<article>Predložena rešenja, ukoliko budu usvojena, biće još jedna propuštena šansa za reformu i depolitizaciju policije jer, prema analizi Insajdera, predviđaju još veću koncentraciju moći u rukama ministra, koji se na tu funkciju imenuje politički.Tako će ministar policije, prema navodima predloženih izmena Zakona o policiji, imati svo pravo da suspenduje zakone o zapošljavanju putem konkursa preko akta o sistematizaciji. To znači da će bez ikakvog konkursa moći da zaposli praktično koga god hoće.Jedna od predloženih izmena u članu 23 je da se radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa, osim kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Ovo je još spornije ako se zna da je akt o sistematizaciji poverljive prirode.Predloženim zakonskim izmenama dodatno je ugrožena nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, čiji je zadatak kontrola zakonitosti rada policijskih službenika, kao i drugih zaposlenih u Ministarstvu.Predloženo rešenje donosi i nepovoljniji položaj ovog Sektora, koji bi inače morao biti samostalan. Naime, predloženo je da provere prilikom zapošljavanja u Sektoru unutrašnje kontorle vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka u okviru MUP-a. Bezbednosnu proveru u toj Službi vrši Komisija, koju formira ministar policije.Ministarstvo unutrašnjih poslova izmenama planira da ukine i obavezu da se godišnji izveštaj Sektora unutrašnje kontrole dostavlja direktoru policije, što opet znači da bi sve izveštaje ovog Sektora imao samo ministar policije.<h2>Tužilačka istraga ograničena, problem u politički osetljivim slučajevima</h2>Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević u razgovoru za Insajder ističe da je, pored predloženih loših rešenja, ponovo propuštena i prilika da se izmenama zakona preciznije uredi odnos policije i tužilaštva.Prema Zakonu o policiji, policajac vrši operativne radnje po naređenju nadređenog službenika, po nalogu javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdatom u skladu sa drugim posebnim zakonom.Međutim, propuštena je šansa da se u potpunosti rad policajca u krivičnom postupku podredi tužiocu.„To omogućava policajcu da u politički osetljivim slučajevima kao što je Savamala, ne postupi po nalozima tužioca već svog starešine. Policajac će u većini slučajeva, kao što je i sasvim normalno, da poštuje nalog starešine koji može biti različit od tužiočevog. I onda tu tužilac može da insistira, ali nema nikakvu mogućnost policajca da natera da obavi nalog kakav je on zahtevao“, kaže Đorđević.On podseća i na istraživanje Udruženja tužilaca Srbije na uzorku od 200 istraga iz 10 različitih tužilaštava, prema kojem su tužioci morali da intervenišu u polovini istraga da bi policija ispunila njegov nalog, dok u 70 odsto slučajeva nije pronađen nijedan opravdan razlog za odsustvo reakcije policije.Takav primer svakako je i slučaj rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, bagerima u sred noći, bez rešenja o rušenju. Podsetimo, građani su tada zvali policiju, prijavljivali da nepoznate osobe ruše u centru Beograda, oduzimaju mobilne telefone i onemogućavaju slobodu kretanja onima koji su se tu zatekli. Policija se nije odazvala na pozive građana te noći, a nadležne institucije do danas nisu odgovorile na pitanje ko je policiji te noći naredio da ne radi svoj posao. Istragu o tome ko je te noći „komandovao“ policijom trebalo je da utvrdi Sektor unutrašnje kontrole, ali taj izveštaj, uprkos rešenju poverenika, MUP nije dostavio na zahtev novinara Insajdera, a ministar Stefanović je tvrdio da nije njegov posao da zna šta u tom izveštaju piše, iako to po važećem zakonu o policiji jeste njegov posao jer dobija izveštaje svih sektora u okviru MUP-a.<h2>Poligrafsko testiranje obavezno za pripadnike MUP-a i relevantno?</h2>Zanimljivo je i da je predlagač izmena Zakona o policiji uvodi i poligraf kao deo postupka vršenja bezbednosne provere kandidata za pojedina radna mesta u MUP-u.„Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku vršenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje“ , navodi se u jednoj od predloženih izmena Zakona o policiji.Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ovo rešenje vide kao neshvatljivo.„Potpuno je neshvatljivo rešenje kojim se omogućava da ministar aktom o sistematizaciji zahteva poligrafsko testiranje za pojedina radna mesta. Ne postoji nijedan dobar argument za ovakvo rešenje, čak i da je ponuđen, a nije. Pogotovo imajući u vidu da je poligrafsko testiranje nesiguran alat za dobijanje bilo kakvih informacija i da se ne može koristiti u krivičnom postupku. Nikako nije dobro stvaranje atmosfere u kojoj su kandidati za zaposlenje u ulozi koja je slična ulozi osumnjičenih„ , navodi Đorđević.<h2>Nema brisanja pomoćne policije</h2>Da je ovim zakonom propuštena šansa da se urede konkretne stvari govori i činjenica da u izmenama Zakona o policiji nema ni reči o pomoćnoj policiji što znači da sporni član kojim se predviđa mogućnost formiranja neke vrste rezervnih policijskih snaga, ako za tim bude potrebe, i dalje stoji.Prema istraživanju Insajdera iz januara prošle godine formiranje pomoćne policije bilo je predviđeno <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/2658/Pomo%C4%87na-policija---nova-Uredba-stara-praksa.htm"> Zakonom o Policiji iz 2005, uredbama iz 2006. i 2009.</a>, ali nikada nije stupile na snagu.Početkom prošle godine Vlada je donela Uredbu o formiranju pomoćne policije, pozivajući se na važeći Zakon o policiji, ali je zatim <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/2663/">nakon pisanja Insajdera</a> i burne reakcije javnosti Uredba povučena.Iako su, nakon donošenja a zatim povlačenja Uredbe postojale informacije da će Vlada razmatrati izmenu Zakona o Policiji u ovom delu, ova oblast nije uređena novim predloženim izmenama Zakona.Mina Milanović </article>

Predložena rešenja, ukoliko budu usvojena, biće još jedna propuštena šansa za reformu i depolitizaciju policije jer, prema analizi Insajdera, predviđaju još veću koncentraciju moći u rukama ministra, koji se na tu funkciju imenuje politički.Tako će ministar policije, prema navodima predloženih izmena Zakona o policiji, imati svo pravo da suspenduje zakone o zapošljavanju putem konkursa preko akta o sistematizaciji. To znači da će bez ikakvog konkursa moći da zaposli praktično koga god hoće.Jedna od predloženih izmena u članu 23&nbsp;je da se radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa, osim kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Ovo je još spornije ako se zna da je akt o sistematizaciji poverljive prirode.Predloženim zakonskim izmenama dodatno je ugrožena nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, čiji je zadatak kontrola zakonitosti rada policijskih službenika, kao i drugih zaposlenih u Ministarstvu.Predloženo rešenje donosi i nepovoljniji položaj ovog Sektora, koji bi inače morao biti samostalan. Naime, predloženo je da provere prilikom zapošljavanja u Sektoru unutrašnje kontorle vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka u okviru MUP-a. Bezbednosnu proveru u toj Službi vrši Komisija, koju formira ministar policije.Ministarstvo unutrašnjih poslova izmenama planira da ukine i obavezu da se godišnji izveštaj Sektora unutrašnje kontrole dostavlja direktoru policije, što opet znači da bi sve izveštaje ovog Sektora imao samo ministar policije.<h2>Tužilačka istraga ograničena, problem u politički osetljivim slučajevima</h2>Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević u razgovoru za Insajder ističe da je, pored predloženih loših rešenja, ponovo propuštena i prilika da se izmenama zakona preciznije uredi odnos policije i tužilaštva.Prema Zakonu o policiji, policajac vrši operativne radnje po naređenju nadređenog službenika, po nalogu javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdatom u skladu sa drugim posebnim zakonom.Međutim, propuštena je šansa da se u potpunosti rad policajca u krivičnom postupku podredi tužiocu.