<article>Za studenta Visoke hotelijerske škole Filipa Simića, rodom iz Priboja, kažu da je svojevrsni ambasador dualnog obrazovanja. Opredelio se za učenje uz rad odmah posle osnovne škole. Iako je bio odlikaš otišao je u srednju školu za kuvare na Zlatiboru. “Imao sam skoro 90 bodova! Odlučio sam da spojim rad sa ljudima i tu moju volju za učenjem u jedno i zato sam upisao smer kuvar u Čajetini”, objašnjava Filip prisećajući se iznenađenog izraza lica svoje razredne. “Svi moji vršnjaci imali su 37-38, neki i 40 bodova, a ja 90 bodova! Bukvalno sam mogao da biram i da upišem bilo koju srednju školu u čitavoj Srbiji. Moja razredna me je popreko pogledala i rekla - da li je moguće da si ti upisao smer za kuvara? Ja sam rekao - naravno, moguće je zato što volim da učim, volim da radim sa ljudima! To me je podstaklo da samog sebe počnem da razvijam i u poslovnom smislu i u obrazovanju”, priča Filip Simić.Filipova razredna iz Čajetine zove se Gorica i bila je presrećna kada joj se u dualnom obrazovanju pojavio učenik, koji ima preko 90 bodova, objašnjava nam Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje. Priseća se početaka i predrasuda da je učenje uz rad samo za loše đake i učenike sa malim brojem bodova. “Statistika sada govori potpuno drugačije. Za srednje stručne škole prijavljuju se učenici sa visokim brojem bodova, koji mogu da se zaposle po završetku školovanja ili da idu na studije”, kaže Gabrijela Grujić. Filip Simić želeo je da uči uz rad. Od svoje petnaeste godine počeo je da radi i to mu se dopalo. “Tokom srednje škole bio sam u hotelu Mona Plaza na Zlatiboru. Tamo sam radio, obavljao praksu i istovremeno išao u srednju školu”, priča Filip kako se školovao po dualnom modelu obrazovanja. “Ponedeljak, utorak, sreda, mi smo išli u školu, četvrtak i petak u hotel. Ja sam iskoristio da svih 5 radnih dana radim. Ako u školu idem u prvoj smeni, u drugoj smeni idem na posao”, objašnjava nam Filip I priznaje da nije bilo lako.“Jeste teško, ali na kraju svega toga isplati se. Nauči se posao, istovremeno se uči teorija. Drago mi je da budem primer mlađim generacijama, da i oni mogu isto to da rade i da uspeju”, raduje se Filip i garantuje da svako ko hoće, može da nađe vreme i za učenje i za rad. Filipov mentor u hotelu Mona Plaza u Beogradu je iskusni kuvar Marko Radosavljević. On ga uči najfinijim receptima i prati njegov rad. Za Filipa ima samo reči hvale: “Filip je kod nas od oktobra 2023. godine. Pre toga je radio u hotelu na Zlatiboru, dok je bio đak srednje škole u Čajetini”. Filip je siguran da nije pogrešio: “Obrazloziš sebe, nagradiš sebe, posle toga možeš da upišeš bilo koji fakultet koji želiš”. Visoku hotelijersku školu upisao je da unapredi svoje znanje: “Po završetku studija biću diplomirani menadžer gastronomije! Posle, ako Bog da, idem na master i na doktorske studije”.Visoka hotelijerska škola od školske 2022. /23. godine ima akreditovan model dualnog studiranja za sva 3 studijska programa, objašnjava Andrea Žerajić iz odseka za međunarodnu saradnju te visokoškolske ustanove. ”Studijske programe gastronomija, restoraterstvo i hotelijerstvo, trenutno pohađa prva generacija studenata po dualnom modelu obrazovanja. To su 14 studenata sa smera restoraterstvo, 9 studenata smera hotelijerstvo i 6 studenata smera gastronomija. Naš odsek ima potpisane ugovore sa zaista prestižnim hotelima u Srbiji. U Beogradu to su hoteli Kraun plaza, Hajat, Radison, Meriot i Hotel M”, nabraja Andrea Žerajić. Naglašava da je koncept dualnog modela obrazovanja razvijen u zemljama Zapadne Evrope, ali i da Akademija strukovnih studija u Beogradu prepoznaje te trendove i želi da ih primeni u našem visokom obrazovanju, na korist studenata. Poslodavci žele kvalitetnu i visoko obrazovanu radnu snagu. Filipu Simiću nije bilo teško da dobije stipendiju od kompanije u kojoj se usavršava. “Već sa 17. godina, kada sam završavao srednju školu, generalni direktor Mona Plaze iz Beograda, Ivan Vitorović odlučio je da mi ponudi stipendiju. Došao sam u Beograd i prihvatio da budem stipendista Mona Plaze. Sada studiram i radim kod njih. To mi je omogućilo da napredujem u firmi za samo par godina. Učim od starijih kolega sve tajne ovog posla”, pohvalio nam se Filip. Andrea Žerajić iz Akademije strukovnih studija kaže da je princip studiranja sličan kao i proces učenja u srednjoj školi po dualnom modelu. “Od 5 radnih dana 3 dana provode kod nas u odseku Visoka hotelijerska škola, slušaju teorijsku nastavu, a 2 dana su kod nekog od pomenutih poslodavaca i tamo stiču potrebna iskustva za što bolje pozicioniranje na tržištu rada”, objašnjava Andrea. Ističe da ti studenti najčešće dobijaju stalan posao kod poslodavaca kod kojih su na obuci, i to na obostrano zadovoljstvo. Glavni kuvar hotela Mona Plaza u Beogradu Marko Radosavljević u kuhinji prestižnog hotela obučava budućeg kolegu, studenta stipendistu Filipa Simića. “Kompaniji mnogo znači da ulaže u osobe, koje su potencijalni radnici. Važan je i odnos studenta odnosno đaka i nas, kao nekog ko pruža znanje, u tom procesu učenja. Sutra je to formiran radnik, koji ostaje kod nas i ispunjava standarde kompanije”, kaže glavni kuvar Marko Radosavljević. Naglašava da je mnogo lakše raditi sa ljudima koji poznaju rad u kompaniji, nego zapošljavati one koji nemaju nikakvog iskustva o standardima kompanije. “Dualno obrazovanje što se tiče kuhinje i restorana, mnogo znači u smislu sutrašnjeg poslovanja, jer dobijamo dobar kadar”, naglašava glavni kuvar restorana u prestižnom hotelu u Beogradu.Tokom tri godine dualnih studija poslodavci kreiraju svoj kadar, priča Andrea Žerajić iz Akademije strukovnih studija. “Svaki semestar donosi nešto novo i svi ti studenti prolaze kroz različite sektore, na specifičan način podižu svoje kompetencije i sve te veštine im i te kako znače jednoga dana prilikom zapošljavanja”, naglašava Andrea. Dodaje da studenti po završetku osnovnih studija postaju strukovni menadžeri gastronomije, restoraterstva ili hotelijerstva. Posle završene srednje škole po dualnom modelu obrazovanja, student Filip Simić uveren je da je dualno obrazovanje najbolji način da mladi od svoje 15-te godine nauče da zarađuju i da se potpuno osamostale do punoletstva. “Pored teorijskog znanja stiču poslovno iskustvo. To dvoje kada spoje, to je jedan fenomenalan pristup koji je omogućen pre svega mojim vršnjacima i mlađim i starijima”, tvrdi Filip. Direktoka <a href="https://dualnok.gov.rs/">Kancelarije za dualno obrazovanje</a> Gabrijela Grujić uočila je i druge prednosti dualnog obrazovanja. Mladi se, kaže, lakše odluče da li je škola koju su upisali zaista najbolja za njih ili nije. “Mladi ljudi se upišu na fakultet, onda odu na praksu u kompaniju i dogodi se da zadaci koje tamo dobiju nemaju veze sa njihovim teorijskim znanjem. U takvoj situaciji gde nema kontrolisane prakse, dešava se nažalost da student u završnim godinama studija napusti fakultet”, naglašava Gabrijela Grujić. Dodaje da je Zakonom o dualnom modelu studiranja taj problem rešen. “Dakle, važnost sticanja znanja, i teorijskih i praktičnih i u toj meri koju nudi dualno obrazovanje upravo u toj meri koja samim fondom sati kroz Zakon o dualnom obrazovanju, 450 sati aktivne nastave u amfiteatrima, i 450 sati u procesu učenja kroz rad”, kaže direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FJt-5Ib-9YqY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Glavni kuvar restorana hotela Mona Plaza raduje se što je dualno obrazovanje unapredilo praksu u korist učenika. “Onim svojim radom, odnosno samim učenjem, mogu sebi da zarade određena sredstva i da imaju podsticaj za napredovanje. U moje vreme se praksa nije plaćala, a bila je obavezna”, priseća se kuvar Marko Radosavljević svog školovanja. “Dualno obrazovanje mnogo znači i poslodavcu, jer se među tom decom brzo izdvoje oni koji su stvarno talentovani za taj posao. Novac ih stimuliše da grizu dalje, a poslodavac onda lakše prepozna budućeg radnika među tim učenicima, koji tek stasavaju za posao”, kaže kuvar Marko.Dualno obrazovanje je način da đaci već od prvog razreda srednje škole mogu da vide da li je taj posao za njih ili nije, uverava nas student Filip Simić. “Odmah čovek vidi da li je on stvoren za to ili nije. Mali procenat đaka ode u drugu školu, ali više od 95% đaka ostane u toj branši, jer vidi da siguran put ka zaposlenju. U suštini, kada zarade, kad osete novac, to im promeni čitavu koncepciju života, jer više ne uzimaju od svojih. Sami troše svoj novac i uče. Tako da to je spoj najboljeg iz oba sveta”, kroz osmeh nam objašnjava Filip. Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Vlade Srbije ukazuje na to da ovaj vid učenja kroz rad od samog početka prate sumnje da služi samo poslodavcima da lakše dođu do jeftine radne snage, koju nemaju obavezu da zaposle. Zakonom je propisano da učenici za svoj rad budu plaćeni najmanje 70% minimalne zarade po satu, a studenti najmanje 50%. Većina njih dobija i stalni radni odnos po završetku školovanja, tvrdi direktorka Kancelarije Gabrijela Grujuć.”Poslednji podatak iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete pokazuje da je prošle godine 99% mladih po završetku školovanja po dualnom sistemu odmah započelo svoje karijere u kompanijama u kojima su radili. Njihova prosečna plata je 73.000 dinara. Tako na primer monter telekomunikacionih mreža, trogodišnji profil, ima početnu platu 102.000 dinara po dualnom modelu, u odnosu na 74.500 po klasičnom modelu obrazovanja”, navodi direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.Nabraja da je u sistemu dualnog obrazovanja ove školske godine bilo 16.000 učenika. “U konkursu Ministarstva prosvete otvoreno je 3.900 mesta na celoj teritoriji Republike Srbije. Dualno obrazovanje živi u 186 škola sa 950 kompanija koje smo imali. Taj broj je sada narastao na 1.100 kompanija, a raduje me da raste i broj visokoškolskih ustanova koje se priključuju dualnom obrazovanju. Za sada ima 13 visokoškolskih ustanova, a među njima su i fakulteti”, kaže Gabrijela Grujić. Ti brojevi pokazuju da dualni sistem obrazovanja integriše savremeni razvoj privrede i mogućnost da mladi kroz teorijsko i praktično znanje postanu visoko kompetentni i ostvare sigurnu karijeru, uverena je direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.U Akademiji strukovnih studija budućnost dualnog obrazovanja vide u saradnji sa širokim spektrom zainteresovanih poslodavaca. “Imamo tri odseka: Visoku zdravstvenu, Visoku turističku i Visoku hotelijersku školu. Uovom trenutku Visoka zdravstvena i Visoka hotelijerska škola imaju dualni model studija. Naša namera je da spektar poslodavaca bude što širi, kako iz Beograda, tako i iz ostalih gradova u Srbiji, i da na taj način omogućimo studentima da se oprobaju u različitim objektima u našoj zemlji”, kaže Andrea Žerajić.Izvor: Insajder</article>

Za studenta Visoke hotelijerske škole Filipa Simića, rodom iz Priboja, kažu da je svojevrsni ambasador dualnog obrazovanja. Opredelio se za učenje uz rad odmah posle osnovne škole. Iako je bio odlikaš otišao je u srednju školu za kuvare na Zlatiboru. 
“Imao sam skoro 90 bodova! Odlučio sam da spojim rad sa ljudima i tu moju volju za učenjem u jedno i zato sam upisao smer kuvar u Čajetini”, objašnjava Filip prisećajući se iznenađenog izraza lica svoje razredne. 
“Svi moji vršnjaci imali su 37-38, neki i 40 bodova, a ja 90 bodova! Bukvalno sam mogao da biram i da upišem bilo koju srednju školu u čitavoj Srbiji. Moja razredna me je popreko pogledala i rekla - da li je moguće da si ti upisao smer za kuvara? Ja sam rekao - naravno, moguće je zato što volim da učim, volim da radim sa ljudima! To me je podstaklo da samog sebe počnem da razvijam i u poslovnom smislu i u obrazovanju”, priča Filip Simić.
Filipova razredna iz Čajetine zove se Gorica i bila je presrećna kada joj se u dualnom obrazovanju pojavio učenik, koji ima preko 90 bodova, objašnjava nam Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje. Priseća se početaka i predrasuda da je učenje uz rad samo za loše đake i učenike sa malim brojem bodova. “Statistika sada govori potpuno drugačije. Za srednje stručne škole prijavljuju se učenici sa visokim brojem bodova, koji mogu da se zaposle po završetku školovanja ili da idu na studije”, kaže Gabrijela Grujić. 
Filip Simić želeo je da uči uz rad. Od svoje petnaeste godine počeo je da radi i to mu se dopalo. 
“Tokom srednje škole bio sam u hotelu Mona Plaza na Zlatiboru. Tamo sam radio, obavljao praksu i istovremeno išao u srednju školu”, priča Filip kako se školovao po dualnom modelu obrazovanja. “Ponedeljak, utorak, sreda, mi smo išli u školu, četvrtak i petak u hotel. Ja sam iskoristio da svih 5 radnih dana radim. Ako u školu idem u prvoj smeni, u drugoj smeni idem na posao”, objašnjava nam Filip I priznaje da nije bilo lako.
“Jeste teško, ali na kraju svega toga isplati se. Nauči se posao, istovremeno se uči teorija. Drago mi je da budem primer mlađim generacijama, da i oni mogu isto to da rade i da uspeju”, raduje se Filip i garantuje da svako ko hoće, može da nađe vreme i za učenje i za rad. 
Filipov mentor u hotelu Mona Plaza u Beogradu je iskusni kuvar Marko Radosavljević. On ga uči najfinijim receptima i prati njegov rad. Za Filipa ima samo reči hvale: “Filip je kod nas od oktobra 2023. godine. Pre toga je radio u hotelu na Zlatiboru, dok je bio đak srednje škole u Čajetini”. Filip je siguran da nije pogrešio: “Obrazloziš sebe, nagradiš sebe, posle toga možeš da upišeš bilo koji fakultet koji želiš”. Visoku hotelijersku školu upisao je da unapredi svoje znanje: “Po završetku studija biću diplomirani menadžer gastronomije! Posle, ako Bog da, idem na master i na doktorske studije”.
Visoka hotelijerska škola od školske 2022. /23. godine ima akreditovan model dualnog studiranja za sva 3 studijska programa, objašnjava Andrea Žerajić iz odseka za međunarodnu saradnju te visokoškolske ustanove. ”Studijske programe gastronomija, restoraterstvo i hotelijerstvo, trenutno pohađa prva generacija studenata po dualnom modelu obrazovanja. To su 14 studenata sa smera restoraterstvo, 9 studenata smera hotelijerstvo i 6 studenata smera gastronomija. Naš odsek ima potpisane ugovore sa zaista prestižnim hotelima u Srbiji. U Beogradu to su hoteli Kraun plaza, Hajat, Radison, Meriot i Hotel M”, nabraja Andrea Žerajić. 
Naglašava da je koncept dualnog modela obrazovanja razvijen u zemljama Zapadne Evrope, ali i da Akademija strukovnih studija u Beogradu prepoznaje te trendove i želi da ih primeni u našem visokom obrazovanju, na korist studenata. 
Poslodavci žele kvalitetnu i visoko obrazovanu radnu snagu. Filipu Simiću nije bilo teško da dobije stipendiju od kompanije u kojoj se usavršava. “Već sa 17. godina, kada sam završavao srednju školu, generalni direktor Mona Plaze iz Beograda, Ivan Vitorović odlučio je da mi ponudi stipendiju. Došao sam u Beograd i prihvatio da budem stipendista Mona Plaze. Sada studiram i radim kod njih. To mi je omogućilo da napredujem u firmi za samo par godina. Učim od starijih kolega sve tajne ovog posla”, pohvalio nam se Filip. 
Andrea Žerajić iz Akademije strukovnih studija kaže da je princip studiranja sličan kao i proces učenja u srednjoj školi po dualnom modelu. “Od 5 radnih dana 3 dana provode kod nas u odseku Visoka hotelijerska škola, slušaju teorijsku nastavu, a 2 dana su kod nekog od pomenutih poslodavaca i tamo stiču potrebna iskustva za što bolje pozicioniranje na tržištu rada”, objašnjava Andrea. Ističe da ti studenti najčešće dobijaju stalan posao kod poslodavaca kod kojih su na obuci, i to na obostrano zadovoljstvo. 
Glavni kuvar hotela Mona Plaza u Beogradu Marko Radosavljević u kuhinji prestižnog hotela obučava budućeg kolegu, studenta stipendistu Filipa Simića. 
“Kompaniji mnogo znači da ulaže u osobe, koje su potencijalni radnici. Važan je i odnos studenta odnosno đaka i nas, kao nekog ko pruža znanje, u tom procesu učenja. Sutra je to formiran radnik, koji ostaje kod nas i ispunjava standarde kompanije”, kaže glavni kuvar Marko Radosavljević. Naglašava da je mnogo lakše raditi sa ljudima koji poznaju rad u kompaniji, nego zapošljavati one koji nemaju nikakvog iskustva o standardima kompanije. “Dualno obrazovanje što se tiče kuhinje i restorana, mnogo znači u smislu sutrašnjeg poslovanja, jer dobijamo dobar kadar”, naglašava glavni kuvar restorana u prestižnom hotelu u Beogradu.
Tokom tri godine dualnih studija poslodavci kreiraju svoj kadar, priča Andrea Žerajić iz Akademije strukovnih studija. “Svaki semestar donosi nešto novo i svi ti studenti prolaze kroz različite sektore, na specifičan način podižu svoje kompetencije i sve te veštine im i te kako znače jednoga dana prilikom zapošljavanja”, naglašava Andrea. Dodaje da studenti po završetku osnovnih studija postaju strukovni menadžeri gastronomije, restoraterstva ili hotelijerstva. 
Posle završene srednje škole po dualnom modelu obrazovanja, student Filip Simić uveren je da je dualno obrazovanje najbolji način da mladi od svoje 15-te godine nauče da zarađuju i da se potpuno osamostale do punoletstva. “Pored teorijskog znanja stiču poslovno iskustvo. To dvoje kada spoje, to je jedan fenomenalan pristup koji je omogućen pre svega mojim vršnjacima i mlađim i starijima”, tvrdi Filip. 
Direktoka <a href="https://dualnok.gov.rs/">Kancelarije za dualno obrazovanje</a> Gabrijela Grujić uočila je i druge prednosti dualnog obrazovanja. Mladi se, kaže, lakše odluče da li je škola koju su upisali zaista najbolja za njih ili nije. “Mladi ljudi se upišu na fakultet, onda odu na praksu u kompaniju i dogodi se da zadaci koje tamo dobiju nemaju veze sa njihovim teorijskim znanjem. U takvoj situaciji gde nema kontrolisane prakse, dešava se nažalost da student u završnim godinama studija napusti fakultet”, naglašava Gabrijela Grujić. Dodaje da je Zakonom o dualnom modelu studiranja taj problem rešen. “Dakle, važnost sticanja znanja, i teorijskih i praktičnih i u toj meri koju nudi dualno obrazovanje upravo u toj meri koja samim fondom sati kroz Zakon o dualnom obrazovanju, 450 sati aktivne nastave u amfiteatrima, i 450 sati u procesu učenja kroz rad”, kaže direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FJt-5Ib-9YqY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Glavni kuvar restorana hotela Mona Plaza raduje se što je dualno obrazovanje unapredilo praksu u korist učenika. “Onim svojim radom, odnosno samim učenjem, mogu sebi da zarade određena sredstva i da imaju podsticaj za napredovanje. U moje vreme se praksa nije plaćala, a bila je obavezna”, priseća se kuvar Marko Radosavljević svog školovanja. “Dualno obrazovanje mnogo znači i poslodavcu, jer se među tom decom brzo izdvoje oni koji su stvarno talentovani za taj posao. Novac ih stimuliše da grizu dalje, a poslodavac onda lakše prepozna budućeg radnika među tim učenicima, koji tek stasavaju za posao”, kaže kuvar Marko.
Dualno obrazovanje je način da đaci već od prvog razreda srednje škole mogu da vide da li je taj posao za njih ili nije, uverava nas student Filip Simić. “Odmah čovek vidi da li je on stvoren za to ili nije. Mali procenat đaka ode u drugu školu, ali više od 95% đaka ostane u toj branši, jer vidi da siguran put ka zaposlenju. U suštini, kada zarade, kad osete novac, to im promeni čitavu koncepciju života, jer više ne uzimaju od svojih. Sami troše svoj novac i uče. Tako da to je spoj najboljeg iz oba sveta”, kroz osmeh nam objašnjava Filip. Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Vlade Srbije ukazuje na to da ovaj vid učenja kroz rad od samog početka prate sumnje da služi samo poslodavcima da lakše dođu do jeftine radne snage, koju nemaju obavezu da zaposle. Zakonom je propisano da učenici za svoj rad budu plaćeni najmanje 70% minimalne zarade po satu, a studenti najmanje 50%. Većina njih dobija i stalni radni odnos po završetku školovanja, tvrdi direktorka Kancelarije Gabrijela Grujuć.
”Poslednji podatak iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete pokazuje da je prošle godine 99% mladih po završetku školovanja po dualnom sistemu odmah započelo svoje karijere u kompanijama u kojima su radili. Njihova prosečna plata je 73.000 dinara. Tako na primer monter telekomunikacionih mreža, trogodišnji profil, ima početnu platu 
102.000 dinara po dualnom modelu, u odnosu na 74.500 po klasičnom modelu obrazovanja”, navodi direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.
Nabraja da je u sistemu dualnog obrazovanja ove školske godine bilo 16.000 učenika. “U konkursu Ministarstva prosvete otvoreno je 3.900 mesta na celoj teritoriji Republike Srbije. Dualno obrazovanje živi u 186 škola sa 950 kompanija koje smo imali. Taj broj je sada narastao na 1.100 kompanija, a raduje me da raste i broj visokoškolskih ustanova koje se priključuju dualnom obrazovanju. Za sada ima 13 visokoškolskih ustanova, a među njima su i fakulteti”, kaže Gabrijela Grujić. 
Ti brojevi pokazuju da dualni sistem obrazovanja integriše savremeni razvoj privrede i mogućnost da mladi kroz teorijsko i praktično znanje postanu visoko kompetentni i ostvare sigurnu karijeru, uverena je direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.
U Akademiji strukovnih studija budućnost dualnog obrazovanja vide u saradnji sa širokim spektrom zainteresovanih poslodavaca. “Imamo tri odseka: Visoku zdravstvenu, Visoku turističku i Visoku hotelijersku školu. Uovom trenutku Visoka zdravstvena i Visoka hotelijerska škola imaju dualni model studija. Naša namera je da spektar poslodavaca bude što širi, kako iz Beograda, tako i iz ostalih gradova u Srbiji, i da na taj način omogućimo studentima da se oprobaju u različitim objektima u našoj zemlji”, kaže Andrea Žerajić.
Izvor: Insajder

Mladi

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prednosti i mane dualnog obrazovanja

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Prednosti i mane dualnog obrazovanja

Tagovi: