Dunja Mijatović od danas komesarka Saveta Evrope za ljudska prava

"Nameravam da čuvam nasleđe rada prethodnih komesara i održim sposobnost ove institucije da brzo i efikasno reaguje u zaštiti ljudskih prava. Verujem da su ljudska prava univerzalna i da ni jedna zemlja nije van kontrole", izjavila je Mijatović povodom stupanja na dužnost.

Pre Dunje Mijatović komesari Saveta Evrope za ljudska prava bili su Nils Muižnieks (2012-2018), Tomas Hamarberg (2006-2012) i Alvaro Hil-Robles (1999-2006).

Dunju Mijatović za komesara SE za ljudska prava izabrala je Parlamentarna skupština SE na januarskom zasedanju.

Mijatović je navela da je njena vizija jednostavna.

"Jednom rečju to je primena - norme, rezolucije, sporazumi su tu da nas vode, potrebna nam je politička volja da obezbedimo njihovu primenu, ali to nije samo pitanje vlada, mi moramo angažovati sopstvena društva u celini na njihovoj primeni i uključiti sve u dijalog o ljudskim pravima", dodala je.

Ona je ocenila da je najvažnije da se postignu ponovna afirmacija i posvećenost ljudskim pravima i da se vrati poverenje u njihovu važnost za dobrobit svih i svakog ponaosob i dodala da se raduje budućoj saradnji sa vladama, nacionalnim vlastima, međunarodnim organizacijama, borcima za ljudska prava, novinarima, nevladinim organizacijama...

Mandat komesara SE za ljudska prava traje šest godina.

Dunja Mijatović je dobila više nagrada za rad na polju ljudskih prava, navela je PS SE.

Komesar za ljudska prava je nezavisna institucija koju je 1999. ustanovio Savet Evrope za unapređenje ljudskih prava u 47 država članica. Među zadacima komesara je identifikovanje nedostataka u poštovanju ljudskih prava i olakšavanje rada institucija ombudsmana i organizacija za zaštitu ljudskih prava.

„Na žalost, svi tvrde da su demokrate“

Mijatović, koja je iz Bosne i Hercegovine, do prošle godine je bila Predstavnica OEBS-a za slobodu medija.

Ona je prošle godine izjavila da se medijska situacija na Balkanu se svakim danom samo pogoršava.

"To je svakako efekat rata, društva u tranziciji, ali iza svega stoji nespremnost političara i onih koji imaju moć da se odreknu kontrole i uticaja na medije. Na žalost, svi tvrde da su demokrate. Međutim, u praksi se ponašaju kao u državama u kojima nema medijskog pluralizma i generalno sloboda", navodi ona.

Dunja Mijatović je bila sedam godina na funkciji predstavnice OEBS za slobodu medija i sve vreme je bila meta kritika, kako sama kaže, vlasti mnogih država.

"Međutim, pokazalo se da nijedna izgovorena reč, nijedan slučaj koji sam spomenula – nisu bili lažni. To što se nekome nisu sviđale moje izjave, to je druga tema", ističe Mijatović.

Ona je navela da i sami novinari snose odgovornost za sadašnju situaciju. U profesiji, kako je istakla, manjka solidarnost i profesionalizam.

“Problemi su i ekonomske prirode, tačnije nedostatak novca, veoma mali marketinški kolač koji može da se podeli između velikog broja medija. Nedostaje i edukacija. Novinari nemaju dovoljno mogućnosti za obuku, zbog čega su važni treninzi za mlade novinare da bi mogli da odgovore svim izazovima profesije u veoma složenom društvu”, navela je Mijatović.

Takođe, prema njenim rečima, veoma je bitna i sigurnost novinara na šta se fokusirala tokom svog sedmogodišnjeg mandata u OEBS.

“Novinare i dalje napadaju, ubistva iz 1990-ih nisu razrešena. Nema istraga napada, naročito na novinarke koje se bave istraživačkim novinarstvom. Zbog svega toga imamo veoma konfuznu i problematičnu medijsku scenu u regionu. Ako se analiziraju samo zakoni, oni su u osnovi dobri – neki čak bolji nego i u pojedinim zemljama EU. No, sporna je njihova primena, uključujući i u zaštiti izvora informacija kao i njihovom pristupu. Stoga se tretman novinara u našim društvima mora hitno promeniti”, navela je Mijatović.

“Nije problem samo ’fake news’ (lažne vesti), već nastojanje da se mediji kontrolišu više nego ranije. To se može objasniti i ekonomskim razlozima, kao i dugim ostankom na vlasti politika koje ne gledaju prijateljski na slobodu medija”, navela je Mijatović.

Izvor: Beta, Radio Slobodna Evropa