„To omogućava policajcu da u politički osetljivim slučajevima kao što je Savamala, ne postupi po nalozima tužioca već svog starešine. Policajac će u većini slučajeva, kao što je i sasvim normalno, da poštuje nalog starešine koji može biti različit od tužiočevog. I onda tu tužilac može da insistira, ali nema nikakvu mogućnost policajca da natera da obavi nalog kakav je on zahtevao“, kaže Đorđević.On podseća i na istraživanje Udruženja tužilaca Srbije na uzorku od 200 istraga iz 10 različitih tužilaštava, prema kojem su tužioci morali da intervenišu u polovini istraga da bi policija ispunila njegov nalog, dok u 70 odsto slučajeva nije pronađen nijedan opravdan razlog za odsustvo reakcije policije.Takav primer svakako je i slučaj rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, bagerima u sred noći, bez rešenja o rušenju. Podsetimo, građani su tada zvali policiju, prijavljivali da nepoznate osobe ruše u centru Beograda, oduzimaju mobilne telefone i onemogućavaju slobodu kretanja onima koji su se tu zatekli. Policija se nije odazvala na pozive građana te noći, a nadležne institucije do danas nisu odgovorile na pitanje ko je policiji te noći naredio da ne radi svoj posao. Istragu o tome ko je te noći „komandovao“ policijom trebalo je da utvrdi Sektor unutrašnje kontrole, ali taj izveštaj, uprkos rešenju poverenika, MUP nije dostavio na zahtev novinara Insajdera, a ministar Stefanović je tvrdio da nije njegov posao da zna šta u tom izveštaju piše, iako to po važećem zakonu o policiji jeste njegov posao jer dobija izveštaje svih sektora u okviru MUP-a.<h2>Poligrafsko testiranje obavezno za pripadnike MUP-a i relevantno?</h2>Zanimljivo je i da je predlagač izmena Zakona o policiji uvodi i poligraf kao deo postupka vršenja bezbednosne provere kandidata za pojedina radna mesta u MUP-u.„Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku vršenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje“ , navodi se u jednoj od predloženih izmena Zakona o policiji.Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ovo rešenje vide kao neshvatljivo.„Potpuno je neshvatljivo rešenje kojim se omogućava da ministar aktom o sistematizaciji zahteva poligrafsko testiranje za pojedina radna mesta. Ne postoji nijedan dobar argument za ovakvo rešenje, čak i da je ponuđen, a nije. Pogotovo imajući u vidu da je poligrafsko testiranje nesiguran alat za dobijanje bilo kakvih informacija i da se ne može koristiti u krivičnom postupku. Nikako nije dobro stvaranje atmosfere u kojoj su kandidati za zaposlenje u ulozi koja je slična ulozi osumnjičenih„ , navodi Đorđević.<h2>Nema brisanja pomoćne policije</h2>Da je ovim zakonom propuštena šansa da se urede konkretne stvari govori i činjenica da u izmenama Zakona o policiji nema ni reči o pomoćnoj policiji što znači da sporni član kojim se predviđa mogućnost formiranja neke vrste rezervnih policijskih snaga, ako za tim bude potrebe, i dalje stoji.Prema istraživanju Insajdera iz januara prošle godine formiranje pomoćne policije bilo je predviđeno <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/2658/Pomo%C4%87na-policija---nova-Uredba-stara-praksa.htm" target="_blank">&nbsp;Zakonom o Policiji iz 2005, uredbama iz 2006. i 2009.</a>, ali nikada nije stupile na snagu.Početkom prošle godine Vlada je donela Uredbu o formiranju pomoćne policije, pozivajući se na važeći Zakon o policiji, ali je zatim <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/2663/">nakon pisanja Insajdera</a> i burne reakcije javnosti Uredba povučena.Iako su, nakon donošenja a zatim povlačenja Uredbe postojale informacije da će Vlada razmatrati izmenu Zakona o Policiji u ovom delu, ova oblast nije uređena novim predloženim izmenama Zakona.Mina Milanović

Tema

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Zakon o policiji se menja posle samo dve godine, predložena još veća ovlašćenja ministra