<article>Poslednjih mesec Skupština Srbije organizuje seriju javnih slušanja na kojima predstavnici sudija, tužilaca, pravni stručnjaci iznose svoja mišljenja o potrebama promene Ustava, ali kako će se menjati, ko će i na osnovu kojih smernica pisati promenu Ustava još nije jasno. Sve što je do sada rađeno, u suštini nikoga ne obavezuje, jer nema zakonskog utemeljenja. Ustavni amandmani koje je 2018. godine napisalo Ministarstvo pravde, uopšte ne bi morali da budu uzeti u obzir, jer Ustav bi trebalo da piše Skupština ili onaj koga ona ovlasti.  Pitanje da li će se Ustav menjati samo u oblasti pravousđa, jedino je dobilo konkretan odgovor.„Skupština odlučuje samo o potrebi izmena onih članova Ustava koje Vlada predložila i drugi delovi Ustava se ne mogu menjati”, pojasnio je predsednik Skupštine Ivica Dačić.Nekoliko puta ponovljena ova tvrdnja praktično znači da nisu tačna nagađanja da će izmena dela Ustava o pravosuđu biti paravan za izmenu preambule koja se tiče Kosova. U Skupštini Srbije danas se održava treće javno slušanje o promeni Ustava na koje je pozvana  premijerka Srbije Ana Brnabić i predstavnici nevladnih organizacija koje se bave vladavinom prava. Očekuje se i prisustvo predstavnika Evropske unije, OEBS-a, Saveta Evrope. Predsednik parlamenta javno je rekao da smatra da procedura promene Ustava ne mora da traje previše dugo.„Možemo da budemo efikasni. Želim da Vas obavestim da će na plenarnoj sednici Skupština Srbije 8 juna razmatrati predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Cilj je da dođemo do najšireg društvenog konsenzusa, očekujemo puni doprinos nudimo otvorena vrata za sve inicijative koje mogu da pomognu”, rekao je predsednik parlamenta otvarajući jedno od Javnih slušanja u Skupštini prošle srede.Problem je što predstavnici vladajuće većine, sudeći po svemu što je do sada izneto smatraju da su amandmani koje je Vlada Srbije sastavila 2018. dobra polazna osnova, iako Vlada nije ovlašćena da to radi, niti su ti amandmani ikada dostavljeni poslanicima. Poseban problem je i što su amandmani dobili lošu ocenu i velikog dela pravosudne struke u Srbiji, sudija tužilaca, profesora i nevladinih organizacija, jer ne ispunjavaju osnovni uslov zbog koga se Ustav menja, a to je depolitizacija pravosuđa. A činjenica je da je depolitizuju pravosuđa Srbija prihvatila kao uslov u pridruživanju Evropske Unije, uz saglasnost gotovo svih i političkih i stručnih aktera da je to potreba i građana Srbije.<h2>Golubović: Dodatno će se zarobiti već zarobljeno pravosuđe</h2>Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) kaže za Insajder da je Srbija što se promena u stave tiče formalno u fazi razmatranja Predloga Vlade za promenu Ustava koji je upućen Skupštini krajem prošle godine.„Tek ako se ovaj Predlog usvoji na posebnoj sednici 8. juna, formalno počinje rad na i razmatranje predloga akta o promeni Ustava. To je zapravo tekst odredbi koje bi trebalo da budu sastavni deo Ustava”, ukazuje Golubović.Prema njenoj oceni da ne ohrabruje stav koji zastupa i profesor Vladimir Petrov, inače član Venecijanske komisije iz Srbije, da bi trebalo uzeti kao polaznu osnovu nacrt ustavnih promena Ministarstva pravde iz 2018. godine. Javna slušanja vidi kao ispunjenje zahteva Evropske komisije koje su date u poslednjem Izveštaju o napretku.„Nije isključeno da neki minorni predlozi budu uključeni u predlog akta, ali brzina kojom su najavljene promene govori da su nacrti pravosudnih zakona već urađeni po ugledu na nacrt amandmana koje je uradilo ministarstvo pravde”, kaže Golubović.Zato ona smatra da se suštinski ništa neće unaprediti.„Trenutno se radi na formi, tj. pakovanju već spremljene suštine koja suštinski - ništa neće unaprediti, nego će dodatno zarobiti već zarobljeno pravosuđe”, zaključuje Golubović.<h2>Međak: Ovo je nastavak igrokaza, sve što je u vezi sa Ustavom rađeno izvan je Ustava</h2>Pisanje teksta budućih ustavnih manadmana može da počne tek nakon što Skupština uopšte odluči o tome da li će se menjati Ustav, a ta sednica zakazana je za 8. jun.„Mi smo tek u prvoj fazi koju smo po Akcionom planu iz 2016. trebali da završimo još 2016. godine. Pitanje je i ukoliko uskoro budu izbori, koliko je cela procedura besmislena jer ona prema Ustavu mora da se okonča tokom mandata ovog saziva parlamenta”, podseća Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.Javna slušanja koja se organizuju u Narodnoj Skupštini, prema oceni Međaka, još jedan su igrokaz.„To je igrokaz kao i 2018., jer se raspravlja o spisku lepih želja bez teksta. Vlada priča o svom tekstu koji nikada nije dostavila Skupštini jer nije ni imala zakonskog osnova da piše taj tekst. Tako vladajuća većina priča o tom istom tekstu iako ga nikada kao poslanici nisu dobili, a ostali učesnici javnih slušanja govore o standardima”, kaže Međak.Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji podseća za Insajder da je Akcionim planom za poglavlje 23 još 2016. godine, Vlada Srbije trebalo da samo inicira pokretanje procedure promene Ustava. To nije urađeno sve do novembra 2020. godine, a pre formalnog pokretanja incijative pisani su amandmani i organizovana javna rasprava. Međak tako navodi da ni formalno ni materijalno pravno ništa od potrebne procedure nije poštovano iako je izgledalo da se o promenama Ustava godinama razgovara.„Vlada Srbije je neovlašćeno pisala amandmane, jer to je prema Ustavu posao Skupštine Srbije, dakle ne samo druge institucije, nego sasvim druge grane vlasti. Dakle sve što je rađeno u tom postupku, te 2018. bilo je izvan Ustava i ti amandmani nikada i nisu dostavljeni Skupštini”, kaže Međak.On podseća da je čak i tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović na sednici Odbora za ustavna pitanja rekla da njeno ministarstvo nije ovlašćeno da piše amandmane.„Tako je neovlašćeni organ, odnosno Vlada Srbije, Venecijanskoj komisiji poslao amandmane na koje je u junu 2018. Venecijanska komisija imala 44 suštinske zamerke. Negativna mišljenja dala su i ostala svetodavna tela Saveta Evrope, Kosultativna veća sudija i tužilaca, kao i GREKO”, podseća Međak.U međuvremenu je opet za to nenadležno ministarstvo izmenilo amnadmane i ponovo ih uputilo Venecijanskoj komisiji. Umesto Venecijanske komisije o uslaglašenosti novih amandmana sa preporukama Komisije izjašnjava se administrativno telo. „Suštinske izmene nisu unete i to je činjenica, kao što je činjenica da je izmenjene amandmane odobrio Sekretarijat Venecijanske komisije, koji je takođe neovlašćeni organ, dakle Venecijanska komisija nije dala pozitivno mišljenje kao se to predstavlja u javnosti”, objašnjava Međak.U dopisu koji je Vlada dostavila Skupštini ništa od onoga što je u prethodnih gotovo osam godina rađeno se ne pominje, pa ni  amandmani ili navodno mišljenje Venecijanske komisije.Suština zamerki je bila da Srbija ne bi smela da “gađa” minimum standarda za depolitizaciju pravosuđa, već bi morala da se potrudi da nezavisnost od politike bude što više garantovana. Umesto toga otišlo se ispod standarda. Umesto da u većima sudija i tužilaca, koji imaju presudnu ulogu u izbori i napredovanju nosilaca pravosudnih funkcija, bude minimum polovina sudija odnosno tužilaca, predloženo je da u budućem veću sudija bude samo polovina sudija, a da tužioci sa svega 40 odsto učestvuju u svom veću.