<article>Član 52. Predloga zakona o slobodi veroispovesti predviđa da će svi verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, a za koje se utvrdi da su bili izgrađeni iz javnih prihoda države i zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, postati državna svojina.Navodi se da je nadležni organ uprave zadužen za poslove imovine dužan da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona, utvrdi verske objekte i zemljište koji su na osnovu Člana 52. državna svojina i da podnese zahtev za njihov upis u katastar nepokretnosti.Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Predlog zakona o slobodi veroispovesti nazvao je „primitivnijim nego zakonom iz perioda komunističke Jugoslavije“, ocenivši da su ljudi koji predlažu taj zakon „pre svega vaspitavani u anticrkvenom duhu posleratnog vremena“.Na to je reagovao crnogorski predsednik Milo Đukanović koji je optužio Srpsku pravoslavnu crkvu da pokušava da čuva infrastrukturu „Velike Srbije” u Crnoj Gori i naveo da će obnoviti Crnogorsku pravoslavnu crkvu „svidelo se to nekome ili ne”.„Oni veruju da je Crna Gora greškom postala nezavisna i da će nas vreme dovesti do spoznaje te greške i potrebe da opet pokrenemo izgradnju velike Srbije. Moramo, naravno, svojom postojanošću, odlučnošću i vizionarstvom da im kažemo da od toga nema ništa”, rekao je Đukanović.Amfilohije je, komentarišući izjavu crnogorskog predsednika, rekao da „nigde u istoriji ateisti nisu stvarali crkvu”, a Mitropolija Crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve je za 15. jun zakazala „Trojičindanski veliki narodni sabor za odbranu svetinja” u Hramu vaskrsenja u Podgorici.<h2>Vučić: Zamolio sam kao prijatelj i komšija da se ne usvoji Predlog; Vlada CG: Ne trebaju nam saveti</h2>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je najavio da će Srbija preko Venecijanske komisije Saveta Evrope zamoliti da Predlog zakona o slobodi veroispovesti ne bude usvojen jer, kako smatra, nije dobar za srpski narod.„Moja molba, a ja ne mogu da to zahtevam kao predsednik druge države, je da takav zakon ne usvoje. To je moja molba, nada i želja. Jer Srpska pravoslavna crkva vekovima postoji na tom tlu i ona je zaštita i utočište ne samo srpskom narodu, već i mnogima koji se osećaju kao Crnogorci. Zato je to moja molba vlastima u Crnoj Gori. Ukoliko je ne usliše - to je njihovo pravo i mogućnost i to ćemo razumeti i umeti da se u skladu sa tim ponašamo”, rekao je Vučić.On je dodao da bi usvajanje Predloga neminovno ugrozilo „inače dobre odnose dve zemlje”.Reakcija zvanične Podgorice stigla je ubrzo. Zahvalivši mu se na savetu, iz crnogorske vlade navedeno je da ona „ne dopušta bilo kome da utiče na njene odluke, niti joj trebaju saveti šta da radi”.Ubrzo nakon toga, ponovo se oglasio predsednik Aleksandar Vučić koji je, kako su preneli mediji, rekao da je iznenađen reakcijom Vlade Crne Gore, jer se „ni na koji način nije mešao u njihove unutrašnje stvari”.„Samo sam zamolio kao komšija i prijatelj da još jednom razmotre određene inicijative. Zamolio, jer su u pitanju interesi srpskog naroda i srpske crkve", objasnio je Vučić.Vučić je dodao da je on „ćutao kada su crnogorski zvaničnici iznosili svoje mišljenje o kosovskom problemu” što je, kako je ocenio, stvar Srbije.„Smatrao sam da je normalno da se izjasne. Ako je strašan problem u tome što sam izneo molbu, a tiče se srpskog naroda i srpske crkve, izvinjavam se svim uvređenim dušama i mnogo mi je teško što sam ih povredio samo zbog jedne jedine molbe. Ne moraju da je usliše, ali ne moraju ni da menjaju smisao i značaj onoga što sam učinio i sebe da predstavljaju kao veliku žrtvu i junake, i neko ko je plod nečijeg tobože mešanja i savetovanja”, dodao je on.<h2>Dačić: Odgovor Vlade Crne Gore brzoplet i neprimeren</h2>Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić takođe je reagovao na odgovor Vlade Crne Gore predsedniku Vučiću, ocenivši da da je on „brzoplet i neprimeren”, a da se predsednik poneo „časno“ sa željom da se spreče sukobi.„Ovo je logičan sled onog što radi Crna Gora poslednjih godina, pokušava da na antisrpskim stavovima gradi taj neki navodni politički, državni, međunarodni, identitet", smatra Dačić.On je ocenio da takav zakon može da izazove velike probleme, ako zaista dođe do „otimanja objekata Srpske pravoslavne crkve”, ocenjujući i da su građani Crne Gore protiv takvog postupanja crnogorskih vlasti.„Zar neko stvarno misli da će zauzeti (Manastir) Ostrog i oteti ga od Srpske pravoslavne crkve, od koga da ga otme, od koga da ga uzme. Svima savetujem da ne idu protiv svetinja, niko nije dobro prošao ko je išao protiv svetinja”, rekao je Dačić.Crnogorske vlasti čekaju mišljenje Venecijanske komisije nakon čega bi Predlog zakon o slobodi veroispovesti trebalo da se nađe u Skupštini. U maju je delegacija Komisije bila u Podgorici, a nakon sastanka saopšteno je da je predsednik crnogorskog parlamenta Ivan Brajović rekao da je Crna Gora otvorena „za sve sugestije kojim se garantuju jednaka prava i obaveze svih verskih zajednica u Crnoj Gori u skladu sa najvišim standardima“.Iako se očekivalo da mišljenje Venecijanske komisije stigne do kraja juna, to se nije dogodilo. Aktuelni zakon o verskim slobodama u Crnoj Gori datira iz 1977. godine i najčešći argument tamošnjih vlasti je da on mora da se menja jer „ne odgovara duhu vremena i prevaziđen je u svakom smislu“.Izvor: Insajder, Beta</article>

Član 52. Predloga zakona o slobodi veroispovesti predviđa da će svi verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, a za koje se utvrdi da su bili izgrađeni iz javnih prihoda države i zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, postati državna svojina.Navodi se da je nadležni organ uprave zadužen za poslove imovine dužan da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona, utvrdi verske objekte i zemljište koji su na osnovu Člana 52. državna svojina i da podnese zahtev za njihov upis u katastar nepokretnosti.Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Predlog zakona o slobodi veroispovesti nazvao je „primitivnijim nego zakonom iz perioda komunističke Jugoslavije“, ocenivši da su ljudi koji predlažu taj zakon „pre svega vaspitavani u anticrkvenom duhu posleratnog vremena“.Na to je reagovao crnogorski predsednik Milo Đukanović koji je optužio Srpsku pravoslavnu crkvu da pokušava da čuva infrastrukturu „Velike Srbije” u Crnoj Gori i naveo da će obnoviti Crnogorsku pravoslavnu crkvu „svidelo se to nekome ili ne”.„Oni veruju da je Crna Gora greškom postala nezavisna i da će nas vreme dovesti do spoznaje te greške i potrebe da opet pokrenemo izgradnju velike Srbije. Moramo, naravno, svojom postojanošću, odlučnošću i vizionarstvom da im kažemo da od toga nema ništa”, rekao je Đukanović.Amfilohije je, komentarišući izjavu crnogorskog predsednika, rekao da „nigde u istoriji ateisti nisu stvarali crkvu”, a Mitropolija Crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve je za 15. jun zakazala „Trojičindanski veliki narodni sabor za odbranu svetinja” u Hramu vaskrsenja u Podgorici.<h2>Vučić: Zamolio sam kao prijatelj i komšija da se ne usvoji Predlog; Vlada CG: Ne trebaju nam saveti</h2>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je najavio da će Srbija preko Venecijanske komisije Saveta Evrope zamoliti da Predlog zakona o slobodi veroispovesti ne bude usvojen jer, kako smatra, nije dobar za srpski narod.„Moja molba, a ja ne mogu da to zahtevam kao predsednik druge države, je da takav zakon ne usvoje. To je moja molba, nada i želja. Jer Srpska pravoslavna crkva vekovima postoji na tom tlu i ona je zaštita i utočište ne samo srpskom narodu, već i mnogima koji se osećaju kao Crnogorci. Zato je to moja molba vlastima u Crnoj Gori. Ukoliko je ne usliše - to je njihovo pravo i mogućnost i to ćemo razumeti i umeti da se u skladu sa tim ponašamo”, rekao je Vučić.On je dodao da bi usvajanje Predloga neminovno ugrozilo „inače dobre odnose dve zemlje”.Reakcija zvanične Podgorice stigla je ubrzo. Zahvalivši mu se na savetu, iz crnogorske vlade navedeno je da ona „ne dopušta bilo kome da utiče na njene odluke, niti joj trebaju saveti šta da radi”.Ubrzo nakon toga, ponovo se oglasio predsednik Aleksandar Vučić koji je, kako su preneli mediji, rekao da je iznenađen reakcijom Vlade Crne Gore, jer se „ni na koji način nije mešao u njihove unutrašnje stvari”.„Samo sam zamolio kao komšija i prijatelj da još jednom razmotre određene inicijative. Zamolio, jer su u pitanju interesi srpskog naroda i srpske crkve", objasnio je Vučić.Vučić je dodao da je on „ćutao kada su crnogorski zvaničnici iznosili svoje mišljenje o kosovskom problemu” što je, kako je ocenio, stvar Srbije.„Smatrao sam da je normalno da se izjasne. Ako je strašan problem u tome što sam izneo molbu, a tiče se srpskog naroda i srpske crkve, izvinjavam se svim uvređenim dušama i mnogo mi je teško što sam ih povredio samo zbog jedne jedine molbe. Ne moraju da je usliše, ali ne moraju ni da menjaju smisao i značaj onoga što sam učinio i sebe da predstavljaju kao veliku žrtvu i junake, i neko ko je plod nečijeg tobože mešanja i savetovanja”, dodao je on.<h2>Dačić: Odgovor Vlade Crne Gore brzoplet i neprimeren</h2>Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić takođe je reagovao na odgovor Vlade Crne Gore predsedniku Vučiću, ocenivši da da je on „brzoplet i neprimeren”, a da se predsednik poneo „časno“ sa željom da se spreče sukobi.„Ovo je logičan sled onog što radi Crna Gora poslednjih godina, pokušava da na antisrpskim stavovima gradi taj neki navodni politički, državni, međunarodni, identitet", smatra Dačić.On je ocenio da takav zakon može da izazove velike probleme, ako zaista dođe do „otimanja objekata Srpske pravoslavne crkve”, ocenjujući i da su građani Crne Gore protiv takvog postupanja crnogorskih vlasti.„Zar neko stvarno misli da će zauzeti (Manastir) Ostrog i oteti ga od Srpske pravoslavne crkve, od koga da ga otme, od koga da ga uzme. Svima savetujem da ne idu protiv svetinja, niko nije dobro prošao ko je išao protiv svetinja”, rekao je Dačić.Crnogorske vlasti čekaju mišljenje Venecijanske komisije nakon čega bi Predlog zakon o slobodi veroispovesti trebalo da se nađe u Skupštini. U maju je delegacija Komisije bila u Podgorici, a nakon sastanka saopšteno je da je predsednik crnogorskog parlamenta Ivan Brajović rekao da je Crna Gora otvorena „za sve sugestije kojim se garantuju jednaka prava i obaveze svih verskih zajednica u Crnoj Gori u skladu sa najvišim standardima“.Iako se očekivalo da mišljenje Venecijanske komisije stigne do kraja juna, to se nije dogodilo. Aktuelni zakon o verskim slobodama u Crnoj Gori datira iz 1977. godine i najčešći argument tamošnjih vlasti je da on mora da se menja jer „ne odgovara duhu vremena i prevaziđen je u svakom smislu“.Izvor: Insajder, Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Crnogorski Predlog zakona o slobodi veroispovesti povod za zatezanje odnosa Beograda i Podgorice