<article>Ivan Stambolić je ubijen 25. avgusta 2000. godine, a još tada se verovalo da je motiv njegove otmice i ubistva strah Miloševića da bi mu Stambolić mogao biti ozbiljan politički protivnik. Njih dvojica bili su u vreme osamdesetih najbliži politički saradnici i lični prijatelji. Do razlaza Miloševića i Stambolića došlo je na osmoj sednici CK Saveza komunista Srbije u septembru 1987. godine.Stambolića su u Košutnjaku u Beogradu otela petorica pripadnika JSO. Odvezli su ga na Zmajevac na Fruškoj gori. Ubijen je s dva metka u potiljak, a telo je bačeno u jamu sa živim krečom. Telo Ivana Stambolića pronađeno je tek tokom akcije Sablja i to tako što je policiju do mesta ubistva doveo Nenad Šare, nekadašnji pripadnik JSO i svedok saradnik na suđenju.Samo mesec dana nakon otmice i ubistva Sambolića, Milošević je izgubio izbore za predsednika SR Jugoslavije. Smenjen je 5. oktobra 2000. godine, kada je pod pritiskom masovnih demonracija morao da prihati rezultate izbora na kojima ga je pobedio Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije.Osuđeni:Za ubistvo Stambolića pravosnažno su osuđeni najviši funkcioneri Državne bezbednosti i pripadnici JSO-a:Radomir Marković - 15 godina zatvoraMilorad Ulemek Legija, Branko Berček - 40 godina zatvoraNenad Bujošević - 35 godina zatvoraLeonid Milivojević, Duško Maričić - 30 godina zatvoraNenad Ilić - 15 godina zatvoraMilorad Bracanović - dve godine zatvoraSuđenje za ubistvo Ivana Stambolića bilo je objedinjeno sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Prvostepena presuda doneta je 2005. godine i to je bila prva presuda na maksimalnih 40 godina zatvora za počinioce zločina.Pravosnažna presuda za ubistvo Stambolića izrečena je 2007. godine. Na optuženičkoj klupi našli su se visoki funkcioneri Miloševićeve tajne službe, dok se samom Miloševiću tada već sudilo za ratne zločine u Hagu, gde je i preminuo 2006. godine. U presudi je navedeno da je Milošević nalogodavac.Tužilac Mioljub Vitorović u završnoj reči u postupku za ubistvo Ivana Stambolića na osnovu dokaza, nedvosmisleno je optužio Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković da su naručivali ubistva političkih protivnika.Posle ove završne reči Vitorović je kažnjen smenom:<blockquote>„Sudimo organizaciji za ubijanje, odnosno, odredu DB-a namenjenom za likvidacije, ali šta je sa organizacijom ili njenim delovima, koji su bili ili su još uvek u ekonomiji, pravosuđu, policiji, medijima, politici i koja, u strahu da ne bude otkrivena, podržava ovakve odbrane okrivljenih i održava ih u zabludi da će se sve po njih povoljno rešiti? U ovom trenutku nijedna institucija u zemlji ne brani zemlju u toj meri kao što to radi ovaj sud. Vaša odgovornost je toliko veća, ali te odgovornosti ne treba se bojati. Naprotiv, istorija je zabeležila zlo, istorija očekuje odgovor. Odgovor ovog suda treba da bude takav da ne padne pod udar istorije. Sve što nije adekvatan odgovor na zlo režima Slobodana Miloševića istorija će osuditi.“</blockquote>Mirjana Marković je do smrti živela u Rusiji, gde je dobila politički azil, a njenu poslednju knjigu objavile su Večernje novosti u kojima država Srbija ima deo vlasništva.Miloševićeva tajna služba svakodnevno je, prema saznanjima “Insajdera” objavljenim u serijalu „<a href="https://insajder.net/sr/sajt/sluzbenatajna/">Službena tajna</a>“, pratila i prisluškivala Stambolića i tako pripremila teren za otmicu, odnosno ubistvo.Slučaj se tri godine vodio kao otmica. Dok je deo javnosti zahtevao da se slučaj rasvetli, predstavnici JUL-a i SPS-a izjavljivali su „pitajte ženu Ivana Stambolića gde joj se muž odšetao“.Slučaj ubistva Stambolića bio je jedna od tema emisije Insajder Državni zločin.</article>

Ivan Stambolić je ubijen 25. avgusta 2000. godine, a još tada se verovalo da je motiv njegove otmice i ubistva strah Miloševića da bi mu Stambolić mogao biti ozbiljan politički protivnik. Njih dvojica bili su u vreme osamdesetih najbliži politički saradnici i lični prijatelji. Do razlaza Miloševića i Stambolića došlo je na osmoj sednici CK Saveza komunista Srbije u septembru 1987. godine.Stambolića su u Košutnjaku u Beogradu otela petorica pripadnika JSO. Odvezli su ga na Zmajevac na Fruškoj gori. Ubijen je s dva metka u potiljak, a telo je bačeno u jamu sa živim krečom. Telo Ivana Stambolića pronađeno je tek tokom akcije Sablja i to tako što je policiju do mesta ubistva doveo Nenad Šare, nekadašnji pripadnik JSO i svedok saradnik na suđenju.Samo mesec dana nakon otmice i ubistva Sambolića, Milošević je izgubio izbore za predsednika SR Jugoslavije. Smenjen je 5. oktobra 2000. godine, kada je pod pritiskom masovnih demonracija morao da prihati rezultate izbora na kojima ga je pobedio Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
Osuđeni:
Za ubistvo Stambolića pravosnažno su osuđeni najviši funkcioneri Državne bezbednosti i pripadnici JSO-a:
Radomir Marković - 15 godina zatvora
Milorad Ulemek Legija, Branko Berček - 40 godina zatvora
Nenad Bujošević - 35 godina zatvora
Leonid Milivojević, Duško Maričić - 30 godina zatvora
Nenad Ilić - 15 godina zatvora
Milorad Bracanović - dve godine zatvora
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Suđenje za ubistvo Ivana Stambolića bilo je objedinjeno sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Prvostepena presuda doneta je 2005. godine i to je bila prva presuda na maksimalnih 40 godina zatvora za počinioce zločina.Pravosnažna presuda za ubistvo Stambolića izrečena je 2007. godine. Na optuženičkoj klupi našli su se visoki funkcioneri Miloševićeve tajne službe, dok se samom Miloševiću tada već sudilo za ratne zločine u Hagu, gde je i preminuo 2006. godine. U presudi je navedeno da je Milošević nalogodavac.Tužilac Mioljub Vitorović u završnoj reči u postupku za ubistvo Ivana Stambolića na osnovu dokaza, nedvosmisleno je optužio Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković da su naručivali ubistva političkih protivnika.Posle ove završne reči Vitorović je kažnjen smenom:<blockquote>
„Sudimo organizaciji za ubijanje, odnosno, odredu DB-a namenjenom za likvidacije, ali šta je sa organizacijom ili njenim delovima, koji su bili ili su još uvek u ekonomiji, pravosuđu, policiji, medijima, politici i koja, u strahu da ne bude otkrivena, podržava ovakve odbrane okrivljenih i održava ih u zabludi da će se sve po njih povoljno rešiti? U ovom trenutku nijedna institucija u zemlji ne brani zemlju u toj meri kao što to radi ovaj sud. Vaša odgovornost je toliko veća, ali te odgovornosti ne treba se bojati. Naprotiv, istorija je zabeležila zlo, istorija očekuje odgovor. Odgovor ovog suda treba da bude takav da ne padne pod udar istorije. Sve što nije adekvatan odgovor na zlo režima Slobodana Miloševića istorija će osuditi.“
</blockquote>Mirjana Marković je do smrti živela u Rusiji, gde je dobila politički azil, a njenu poslednju knjigu objavile su Večernje novosti u kojima država Srbija ima deo vlasništva.Miloševićeva tajna služba svakodnevno je, prema saznanjima “Insajdera” objavljenim u serijalu „<a href="https://insajder.net/sr/sajt/sluzbenatajna/">Službena tajna</a>“, pratila i prisluškivala Stambolića i tako pripremila teren za otmicu, odnosno ubistvo.Slučaj se tri godine vodio kao otmica. Dok je deo javnosti zahtevao da se slučaj rasvetli, predstavnici JUL-a i SPS-a izjavljivali su „pitajte ženu Ivana Stambolića gde joj se muž odšetao“.Slučaj ubistva Stambolića bio je jedna od tema emisije Insajder Državni zločin.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/vPOgMR-Cv-4" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe>&nbsp;

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Dvedeset godina od ubistva Ivana Stambolića: Likvidacija po nalogu moćnog „prijatelja“