<article><p>Lukaševič je proterivanje više od 150 diplomata iz više od 20 zemalja nazvao "opasnim presedanom kolektivnog kažnjavanja zemlje čija krivica nije dokazana".</p><p>Velika Britanija je optužila Rusiju za napad bojnim otrovom na nekadašnjeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Rusija je te optužbe odbacila kao neosnovane.</p><p>Lukaševič je britanske navode nazvao "provokacijom velikih razmera".</p><h2>Rusija "ne žuri" sa odgovorom</h2><p>Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je danas da Moskva "ne žuri" s odgovorom na talas proterivanja ruskih diplomata čime vlade niza zemalja odgovaraju na trovanje jednog nekadašnjeg špijuna u Velikoj Britaniji.</p><p>Rjabkov je rekao da Rusija "promišljeno i temeljito" razmatra odgovor na izbacivanje više od 150 svojih diplomata iz više od 20 zemalja.</p><p>Po njegovim rečima, proterivanjima upravljaju London i Vašington čijem su pritisku podlegle druge zemlje.</p><p>Podsetimo, Sjedinjene Američke Države i 14 članica Evropske unije odlučili su da proteraju deo diplomatskog osoblja Rusije iz svojih zemalja kao odgovor na trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.</p><p>Skripalj i njegova ćerka Julija nađeni su u nesvesnom stanju na klupi u engleskom gradiću Solzberiju. Zapadne zemlje smatraju da ruske vlasti stoje iza napada, što je Moskva odbacila kvalifikujući to kao nervoznu, antirusku propagandu.</p><p>Zbog ovog slučaja došlo je do zaoštravanja odnosa Zapada i Moskve, naročito sa Velikom Britanijom.</p><p>Inače, Skripal je bio pukovnik u ruskoj Vojnoj obaveštajnoj službi (GRU), a 2006. godine je osuđen za špijunažu. Oslobođen je 2010. godine, u okviru medijski veoma praćene razmene u kojoj su SAD pristale da oslobode 10 pripadnika ruske "spavačke ćelije" špijuna, otkrivene u SAD, u zamenu za četiri Rusa osuđena zbog špijunaže u korist Zapada.</p><p>Izvor: Beta, Insajder</p></article>

<p>Lukaševič je proterivanje više od 150 diplomata iz više od 20 zemalja nazvao "opasnim presedanom kolektivnog kažnjavanja zemlje čija krivica nije dokazana".</p><p>Velika Britanija je optužila Rusiju za napad bojnim otrovom na nekadašnjeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Rusija je te optužbe odbacila kao neosnovane.</p><p>Lukaševič je britanske navode nazvao "provokacijom velikih razmera".</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Rusija "ne žuri" sa odgovorom</h2>
<p>Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je danas da Moskva "ne žuri" s odgovorom na talas proterivanja ruskih diplomata čime vlade niza zemalja odgovaraju na trovanje jednog nekadašnjeg špijuna u Velikoj Britaniji.</p>
<p>Rjabkov je rekao da Rusija "promišljeno i temeljito" razmatra odgovor na izbacivanje više od 150 svojih diplomata iz više od 20 zemalja.</p>
<p>Po njegovim rečima, proterivanjima upravljaju London i Vašington čijem su pritisku podlegle druge zemlje.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Podsetimo, Sjedinjene Američke Države i 14 članica Evropske unije odlučili su da proteraju deo diplomatskog osoblja Rusije iz svojih zemalja kao odgovor na trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.</p><p>Skripalj i njegova ćerka Julija nađeni su u nesvesnom stanju na klupi u engleskom gradiću Solzberiju. Zapadne zemlje smatraju da ruske vlasti stoje iza napada, što je Moskva odbacila kvalifikujući to kao nervoznu, antirusku propagandu.</p><p>Zbog ovog slučaja došlo je do zaoštravanja odnosa Zapada i Moskve, naročito sa Velikom Britanijom.</p><p>Inače, Skripal je bio pukovnik u ruskoj Vojnoj obaveštajnoj službi (GRU), a 2006. godine je osuđen za špijunažu. Oslobođen je 2010. godine, u okviru medijski veoma praćene razmene u kojoj su SAD pristale da oslobode 10 pripadnika ruske "spavačke ćelije" špijuna, otkrivene u SAD, u zamenu za četiri Rusa osuđena zbog špijunaže u korist Zapada.</p><p>Izvor: Beta, Insajder</p><p></p>

Najvažnije vesti

Kremlj Foto: Alexandergusev - alexandergusev.com, CC BY-SA 3.0, wikimedia.org

original

900x375

Rusija OEBS-u: Proterivanja diplomata i kolektivno kažnjavanje zemalja su loš presedan