, desničarska koalicija 15, levičarski blok 13, a Regionalisti 4 poslanička mesta.

U međuvremenu tužilaštvo u Parizu otvorilo je istragu o finansiranju kampanje Marin Le Pen na predsedničkim izborima 2022. godine zbog sumnji na proneveru, falsifikovanje, prevaru i sporno prihvatanje kredita.

Otvorene 33. Letnje Olimpijske igre u Parizu

Još jedan razlog zbog kog je Francuska bila u fokusu ovaj mesec su Olimpijske igre koje se ove godine održavaju tamo. 

U petak, 26. jula, predsednik Francuske Emanuel Makron svečano je otvorio 33. Letnje Olimpijske igre.

Spektakularna ceremonija otvaranja 33. letnjih Igara okončana je paljenjem olimpijskog plamena posle četvoročasovnog programa otvaranja najveće sportske smotre na planeti.  

Olimpijski plamen su zajedno upalili legendarni francuski sportisti, atletičarka Mari Žoze Perek i džudista Tedi Rine, a pre njih su baklju nosili i sportske veličine poput Nađe Komaneči, Karla Luisa, Serene Vilijams, Zinedina Zidana, Rafaela Nadala, Tonija Parkera, Ameli Morezmo...

Olimpijska baklja je put Pariza krenula 16. aprila iz Olimpije, iz Grčke, da bi se upalila u glavnom gradu Francuske gde će goreti do 11. avgusta i kraja Igara.  

Prvi put u istoriji ceremonija otvaranja održavala se na otvorenom, uz rekordan broj od 45.000 policajaca koji su vodili računa o bezbednosti učesnika. 

Zbog rata u Ukrajini u timskim sportovima ne učestvuju Rusija i Belorusija. 

Zlatna medalja za Arunović i Mikeca

Reprezentativci Srbije u streljaštvu Zorana Arunović i Damir Mikec osvojili su zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu u takmičenju miks parova u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.

Oni su bili bolji od para iz Turske Seval Ilajda Tarhan - Jusuf Dikec rezultatom 16:14. Arunović i Mikec su osvajanjem zlatnog odličja doneli Srbiji prvu medalju na OI u Parizu.

Viši sud u Čačku odbio žalbu opozicije na Izveštaj GIK-a o rezultatima izbora

Viši sud u Čačku 30. jula odbacio je poslednju u nizu žalbu opozicije na Ukupan izveštaj o rezultatima izbora, koju je čačanski GIK doneo 19. Jula. Iz opozicije poručuju da će nastaviti da podnose žalbe i kada GIK donese Odluku o dodeli mandata i da neće dozvoliti održavanje konstitutivne sednice Skupštine grada.

Lider Hamasa Ismail Hanije ubijen u Teheranu

Lider palestinskog Hamasa Ismail Hanije ubijen je 31.jula  u svom stanu u Teheranu. Posle napada Iranska Revolucionarna garda je saopštila da je ubijen i telohranitelj lidera palestinske grupe. 

Niko nije preuzeo odgovornost, ali se sumnja da iza ubistva stoji Izrael, koji je prethodno obećao da će ubiti vođe Hamasa zbog napada te grupe na Izrael 7. oktobra 2023. godine. 

Izvor: Insajder