<article>Srbija ne samo da ne osuđuje svoje ratne zločince, već ih i promoviše posredno šaljući poruku da iza njihovog zlodela stoji cela država. To je jedini način na koji se može shvatiti činjenica da je Ministarstvo odbrane odnosno njegov medija centar "Odbrana", izdavač knjige osuđenog ratnog zločinca Nebojše Pavkovića.Dok Pavković u Finskoj služi kaznu od 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti ovdašnje ministarstvo izdaje četiri toma dnevnika pod nazivom "Treća armija sedamdeset i osam dana u zagrljaju Milosrdnog anđela"veličajući njegov doprinos očuvanju znanja o primenjenoj ratnoj veštini, koja je pomogla da se 1999. godine odbrani zemlja i maksimalno sačuvaju resursi u gotovo nemogućim uslovima.Jednako skandalozno je i obrazloženje Ministarstva odbrane koje propagira svoju istinu svetlosnim godinama udaljenu od  presude Tribunala koji je Srbija priznala. „Pravo je pitanje zašto se na istinu o otporu NATO agresiji čekalo 19 godina i zašto smo toliko dugo dozvoljavali da drugi pišu našu istoriju. Ne vidimo nijedan razlog da se stidimo borbe našeg naroda i onih koji su tu borbu vodili“, stav je Ministarstva odbrane.I nije prvi put da Srbija i Ministarstvo postupaju potpuno različito od onoga što se je zvanična politika Srbije, i onoga što nalažu njeni zakoni. Ako su cilj evropske integracije i uređeno društvo, ratnim zločincima je mesto u zatvoru, a zadatak društva u celini je da prihvati presudu i osudi krivicu. Činjenica da je još jedan ratni zločinac – Vladimir Lazarević, čak i držao predavanja na vojnoj akademiji – ukazuje na je navodno prihvatanje opštih vrednosti zapravo lažni stav, da je Srbija – jer Ministarstvo odbrane je deo vlasti – zapravo plemenski uređena zemlja u kojoj se međunarodni, pa ni njeni propisi ne poštuju, u kojoj institucije svesno krše zakone... A kad institucije kojima je cilj poštovanje zakona počnu da ih krše, zašto bi građani imali potrebu da ih čuvaju.Taj put je prečica za udaljavanje od porodice uređenih država. Ako je istinska namera ove države ikada bila da joj se priključi. Činjenica da jedno ministarstvo u ime države staje iz ratnih zločina daje jasan odgovor na pitanje da li su zločini činjeni u ime pojedinca ili države. A odgovor je upravo onakav kakav Mnistarstvo želi da izbegne poturanjem „svoje istine“. Sramotan za celo društvo.</article>

Srbija ne samo da ne osuđuje svoje ratne zločince, već ih i promoviše posredno šaljući poruku da iza njihovog zlodela stoji cela država. To je jedini način na koji se može shvatiti činjenica da je Ministarstvo odbrane odnosno njegov medija centar "Odbrana", izdavač knjige osuđenog ratnog zločinca Nebojše Pavkovića.Dok Pavković u Finskoj služi kaznu od 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti ovdašnje ministarstvo izdaje četiri toma dnevnika pod nazivom "Treća armija sedamdeset i osam dana u zagrljaju Milosrdnog anđela"veličajući njegov doprinos očuvanju znanja o primenjenoj ratnoj veštini, koja je pomogla da se 1999. godine odbrani zemlja i maksimalno sačuvaju resursi u gotovo nemogućim uslovima.Jednako skandalozno je i obrazloženje Ministarstva odbrane koje propagira svoju istinu svetlosnim godinama udaljenu od &nbsp;presude Tribunala koji je Srbija priznala. „Pravo je pitanje zašto se na istinu o otporu NATO agresiji čekalo 19 godina i zašto smo toliko dugo dozvoljavali da drugi pišu našu istoriju. Ne vidimo nijedan razlog da se stidimo borbe našeg naroda i onih koji su tu borbu vodili“, stav je Ministarstva odbrane.I nije prvi put da Srbija i Ministarstvo postupaju potpuno različito od onoga što se je zvanična politika Srbije, i onoga što nalažu njeni zakoni. Ako su cilj evropske integracije i uređeno društvo, ratnim zločincima je mesto u zatvoru, a zadatak društva u celini je da prihvati presudu i osudi krivicu. Činjenica da je još jedan ratni zločinac – Vladimir Lazarević, čak i držao predavanja na vojnoj akademiji – ukazuje na je navodno prihvatanje opštih vrednosti zapravo lažni stav, da je Srbija – jer Ministarstvo odbrane je deo vlasti – zapravo plemenski uređena zemlja u kojoj se međunarodni, pa ni njeni propisi ne poštuju, u kojoj institucije svesno krše zakone... A kad institucije kojima je cilj poštovanje zakona počnu da ih krše, zašto bi građani imali potrebu da ih čuvaju.Taj put je prečica za udaljavanje od porodice uređenih država. Ako je istinska namera ove države ikada bila da joj se priključi. Činjenica da jedno ministarstvo u ime države staje iz ratnih zločina daje jasan odgovor na pitanje da li su zločini činjeni u ime pojedinca ili države. A odgovor je upravo onakav kakav Mnistarstvo želi da izbegne poturanjem „svoje istine“. Sramotan za celo društvo.

Stav redakcije

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

820x503

Licemerje Srbije

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation