<article>Srpske termoelektrane spadaju među najveće evropske generatore sumpor-dioksida (SO2), i predstavljaju zdravstveni i ekonomski rizik za ceo stari kontinent, objavio je portal META, informativni kanal Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB), a prenosi Euraktiv Srbija. Sumpor-dioksid je štetan gas koji nastaje spaljivanjem uglja, a doprinosi nastanku kiselih kiša i suspendovanih čestica (PM) i predstavlja ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Udisanje SO2 može da izazove tešku iritaciju nosa i ždrela, kašalj i teškoće u disanju. Izlaganje većim koncentracijama gasa može da izazove i skupljanje tečnosti u plućima i hronična oboljenja poput astme. Emisije sumpor-dioksida iz EPS-ovih elektrana šire se na velikm prostoru pa tako deluju na ljude i prirodu ne samo u Srbiji. Modeli podataka pokazuju da je 2016. godine više od polovine prevremenih smrti izazvanih emisijama iz balkanskih elektrana registrovano u EU. Iako su najizloženije bile okolne zemlje, pa je tako 380 smrtnih slučajeva bilo u Rumuniji i 370 u Italiji, posledice su se osetile čak i u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji. Hronična zagađenost toksičnim materijama iz uglja koja se širi sa Zapadnog Balkana uticala je i na evropsku produktivnost, sa više od 3.047 hospitalizacija i više od 1,6 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu. U samoj EU u pitanju je 1.418 hospitalizacija i preko 600.000 radnih dana. Portal META u tekstu podseća da Srbija, kao deo Energetske zajednice (EZ), koju je EU osnovala da bi sa svojim susedima izgradila integrisano pan-evropsko tržšte energije, ima zakonsku obavezu da smanji emisiju iz svojih termoelektrana ispod nivoa definisanog Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP). Taj plan treba do kraja 2027. godine da uskladi emisije iz zastarelih srpskih termoelektrana sa standardima određenim u Direktivi EU o industrijskoj emisiji.   Međutim, ni nekoliko godina nakon što je NERP stupio na snagu, Srbija nije preduzela korake da svoje štetne emisije uskladi sa planom. U 2018. godini deset EPS-ovih termoelektrana emitovalo je 336.000, a u 2019. godini 309.500 tona SO2 - šest puta više od predviđenog godišnjeg limita NERP koji iznosi 54.000 tona. Samo termoelektrane Kostolac i Nikola Tesla (TENT), koje su deo EPS-a, emitovale su više SO2 nego sve termoelektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno. Teškoće Srbije da se pridržava limita određenih NERP-om direktno se tiču i pristupnih pregovora Beograda sa EU, pošto su standardi propisani zakonima Unije daleko strožiji. Pored toga, velika zavisnost Srbije od uglja, a više 70 odsto njene struje se proizvodi pomoću nekvalitetnog lignita, koči napore zemlje da se uskladi sa klimatskim ciljevim koje je EU postavila do 2030. godine. Krajem januara, 26 poslanika Evropskog parlamenta upozorilo je na prekograničnu ekološku štetu koju izazivaju srpski projekti iz oblasti teške industrije, a koja finansira Kina. Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da srpskim vlastima skrene pažnju da poštuju svoje nacionalno zakonodavstvo i pravila EU, na šta ih obavezuje i pristupni proces. Koordinator kampanje za ugalj i rudarstvo u EEB Rikardo Nigro upozorio je da "zagađenje vazduha ne poznaje granice i da su toksična isparenja iz srpskih termoelektrana i evropski problem". "Kao ovogodišnji predsedavajući Energetske zajednice i kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da obezbedi poštovanje Ugovora (EZ) i da pozove EPS na odvornost", rekao je Nigro. Evropski biro za životnu sredinu je najveća mreža nevladinih ekoloških organizacija u Evropi. Uspostavljen 1974. godine, trenutno okuplja više od 160 organizacija iz preko 35 zemalja i deluje u ime oko 30 miliona individualnih članova i pristalica.Izvor: Beta</article>

Srpske termoelektrane spadaju među najveće evropske generatore sumpor-dioksida (SO2), i predstavljaju zdravstveni i ekonomski rizik za ceo stari kontinent, objavio je portal META, informativni kanal Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB), a prenosi Euraktiv Srbija. Sumpor-dioksid je štetan gas koji nastaje spaljivanjem uglja, a doprinosi nastanku kiselih kiša i suspendovanih čestica (PM) i predstavlja ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Udisanje SO2 može da izazove tešku iritaciju nosa i ždrela, kašalj i teškoće u disanju. Izlaganje većim koncentracijama gasa može da izazove i skupljanje tečnosti u plućima i hronična oboljenja poput astme. Emisije sumpor-dioksida iz EPS-ovih elektrana šire se na velikm prostoru pa tako deluju na ljude i prirodu ne samo u Srbiji. Modeli podataka pokazuju da je 2016. godine više od polovine prevremenih smrti izazvanih emisijama iz balkanskih elektrana registrovano u EU. Iako su najizloženije bile okolne zemlje, pa je tako 380 smrtnih slučajeva bilo u Rumuniji i 370 u Italiji, posledice su se osetile čak i u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji. Hronična zagađenost toksičnim materijama iz uglja koja se širi sa Zapadnog Balkana uticala je i na evropsku produktivnost, sa više od 3.047 hospitalizacija i više od 1,6 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu. U samoj EU u pitanju je 1.418 hospitalizacija i preko 600.000 radnih dana. Portal META u tekstu podseća da Srbija, kao deo Energetske zajednice (EZ), koju je EU osnovala da bi sa svojim susedima izgradila integrisano pan-evropsko tržšte energije, ima zakonsku obavezu da smanji emisiju iz svojih termoelektrana ispod nivoa definisanog Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP). Taj plan treba do kraja 2027. godine da uskladi emisije iz zastarelih srpskih termoelektrana sa standardima određenim u Direktivi EU o industrijskoj emisiji. &nbsp; Međutim, ni nekoliko godina nakon što je NERP stupio na snagu, Srbija nije preduzela korake da svoje štetne emisije uskladi sa planom. U 2018. godini deset EPS-ovih termoelektrana emitovalo je 336.000, a u 2019. godini 309.500 tona SO2 - šest puta više od predviđenog godišnjeg limita NERP koji iznosi 54.000 tona. Samo termoelektrane Kostolac i Nikola Tesla (TENT), koje su deo EPS-a, emitovale su više SO2 nego sve termoelektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno. Teškoće Srbije da se pridržava limita određenih NERP-om direktno se tiču i pristupnih pregovora Beograda sa EU, pošto su standardi propisani zakonima Unije daleko strožiji. Pored toga, velika zavisnost Srbije od uglja, a više 70 odsto njene struje se proizvodi pomoću nekvalitetnog lignita, koči napore zemlje da se uskladi sa klimatskim ciljevim koje je EU postavila do 2030. godine. Krajem januara, 26 poslanika Evropskog parlamenta upozorilo je na prekograničnu ekološku štetu koju izazivaju srpski projekti iz oblasti teške industrije, a koja finansira Kina. Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da srpskim vlastima skrene pažnju da poštuju svoje nacionalno zakonodavstvo i pravila EU, na šta ih obavezuje i pristupni proces. Koordinator kampanje za ugalj i rudarstvo u EEB Rikardo Nigro upozorio je da "zagađenje vazduha ne poznaje granice i da su toksična isparenja iz srpskih termoelektrana i evropski problem". "Kao ovogodišnji predsedavajući Energetske zajednice i kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da obezbedi poštovanje Ugovora (EZ) i da pozove EPS na odvornost", rekao je Nigro. Evropski biro za životnu sredinu je najveća mreža nevladinih ekoloških organizacija u Evropi. Uspostavljen 1974. godine, trenutno okuplja više od 160 organizacija iz preko 35 zemalja i deluje u ime oko 30 miliona individualnih članova i pristalica.Izvor: Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Evropski biro za životnu sredinu: Srpske termoelektrane ugrožavaju zdravlje i životnu sredinu cele Evrope