<article><p>Predsednica Vlade smatra da nije demokratska praksa da se traži povlačenje Nacrta zakona, ako se nekome ne sviđa, već da se u tom slučaju podnose obrazloženja i predlozi. Rok za javnu raspravu o nacrtu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ističe danas. U zahtevu za povlačenje određenih odredbi Nacrta koji je Vladi uputilo preko 70 organizacija civilnog sektora i medija jasno je obrazloženo zbog čega su predložena rešenja štetna a dati su i predlozi da se nacrt dopuni novim rešenjima radi njegovog unapređenja.</p><p>„Ja ne mogu da verujem da se u Srbiji napravi Nacrt zakona, krene javna rasprava, nekome se nacrt ne svidi i odmah se traži povlačenje“ rekla je premijerka Ana Brnabić odgovarajući na pitanje novinara Insajdera da li će Vlada odgovoriti pozitivno na podnet zahtev da se povuku pojedine odredbe Nacrta Zakona o slobodnom prostupu informacijama od javnog značaja.</p><h2>Povlačenje predloga - vraćanje na početak</h2><p>Za predsednicu Vlade zahtev za povlačenje Nacrta zakona ne samo da nije demokratska praksa već je način da se nakon svakog napravljenog koraka „vratimo na nulu“.</p><p>„Ne, neću biti za to da se Zakon povuče, zato što sam za to da se poštuju demokratske  procedure i instituti koje imamo. Taj institut je javna rasprava i očekujem da se daju komentari, strategije i preporuke kako taj nacrt da se unapredi. Zatim čekate da vidite da li će neko da ih usvoji, pa ako se ne usvoji većina komentara, onda reagujete“, izjavila je Brnabić.</p><p>Iako se iz premijerkinih izjava može zaključiti da su organizicije i mediji potpisnici zahteva pokrenuli inicijativu za njegovo povlačenje iz čistog hira, činjenica je da su u zahtevu precizno obrazloženi razlozi i odredbe čije brisanje zahtevaju.</p><p>Javna rasprava o Nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja se završava danas, a na iznete komentare i predloge još uvek niko od nadležnih nije reagovao. Upravo zato nije jasno tumačenje premijerke da bi organizacije i mediji koji se protive predloženim rešenjima trebalo da na njih reaguju tek kada se njihove primedbe ne uvaže, odnosno nameće se zaključak da je reakcija dobrodošla tek kada je već kasno.</p><h2>Šta je predložila Vlada, a šta je predloženo Vladi</h2><p>Predloženim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava se pravo javnosti da ima uvid u rad pojedinih državnih preduzeća, koja raspolažu značajnim državnim i javnim resursima, dok se istovremeno  povećava pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.</p><p>Nacrt predviđa da će ubuduće od primene zakona biti izuzete državne firme koje su organizovana kao društva kapitala, pa će građanima biti onemogućeno da dobiju odgovore na pitanja kako novac iz budžeta Srbije koriste firme poput Telekoma, Železnica, Koridora, EMS-a.</p><p>Nacrt takođe uvodi mogućnost da organi vlasti protiv odluka Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja mogu da povedu upravni spor, a samim tim i da dodatno odlože izvršenja Poverenikovih rešenja do donošenja sudske odluke. Rešenja Poverenika su prema važećem Zakonu, koji je ocenjen kao jedan od najboljih u Evropi, “obavezujuća, konačna i izvršna”.</p><p>Osim brisanja ovih članova, u zahtevu nevladinih organizacija i medija Vladi Srbije traži se i dopuna Nacrta odredbama kojima se propisuju više novčane kazne i prinudna naplata kada predstavnici vlasti odbiju da dostave informacije. Jedan od zahteva je i da se u novi zakon unese obaveza vlade da  dva puta godišnje podnosi izveštaj Narodnoj Skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.</p><h2>Ministar Ružić dužan da natera Vladu da Insajderu dostavi informacije o poslovanju Er Srbije?</h2><p>Broj slučajeva u kojima državni organi i javna preduzeća ignorišu zahteve građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja svake godine raste. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da su podaci alarmantni kada se uzme u obzir da je takvo postupanje kažnjivo zakonom.</p><p>Na pitanje novinara Insajdera, kako je moguće da nijedna institucija pa ni Vlada mesecima nije odgovorila na zahteve redakcije Insajder oko poslovanja Er Srbije, premijerka je rekla da o tome može da govori tek kada sve instutucije urade svoj posao.</p><p>„Kada se desi da se i na insistiranje Poverenika ne daju informacije od javnog značaja, on to upućuje ministarstvu državne uprave i upravna inspekcija treba da reaguje. Upravna inspekcija, ja znam kada sam bila ministarka za državnu upravu, u svakom trenutku reaguje i tada se najveći broj zahteva i ispuni. Tako da bi ja pustila da institucije rade svoj posao a ukoliko se i na kraju tog procesa ne daju informacije, onda ćemo razgovarati o tome šta se dešava“ rekla je Brnabić. </p><p>Inače, prema izveštajima Poverenika, ova institucija je za poslednjih sedam godina izrekla 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija od javnog značaja.</p><p>Istovremeno, Vlada Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu, na čijem je sada čelu funkcioner SPS-a Branko Ružić, to pravo koristilo u izuzetnoj retkim situacijama.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Predsednica Vlade smatra da nije demokratska praksa da se traži povlačenje Nacrta zakona, ako se nekome ne sviđa, već da se u tom slučaju podnose obrazloženja i predlozi. Rok za javnu raspravu o nacrtu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ističe danas. U zahtevu za povlačenje određenih odredbi Nacrta koji je Vladi uputilo preko 70 organizacija civilnog sektora i medija jasno je obrazloženo zbog čega su predložena rešenja štetna a dati su i predlozi da se nacrt dopuni novim rešenjima radi njegovog unapređenja.</p><p>„Ja ne mogu da verujem da se u Srbiji napravi Nacrt zakona, krene javna rasprava, nekome se nacrt ne svidi i odmah se traži povlačenje“ rekla je premijerka Ana Brnabić odgovarajući na pitanje novinara Insajdera da li će Vlada odgovoriti pozitivno na podnet zahtev da se povuku pojedine odredbe Nacrta Zakona o slobodnom prostupu informacijama od javnog značaja.</p><h2>Povlačenje predloga - vraćanje na početak</h2><p>Za predsednicu Vlade zahtev za povlačenje Nacrta zakona ne samo da nije demokratska praksa već je način da se nakon svakog napravljenog koraka „vratimo na nulu“.</p><p>„Ne, neću biti za to da se Zakon povuče, zato što sam za to da se poštuju demokratske&nbsp; procedure i instituti koje imamo. Taj institut je javna rasprava i očekujem da se daju komentari, strategije i preporuke kako taj nacrt da se unapredi. Zatim čekate da vidite da li će neko da ih usvoji, pa ako se ne usvoji većina komentara, onda reagujete“, izjavila je Brnabić.</p><p>Iako se iz premijerkinih izjava može zaključiti da su organizicije i mediji potpisnici zahteva pokrenuli inicijativu za njegovo povlačenje iz čistog hira, činjenica je da su u zahtevu precizno obrazloženi razlozi i odredbe čije brisanje zahtevaju.</p><p>Javna rasprava o Nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja se završava danas, a na iznete komentare i predloge još uvek niko od nadležnih nije reagovao. Upravo zato nije jasno tumačenje premijerke da bi organizacije i mediji koji se protive predloženim rešenjima trebalo da na njih reaguju tek kada se njihove primedbe ne uvaže, odnosno nameće se zaključak da je reakcija dobrodošla tek kada je već kasno.</p><h2>Šta je predložila Vlada, a šta je predloženo Vladi</h2><p>Predloženim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava se pravo javnosti da ima uvid u rad pojedinih državnih preduzeća, koja raspolažu značajnim državnim i javnim resursima, dok se istovremeno&nbsp; povećava pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.</p><p>Nacrt predviđa da će ubuduće od primene zakona biti izuzete državne firme koje su organizovana kao društva kapitala, pa će građanima biti onemogućeno da dobiju odgovore na pitanja kako novac iz budžeta Srbije koriste firme poput Telekoma, Železnica, Koridora, EMS-a.</p><p>Nacrt takođe uvodi mogućnost da organi vlasti protiv odluka Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja mogu da povedu upravni spor, a samim tim i da dodatno odlože izvršenja Poverenikovih rešenja do donošenja sudske odluke. Rešenja Poverenika su prema važećem Zakonu, koji je ocenjen kao jedan od najboljih u Evropi, “obavezujuća, konačna i izvršna”.</p><p>Osim brisanja ovih članova, u zahtevu nevladinih organizacija i medija Vladi Srbije traži se i dopuna Nacrta odredbama kojima se propisuju više novčane kazne i prinudna naplata kada predstavnici vlasti odbiju da dostave informacije. Jedan od zahteva je i da se u novi zakon unese obaveza vlade da&nbsp; dva puta godišnje podnosi izveštaj Narodnoj Skupštini o zahtevima za pomoć u postupku izvršenja rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.</p><h2>Ministar Ružić dužan da natera Vladu da Insajderu dostavi informacije o poslovanju Er Srbije?</h2><p>Broj slučajeva u kojima državni organi i javna preduzeća ignorišu zahteve građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja svake godine raste. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da su podaci alarmantni kada se uzme u obzir da je takvo postupanje kažnjivo zakonom.</p><p>Na pitanje novinara Insajdera, kako je moguće da nijedna institucija pa ni Vlada mesecima nije odgovorila na zahteve redakcije Insajder oko poslovanja Er Srbije, premijerka je rekla da o tome može da govori tek kada sve instutucije urade svoj posao.</p><p>„Kada se desi da se i na insistiranje Poverenika ne daju informacije od javnog značaja, on to upućuje ministarstvu državne uprave i upravna inspekcija treba da reaguje. Upravna inspekcija, ja znam kada sam bila ministarka za državnu upravu, u svakom trenutku reaguje i tada se najveći broj zahteva i ispuni. Tako da bi ja pustila da institucije rade svoj posao a ukoliko se i na kraju tog procesa ne daju informacije, onda ćemo razgovarati o tome šta se dešava“ rekla je Brnabić.&nbsp;</p><p>Inače, prema izveštajima Poverenika, ova institucija je za poslednjih sedam godina izrekla 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija od javnog značaja.</p><p>Istovremeno, Vlada Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu, na čijem je sada čelu funkcioner SPS-a Branko Ružić, to pravo koristilo u izuzetnoj retkim situacijama.</p><p><iframe src="https://www.youtube.com/embed/iD0UXXx2c_0" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe></p><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre><p>Izvor: <em>Insajder</em></p><p>&nbsp;</p><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Vlada neće povući Nacrt zakona o slobodnom pristupu informacijama (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation