<article>Konkurs na kojem se ostvaruje pravo na gazdovanje lovištima u centralnoj Srbiji sprovodi Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, a upravo jedan takav raspisan je početkom godine. Tada je niz privatnih firmi dobilo pravo na gazdovanje nad 14 lokacija u Srbiji među kojima su lovišta Šargan, Zlatar, Golija, Brezovica, Miroč, Ozren… Svim ovim lovištima prethodnih deset godina gazdovalo je javno preduzeće Srbijašume.Ove godine ipak, ovo javno preduzeće odlučilo je da se prijavi samo za 19 lovišta. Razlog je, kako tvrde, njihova procena da im ostala lovišta kojima su prethodno upravljali neće doneti očekivanu dobit.„Konkursni uslovi su podrazumevali nova ozbiljna finansijska ulaganja u lovišta, što je nama kao preduzeću u poslednje vreme predstavljalo problem, jer i pored ulaganja u brojna lovišta, ona nisu donosila očekivanu dobit. Iz tog razloga na ovom konkursu predali smo dokumentaciju za 19 lovišta i svih 19 dobili na gazdovanje“, dodaju Srbijašume u odgovoru Insajderu.O kojim se to prihodima i rashodima radi, u Srbijašumama međutim nemaju precizan odgovor navodeći da se ti podaci ne knjiže po lovištima već po gazdinstvima u okviru kojih posluje i po nekoliko lovišta.„Ipak kada posmatramo ukupan finansijski rezultat po pitanju lovišta kojima smo dosad gazdovali, činjenica je da smo zbog velikih troškova i ulaganja u ova lovišta imali minus od preko 100 miliona dinara u 2020. S obzirom na trenutnu globalnu ekonomsku situaciju koja je uslovljena pandemijom, zaključili smo da šumarstvo više ne može da trpi tolike troškove lovstva u ovakvim okolnostima“, dodaju u Srbijašumama na pitanje zbog čega su odustali od gazdovanja ostalim lovištima.Kako ističu, jedino gazdinstvo koje je prethodnih godina pozitivno poslovalo u svojim lovištima je Šumsko gazdinstvo Beograd u koje spadaju četiri lovišta - Crni lug, Rit, Trešnja i Lipovačka šuma i za ta lovišta su se ponovo prijavili i dobili na konkursu.<h2>Kome je onda isplativo?</h2>Kako pokazuje istraživanje Insajdera, onaj ko upravlja lovištem zaradu ostvaruje na različite načine. Sam određuje cenu ulovljene divljači, cenu mesa, pa i trofeja i to varira od slučaja do slučaja. Smeštaj i organizovane lovačke ture samo su još neki od vidova zarade.Sa druge strane, za gazdovanje hiljadama državnih hektara ne plaća se zakup već su obaveze privatnih firmi koje će ubuduće gazdovati državnim lovištima, održavanje i obezbeđivanje tog lovišta, ulaganje u infrastrukturu i divljač koja se na kraju i njima isplati jer od svake ulovljene divljači u lovištu kojem gazduju imaju zaradu. Treba napomenuti i da je prema zakonu onaj ko gazduje državnim lovištima u obavezi da u Budžetski fond za razvoj lovstva uplaćuje naknadu od 10 odsto od planirane količine ulovljene divljači na tom lovištu za jednu lovnu godinu. Taj novac kasnije se može praktično vratiti kroz konkurse koji se raspisuje za raspodelu novca iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva.<h2>Ranije osuđivan za krivolov, a dobio da gazduje lovištima</h2>Kako pokazuje analiza Insajdera, umesto Srbijašuma nad 14 državnim lovišta naredne decenije upravljaće niz privatnih firmi, a među njima i firma Vršački ritovi, na čijem ribnjaku je pronađena odstreljena morska utva, strogo zaštićena vrsta ptica u Srbiji. Zbog toga su i firma i njen tadašnji zastupnik prekršajno kažnjeni zbog kršenja Zakona o zaštiti prirode. Takođe, kako se navodi u odgovoru Prekršajnog suda Insajderu, u prostorijama ove firme pronađen je i ubijen orao, takođe zaštićena vrsta, ali je u ovom slučaju postupak