Premijerka u poseti američkoj kompaniji NCR: Investicija u Srbiji ili investicija Srbije

Jedna od glavnih tema posete premijerke Brnabić sedištu kompanije NCR su nove investicije u Srbiji ove godine - kampus i centar za izuzetnost. 

Tako je premijerka tokom posete NCR izjavila da je sa menadžmentom te kompanije NCR postignut dogovor da u aprilu počnu radovi na izgradnji kampusa, kao i da se radi o investiciji od 90 miliona dolara, prenosi RTS. Do završetka radova trebalo bi da bude zaposleno 4.200 ljudi, navela je premijerka, kao i da bi kampus trebalo da se nalazi na Novom Beogradu, u Bloku 42.

"Zadovoljni su (NCR), planiraju proširenje, danas smo dogovorili da u aprilu krećemo sa radovima na kampusu. To će biti regionalni centar NCR koji će biti u Beogradu – 30.000 kvadratnih metara i investicija od oko 90 miliona dolara. Izuzetno je važno i drago mi je što smo danas postigli dogovor", rekla je premijerka novinarima u Atlanti.

Kako je rekla, za nju je važno da je NCR zadovoljan u Srbiji, da uvek imaju nove planove za investiranje, nove tehnologije i da su spremni za saradnju sa obrazovnim institucijama što je za institucije Srbije veoma bitno jer je politika vlade – transformacija ekonomije tako da se zasniva na znanju i inovacijama.

Premijerka je dodala da investicije nisu uvek u radna mesta i plate, već se radi o tome da kompanije poput NCR doprinose transformaciji naše ekonomije.

Istakla je i da su za Srbiju važni investitori koji će ulagati u obrazovanje i intelektualnu svojinu nastalu u Srbiji, odnosno da se proizvod pravi našim znanjem i izvozi kao kompletan proizvod, da postoji ta dodata vrednost. NCR je, kako je rekla, dobar primer za to.

Međutim, prema istraživanju Insajdera, među stranim investitorima čiji je dolazak subvencionisala država značajan je broj kompanija koje ni na jedan način nisu vezane za Srbiju, i mogu da se presele u bilo koju drugu državu. Jedan od takvih primera je, bar do sada, i američka firma NCR.

Subvencije američkoj tehnološkoj kompaniji su počele za vreme vlasti Demokratske stranke, a nastavljene su i u vreme vlasti Srpske napredne stranke. Na svečanom otvaranju 2012. u Srbiji prisustvovao je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, a u međuvremenu su predstavništvo više puta posećivali visoki srpski zvaničnici i ambasadori SAD u Beogradu.

Prema istraživanju Insajdera kompanija je u periodu od 2011. do 2015. godine iz republičkog budžeta na ime subvencija dobila ukupno sedam miliona evra.

Finansijski podsticaji su nastavljeni i u 2016. i 2017. godini. Za te dve godine odobreno im je više od 13 miliona evra subvencija. Taj iznos je gotovo dupliran u odnosu na ukupna sredstva isplaćena za prethodnih pet godina. Sve ukupno, ovoj kompaniji je do sada isplaćeno više od 20 miliona evra.

Ove subvencije su pre svega namenjene podsticaju zapošljavanja. Prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, NCR je na kraju 2015. imao 1.004 a 2017. godine 2.360 zaposlenih.

Kako se može videti iz zvanično objavljenog ugovora koji je sa NCR-om potpisalo Ministarstvo privrede u aprilu 2016. godine, ovoj kompaniji su na ime subvencija te godine odobrena sredstva u visini od  3.135.495 evra.

Taj novac je kompaniji isplaćivan u tri tranše, a uslov za dobijanje podsticaja je bio da zaposle najmanje 550 novih radnika do kraja te godine. Planirano ulaganje NCR-a u toj godini bilo je 9,9 miliona evra, a ono je obuhvatalo i toškove za zaposlene. 

Ova američka kompanija je za podsticajna sredstva konkurisala i u 2017. godini. Tada im je iz budžeta odobreno 10.198.225 evra, što je više od 30 odsto ukupne najavljene investicije NCR-a.  Ovaj novac će takođe biti isplaćen u tri tranše zaključno sa 2019, uz obavezu NCR da u tom period zaposli na nedoređeno vreme još 1.500 ljudi.

U trenutku potpisivanja ugovora NCR je zapošljavao 2.134 ljudi, što znači da bi do isteka ugovora, odnosno do 2019. trebalo da ima najmanje 3.634 zaposlenih. Taj broj, prema ugovoru, ne bi smeo da se smanjuje ni pet godina od isteka Investicionog ugovora.

Od najsavremenijeg operativnog i informacionog centra do kol centra

Opravdanost državnih subvencija stranim investitorima već dugi niz godina je pod lupom javnosti. Posebno je bilo upitno ulaganje budžetskog novca u kompanije čije poslovanje ničim nije vezano za Srbiju.

Bogdan Petrović, savetnik za strana ulaganja, koji je od 2005. do 2007. obavljao funkciju savetnika ministra privrede, upravo je NCR naveo kao takav primer. On je ranije za Insajder rekao da je reč o kompaniji koja je poslovanje preselila u Srbiju iz Indije.

Kako je objasnio, Srbija je za njih bila daleko pogodnija zbog velike vremenske razlike koja postoji između Indije i Amerike. S druge strane, zbog prirode posla kojim se bave kod nas, ništa ih ne sprečava da ga ponovo premeste u neku drugu državu.

Takođe, javnosti je dolazak NCR predstavljen kao investicija Amerike u jedan od najsavremenijih operativnih i informacionih centara kod nas.

“NCR nije softver. NCR je kol centar koji oni zovu centar za izvrsnost. Mi dakle finansiramo kol centar. Gde država finansira a gde je trošak investitora da donese monitor i telefonsku garnituru. I vi to subvencionišete. Oni naravno iznajme prostor na Novom Beogradu i to tako funkcioniše”, rekao je tada Petrović.

Uprkos svemu ovome, subvencionisanje američkog NCR-a do danas nije prestalo. Sveke godine, od 2011, država je ovoj kompaniji odobravala subvencije.

Država najveći pojedinačni “strani” investitor

Prema istraživanju Insajdera objavljenom u emisiji „Insajder bez ograničenja“ 2016, iz budžeta Srbije je za 10 godina odobreno skoro pola milijarde evra.

Ukupna vrednost investicija za taj period je, prema zvanicnim podacima, 1.699.424.933 evra, i to na osnovu 304 potipisana ugovora.

Međutim, ni ovaj podatak nije potpuno precizan jer se u međuvremenu ispostavilo da je u periodu od samo dve godine raskinuto čak 97 ugovora.

Takođe je utvrđeno da tokom cele decenije nije postojala kontrola ovih izdvajanja države, kao ni efekti ovih davanja iz budžeta.

Osim direktnih davanja iz budžeta postojala su i brojna dodatna ulaganja države na razne načine: od ustupanja zemljista bez naknade, preko ulaganja u infrastrukturu, oslobađanja od PDV-a, poreza i doprinosa. Najveća subvencija osim u novcu za strane investiture u Srbiji jeste i jeftina radna snaga.

Upravo zbog svih ovih različitih vrsta podsticaja koji ne idu direktno iz budžeta gotovo je nemoguće izračunati koliko je uložila država Srbija u poslednjih deset godina za privlačenje stranih investitora.

Insajder se efektima sunvencija za podsticaj stranih investicija bavio u tri epizode serijala Insajder bez ograničenja: Srbija najveći pojedinačni „strani“ investitor.