Održana Parada ponosa bez incidenata

Paradi je prisustvovala predsednica Valde Srbije Ana Brnabić sa svojom partnerkom. Premijerka je poručila da se ovom šetnjom ponovo šalju poruke ljubavi, mira i tolerancije.

"Mislim da se Srbija kreće u pravom smeru i da naše društvo postaje tolerantnije", ocenila je Brnabićeva uoči početka Parade.

Na pitanje da li će zakon o registrovanom partnerstvu i o rodnom identitetu koji traže pripadnici LGBT populacije biti usvojen, premijerka je rekla da je za donošenje bilo kog zakona potrebna većina u parlamentu i podsetila da su o tom zakonu govorili i dok je ona bila ministar državne uprave i lokalne samouprave.

"Za Srbiju i za mene kao predsednicu vlade je važno da te zakone nisam ja potezala, jer ja nisam premijerka LGBT populacije, već pripadnica LGBT, a premijerka sam svih građana i borim se za prava svih", rekla je Brnabićeva.

Kako je istakla „posebno joj je važno što nije krila i što je od početka priznala da je lezbijka“ i dodaje da je i „pre nje, i u vreme demokrata, u vlasti bilo pripadnika LGBT, ali da se u to vreme nisu borili za njihova prava, dok ti isti njoj prigovaraju da ne radi dovoljno za LGBT zajednicu“.

Na početku Parade premijerku je dočekao transparent na kome je pisalo “Premijerko kako je živeti sa svim povlasticama“, a Radomir Lazović, predstavnik Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” je pokušao da joj da igračku patkicu kako bi je „podsetio da nije sve u redu u Srbiji“, međutim, premijerka je poklon odbila.

Marko Mihailović iz organizacije Prajda istakao je da je važno da se setimo početka Prajda i aktiviste koji su tada pretučeni jer su to „ljudi koji su žrtvovali mnogo da bi se danas, već šestu godinu za redom slobodno šetalo u Beogradu”.

Goran Miletić, takođe iz organizacije Prajda, kaže da je cilj održavanja još jedne Parade unapređenje položaja LGBT zajednice, kao i da od Vlade i parlamenta, prema njegovim rečima, očekuju usvajanje zakona o registrovanom partnerstvu i zakona o rodnom identitetu.

"Naši zahtevi su svake godine isti - da se više radi na suzbijanju nasilja i diskriminacije", rekao je Miletić i pozvao tužilaštva, sudske organe i policiju da u tom smislu dobro obavljaju svoj posao.

Paradu ponosa je podržala i Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” , koja je pozvala građane da im se pridruže u šetnji i istakla da će i ove, kao i svake godine do sad, biti prisutni, naveli su u saopštenju. Na Prajdu su se našle i glumica Mirjana Karanović, kao i dramska spisatelljica Biljana Srbljanović koje su nosile i transparent „Ne odričem se“ što je slogan ovogodišnje Parade ponosa.

„Kuma Prajda“ Sara Jovanović: Tu sam da pomognem da se razbiju predrasude

Na Paradi ponosa govorila je ove godine i pop pevačica Sara Jovanović kojoj je dodeljena titula „kume Prajda“.

Ona se obratila učesnicima neposredno pred početak Parade sa rečima da je u “njenoj porodici uvek vladala vera u ljubav i stav“.

"U ljubav bez vere, bez roda, u slobodnu ljubav i apsolutno iskazivanje svog stava, ma kakav on bio. Današnji Prajd ohrabriće mlade ljude da žive svoje živote slobodno u Srbiji i da iskažu sebe na način na koji oni to žele", rekla je ona.

Sara Jovanović dodaje da je tu da pomogne da se razbiju predrasude i kako više ne bi bilo dece koja trpe verbalno i fizičko nasilje jer se u javnosti izjašnjavaju kao gej ili lezbijka.

Bez incidenata prilikom prolaska Prajda pored kontraprotesta

U znak protesta protiv održavanja šeste Parade ponosa u Beogradu danas oko 11 sati na uglu Takovske i Bulevara kralja Aleksandra okupila se grupa od oko 150 ljudi koja je blokirala saobraćaj.

Učesnici tog skupa su rekli da smatraju da je „ulica mesto javnog morala, gde se ljudi pristojno ponašaju i gde ne treba da se održavaju šetnje poput Parade ponosa“, a nju su okarakterisali kao „nasilje nad celim narodom“.

Prilikom prolaska Prajda pored ovog kontraprotesta osim dobacivanja nije bilo incidenata, a između njih se je stajao policijski kordon.

Protivnici Prajda pevali su "Ovo je Srbija", vikali "Vučiću šiptaru izdao si Srbiju", držali su ikone, krstove i transparente "Nemoral i gej sramotu nikad više u javnom životu" i "Pravoslavnu Srbiju ne pokoriše ratom već iznutra pionima EU, Vatikana i NATO", dok su učesnici Parade mahali protivnicima i slali poljupce.

Pre početka Prajda, privedeno je pet mladića nakon sukoba sa Žandarmerijom. Kako je preneo N1, prvo je došlo do verbalnog sukoba ljudi koji protestuju protiv Prajda, a zatim se nekoliko ljudi sukobilo s policijom dok je policija postavljala barikade između Češke ambasade i Ustavnog suda.

Inače, Prva Parada ponosa organizovana je 2001, kada je učesnike prebila grupa huligana i pristalica desničarskih organizacija, a od tada iz bezbednosnih razloga otkazivana je tri puta - 2011, 2012. i 2013.

Parada je otkazana i 2004. godine nakon martovskih nemira na KiM. Naredna je bila zakazana 2009, ali je otkazana jer organizatori nisu želeli da prihvate preporuke MUP-a da se manifestacija umesto u centru grada održi na drugoj, bezbednijoj lokaciji.

Parada ponosa održana je 2010, 2014. i 2015. Tokom održavanja parade 2010. došlo je do nereda u gradu, tokom sukoba huligana s policijskim snagama, povređeni su 124 policajca i 17 demonstranata.

Parada ponosa je manifestacija koja promoviše prava i jednakost LGBT zajednice, ali takođe skreće pažnju javnosti na problem nasilja i diskriminacije s kojima se suočavaju pripadnici LGBT populacije u Srbiji.

Izvor: RTS, Beta, N1