relativno zastareo jer nije na vreme prijavljen prekršaj.Firma Vršački ritovi već godinama je u poslovima lova, a gazduje i na nekoliko ribnjaka.Analiza Društva za zaštitu i proučavanju ptica Srbije, rađena za potrebe globalnog projekta za zaštitu ptica BirdLIfe International, ovu firmu, odnosno ribnjake kojim upravlja, navodi kao jedno od pet područja u Srbiji na kojima se godinama unazad najčešće beleži krivolov.Ni analiza ni prekršajne kazne nisu bile prepreka da ova firma na konkursu ostvari pravo gazdovanja na tri državna lovišta – Južni i Severni Kučaj i Brezovica. Svim ovim lovištima prethodno je gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, a prema podacima sa njihovog sajta, ova tri lovišta najpoznatija su po lovu na vuka, a mogu se pronaći i srne i jeleni.Većinski vlasnik firme Vršački ritovi je Ljubomir Stojanović. Upravo on vlasnik je i firme Lovac Co iz Sremčice koja je na gazdovanje dobila još dva državna lovišta – Goliju i Divan. Lovište Golija nalazi se na 20 kilometara od Ivanjice i jedno je od većih lovišta u Srbiji. Prostire se na više od 30.000 hektara, a na ovom lovištu gaji se i lovi divlja svinja i srna, a organizuje se i lov na vuka.<h2>U biznisu sa lovom i partneri Veselinovića i Radoičića</h2>Lov u Srbiji će po svemu sudeći organizovati i, kako otkriva Insajder, poslovni partneri kosovskih biznismena Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radoičića. Dok se za braću Veselinović u lovačkim krugovima zna da su lovci već godinama, za Radoičića kao i njihove partnere koji su dobili pravo gazdovanja na hektarima državnih šuma, malo lovaca je čulo.Firma kojoj je Ministarstvo dalo dozvolu da upravlja lovištima je firma C & LC group, inače registrovana za izgradnju puteva i autoputeva i u vlasništvu je Jasmine Savić. Nju sa biznismenima sa Kosova povezuju najmanje dva posla. Naime, ova firma prvo je bila u konzorcijumu sa firmom Inkop Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića na izgradnji Koridora 11, a nedavno je, nakon neobične privatizacije izdvojenih preduzeća EPS-a, ušla i u posao proizvodnje i prodaje betonskih stubova za dalekovode zajedno sa firmom Betonjerka Aleksinac koju su kupili upravo Veselinović i Radoičić. Detaljima ovih neobičnih privatizacija, pa i unosnim poslovima koji su usledili nakon toga, Insajder se <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/21738/Insajder-serijal-Politika-kao-biznis---dr%C5%BEava-kao-partijski-plen-prvi-deo-(EMISIJA).htm">bavio u serijalu „Politika kao biznis, država kao partijski plen“.</a>Firma koja se do sada bavila izgradnjom puteva, a odnedavno ušla u posao sa betonskim stubovima, dobila je pravo gazdovanja državnim lovištima Miroč i Ozren koja se prostoru na više od 30.000 hektara.Prema javno dostupnim podacima sa sajta Srbijašuma, koje su prethodnih deset godina gazdovale ovim lovištima, Miroč obuhvata ukupnu površinu od 15.335 hektara i nalazi se na području dve opština, Majdanpek i Negotin.Glavne vrste koje se gaje u ovom lovištu su srna i divlja svinja, a mogu se naći i zec, jazavac, lisica, vuk, divlja mačka, tvor, šakal, šljuka šumska…Lovište Ozren prostire se na ukupno 11.296,79 hektara i spada u planinsko lovište. Tamo se mogu naći srna, divlja svinja, kuna slatica, jazavac, sivi puh, divlja patka, prepelica, fazan, vuk, lisica…Osim ovih zaštićenih vrsta, na lovištu Ozren nalaze se i trajno zaštićene vrste divljači poput risa, vidre i barske šljuke.<figure><figcaption>Foto: Izvor: Srbijašume / Lovišta u centralnoj Srbiji</figcaption></figure>U ovaj posao prešao je, po svemu sudeći, i doskorašnji poslovni partner supruge Zvonka Veselinovića. U pitanju je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika Mozzart kladionice, čija je druga firma Balkan Eko tim iz Prijepolja na konkursu Ministarstva dobila pravo gazdovanja lovištem Zlatar.Tomašević je ujedno direktor u građevinskoj firmi Ramid čiji je suvlasnik do novembra 2020. godine bila Ljiljana Božović za koju Birn navodi da je supruga biznismena Zvonka Veselinovića.<h2>Srbija duže od decenije čeka strategiju za razvoj lova</h2>Lovni turizam je specifična privredna grana, a prema podacima koje je sredinom prošle godine izneo ministar Milan Krkobabić, u Srbiji postoji veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu.Koliko Srbija ne koristi svoj potencijal možda najbolje pokazuje podatak da je prihod od lovnog turizma Srbije poslednjih godina iznosi oko pet miliona evra dok susedi, poput Hrvatske, prihoduju znatno više, odnosno 180 miliona evra godišnje, a Mađari jednu milijardu godišnje. Da država ne pridaje preveliku pažnju ovoj grani pokazuje i činjenica da još nije doneta strategija razvoja lovstva čije donošenje je propisano zakonom iz 2010. godine. Ovom strategijom bi trebalo da bude napravljen okvir za poslovanje svim privatnim firmama koje su nedavno dobile na gazdovanje hektare državnih šuma, odnosno da bude propisano na koji način se reguliše razvoj i ulaganje u divljač. Međutim, bez toga, privatnim firmama sada je dato da same odlučuju kako će i koliko ulagati u državna lovišta kojima gazduju.<h2>Uslovi za gazdovanje lovištima</h2>Donošenje ovog akta predviđeno je Zakonom o divljači i lovstvu usvojenim 2010. koji, između ostalog, propisuje zaštitu, upravljanje, pa i lov divljači u lovištima. Prema ovom propisu, divljač je prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije. U Srbiji postoji oko 350 državnih lovišta. Veći deo nalazi se na teritoriji centralne Srbije, a nešto manji deo na teritoriji AP Vojvodina.Prema istom zakonu, pravo da gazduju lovištima imaju javna preduzeća, lovačka udruženja kao i privatne firme, a to pravo ostvaruju se na konkursu na period od deset godina. Da bi neko dobio pravo da gazduje lovištem mora da obezbedi odgovarajuću garanciju u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači, stručnu i lovočuvarsku službu kao i da donese program ulaganja u lovište. Još jedan od uslova je i taj da se gazdovanje državnim lovištima ne može dati osobi protiv koje se vodi istražni postupak za privredni kriminal.Dozvole za gazdovanje lovištima za teritoriju centralne Srbije daje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za šume, dok te dozvole za teritoriju Vojvodine daje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Iako u zakonu piše da državnim lovištima mogu upravljati i privatne firme, to u Vojvodini nije slučaj. Gazdovanje lovištima posebne namene dato je isključivo javnim preduzećima i to Vojvodinašumama, javnom preduzeću Fruška Gora i  lovištu Vojne ustanove Karađorđevo.Situacija u centralnoj Srbije nešto je drugačija. Dok se u Vojvodini sa utvrđivanjem državnih lovišta započelo odmah nakon donošenja zakona 2010, lovišta u centralnoj Srbiji ustanovljena su tek krajem decembra prošle godine. Time je otvoren put da se državna lovišta, kojima je do sada gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, daju na upravljanje privatnim firmama.Mina Milanović</article>

Konkurs na kojem se ostvaruje pravo na gazdovanje lovištima u centralnoj Srbiji sprovodi Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, a upravo jedan takav raspisan je početkom godine. Tada je niz privatnih firmi dobilo pravo na gazdovanje nad 14 lokacija u Srbiji među kojima su lovišta Šargan, Zlatar, Golija, Brezovica, Miroč, Ozren… Svim ovim lovištima prethodnih deset godina gazdovalo je javno preduzeće Srbijašume.Ove godine ipak, ovo javno preduzeće odlučilo je da se prijavi samo za 19 lovišta. Razlog je, kako tvrde, njihova procena da im ostala lovišta kojima su prethodno upravljali neće doneti očekivanu dobit.„Konkursni uslovi su podrazumevali nova ozbiljna finansijska ulaganja u lovišta, što je nama kao preduzeću u poslednje vreme predstavljalo problem, jer i pored ulaganja u brojna lovišta, ona nisu donosila očekivanu dobit. Iz tog razloga na ovom konkursu predali smo dokumentaciju za 19 lovišta i svih 19 dobili na gazdovanje“, dodaju Srbijašume u odgovoru Insajderu.O kojim se to prihodima i rashodima radi, u Srbijašumama međutim nemaju precizan odgovor navodeći da se ti podaci ne knjiže po lovištima već po gazdinstvima u okviru kojih posluje i po nekoliko lovišta.„Ipak kada posmatramo ukupan finansijski rezultat po pitanju lovišta kojima smo dosad gazdovali, činjenica je da smo zbog velikih troškova i ulaganja u ova lovišta imali minus od preko 100 miliona dinara u 2020. S obzirom na trenutnu globalnu ekonomsku situaciju koja je uslovljena pandemijom, zaključili smo da šumarstvo više ne može da trpi tolike troškove lovstva u ovakvim okolnostima“, dodaju u Srbijašumama na pitanje zbog čega su odustali od gazdovanja ostalim lovištima.Kako ističu, jedino gazdinstvo koje je prethodnih godina pozitivno poslovalo u svojim lovištima je Šumsko gazdinstvo Beograd u koje spadaju četiri lovišta - Crni lug, Rit, Trešnja i Lipovačka šuma i za ta lovišta su se ponovo prijavili i dobili na konkursu.<h2>Kome je onda isplativo?</h2>Kako pokazuje istraživanje Insajdera, onaj ko upravlja lovištem zaradu ostvaruje na različite načine. Sam određuje cenu ulovljene divljači, cenu mesa, pa i trofeja i to varira od slučaja do slučaja. Smeštaj i organizovane lovačke ture samo su još neki od vidova zarade.Sa druge strane, za gazdovanje hiljadama državnih hektara ne plaća se zakup već su obaveze privatnih firmi koje će ubuduće gazdovati državnim lovištima, održavanje i obezbeđivanje tog lovišta, ulaganje u infrastrukturu i divljač koja se na kraju i njima isplati jer od svake ulovljene divljači u lovištu kojem gazduju imaju zaradu. Treba napomenuti i da je prema zakonu onaj ko gazduje državnim lovištima u obavezi da u Budžetski fond za razvoj lovstva uplaćuje naknadu od 10 odsto od planirane količine ulovljene divljači na tom lovištu za jednu lovnu godinu. Taj novac kasnije se može praktično vratiti kroz konkurse koji se raspisuje za raspodelu novca iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva.<h2>Ranije osuđivan za krivolov, a dobio da gazduje lovištima</h2>Kako pokazuje analiza Insajdera, umesto Srbijašuma nad 14 državnim lovišta naredne decenije upravljaće niz privatnih firmi, a među njima i firma Vršački ritovi, na čijem ribnjaku je pronađena odstreljena morska utva, strogo zaštićena vrsta ptica u Srbiji. Zbog toga su i firma i njen tadašnji zastupnik prekršajno kažnjeni zbog kršenja Zakona o zaštiti prirode. Takođe, kako se navodi u odgovoru Prekršajnog suda Insajderu, u prostorijama ove firme pronađen je i ubijen orao, takođe zaštićena vrsta, ali je u ovom slučaju postupak relativno zastareo jer nije na vreme prijavljen prekršaj.Firma Vršački ritovi već godinama je u poslovima lova, a gazduje i na nekoliko ribnjaka.Analiza Društva za zaštitu i proučavanju ptica Srbije, rađena za potrebe globalnog projekta za zaštitu ptica BirdLIfe International, ovu firmu, odnosno ribnjake kojim upravlja, navodi kao jedno od pet područja u Srbiji na kojima se godinama unazad najčešće beleži krivolov.Ni analiza ni prekršajne kazne nisu bile prepreka da ova firma na konkursu ostvari pravo gazdovanja na tri državna lovišta – Južni i Severni Kučaj i Brezovica. Svim ovim lovištima prethodno je gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, a prema podacima sa njihovog sajta, ova tri lovišta najpoznatija su po lovu na vuka, a mogu se pronaći i srne i jeleni.Većinski vlasnik firme Vršački ritovi je Ljubomir Stojanović. Upravo on vlasnik je i firme Lovac Co iz Sremčice koja je na gazdovanje dobila još dva državna lovišta – Goliju i Divan. Lovište Golija nalazi se na 20 kilometara od Ivanjice i jedno je od većih lovišta u Srbiji. Prostire se na više od 30.000 hektara, a na ovom lovištu gaji se i lovi divlja svinja i srna, a organizuje se i lov na vuka.<h2>U biznisu sa lovom i partneri Veselinovića i Radoičića</h2>Lov u Srbiji će po svemu sudeći organizovati i, kako otkriva Insajder, poslovni partneri kosovskih biznismena Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radoičića. Dok se za braću Veselinović u lovačkim krugovima zna da su lovci već godinama, za Radoičića kao i njihove partnere koji su dobili pravo gazdovanja na hektarima državnih šuma, malo lovaca je čulo.Firma kojoj je Ministarstvo dalo dozvolu da upravlja lovištima je firma C &amp; LC group, inače registrovana za izgradnju puteva i autoputeva i u vlasništvu je Jasmine Savić. Nju sa biznismenima sa Kosova povezuju najmanje dva posla. Naime, ova firma prvo je bila u konzorcijumu sa firmom Inkop Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića na izgradnji Koridora 11, a nedavno je, nakon neobične privatizacije izdvojenih preduzeća EPS-a, ušla i u posao proizvodnje i prodaje betonskih stubova za dalekovode zajedno sa firmom Betonjerka Aleksinac koju su kupili upravo Veselinović i Radoičić. Detaljima ovih neobičnih privatizacija, pa i unosnim poslovima koji su usledili nakon toga, Insajder se <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/21738/Insajder-serijal-Politika-kao-biznis---dr%C5%BEava-kao-partijski-plen-prvi-deo-(EMISIJA).htm">bavio u serijalu „Politika kao biznis, država kao partijski plen“.</a>Firma koja se do sada bavila izgradnjom puteva, a odnedavno ušla u posao sa betonskim stubovima, dobila je pravo gazdovanja državnim lovištima Miroč i Ozren koja se prostoru na više od 30.000 hektara.Prema javno dostupnim podacima sa sajta Srbijašuma, koje su prethodnih deset godina gazdovale ovim lovištima, Miroč obuhvata ukupnu površinu od 15.335 hektara i nalazi se na području dve opština, Majdanpek i Negotin.Glavne vrste koje se gaje u ovom lovištu su srna i divlja svinja, a mogu se naći i zec, jazavac, lisica, vuk, divlja mačka, tvor, šakal, šljuka šumska…Lovište Ozren prostire se na ukupno 11.296,79 hektara i spada u planinsko lovište. Tamo se mogu naći srna, divlja svinja, kuna slatica, jazavac, sivi puh, divlja patka, prepelica, fazan, vuk, lisica…Osim ovih zaštićenih vrsta, na lovištu Ozren nalaze se i trajno zaštićene vrste divljači poput risa, vidre i barske šljuke.<figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/18608.jpg" rel="resizable" alt="Lovišta u centralnoj Srbiji">

<figcaption>Foto: Izvor: Srbijašume / Lovišta u centralnoj Srbiji</figcaption>
</figure>
U ovaj posao prešao je, po svemu sudeći, i doskorašnji poslovni partner supruge Zvonka Veselinovića. U pitanju je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika Mozzart kladionice, čija je druga firma Balkan Eko tim iz Prijepolja na konkursu Ministarstva dobila pravo gazdovanja lovištem Zlatar.Tomašević je ujedno direktor u građevinskoj firmi Ramid čiji je suvlasnik do novembra 2020. godine bila Ljiljana Božović za koju Birn navodi da je supruga biznismena Zvonka Veselinovića.<h2>Srbija duže od decenije čeka strategiju za razvoj lova</h2>Lovni turizam je specifična privredna grana, a prema podacima koje je sredinom prošle godine izneo ministar Milan Krkobabić, u Srbiji postoji veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu.Koliko Srbija ne koristi svoj potencijal možda najbolje pokazuje podatak da je prihod od lovnog turizma Srbije poslednjih godina iznosi oko pet miliona evra dok susedi, poput Hrvatske, prihoduju znatno više, odnosno 180 miliona evra godišnje, a Mađari jednu milijardu godišnje. Da država ne pridaje preveliku pažnju ovoj grani pokazuje i činjenica da još nije doneta strategija razvoja lovstva čije donošenje je propisano zakonom iz 2010. godine. Ovom strategijom bi trebalo da bude napravljen okvir za poslovanje svim privatnim firmama koje su nedavno dobile na gazdovanje hektare državnih šuma, odnosno da bude propisano na koji način se reguliše razvoj i ulaganje u divljač. Međutim, bez toga, privatnim firmama sada je dato da same odlučuju kako će i koliko ulagati u državna lovišta kojima gazduju.<h2>Uslovi za gazdovanje lovištima</h2>Donošenje ovog akta predviđeno je Zakonom o divljači i lovstvu usvojenim 2010. koji, između ostalog, propisuje zaštitu, upravljanje, pa i lov divljači u lovištima. Prema ovom propisu, divljač je prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije. U Srbiji postoji oko 350 državnih lovišta. Veći deo nalazi se na teritoriji centralne Srbije, a nešto manji deo na teritoriji AP Vojvodina.Prema istom zakonu, pravo da gazduju lovištima imaju javna preduzeća, lovačka udruženja kao i privatne firme, a to pravo ostvaruju se na konkursu na period od deset godina. Da bi neko dobio pravo da gazduje lovištem mora da obezbedi odgovarajuću garanciju u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači, stručnu i lovočuvarsku službu kao i da donese program ulaganja u lovište. Još jedan od uslova je i taj da se gazdovanje državnim lovištima ne može dati osobi protiv koje se vodi istražni postupak za privredni kriminal.Dozvole za gazdovanje lovištima za teritoriju centralne Srbije daje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za šume, dok te dozvole za teritoriju Vojvodine daje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Iako u zakonu piše da državnim lovištima mogu upravljati i privatne firme, to u Vojvodini nije slučaj. Gazdovanje lovištima posebne namene dato je isključivo javnim preduzećima i to Vojvodinašumama, javnom preduzeću Fruška Gora i&nbsp; lovištu Vojne ustanove Karađorđevo.Situacija u centralnoj Srbije nešto je drugačija. Dok se u Vojvodini sa utvrđivanjem državnih lovišta započelo odmah nakon donošenja zakona 2010, lovišta u centralnoj Srbiji ustanovljena su tek krajem decembra prošle godine. Time je otvoren put da se državna lovišta, kojima je do sada gazdovalo javno preduzeće Srbijašume, daju na upravljanje privatnim firmama.Mina Milanović

Tema

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

820x503

Tema dana

Država gazdovanje nad 14 lovišta prepustila privatnim firmama, među njima i firma kažnjena za krivolov i partneri Veselinovića i Radoičića