<article>Ograničenja za prodaju oranica strancima bi, prema obećanjima zvaničnika, trebalo da budu usvojena i da stupe na pravnu snagu pre 1. septembra kada počinje primena odredbi Sporazuma o saradnji i pridruživanju (SSP) koje predviđaju da građani Srbije i građani Evropske unije imaju ista prava pri kupovini srpskog poljoprivrednog zemljišta.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za Insajder da nema razloga da bilo ko brine i da će u predviđenom roku najavljene izmene Zakona biti usvojene.<blockquote>„Nacrt je prošao Vladu Srbije, a ovih dana će biti sazvana sednica Skupštine“, obećao je Nedimović u izjavi za Insajder.</blockquote>Iako je pre manje od mesec dana najavljivao da će se nacrt ovog zakona naći na javnoj raspravi, ministar sada kaže da javne rasprave neće biti jer će zakon biti usvojen po hitnoj proceduri.„Nije bilo javne rasprave, ali smo mi već godinu dana u kontaktu s raznim organizacijama poljoprivrednih proizvođača i svi su zadovoljni ovim rešenjem“, rekao je Nedimović.<figure><figcaption>Branislav Nedimović, Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>On je pojasnio da će stranci koji žele da kupe poljoprivredno zemljište morati da imaju prebivalište u Srbiji najmanje deset godina, da je uslov da budu upisani u registar aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i da će im biti omogućeno da kupe najviše do dva hektara poljoprivrednih oranica.Ipak, šta tačno piše u Nacrtu zakona i da li postoje još neki uslovi za prodaju zemljišta državljanima EU nije poznato jer ovaj dokument nije objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede kao ni na sajtu Narodne Skupštine.Iz Skupštine za Insajder kažu da Predlog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu još nije ušao u skupštinsku proceduru.Kako nam je potvrđeno, do sada nije sazvana naredna sednica parlamenta pa nije poznato ni kada bi se ovaj predlog zakona mogao naći pred poslanicima.<h2>Srbija jedina prihvatila obaveze i pre ulaska u EU</h2>Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija se obavezala da od 1. septembra ove godine omogući strancima trgovanje poljoprivrednim zemljištem. Srbija je jedina zemlja koja je u postupku pregovora o pridruživanju prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta, dok su druge zemlje tu obavezu imale tek nakon ulaska u EU.<figure><figcaption>Foto: Srđan Ilić / Evropska unija - zastava</figcaption></figure>Najavljene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu tako praktično odlažu liberalizaciju dodatnim uslovima pod kojima stranci mogu kupovati oranice u Srbiji.Činjenica je, međutim, da se ta ograničenja odnose samo na fizička lica kao i da su do sada stranci kupovali zemlju preko preduzeća koja su registrovana u Srbiji.Kupovinom ovdašnjih firmi, koje su prethodno privatizovala kombinate, u ruke stranaca je do sada otišlo oko 20.000 hektara srpskih oranica. Tako su vlasnici poljoprivrednog zemljišta postali irska kompanija Baltic property investments, mađarski CBA, hrvatske firme Agrokor i Žito grupa.Osim toga, država je pre tri godine omogućila kompaniji Al Rawafed Srbija, u većinskom vlasništvu istoimene arapske firme, da kupovinom kombinata Jadran i AD Bačka postane vlasnik oko 2600 hektara zemljišta u Bačkoj. To je učinjeno na osnovu međudržavmog sporazuma koji suspenduje domaće zakone.<h2>Omogućen zakup na 30 godina</h2>Kompanija Al Rawafed je dobila u zakup i 4.300 hektara u Kuli. Takođe, kompanija ima pravo korišćenja 3.500 hektara parcela Vojne ustanove Morović, koje je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/6021/Arapsko-ulaganje-u-poljoprivredu-Dobit-%C5%A1est-puta-manja-nego-%C5%A1to-je-bila-pre-dolaska-investitora-(VIDEO).htm">prema istraživanju Insajdera do sada plaćala između 30 i 60 evra po hektaru godišnje dok je prosečna cena zakupa u tom delu Vojvodine iznad 400 evra. </a> <figure><figcaption>Al Ravafed</figcaption></figure>Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, stranci će na ime investicija moći da dobiju poljoprivredno zemljište i u zakup na period od 30 godina.Iako <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/5998/Ministarstvo-poljoprivrede-o-zakupu-dr%C5%BEavnog-zemlji%C5%A1ta-Tek-kada-komisija-zavr%C5%A1i-posao-objavi%C4%87emo-imena-investitora.htm">Komisija zadužena za odobravanje investicionih projekata još uvek nije donela odluku o svim podnetim zahtevima za zakup, ministar Nedimović je potvrdio da je nemačka kompanija Tenis dobila u zakup 2.420 hektara u Zrenjaninu.</a>Tenis je podneo pet zahteva za više od deset hiljada hektara u pet različitih lokalnih samouprava.Predstavnici Vlade Srbije i Tenisa potpisali su krajem aprila 2015. u Beogradu Memorandum o razumevanju. <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/3107/">Analiza Insajdera pokazala je da uslovi zakupa za investitore koje je Ministarstvo propisalo odgovaraju ranije objavljenim zahtevima nemačke kompanije.</a>Izvor: Insajder</article>

Ograničenja za prodaju oranica strancima bi, prema obećanjima zvaničnika, trebalo da budu usvojena i da stupe na pravnu snagu pre 1. septembra kada počinje primena odredbi Sporazuma o saradnji i pridruživanju (SSP) koje predviđaju da građani Srbije i građani Evropske unije imaju ista prava pri kupovini srpskog poljoprivrednog zemljišta.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za Insajder da nema razloga da bilo ko brine i da će u predviđenom roku najavljene izmene Zakona biti usvojene.<blockquote>
„Nacrt je prošao Vladu Srbije, a ovih dana će biti sazvana sednica Skupštine“, obećao je Nedimović u izjavi za Insajder.
</blockquote>Iako je pre manje od mesec dana najavljivao da će se nacrt ovog zakona naći na javnoj raspravi, ministar sada kaže da javne rasprave neće biti jer će zakon biti usvojen po hitnoj proceduri.„Nije bilo javne rasprave, ali smo mi već godinu dana u kontaktu s raznim organizacijama poljoprivrednih proizvođača i svi su zadovoljni ovim rešenjem“, rekao je Nedimović.<figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/4741.jpg" rel="resizable" alt="Branislav Nedimović, Foto: Srđan Ilić">

<figcaption>Branislav Nedimović, Foto: Srđan Ilić</figcaption>
</figure>
On je pojasnio da će stranci koji žele da kupe poljoprivredno zemljište morati da imaju prebivalište u Srbiji najmanje deset godina, da je uslov da budu upisani u registar aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i da će im biti omogućeno da kupe najviše do dva hektara poljoprivrednih oranica.Ipak, šta tačno piše u Nacrtu zakona i da li postoje još neki uslovi za prodaju zemljišta državljanima EU nije poznato jer ovaj dokument nije objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede kao ni na sajtu Narodne Skupštine.Iz Skupštine za Insajder kažu da Predlog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu još nije ušao u skupštinsku proceduru.Kako nam je potvrđeno, do sada nije sazvana naredna sednica parlamenta pa nije poznato ni kada bi se ovaj predlog zakona mogao naći pred poslanicima.<h2>Srbija jedina prihvatila obaveze i pre ulaska u EU</h2>Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija se obavezala da od 1. septembra ove godine omogući strancima trgovanje poljoprivrednim zemljištem. Srbija je jedina zemlja koja je u postupku pregovora o pridruživanju prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta, dok su druge zemlje tu obavezu imale tek nakon ulaska u EU.<figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/3133.jpg" rel="resizable" alt="Evropska unija - zastava">

<figcaption>Foto: Srđan Ilić / Evropska unija - zastava</figcaption>
</figure>
Najavljene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu tako praktično odlažu liberalizaciju dodatnim uslovima pod kojima stranci mogu kupovati oranice u Srbiji.Činjenica je, međutim, da se ta ograničenja odnose samo na fizička lica kao i da su do sada stranci kupovali zemlju preko preduzeća koja su registrovana u Srbiji.Kupovinom ovdašnjih firmi, koje su prethodno privatizovala kombinate, u ruke stranaca je do sada otišlo oko 20.000 hektara srpskih oranica. Tako su vlasnici poljoprivrednog zemljišta postali irska kompanija&nbsp;Baltic property investments, mađarski CBA, hrvatske firme Agrokor i Žito grupa.Osim toga, država je pre tri godine omogućila kompaniji Al Rawafed Srbija, u većinskom vlasništvu istoimene arapske firme, da kupovinom kombinata Jadran i AD Bačka postane vlasnik oko 2600 hektara zemljišta u Bačkoj. To je učinjeno na osnovu međudržavmog sporazuma koji suspenduje domaće zakone.<h2>Omogućen zakup na 30 godina</h2>Kompanija Al Rawafed je dobila u zakup i 4.300 hektara u Kuli. Takođe, kompanija ima pravo korišćenja 3.500 hektara parcela Vojne ustanove Morović, koje je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/6021/Arapsko-ulaganje-u-poljoprivredu-Dobit-%C5%A1est-puta-manja-nego-%C5%A1to-je-bila-pre-dolaska-investitora-(VIDEO).htm">prema istraživanju Insajdera do sada plaćala između 30 i 60 evra po hektaru godišnje dok je prosečna cena zakupa u tom delu Vojvodine iznad 400 evra. </a>&nbsp;<figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/3542.jpg" rel="resizable" alt="Al Ravafed">

<figcaption>Al Ravafed</figcaption>
</figure>
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, stranci će na ime investicija moći da dobiju poljoprivredno zemljište i u zakup na period od 30 godina.Iako <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/5998/Ministarstvo-poljoprivrede-o-zakupu-dr%C5%BEavnog-zemlji%C5%A1ta-Tek-kada-komisija-zavr%C5%A1i-posao-objavi%C4%87emo-imena-investitora.htm">Komisija zadužena za odobravanje investicionih projekata još uvek nije donela odluku o svim podnetim zahtevima za zakup, ministar Nedimović je potvrdio da je nemačka kompanija Tenis dobila u zakup 2.420 hektara u Zrenjaninu.</a>Tenis je podneo pet zahteva za više od deset hiljada hektara u pet različitih lokalnih samouprava.Predstavnici Vlade Srbije i Tenisa potpisali su krajem aprila 2015. u Beogradu Memorandum o razumevanju. <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/3107/">Analiza Insajdera pokazala je da uslovi zakupa za investitore koje je Ministarstvo propisalo odgovaraju ranije objavljenim zahtevima nemačke kompanije.</a>Izvor: Insajder&nbsp;

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Nedimović: Nema rasprave o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu jer su svi zadovoljni