<article><p>Objekti kojima će nakon renoviranja moći da upravlja Beograd na vodi su, između ostalih, hotel Bristol, zgrada Pošta Srbije u Savskoj ulici, glavna zgrada Železničke stanice i veliki broj objekata u četvrti Savamala. Po ugovoru ovi objekti ostaju u državnom vlasništvu, a najveći broj njih bi i u budućnosti trebalo da se koristi u iste namene kao i do sada.</p><p>To praktično znači da bi kompanija Beograd na vodi u kojoj većinski udeo ima arapski investitor, a manjinski država Srbija, mogla da ponudi hotel Bristol nekom svetskom lancu hotela i da od toga prihoduje ova kompanija, a ne država, u čijem je stopostotnom vlasništvu taj hotel.</p><p>Takođe, nakon renoviranja zgrade Pošta Srbije u Savskoj ulici, Beograd na vodi imao bi pravo upravljanja ovim objektom, pa bi praktično mogao da izda zgradu Javnom preduzeću Pošte Srbije, koja posluje na toj lokaciji nešto manje od veka.</p><p>Republika Srbija se obavezala da će odobriti sve ugovore koje zaključi kompanija Beograd na vodi u vezi s upravljanjem ovim objektima.</p><h2>Pošte Srbije: Nije nas kontaktirao niko iz Beograda na vodi, ne planiramo iseljenje</h2><h3>Po ugledu na Geozavod</h3><p>Na spisku objekata koje dobija na upravljanje Beograd na vodi je i zgrada Geozavoda, renovirana pre potpisivanja ugovora, u junu 2014. Geozavod je odmah nakon toga na pet godina izdat kompaniji Beograd na vodi, s tim da je prve dve godine zakupac oslobođen plaćanja.</p><p>Iako je period od dve godine istekao, još se ne zna koliko će i da li će Beograd na vodi uopšte plaćati za korišćenje ove zgrade. Ugovorom o gradnji projekta Beograd na vodi koji je potpisan godinu dana nakon renoviranja praktično im je omogućeno da u Geozavodu ostanu bez naknade. Ovaj objekat ima više od 6.000 kvadrata, a u njemu se, iako je po ugovoru namenjen kulturnim sadržajima, trenutno uz maketu Beograda na vodi nalazi privatni restoran.</p><p>Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je još u oktobru 2014. da se s arapskim investitorima pregovara o renoviranju zgrade Pošta Srbije u Savskoj ulici.</p><p>Prema Ugovoru, ako bi renoviranje ove zgrade finansirala kompanija Beograd na vodi ona bi i upravljala tim objektom.</p><p>Predviđeno je da se zgrada i ubuduće koristi kao pošta, ali je dozvoljena i prenamena za kulturne sadržaje.</p><p>Iz Pošta Srbije za Insajder.net kažu da ih do sada niko iz grada ili kompanije Beograd na vodi nije kontaktirao i da Pošte ne planiraju izmeštanje ekspoziture sa ove lokacije.</p><p>Pošte Srbije navode i da je ovo javno preduzeće planom investicija u narednoj godini predvidelo izvođenje radova na adaptaciji unutrašnjeg prostora u ovom objektu.</p><h2>Beograd na vodi premerava hotel Bristol</h2><p>Za razliku od pošte, predstavnici kompanije Beograd na vodi su hotel Bristol već premeravali i obilazili u nekoliko navrata.</p><p>Još u martu ove godine u emisiji Beograd na vodi premijer Vučić je u razgovoru s radnicima i saradnicima na gradilištu projekta Beograda na vodi rekao da bi voleo da u hotelu Bristol bude hotel Rosewood, a čulo se i da su projektanti već počeli da „vežbaju za Bristol“, odnosno da je „projektni zadatak za Bristol da ide kao Rosewood“. Na to je premijer rekao: „Kada bi u Bristolu bio Rosewood, a ne Ritz, to bi bilo top.”</p><p>Na osnovu analize ugovora to praktično znači da bi kompanija Beograd na vodi mogla da renovira, a zatim zgradu hotela Bristol ponudi nekom od svetskih lanaca, nakon čega bi zaradu od takvog aranžmana ostvarivao Beograd na vodi koji zgradom upravlja, a ne država, koja je vlasnik.</p><p>Takođe, kompanija Beograd na vodi nakon renoviranja i sama može preuzeti upravljanjem hotelom.</p><p>Hotel Bristol je šezdesetih godina prošlog veka dat na korišćenje Ministarstvu odbrane, odnosno Vojnoj ustanovi Dedinje. Hotel posluje komercijalno, ali u jednom njegovom delu i danas živi više od 120 porodica vojnih lica.</p><p>Iz Ministarstva odbrane su krajem septembra za Večernje novosti objasnili da će hotel Bristol „najverovatnije ostati u njihovom sastavu i da se i dalje vodi kao perspektivan objekat, neophodan sistemu odbrane“.</p><p>Objekat je spomenik kulture pod zaštitom Zavoda Grada Beograda za zaštitu spomenika.</p><h2>Pravo, ali ne i obaveza</h2><p>Član 7.3 Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi predviđa da kompanija Beograd na vodi ima pravo, ali ne i obavezu, da finansira renoviranje ovih objekata. Kompanija o tome obaveštava Republiku Srbiju, koja obezbeđuje izdavanje svih dozvola neophodnih za renoviranje.</p><p>Prava koja dobija kompanija Beograd na vodi nakon renoviranja objekata različito su definisana u verzijama na srpskom i na engleskom jeziku, Dok u verziji na srpskom jeziku piše da nakon renoviranja kompanija Beograd na vodi ima pravo da bez naknade koristi ove zgrade, u engleskoj verziji, koja je jedina važeća, navodi se da Beograd na vodi stiče pravo upravljanja objektima.</p><p>To praktično znači da će Beograd na vodi imati pravo da izdaje ove objekte trećim licima, odnosno da će zarađivati od državne imovine koju koristi besplatno.</p><h3>Objekti Simpo i Iskra nenovčani ulog</h3><p>Kompanija Beograd na vodi je nosilac istoimenog projekta koji bi trebalo da se završi u narednih 30 godina. Većinski vlasnik s udelom od 68 odsto je arapaski investitor, dok 32 odsto pripada državi Srbiji. Prema ugovoru, arapski investitor ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 milioan evra. Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture. Osim objekata kojima će Beograd na vodi moći da upravlja nakon renoviranja, po ugovoru umesto države ova kompanija postaje i vlasnik objekata Simpo i Iskra.</p><p>Vlasništvo nad ovim objektima vodi se kao “nenovčani ulog” i ne utiče na promenu procentualnog učešća u kapitalu zajedničkog preduzeća. Ovi objekti smešteni u Savskom amfiteatru imaju 2.500 kvadratnih metara.</p></article>

<p>Objekti kojima će nakon renoviranja moći da upravlja Beograd na vodi su, između ostalih, hotel Bristol, zgrada Pošta Srbije u Savskoj ulici, glavna zgrada Železničke stanice i veliki broj objekata u četvrti Savamala. Po ugovoru ovi objekti ostaju u državnom vlasništvu, a najveći broj njih bi i u budućnosti trebalo da se koristi u iste namene kao i do sada.</p><p>To praktično znači da bi kompanija Beograd na vodi u kojoj većinski udeo ima arapski investitor, a manjinski država Srbija, mogla da ponudi hotel Bristol nekom svetskom lancu hotela i da od toga prihoduje ova kompanija, a ne država, u čijem je stopostotnom vlasništvu taj hotel.</p><p>Takođe, nakon renoviranja zgrade Pošta Srbije u Savskoj ulici, Beograd na vodi imao bi pravo upravljanja ovim objektom, pa bi praktično mogao da izda zgradu Javnom preduzeću Pošte Srbije, koja posluje na toj lokaciji nešto manje od veka.</p><p>Republika Srbija se obavezala da će odobriti sve ugovore koje zaključi kompanija Beograd na vodi u vezi s upravljanjem ovim objektima.</p><h2>Pošte Srbije: Nije nas kontaktirao niko iz Beograda na vodi, ne planiramo iseljenje</h2><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Po ugledu na Geozavod</h3>
<p>Na spisku objekata koje dobija na upravljanje Beograd na vodi je i zgrada Geozavoda, renovirana pre potpisivanja ugovora, u junu 2014. Geozavod je odmah nakon toga na pet godina izdat kompaniji Beograd na vodi, s tim da je prve dve godine zakupac oslobođen plaćanja.</p>
<p>Iako je period od dve godine istekao, još se ne zna koliko će i da li će Beograd na vodi uopšte plaćati za korišćenje ove zgrade. Ugovorom o gradnji projekta Beograd na vodi koji je potpisan godinu dana nakon renoviranja praktično im je omogućeno da u Geozavodu ostanu bez naknade. Ovaj objekat ima više od 6.000 kvadrata, a u njemu se, iako je po ugovoru namenjen kulturnim sadržajima, trenutno uz maketu Beograda na vodi nalazi privatni restoran.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je još u oktobru 2014. da se s arapskim investitorima pregovara o renoviranju zgrade Pošta Srbije u Savskoj ulici.</p><p>Prema Ugovoru, ako bi renoviranje ove zgrade finansirala kompanija Beograd na vodi ona bi i upravljala tim objektom.</p><p>Predviđeno je da se zgrada i ubuduće koristi kao pošta, ali je dozvoljena i prenamena za kulturne sadržaje.</p><p>Iz Pošta Srbije za Insajder.net kažu da ih do sada niko iz grada ili kompanije Beograd na vodi nije kontaktirao i da Pošte ne planiraju izmeštanje ekspoziture sa ove lokacije.</p><p>Pošte Srbije navode i da je ovo javno preduzeće planom investicija u narednoj godini predvidelo izvođenje radova na adaptaciji unutrašnjeg prostora u ovom objektu.</p><h2>Beograd na vodi premerava hotel Bristol</h2><p>Za razliku od pošte, predstavnici kompanije Beograd na vodi su hotel Bristol već premeravali i obilazili u nekoliko navrata.</p><p>Još u martu ove godine u emisiji Beograd na vodi premijer Vučić je u razgovoru s radnicima i saradnicima na gradilištu projekta Beograda na vodi rekao da bi voleo da u hotelu Bristol bude hotel Rosewood, a čulo se i da su projektanti već počeli da „vežbaju za Bristol“, odnosno da je „projektni zadatak za Bristol da ide kao Rosewood“. Na to je premijer rekao: „Kada bi u Bristolu bio Rosewood, a ne Ritz, to bi bilo top.”</p><p>Na osnovu analize ugovora to praktično znači da bi kompanija Beograd na vodi mogla da renovira, a zatim zgradu hotela Bristol ponudi nekom od svetskih lanaca, nakon čega bi zaradu od takvog aranžmana ostvarivao Beograd na vodi koji zgradom upravlja, a ne država, koja je vlasnik.</p><p>Takođe, kompanija Beograd na vodi nakon renoviranja i sama može preuzeti upravljanjem hotelom.</p><p>Hotel Bristol je šezdesetih godina prošlog veka dat na korišćenje Ministarstvu odbrane, odnosno Vojnoj ustanovi Dedinje. Hotel posluje komercijalno, ali u jednom njegovom delu i danas živi više od 120 porodica vojnih lica.</p><p>Iz Ministarstva odbrane su krajem septembra za Večernje novosti objasnili da će hotel Bristol „najverovatnije ostati u njihovom sastavu i da se i dalje vodi kao perspektivan objekat, neophodan sistemu odbrane“.</p><p>Objekat je spomenik kulture pod zaštitom Zavoda Grada Beograda za zaštitu spomenika.</p><h2>Pravo, ali ne i obaveza</h2><p>Član 7.3 Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi predviđa da kompanija Beograd na vodi ima pravo, ali ne i obavezu, da finansira renoviranje ovih objekata. Kompanija o tome obaveštava Republiku Srbiju, koja obezbeđuje izdavanje svih dozvola neophodnih za renoviranje.</p><p>Prava koja dobija kompanija Beograd na vodi nakon renoviranja objekata različito su definisana u verzijama na srpskom i na engleskom jeziku, Dok u verziji na srpskom jeziku piše da nakon renoviranja kompanija Beograd na vodi ima pravo da bez naknade koristi ove zgrade, u engleskoj verziji, koja je jedina važeća, navodi se da Beograd na vodi stiče pravo upravljanja objektima.</p><p>To praktično znači da će Beograd na vodi imati pravo da izdaje ove objekte trećim licima, odnosno da će zarađivati od državne imovine koju koristi besplatno.</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Objekti Simpo i Iskra nenovčani ulog</h3>
<p>Kompanija Beograd na vodi je nosilac istoimenog projekta koji bi trebalo da se završi u narednih 30 godina. Većinski vlasnik s udelom od 68 odsto je arapaski investitor, dok 32 odsto pripada državi Srbiji. Prema ugovoru, arapski investitor ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 milioan evra. Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture. Osim objekata kojima će Beograd na vodi moći da upravlja nakon renoviranja, po ugovoru umesto države ova kompanija postaje i vlasnik objekata Simpo i Iskra.</p>
<p>Vlasništvo nad ovim objektima vodi se kao “nenovčani ulog” i ne utiče na promenu procentualnog učešća u kapitalu zajedničkog preduzeća. Ovi objekti smešteni u Savskom amfiteatru imaju 2.500 kvadratnih metara.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p></p>

Istraživačke priče

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

"Beograd na vodi" može da upravlja hotelom Bristol ili zgradom Pošta  

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation