<article>Međutim, da li je dualno obrazovanje u kome đaci „uče da rade“ na niskokvalifikovanim radnim mestima dugoročno rešenje za razvoj privrede ili samo najdrastičnija u nizu mera koje imaju za cilj pretvaranje Srbije u oazu jeftine radne snage?Početkom ove nedelje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je nacrt Zakona o dualnom obrazovanju kojim se predviđa da đaci srednjih stručnih škola, pored nastave u školi, rade za poslodavce do osam sati dnevno, a maksimalno 35 sati nedeljno, za šta bi trebalo da budu plaćeni minimum 65 dinara po satu za ono što se smatra „produktivnim radom“.Ipak, šta je „produktivan rad“ nije precizno definisano. Ako je produktivan rad jednak učinku koji zaposleni radnik ostvari na svom radnom mestu, nije jasno zbog čega bi učenik bio plaćen samo polovinu minimalne cene rada po satu koja iznosi 130 dinara.Činjenica da „produktivan rad“ u nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno umanjuju zaradu. Istovremeno, đaci nemaju previše mogućnosti za žalbu, jer su kompanije u ovom slučaju u funkciji škola, a oni učenici, a ne radnici.S obzirom da učenike ocenjuju upravo „instruktori“ koji su zaposleni kod poslodavca, dok u komisiji za „proveru stečenih kompetencija“ učestvuju i „predstavnici poslodavaca“ koje imenuje PKS – teško je verovati da će se učenici previše buniti, jer im od toga zavisi i cifra na bankovnom računu, ali i ona u indeksu.Takođe, nacrt zakona ne obavezuje kompanije da đake zadrže u svojim radnim pogonima nakon završetka obrazovnog procesa, iako je čitav koncept dualnog obrazovanja postavljen upravo u tom cilju.  Novinari Insajdera su poslali pitanja Ministarstvu prosvete povodom nejasnoća u nacrtu Zakona, međutim, odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.<h2>Niskokvalifikovani poslovi nisu dobra strategija za budućnost</h2>Dualno obrazovanje u srednjim školama podrazumeva kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlja u kompanijama.  Elementi ovakvog načina obrazovanja prisutni su u Srbiji od 2013. godine i sprovode se u saradnji sa Nemačkom, Švajcarskom i Austrijom, zemljama u kojima je ovaj vid obrazovanja dugo godina zastupljen.Učenici u Srbiji trenutno se školuju u kompanijama za pet obrazovnih profila - industrijski mehaničar, bravar zavarivač i električar, operater izrade nameštaja i trgovac.<figure><figcaption>Foto: Beta</figcaption></figure>Profesor Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kaže za Insajder. net da stručna nastava nije sporna, međutim, dodaje da se dualno obrazovanje uglavnom odnosi na obučavanje đaka za najniže poslove po stepenu kvalifikacije.„Budućnost Srbije nije u promovisanju dualnog obrazovanja koje proizvodi osobe sa niskim kvalifikacijama. To je dobro samo za strane firme koje na taj način dobijaju jeftine radnike. Dualno obrazovanje postavljeno kao u nacrtu zakona jeste neka vrsta eksploatacije,“ kaže Ivić za Insajder.net.Prema podacima ministarstva, u dualnim ili profilima sa elementima dualnog obrazovanja ove godine će moći da se obrazuje 5.661 učenik, što predstavlja 7,5 odsto svih mesta za upis u srednjim stručnim školama.Ivić kaže da se oko dualnog obrazovanja „digla prevelika galama“, iako je procenat zanimanja za koje se učenici obrazuju na taj način izuzetno mali.On ističe i da je forsiranje usko-stručnog dualnog obrazovanja u suprotnosti i sa Strategijom obrazovanja do 2020. koja promoviše celoživotno učenje koje omogućava da se učenici brzo prilagode tržištu rada.„Velike strane firme imaju dugoročna planiranja i potrebe za takvom radnom snagom, međutim, kada te firme odu ti mladi ljudi će biti u velikim problemima jer su usko obrazovani i neobučeni za lako prilagođavanje na tržištu rada,“ dodaje Ivić.Prema informacijama koje objavljuju mediji, trenutno su učenici srednjih škola u Srbiji angažovani u firmama kao što su Siemens, Continental, Bratstvo, GRGO BRAVAR, CIM GAS, Delez, DM, Univerexport, Merkato , VIP i mnogim drugim.Novinari Insajdera su tražili podatak o broju domaćih i stranih firmi uključenih u proces dualnog obrazovanja, ali odgovor još uvek nismo dobili.<h2>Ni sindikati ni domaći poslodavaci nisu konsultovani</h2>Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u aprilu ove godine da je zakonski predlog o dualnom obrazovanju usklađen sa predstavnicima sindikata.Međutim, generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za Insajder.net da to nije tačno, ističući da „sindikati, kao po običaju, nisu konsultovani“.„Mi nismo učestvovali u tome, a koliko sam upoznat, ni kolege iz reprezentativnog sindikata Nezavisnost. Ali, nažalost, to je redovna pojava, to je manir ove Vlade,“ kaže Mihajlović.Ni Unija poslodavaca Srbije, koja bi trebalo da bude jedan od glavnih partnera Vlade u uvođenju dualnog obrazovanja, nije konsultovana prilikom kreiranja nacrta Zakona.„Iako su privrednici ti koji treba da obezbede poslove đacima koji će pohađati dualno obrazovanje nama se niko nije obratio u ovom slučaju. Međutim, socijalni dijalog koji postoji svuda u svetu kod nas je na margini. Zakoni se kreiraju na volšeban način bez ključnih aktera kao što su reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca,“ ističe za Insajder.net Ivan Kovačević, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije.Iako su obično na suprotstavljenim stranama, i Mihajlović i Kovačević se slažu u tome da velike strane kompanije najviše profitiraju, jer jedino one imaju snagu da planiraju dugoročno.Kovačević upozorava na činjenicu da je stabilna privreda preduslov da bi „dualno obrazovanje ispunilo svoju svrhu u potpunosti“.„Kompanijama treba ograničen broj kadrova. Međutim, šta će se desiti kada se zadovolje potrebe za nekim obrazovnim profilom? Šta će ti ljudi raditi“, pita Kovačević.Mihajlović dodaje da firme zainteresovane za dualno obrazovanje budu uglavnom one koje „imaju radna mesta koji ne iziskuju neko veliko znanje“.„Za kasira, prodavačicu ili provlačenje kablova u nekoj fabrici vi možete da obučite radnika za jedan dan. Međutim, preko procesa dualnog obrazovanja vi dobijate jeftinu radnu snagu. Đak navodno stiče iskustvo, dok poslodavac izbegava Zakon o radu i koristi svoju poziciju za vlastite poslovne potrebe,“ zaključuje Mihajlović.S obzirom da nacrt zakona o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.<figure><figcaption>Foto: printscreen / Dualno obrazovanje u Toplovodu</figcaption></figure></article>

Međutim, da li je dualno obrazovanje u kome đaci „uče da rade“ na niskokvalifikovanim radnim mestima dugoročno rešenje za razvoj privrede ili samo najdrastičnija u nizu mera koje imaju za cilj pretvaranje Srbije u oazu jeftine radne snage?Početkom ove nedelje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je nacrt Zakona o dualnom obrazovanju kojim se predviđa da đaci srednjih stručnih škola, pored nastave u školi, rade za poslodavce do osam sati dnevno, a maksimalno 35 sati nedeljno, za šta bi trebalo da budu plaćeni minimum 65 dinara po satu za ono što se smatra „produktivnim radom“.Ipak, šta je „produktivan rad“ nije precizno definisano. Ako je produktivan rad jednak učinku koji zaposleni radnik ostvari na svom radnom mestu, nije jasno zbog čega bi učenik bio plaćen samo polovinu minimalne cene rada po satu koja iznosi 130 dinara.Činjenica da „produktivan rad“ u nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno umanjuju zaradu. Istovremeno, đaci nemaju previše mogućnosti za žalbu, jer su kompanije u ovom slučaju u funkciji škola, a oni učenici, a ne radnici.S obzirom da učenike ocenjuju upravo „instruktori“ koji su zaposleni kod poslodavca, dok u komisiji za „proveru stečenih kompetencija“ učestvuju i „predstavnici poslodavaca“ koje imenuje PKS – teško je verovati da će se učenici previše buniti, jer im od toga zavisi i cifra na bankovnom računu, ali i ona u indeksu.Takođe, nacrt zakona ne obavezuje kompanije da đake zadrže u svojim radnim pogonima nakon završetka obrazovnog procesa, iako je čitav koncept dualnog obrazovanja postavljen upravo u tom cilju. &nbsp;Novinari Insajdera su poslali pitanja Ministarstvu prosvete povodom nejasnoća u nacrtu Zakona, međutim, odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.<h2>Niskokvalifikovani poslovi nisu dobra strategija za budućnost</h2>Dualno obrazovanje u srednjim školama podrazumeva kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlja u kompanijama.&nbsp; Elementi ovakvog načina obrazovanja prisutni su u Srbiji od 2013. godine i sprovode se u saradnji sa Nemačkom, Švajcarskom i Austrijom, zemljama u kojima je ovaj vid obrazovanja dugo godina zastupljen.Učenici u Srbiji trenutno se školuju u kompanijama za pet obrazovnih profila - industrijski mehaničar, bravar zavarivač i električar, operater izrade nameštaja i trgovac.<figure>

<img src="https://insajder.net/images/4492.jpg" rel="resizable" alt="">

<figcaption>Foto: Beta</figcaption>
</figure>
Profesor Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kaže za Insajder. net da stručna nastava nije sporna, međutim, dodaje da se dualno obrazovanje uglavnom odnosi na obučavanje đaka za najniže poslove po stepenu kvalifikacije.„Budućnost Srbije nije u promovisanju dualnog obrazovanja koje proizvodi osobe sa niskim kvalifikacijama. To je dobro samo za strane firme koje na taj način dobijaju jeftine radnike. Dualno obrazovanje postavljeno kao u nacrtu zakona jeste neka vrsta eksploatacije,“ kaže Ivić za Insajder.net.Prema podacima ministarstva, u dualnim ili profilima sa elementima dualnog obrazovanja ove godine će moći da se obrazuje 5.661 učenik, što predstavlja 7,5 odsto svih mesta za upis u srednjim stručnim školama.Ivić kaže da se oko dualnog obrazovanja „digla prevelika galama“, iako je procenat zanimanja za koje se učenici obrazuju na taj način izuzetno mali.On ističe i da je forsiranje usko-stručnog dualnog obrazovanja u suprotnosti i sa Strategijom obrazovanja do 2020. koja promoviše celoživotno učenje koje omogućava da se učenici brzo prilagode tržištu rada.„Velike strane firme imaju dugoročna planiranja i potrebe za takvom radnom snagom, međutim, kada te firme odu ti mladi ljudi će biti u velikim problemima jer su usko obrazovani i neobučeni za lako prilagođavanje na tržištu rada,“ dodaje Ivić.Prema informacijama koje objavljuju mediji, trenutno su učenici srednjih škola u Srbiji angažovani u firmama kao što su Siemens, Continental, Bratstvo, GRGO BRAVAR, CIM GAS, Delez, DM, Univerexport, Merkato , VIP i mnogim drugim.Novinari Insajdera su tražili podatak o broju domaćih i stranih firmi uključenih u proces dualnog obrazovanja, ali odgovor još uvek nismo dobili.<h2>Ni sindikati ni domaći poslodavaci nisu konsultovani</h2>Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u aprilu ove godine da je zakonski predlog o dualnom obrazovanju usklađen sa predstavnicima sindikata.Međutim, generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za Insajder.net da to nije tačno, ističući da „sindikati, kao po običaju, nisu konsultovani“.„Mi nismo učestvovali u tome, a koliko sam upoznat, ni kolege iz reprezentativnog sindikata Nezavisnost. Ali, nažalost, to je redovna pojava, to je manir ove Vlade,“ kaže Mihajlović.Ni Unija poslodavaca Srbije, koja bi trebalo da bude jedan od glavnih partnera Vlade u uvođenju dualnog obrazovanja, nije konsultovana prilikom kreiranja nacrta Zakona.„Iako su privrednici ti koji treba da obezbede poslove đacima koji će pohađati dualno obrazovanje nama se niko nije obratio u ovom slučaju. Međutim, socijalni dijalog koji postoji svuda u svetu kod nas je na margini. Zakoni se kreiraju na volšeban način bez ključnih aktera kao što su reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca,“ ističe za Insajder.net Ivan Kovačević, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije.Iako su obično na suprotstavljenim stranama, i Mihajlović i Kovačević se slažu u tome da velike strane kompanije najviše profitiraju, jer jedino one imaju snagu da planiraju dugoročno.Kovačević upozorava na činjenicu da je stabilna privreda preduslov da bi „dualno obrazovanje ispunilo svoju svrhu u potpunosti“.„Kompanijama treba ograničen broj kadrova. Međutim, šta će se desiti kada se zadovolje potrebe za nekim obrazovnim profilom? Šta će ti ljudi raditi“, pita Kovačević.Mihajlović dodaje da firme zainteresovane za dualno obrazovanje budu uglavnom one koje „imaju radna mesta koji ne iziskuju neko veliko znanje“.„Za kasira, prodavačicu ili provlačenje kablova u nekoj fabrici vi možete da obučite radnika za jedan dan. Međutim, preko procesa dualnog obrazovanja vi dobijate jeftinu radnu snagu. Đak navodno stiče iskustvo, dok poslodavac izbegava Zakon o radu i koristi svoju poziciju za vlastite poslovne potrebe,“ zaključuje Mihajlović.S obzirom da nacrt zakona o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.<figure>

<img src="https://insajder.net/images/4491.jpg" rel="resizable" alt="Dualno obrazovanje u Toplovodu">

<figcaption>Foto: printscreen / Dualno obrazovanje u Toplovodu</figcaption>
</figure>

Društvo

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Dualno obrazovanje: Put ka eksploataciji mladih

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation