<article>Prema istraživanju Insajdera, direktori javnih preduzeća u v.d. stanju ostaju i duže od godinu dana, što je i maksimalno predviđen zakonski rok, a pojedini čak i osam godina. Vlada ne poštuje zakon ni kada je reč o izboru državnih službenika, pa tako direktore kancelarija i uprava, pomoćnike ministara i sekretare imenuje kao vršioce dužnosti, koji u tom statusu ostaju godinama.Čak 21 od ukupno 37 javnih preduzeća vode direktori koji imaju status vršioca dužnosti, pokazuje istraživanje Insajdera. Prema Zakonu o javnim preduzećima iz 2012, javni konkursi za direktore tih preduzeća morali su da budu raspisani do marta 2013. Ta odredba nikad nije poštovana, a zakon je u međuvremenu promenjen, pa je Vlada imala obavezu da raspiše konkurse za sve direktore javnih preduzeća do marta 2017.Sudeći prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, svega 16 direktora javnih preduzeća izabrano je na konkursu. Ostale je imenovala Vlada kao vršioce dužnosti i u tom statusu su gotovo svi godinama, iako zakon kaže da u v.d. stanju mogu da budu najduže godinu dana. Paradoks je da su konkursi za direktore pojedinih državnih kompanija bili raspisani još pre nekoliko godina, ali do danas nisu okončani.To je slučaj s najvećim javnim preduzećem - Elektroprivredom Srbije (EPS), na čijem čelu se nalazi funkcioner Srpske napredne stranke Milorad Grčić. Prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on je v.d. direktora EPS-a duže od tri godine.Vlada Srbije je u martu 2016. raspisala konkurs za direktora te kompanije, ali nijedan od 15 prijavljenih kandata do danas nije izabran.U februaru 2017. raspisani su konkursi za direktore osam javnih preduzeća, među kojima su JP Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbija i Nacionalni park Đerdap. Ni ti konkursi do danas nisu okončani.<h3>Slavica Đukić Dejanović: Na pitanja vam je odgovorila predsednica Vlade</h3>Novinarka Insajdera je pitanja o postavljanju državnih službenika kao vršioca dužnosti, čiji se v.d. status produžava suprotno zakonima, prosledila i Slavici Đukić Dejanović, koja je zamenica predsednika Kadrovske komisije - tela preko kojeg moraju da prođu sva imenovanja Vlade Srbije. Dejanović smo pitali zašto takvi predlozi prolaze Kadrovsku komisiju, s obzirom na to da nisu u skladu sa Zakonom, i da li ih Komisija automatski usvaja. Međutim, ona nije odgovorila na naša pitanja, uz napomenu da je to učinila premijerka Ana Brnabić na konferenciji za novinare održanoj povodom dve godine rada Vlade.Inače, u Kadrovskoj komisiji Vlade su još Zorana Mihajlović, koja je i predsednica tog tela, zatim ministri Nebojša Stefanović, Rasim Ljajić i Goran Knežević. Na poziciji v.d. direktora Koridora skoro dve godine nalazio visoki funkcioner Srpske napredne stranke Zoran Babić. On je zvanično i dalje na toj poziciji, iako je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13334/">podneo ostavku</a> nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac.Na čelu Državne lutrije Srbije nalazi se Simonida Kažić, takođe u v.d. statusu od 2017. godine, a v.d. direktor Nacionalnog parka Đerdap već četiri godine Lazar Mitrović. Ipak, ubedljivo najduži v.d. staž ima Zoran Drobnjak, koji se nalazi na čelu JP Putevi Srbije. On je vršilac dužnosti direktora tog preduzeća od 2011. godine.Iako su menjajući Zakon o javnim preduzećima predstavnici vlasti najavili njihovu departizaciju, u praksi to nije sprovedeno. Tipičan primer su Pošte Srbije, na čijem čelu je bio lider PUPS-a Milan Krkobabić. Nakon što je imenovan za ministra u septembru 2016. na njegovo mesto kao vršilac dužnosti došla je takođe funkcionerka PUPS-a Mira Petrović. Iako je javni konkurs za izbor direktora Pošta raspisan još 10. marta 2017. godine, Petrović i dalje obavlja direktorsku funkciju.Da Vlada ne odustaje od imenovanja direktora u v.d. statusu pokazuje i poslednji primer – na čelo JP Stara planina postavljen je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14688/Sin-ministra-zadu%C5%BEenog-za-javna-preduze%C4%87a-imenovan-za-direktora-javnog-preduze%C4%87a.htm">Stefan Krkobabić</a>, koji je i sin ministra zaduženog za koordinaciju rada javih preduzeća Milana Krkobabića. Osim što je ovde reč o potencijalnom sukobu interesa, sudeći po biografiji dostavljenoj Vladi, Stefan Krkobabić ne bi ispunio gotovo nijedan uslov da je za tu poziciju raspisan javni konkurs.Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova, kao i da nije član oragana političke stranke.Vršioci dužnosti nijedan od ovih uslova ne moraju da ispune. Upravo to bi mogao biti i jedan od razloga za produžavanje „v.d. stanja” u javnim preduzećima i državnoj upravi. Osim toga rukovodioce u stalnom mandatu teže je smeniti, što im donekle omogućava samostalno delovanje. Za razliku od njih, vršiocima dužnosti pozicija mnogo više zavisi od političke volje vladajuće garniture. Zbog toga su i podložni političkom uticaju.<h2>Vlada samo na jednoj sednici imenovala 30 v.d. državnih službenika</h2>Situacija nije drugačija ni u organima državne uprave. Prema podacima koju je Služba za upravljanje kadrovima Vlade Srbije dostavila Insajderu, od ukupnog broja državnih službenika - 376, u statusu vršioca dužnosti nalazi se njih ukupno 207 lica. Od tog broja, 179 službenika je u v.d. statusu duže od šest meseci.To je u suprotnostima sa Zakonom o državnim službenicima, koji predviđa da se nakon što istekne šest meseci, status vršioca dužnosti može produžiti na još najduže tri meseca.Uprkos toj odredbi Zakona, Vlada Srbije na svakoj sednici imenuje nove vršioce dužnosti. Tako je na sednici održanoj 4. jula imenovala više od 30 službenika u v.d. stanju i to u ministarstvima pravde, finansija, odbrane, zaštite životne sredine...Na primer, Marko Đurić je v.d. direktora Kancelarije za KiM duže od četiri godine. Na sednici Vlade održanoj 4. jula još jednom mu je produžen v.d. status na tri meseca.<h2>Brnabić: Država ima veće probleme od v.d. statusa</h2>Zašto se ne sprovode konkursi za izbor direktora javnih preduzeća, zašto je većina njih u v.d. statusu godinama, iako to zakon zabranjuje – novinari Insajdera pitali su državnog sekretara Ministarstva privrede Dragana Stevanovića, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14953/">Premijerka Ana Brnabić</a> je nedavno, odgovarajući na pitanja Insajdera, izjavila da „država ima veće probleme od v.d. statusa”.„Za građane je bitnije da li su izgrađeni autoputevi i povećane minimalna cena rada i plate, nego da li su pomoćnici ministara u statusu vršilaca dužnosti. Više volim da vodim takvu vladu, nego da kažem da ne postoji niko ko je u statusu vršioca dužnosti", navela je Brnabić i dodala je njena vlada stavila fokus na pitanja koja su važnija za građane.Na pitanje novinarke Insajdera zar nije važno da se uspostavi vladavina prava, pa će samim tim biti i veće investicije, premijerka je rekla da je vladavina prava svakako veoma važna, ali da je bilo i važnijih stvari.„U nekim prethodnim vladama je bilo manje funkcija v.d, ali su mogli da sanjaju da imaju ovoliko investicija. Ne mislim da v.d. stanja na bilo koji način sprečavaju državu da radi bolje, što pokazuje i nivo investicija", navela je Brnabić, zanemarujući činjenicu da Vlada Srbije na ovaj način uporno krši zakone.Izvor: Insajder</article>

Prema istraživanju Insajdera, direktori javnih preduzeća u v.d. stanju ostaju i duže od godinu dana, što je i maksimalno predviđen zakonski rok, a pojedini čak i osam godina. Vlada ne poštuje zakon ni kada je reč o izboru državnih službenika, pa tako direktore kancelarija i uprava, pomoćnike ministara i sekretare imenuje kao vršioce dužnosti, koji u tom statusu ostaju godinama.Čak 21 od ukupno 37 javnih preduzeća vode direktori koji imaju status vršioca dužnosti, pokazuje istraživanje Insajdera. Prema Zakonu o javnim preduzećima iz 2012, javni konkursi za direktore tih preduzeća morali su da budu raspisani do marta 2013. Ta odredba nikad nije poštovana, a zakon je u međuvremenu promenjen, pa je Vlada imala obavezu da raspiše konkurse za sve direktore javnih preduzeća do marta 2017.Sudeći prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, svega 16 direktora javnih preduzeća izabrano je na konkursu. Ostale je imenovala Vlada kao vršioce dužnosti i u tom statusu su gotovo svi godinama, iako zakon kaže da u v.d. stanju mogu da budu najduže godinu dana. Paradoks je da su konkursi za direktore pojedinih državnih kompanija bili raspisani još pre nekoliko godina, ali do danas nisu okončani.To je slučaj s najvećim javnim preduzećem - Elektroprivredom Srbije (EPS), na čijem čelu se nalazi funkcioner Srpske napredne stranke Milorad Grčić. Prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on je v.d. direktora EPS-a duže od tri godine.Vlada Srbije je u martu 2016. raspisala konkurs za direktora te kompanije, ali nijedan od 15 prijavljenih kandata do danas nije izabran.U februaru 2017. raspisani su konkursi za direktore osam javnih preduzeća, među kojima su JP Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbija i Nacionalni park Đerdap. Ni ti konkursi do danas nisu okončani.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Slavica Đukić Dejanović: Na pitanja vam je odgovorila predsednica Vlade</h3>
Novinarka Insajdera je pitanja o postavljanju državnih službenika kao vršioca dužnosti, čiji se v.d. status produžava suprotno zakonima, prosledila i Slavici Đukić Dejanović, koja je zamenica predsednika Kadrovske komisije - tela preko kojeg moraju da prođu sva imenovanja Vlade Srbije. Dejanović smo pitali zašto takvi predlozi prolaze Kadrovsku komisiju, s obzirom na to da nisu u skladu sa Zakonom, i da li ih Komisija automatski usvaja. Međutim, ona nije odgovorila na naša pitanja, uz napomenu da je to učinila premijerka Ana Brnabić na konferenciji za novinare održanoj povodom dve godine rada Vlade.
Inače, u Kadrovskoj komisiji Vlade su još Zorana Mihajlović, koja je i predsednica tog tela, zatim ministri Nebojša Stefanović, Rasim Ljajić i Goran Knežević.&nbsp;
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Na poziciji v.d. direktora Koridora skoro dve godine nalazio visoki funkcioner Srpske napredne stranke Zoran Babić. On je zvanično i dalje na toj poziciji, iako je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13334/">podneo ostavku</a> nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac.Na čelu Državne lutrije Srbije nalazi se Simonida Kažić, takođe u v.d. statusu od 2017. godine, a v.d. direktor Nacionalnog parka Đerdap već četiri godine Lazar Mitrović. Ipak, ubedljivo najduži v.d. staž ima Zoran Drobnjak, koji se nalazi na čelu JP Putevi Srbije. On je vršilac dužnosti direktora tog preduzeća od 2011. godine.Iako su menjajući Zakon o javnim preduzećima predstavnici vlasti najavili njihovu departizaciju, u praksi to nije sprovedeno. Tipičan primer su Pošte Srbije, na čijem čelu je bio lider PUPS-a Milan Krkobabić. Nakon što je imenovan za ministra u septembru 2016. na njegovo mesto kao vršilac dužnosti došla je takođe funkcionerka PUPS-a Mira Petrović. Iako je javni konkurs za izbor direktora Pošta raspisan još 10. marta 2017. godine, Petrović i dalje obavlja direktorsku funkciju.Da Vlada ne odustaje od imenovanja direktora u v.d. statusu pokazuje i poslednji primer – na čelo JP Stara planina postavljen je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14688/Sin-ministra-zadu%C5%BEenog-za-javna-preduze%C4%87a-imenovan-za-direktora-javnog-preduze%C4%87a.htm">Stefan Krkobabić</a>, koji je i sin ministra zaduženog za koordinaciju rada javih preduzeća Milana Krkobabića. Osim što je ovde reč o potencijalnom sukobu interesa, sudeći po biografiji dostavljenoj Vladi, Stefan Krkobabić ne bi ispunio gotovo nijedan uslov da je za tu poziciju raspisan javni konkurs.Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova, kao i da nije član oragana političke stranke.Vršioci dužnosti nijedan od ovih uslova ne moraju da ispune. Upravo to bi mogao biti i jedan od razloga za produžavanje „v.d. stanja” u javnim preduzećima i državnoj upravi. Osim toga rukovodioce u stalnom mandatu teže je smeniti, što im donekle omogućava samostalno delovanje. Za razliku od njih, vršiocima dužnosti pozicija mnogo više zavisi od političke volje vladajuće garniture. Zbog toga su i podložni političkom uticaju.<h2>Vlada samo na jednoj sednici imenovala 30 v.d. državnih službenika</h2>Situacija nije drugačija ni u organima državne uprave. Prema podacima koju je Služba za upravljanje kadrovima Vlade Srbije dostavila Insajderu, od ukupnog broja državnih službenika - 376, u statusu vršioca dužnosti nalazi se njih ukupno 207 lica. Od tog broja, 179 službenika je u v.d. statusu duže od šest meseci.To je u suprotnostima sa Zakonom o državnim službenicima, koji predviđa da se nakon što istekne šest meseci, status vršioca dužnosti može produžiti na još najduže tri meseca.Uprkos toj odredbi Zakona, Vlada Srbije na svakoj sednici imenuje nove vršioce dužnosti. Tako je na sednici održanoj 4. jula imenovala više od 30 službenika u v.d. stanju i to u ministarstvima pravde, finansija, odbrane, zaštite životne sredine...Na primer, Marko Đurić je v.d. direktora Kancelarije za KiM duže od četiri godine. Na sednici Vlade održanoj 4. jula još jednom mu je produžen v.d. status na tri meseca.<h2>Brnabić: Država ima veće probleme od v.d. statusa</h2>Zašto se ne sprovode konkursi za izbor direktora javnih preduzeća, zašto je većina njih u v.d. statusu godinama, iako to zakon zabranjuje – novinari Insajdera pitali su državnog sekretara Ministarstva privrede Dragana Stevanovića, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14953/">Premijerka Ana Brnabić</a> je nedavno, odgovarajući na pitanja Insajdera, izjavila da „država ima veće probleme od v.d. statusa”.„Za građane je bitnije da li su izgrađeni autoputevi i povećane minimalna cena rada i plate, nego da li su pomoćnici ministara u statusu vršilaca dužnosti. Više volim da vodim takvu vladu, nego da kažem da ne postoji niko ko je u statusu vršioca dužnosti", navela je Brnabić i dodala je njena vlada stavila fokus na pitanja koja su važnija za građane.Na pitanje novinarke Insajdera zar nije važno da se uspostavi vladavina prava, pa će samim tim biti i veće investicije, premijerka je rekla da je vladavina prava svakako veoma važna, ali da je bilo i važnijih stvari.„U nekim prethodnim vladama je bilo manje funkcija v.d, ali su mogli da sanjaju da imaju ovoliko investicija. Ne mislim da v.d. stanja na bilo koji način sprečavaju državu da radi bolje, što pokazuje i nivo investicija", navela je Brnabić, zanemarujući činjenicu da Vlada Srbije na ovaj način uporno krši zakone.Izvor: Insajder

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Država u „VD stanju”: Direktori javnih preduzeća i državni službenici godinama na funkcijama vršilaca dužnosti iako zakon to zabranjuje