„Takva Ustavna odredba bila bi znatno lošija od ove koju sada imamo jer bi paran broj članova veća uz manji broj sudija i tužilaca od potrebnog minimuma mogao da dovede do blokade ovih najvažnijih pravosudnih tela, pa tima i blokade kompletnog pravosuđa”, upozorava Međak.<h2>Javno slušanje u Skupštini - profesori upozorili da je procedura važna</h2>Da procedura promene Ustava još nije ni počela ukazao je na Javnom slušanju u Skupštini Srbije i profesor Ustavnog prava Novosadskog Univerziteta Sloboda Orlović, koji smatra da je ovo što Skupština sada organizuje prerano, a možda i nepotrebno.„Ne znamo u kojoj smo fazi postupka ovo je određena faza pretpostupka, jer formalno počinje tek kada dvotrećinska većina usvoji inicijativu Vlade da se Ustav menja. Ne zna se tačno ni ko će da izradi rešenja. Dakle ovaj treći pokušaj promene Ustava nije ništa validniji od prethodna dva”, smatra profesor Orlović.Posvećenost promeni Ustava možda najbolje opisuje činjenica da se sa promenama Ustava koji su planirani i Akcionim planom kasni već četiri godine. Rokovi su više puta probijani, a tekst ustavnih amandmana sa godinama je postajao sve lošiji.„Treba, čini mi se, jasno reći sa stanovišta struke da je i ova četvrta verzija Nacrta ustavnih amandmana lošija od sadašnjih ustavnih rešenja“, rekla je na Javnom slušanju profesorka Jasminka Hasanbegović iz Centra za pravosudna istraživanja. Cilj depolitizacije pravosuđa trebalo bi postići jačanjem nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, s tim što je većina evropskih zemalja promenama svog sistema i tužilaštvima dala nezavisnost. Promenama Ustava to bi trebalo da učini i Srbija, ali do sada predloženim rešenjima to nije u planu.Profesorka smatra da političkim predstavnicima poput onih iz Ministarstva pravde nije mesto u pravosudnim organima„Svako ministarstvo pa i ministarstvo pravosuđa je parekselans politički organ i ni na koji način ne treba da učestvuje u konstituisanju sudskih i tužilačkih organa”, smatra profesorka.Da pravosuđu ne treba dati preveliku nezavisnost međutim smatra profesor Vladimir Petrov, predstavnik Srbije pri Venecijanskoj komisiji, iako se kako kaže načelno slaže sa pravcima na kojima se Ustav menja.„Politika se mora ukloniti pred strukom, ali struka ne sme dobiti status solo igrača, apsolutnog suverena i postati sistem za sebe”, smatra Petrov ne navodeći koji je to prihvatljiv stepen samostalnosti, odnosno nezavisnosti.On je jedan od onih koji se slažu sa vladajućim političkom većinom da bi amandmani koje je Ministarstvo pravde napisalo, a Vlada poslala savetodavnim telima Saveta Evrope, mogli biti polazna osnova.Ceo postupak promene Ustava, uključujući referendum na kome se građani izjašnjavaju, mora biti okončan do kraja mandata ovog saziva parlamenta, a novi izbori su najavljeni za proleće naredne godine. Ukoliko se taj rok probije, cela procedura se mora sprovoditi ispočetka.<h3>Put i stranputice na promeni Ustava od 2013. do danas</h3>2013. godine - Radna grupa sastavljena od profesora prava izradila je Analizu pravnog okvira u Republici Srbiji sa čim se složila gotovo celokupna struka.2016. godine - Akcionim planom za poglavlje 23 u pristupanju Evropskoj uniji bilo predviđeno da procedura promene Ustava započne već u toj godini. Svi rokovi su probijeni.2017. i 2018. godine - Ministarstvo pravde organizovalo je seriju javnih rasprava iako to Ministarstvo nije nadležno za izradu ustavnih amandmana. Već na početku bilo je jasno da se ideja politike i ideja struke ozbiljno razlikuju iako i jedni i drugi smatraju da su promene potrebne.30. oktobra 2017. godine – Javnu raspravu <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/7935/">napustila su udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika</a> i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja primаrne teme - a to je nezavisnost pravosuđa.Jun 2018. - Ministarstvo pravde je izradilo amandmane na Ustav, ali od danas nije poznato ko ih je pisao, ko je sve bio u radnoj grupi. Ovi amandmani dobili su negativne ocene svih svetodavnih tela Saveta Evrope, od Venecijanske komisije, preko svetodavnih veća sudija i tužilaca pa do GREKO. Rešenjima su bile nezadovoljne i sudije i tužioci, ali i veliki deo pravne struke. Osnovna zamerka je bila da se amandmanima ne smanjuje uticaj politike na pravosuđe, već suprotno tome postoji opasnost da bi taj uticaj mogao postati i veći.Oktobar 2018. Neobičnim sledom događaja u oktobru 2018. godine, Ministarstvo pravde je saopštilo da je Venecijanska komisija zaključila da je četvrtom verzijom ustavnih amandmana Srbija postupila prema preporukama te komisije, odnosno otklonila nedostatke. Međutim ispostavilo se da je to pozitivno mišljenje dao Sekretarijat administrativno telo Venecijanske komisije, koje je izradilo Memorandum, o kome se izjasnila Venecijanska komisija.Ipak do danas, predstavnici vlasti tvrde da Ustavni amandmani imaju saglasnost Venecijanske komisije.29. novembra 2018. godine- <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/12713/">Vlada Srbije je usvojila predlog za promenu Ustava</a> u oblasti pravosuđa što je trebalo da bude inicijativa za promenu Ustava.4. decembra 2020. godine - <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/21558/">Vlada Srbije uputila je Skupštini predlog za promenu Ustava</a> u kome se samo navodi koji članovi najvišeg pravnog akta bi trebalo da se menjaju, amandmani koje je Vlada odnosno Ministarstvo pravde pisalo tokom 2018. nisu deo tog predloga.16. aprila 2021. godine - <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/23626/">Odbor za ustavna pitanja odlučio da pokrene postupak promene Ustava</a> što je rezultiralo zakazivanjem plenarne sednice Skupštine Srbije za 8. jun.Jedan od najjačih argumenata Ministarstva pravde koji je trebalo da pokažu spremnost vlasti da depolitizuje pravosuđe bilo je to da da predloženim amandmanima izbor sudija i tužilaca više se neće obavljati u Skupštini već u najvišim pravosudnim telima.Međutim, predstavnici struke kritikovali su baš sastav tih tela u kojima je novim rešenjima bilo predviđeno  da tužioci izgube  većinu u svom savetu, odnosno da ih bude svega 4 od 10 članova. Broj sudija je u njihovom savetu trebalo da je da bude isti kao i takozvanih istaknutih pravnika. Problem je što će te istaknute pravnike birati opet skupštinska većina, a da istovremeno pojam “istaknuti pravnik” nije precizno definisan.Insajder je o tome organizovao Debatu još krajem oktobra 2018. Godine u kojoj su mišljenja razmenili i tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović i tadašnji poverenik za samostalnost tužilaca, tužilac Goran Ilić.Izvor: Insajder</article>

Poslednjih mesec Skupština Srbije organizuje seriju javnih slušanja na kojima predstavnici sudija, tužilaca, pravni stručnjaci iznose svoja mišljenja o potrebama promene Ustava, ali kako će se menjati, ko će i na osnovu kojih smernica pisati promenu Ustava još nije jasno. Sve što je do sada rađeno, u suštini nikoga ne obavezuje, jer nema zakonskog utemeljenja. Ustavni amandmani koje je 2018. godine napisalo Ministarstvo pravde, uopšte ne bi morali da budu uzeti u obzir, jer Ustav bi trebalo da piše Skupština ili onaj koga ona ovlasti.&nbsp;&nbsp;Pitanje da li će se Ustav menjati samo u oblasti pravousđa, jedino je dobilo konkretan odgovor.„Skupština odlučuje samo o potrebi izmena onih članova Ustava koje Vlada predložila i drugi delovi Ustava se ne mogu menjati”, pojasnio je predsednik Skupštine Ivica Dačić.Nekoliko puta ponovljena ova tvrdnja praktično znači da nisu tačna nagađanja da će izmena dela Ustava o pravosuđu biti paravan za izmenu preambule koja se tiče Kosova.&nbsp;<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
U Skupštini Srbije danas se održava treće javno slušanje o promeni Ustava na koje je pozvana&nbsp; premijerka Srbije Ana Brnabić i predstavnici nevladnih organizacija koje se bave vladavinom prava. Očekuje se i prisustvo predstavnika Evropske unije, OEBS-a, Saveta Evrope.&nbsp;
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Predsednik parlamenta javno je rekao da smatra da procedura promene Ustava ne mora da traje previše dugo.„Možemo da budemo efikasni. Želim da Vas obavestim da će na plenarnoj sednici Skupština Srbije 8 juna razmatrati predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Cilj je da dođemo do najšireg društvenog konsenzusa, očekujemo puni doprinos nudimo otvorena vrata za sve inicijative koje mogu da pomognu”, rekao je predsednik parlamenta otvarajući jedno od Javnih slušanja u Skupštini prošle srede.Problem je što predstavnici vladajuće većine, sudeći po svemu što je do sada izneto smatraju da su amandmani koje je Vlada Srbije sastavila 2018. dobra polazna osnova, iako Vlada nije ovlašćena da to radi, niti su ti amandmani ikada dostavljeni poslanicima. Poseban problem je i što su amandmani dobili lošu ocenu i velikog dela pravosudne struke u Srbiji, sudija tužilaca, profesora i nevladinih organizacija, jer ne ispunjavaju osnovni uslov zbog koga se Ustav menja, a to je depolitizacija pravosuđa. A činjenica je da je depolitizuju pravosuđa Srbija prihvatila kao uslov u pridruživanju Evropske Unije, uz saglasnost gotovo svih i političkih i stručnih aktera da je to potreba i građana Srbije.<h2>Golubović: Dodatno će se zarobiti već zarobljeno pravosuđe</h2>Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) kaže za Insajder da je Srbija što se promena u stave tiče formalno u fazi razmatranja Predloga Vlade za promenu Ustava koji je upućen Skupštini krajem prošle godine.„Tek ako se ovaj Predlog usvoji na posebnoj sednici 8. juna, formalno počinje rad na i razmatranje predloga akta o promeni Ustava. To je zapravo tekst odredbi koje bi trebalo da budu sastavni deo Ustava”, ukazuje Golubović.Prema njenoj oceni da ne ohrabruje stav koji zastupa i profesor Vladimir Petrov, inače član Venecijanske komisije iz Srbije, da bi trebalo uzeti kao polaznu osnovu nacrt ustavnih promena Ministarstva pravde iz 2018. godine. Javna slušanja vidi kao ispunjenje zahteva Evropske komisije koje su date u poslednjem Izveštaju o napretku.„Nije isključeno da neki minorni predlozi budu uključeni u predlog akta, ali brzina kojom su najavljene promene govori da su nacrti pravosudnih zakona već urađeni po ugledu na nacrt amandmana koje je uradilo ministarstvo pravde”, kaže Golubović.Zato ona smatra da se suštinski ništa neće unaprediti.„Trenutno se radi na formi, tj. pakovanju već spremljene suštine koja suštinski - ništa neće unaprediti, nego će dodatno zarobiti već zarobljeno pravosuđe”, zaključuje Golubović.<h2>Međak: Ovo je nastavak igrokaza, sve što je u vezi sa Ustavom rađeno izvan je Ustava</h2>Pisanje teksta budućih ustavnih manadmana može da počne tek nakon što Skupština uopšte odluči o tome da li će se menjati Ustav, a ta sednica zakazana je za 8. jun.„Mi smo tek u prvoj fazi koju smo po Akcionom planu iz 2016. trebali da završimo još 2016. godine. Pitanje je i ukoliko uskoro budu izbori, koliko je cela procedura besmislena jer ona prema Ustavu mora da se okonča tokom mandata ovog saziva parlamenta”, podseća Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.Javna slušanja koja se organizuju u Narodnoj Skupštini, prema oceni Međaka, još jedan su igrokaz.„To je igrokaz kao i 2018., jer se raspravlja o spisku lepih želja bez teksta. Vlada priča o svom tekstu koji nikada nije dostavila Skupštini jer nije ni imala zakonskog osnova da piše taj tekst. Tako vladajuća većina priča o tom istom tekstu iako ga nikada kao poslanici nisu dobili, a ostali učesnici javnih slušanja govore o standardima”, kaže Međak.Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji podseća za Insajder da je Akcionim planom za poglavlje 23 još 2016. godine, Vlada Srbije trebalo da samo inicira pokretanje procedure promene Ustava. To nije urađeno sve do novembra 2020. godine, a pre formalnog pokretanja incijative pisani su amandmani i organizovana javna rasprava. Međak tako navodi da ni formalno ni materijalno pravno ništa od potrebne procedure nije poštovano iako je izgledalo da se o promenama Ustava godinama razgovara.„Vlada Srbije je neovlašćeno pisala amandmane, jer to je prema Ustavu posao Skupštine Srbije, dakle ne samo druge institucije, nego sasvim druge grane vlasti. Dakle sve što je rađeno u tom postupku, te 2018. bilo je izvan Ustava i ti amandmani nikada i nisu dostavljeni Skupštini”, kaže Međak.On podseća da je čak i tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović na sednici Odbora za ustavna pitanja rekla da njeno ministarstvo nije ovlašćeno da piše amandmane.„Tako je neovlašćeni organ, odnosno Vlada Srbije, Venecijanskoj komisiji poslao amandmane na koje je u junu 2018. Venecijanska komisija imala 44 suštinske zamerke. Negativna mišljenja dala su i ostala svetodavna tela Saveta Evrope, Kosultativna veća sudija i tužilaca, kao i GREKO”, podseća Međak.U međuvremenu je opet za to nenadležno ministarstvo izmenilo amnadmane i ponovo ih uputilo Venecijanskoj komisiji. Umesto Venecijanske komisije o uslaglašenosti novih amandmana sa preporukama Komisije izjašnjava se administrativno telo.&nbsp;„Suštinske izmene nisu unete i to je činjenica, kao što je činjenica da je izmenjene amandmane odobrio Sekretarijat Venecijanske komisije, koji je takođe neovlašćeni organ, dakle Venecijanska komisija nije dala pozitivno mišljenje kao se to predstavlja u javnosti”, objašnjava Međak.U dopisu koji je Vlada dostavila Skupštini ništa od onoga što je u prethodnih gotovo osam godina rađeno se ne pominje, pa ni&nbsp; amandmani ili navodno mišljenje Venecijanske komisije.Suština zamerki je bila da Srbija ne bi smela da “gađa” minimum standarda za depolitizaciju pravosuđa, već bi morala da se potrudi da nezavisnost od politike bude što više garantovana. Umesto toga otišlo se ispod standarda. Umesto da u većima sudija i tužilaca, koji imaju presudnu ulogu u izbori i napredovanju nosilaca pravosudnih funkcija, bude minimum polovina sudija odnosno tužilaca, predloženo je da u budućem veću sudija bude samo polovina sudija, a da tužioci sa svega 40 odsto učestvuju u svom veću.„Takva Ustavna odredba bila bi znatno lošija od ove koju sada imamo jer bi paran broj članova veća uz manji broj sudija i tužilaca od potrebnog minimuma mogao da dovede do blokade ovih najvažnijih pravosudnih tela, pa tima i blokade kompletnog pravosuđa”, upozorava Međak.<h2>Javno slušanje u Skupštini - profesori upozorili da je procedura važna</h2>Da procedura promene Ustava još nije ni počela ukazao je na Javnom slušanju u Skupštini Srbije i profesor Ustavnog prava Novosadskog Univerziteta Sloboda Orlović, koji smatra da je ovo što Skupština sada organizuje prerano, a možda i nepotrebno.„Ne znamo u kojoj smo fazi postupka ovo je određena faza pretpostupka, jer formalno počinje tek kada dvotrećinska većina usvoji inicijativu Vlade da se Ustav menja. Ne zna se tačno ni ko će da izradi rešenja. Dakle ovaj treći pokušaj promene Ustava nije ništa validniji od prethodna dva”, smatra profesor Orlović.Posvećenost promeni Ustava možda najbolje opisuje činjenica da se sa promenama Ustava koji su planirani i Akcionim planom kasni već četiri godine. Rokovi su više puta probijani, a tekst ustavnih amandmana sa godinama je postajao sve lošiji.„Treba, čini mi se, jasno reći sa stanovišta struke da je i ova četvrta verzija Nacrta ustavnih amandmana lošija od sadašnjih ustavnih rešenja“, rekla je na Javnom slušanju profesorka Jasminka Hasanbegović iz Centra za pravosudna istraživanja.&nbsp;Cilj depolitizacije pravosuđa trebalo bi postići jačanjem nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, s tim što je većina evropskih zemalja promenama svog sistema i tužilaštvima dala nezavisnost. Promenama Ustava to bi trebalo da učini i Srbija, ali do sada predloženim rešenjima to nije u planu.Profesorka smatra da političkim predstavnicima poput onih iz Ministarstva pravde nije mesto u pravosudnim organima„Svako ministarstvo pa i ministarstvo pravosuđa je parekselans politički organ i ni na koji način ne treba da učestvuje u konstituisanju sudskih i tužilačkih organa”, smatra profesorka.Da pravosuđu ne treba dati preveliku nezavisnost međutim smatra profesor Vladimir Petrov, predstavnik Srbije pri Venecijanskoj komisiji, iako se kako kaže načelno slaže sa pravcima na kojima se Ustav menja.„Politika se mora ukloniti pred strukom, ali struka ne sme dobiti status solo igrača, apsolutnog suverena i postati sistem za sebe”, smatra Petrov ne navodeći koji je to prihvatljiv stepen samostalnosti, odnosno nezavisnosti.On je jedan od onih koji se slažu sa vladajućim političkom većinom da bi amandmani koje je Ministarstvo pravde napisalo, a Vlada poslala savetodavnim telima Saveta Evrope, mogli biti polazna osnova.Ceo postupak promene Ustava, uključujući referendum na kome se građani izjašnjavaju, mora biti okončan do kraja mandata ovog saziva parlamenta, a novi izbori su najavljeni za proleće naredne godine. Ukoliko se taj rok probije, cela procedura se mora sprovoditi ispočetka.<table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Put i stranputice na promeni Ustava od 2013. do danas</h3>
2013. godine - Radna grupa sastavljena od profesora prava izradila je Analizu pravnog okvira u Republici Srbiji sa čim se složila gotovo celokupna struka.
2016. godine - Akcionim planom za poglavlje 23 u pristupanju Evropskoj uniji bilo predviđeno da procedura promene Ustava započne već u toj godini. Svi rokovi su probijeni.
2017. i 2018. godine - Ministarstvo pravde organizovalo je seriju javnih rasprava iako to Ministarstvo nije nadležno za izradu ustavnih amandmana. Već na početku bilo je jasno da se ideja politike i ideja struke ozbiljno razlikuju iako i jedni i drugi smatraju da su promene potrebne.
30. oktobra 2017. godine – Javnu raspravu <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/7935/">napustila su udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika</a>&nbsp;i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja primаrne teme - a to je nezavisnost pravosuđa.
Jun 2018. - Ministarstvo pravde je izradilo amandmane na Ustav, ali od danas nije poznato ko ih je pisao, ko je sve bio u radnoj grupi. Ovi amandmani dobili su negativne ocene svih svetodavnih tela Saveta Evrope, od Venecijanske komisije, preko svetodavnih veća sudija i tužilaca pa do GREKO. Rešenjima su bile nezadovoljne i sudije i tužioci, ali i veliki deo pravne struke. Osnovna zamerka je bila da se amandmanima ne smanjuje uticaj politike na pravosuđe, već suprotno tome postoji opasnost da bi taj uticaj mogao postati i veći.
Oktobar 2018. Neobičnim sledom događaja u oktobru 2018. godine, Ministarstvo pravde je saopštilo da je Venecijanska komisija zaključila da je četvrtom verzijom ustavnih amandmana Srbija postupila prema preporukama te komisije, odnosno otklonila nedostatke. Međutim ispostavilo se da je to pozitivno mišljenje dao Sekretarijat administrativno telo Venecijanske komisije, koje je izradilo Memorandum, o kome se izjasnila Venecijanska komisija.
Ipak do danas, predstavnici vlasti tvrde da Ustavni amandmani imaju saglasnost Venecijanske komisije.
29. novembra 2018. godine- <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/12713/">Vlada Srbije je usvojila predlog za promenu Ustava</a> u oblasti pravosuđa što je trebalo da bude inicijativa za promenu Ustava.
4. decembra 2020. godine - <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/21558/">Vlada Srbije uputila je Skupštini predlog za promenu Ustava</a> u kome se samo navodi koji članovi najvišeg pravnog akta bi trebalo da se menjaju, amandmani koje je Vlada odnosno Ministarstvo pravde pisalo tokom 2018. nisu deo tog predloga.
16. aprila 2021. godine - <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/23626/">Odbor za ustavna pitanja odlučio da pokrene postupak promene Ustava</a> što je rezultiralo zakazivanjem plenarne sednice Skupštine Srbije za 8. jun.
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Jedan od najjačih argumenata Ministarstva pravde koji je trebalo da pokažu spremnost vlasti da depolitizuje pravosuđe bilo je to da da predloženim amandmanima izbor sudija i tužilaca više se neće obavljati u Skupštini već u najvišim pravosudnim telima.Međutim, predstavnici struke kritikovali su baš sastav tih tela u kojima je novim rešenjima bilo predviđeno&nbsp; da tužioci izgube &nbsp;većinu u svom savetu, odnosno da ih bude svega 4 od 10 članova. Broj sudija je u njihovom savetu trebalo da je da bude isti kao i takozvanih istaknutih pravnika. Problem je što će te istaknute pravnike birati opet skupštinska većina, a da istovremeno pojam “istaknuti pravnik” nije precizno definisan.Insajder je o tome organizovao Debatu još krajem oktobra 2018. Godine u kojoj su mišljenja razmenili i tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović i tadašnji poverenik za samostalnost tužilaca, tužilac Goran Ilić.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/baexq3wiTCU" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe>Izvor: Insajder<pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>

Tema

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Javno slušanje o promeni Ustava: Ima li sluha za depolitizaciju pravosuđa

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation