<article><p>Kako se navodi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Vojno-bezbednosnoj agenciji u tome pomažu domaće kompanije koje pružaju usluge mobilne telefonije i interneta, koje arbitrarno primenjuju važeće obaveze i samostalno procenjuju da li su zahtevi organa vlasti pravno osnovani.</p><p>"(Kompanija) Telenor u 2016. beleži gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. Trend rasta vidljiv je i u evidencijama državnih organa, pa je policija prošle godine uputila ukupno oko 97.000 zahteva za pristup zadržanim podacima, ili 20.000 zahteva više nego u 2014. godini", navodi se u saopštenju Šer fondacije.</p><h2>Zloupotreba u komercijalne svrhe</h2><p>Ta fondacija navodi da se centralna tema borbe za zaštitu građana od nadzora koje sprovde državne službe širom sveta, ali i zloupotreba u komercijalne svrhe velikih internet korporacija, pitanje prikupljanja takozvanih metapodataka, odnosno podataka koji otkrivaju ko je s kim, kada i gde razgovarao, što su podaci koje uređuju i mobilne mreže automatski generišu, a koji mogu da budu i važniji od samog sadržaja komunikacije.</p><p>Šer fondacija je navela da je samo jedan operator mobilne telefonije (Telenor) u 2016. zabeležio skoro 300.000 samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana.</p><p>"Ova kompanija je ujedno i jedina koja u skladu sa zakonom registruje, odnosno prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži. Mada druga dva velika operatora izostavljaju samostalne pristupe iz svojih godišnjih izveštaja, Vojno-bezbednosna agencija navodi da se 'za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom'", navodi se.</p><h2>Prikupljanje podataka postalo uobičajeno</h2><p>Šer dodaje da podaci iz izveštaja, ukršteni sa vestima iz takozvane crne hronike, ukazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka, pri čemu na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje.</p><p>"Prema zakonu, od ograničenja o zadržavanju podataka o komunikaciji do 12 meseci izuzeti su oni podaci kojima je jednom već pristupljeno, te se oni čuvaju praktično neograničeno. Odlukom Ustavnog suda zadržani, odnosno podaci o komunikaciji predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda. Uprkos unapređenoj zakonskoj regulativi, procedure u ovoj oblasti i dalje su netransparentne, dok bi količina podataka o komunikaciji građana koja se obrađuje bez dovoljne kontrole trebalo da posluži kao upozorenje na urgentnost problema", navodi se.</p></article>

<p>Kako se navodi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Vojno-bezbednosnoj agenciji u tome pomažu domaće kompanije koje pružaju usluge mobilne telefonije i interneta, koje arbitrarno primenjuju važeće obaveze i samostalno procenjuju da li su zahtevi organa vlasti pravno osnovani.</p><p>"(Kompanija) Telenor u 2016. beleži gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. Trend rasta vidljiv je i u evidencijama državnih organa, pa je policija prošle godine uputila ukupno oko 97.000 zahteva za pristup zadržanim podacima, ili 20.000 zahteva više nego u 2014. godini", navodi se u saopštenju Šer fondacije.</p><h2>Zloupotreba u komercijalne svrhe</h2><p>Ta fondacija navodi da se centralna tema borbe za zaštitu građana od nadzora koje sprovde državne službe širom sveta, ali i zloupotreba u komercijalne svrhe velikih internet korporacija, pitanje prikupljanja takozvanih metapodataka, odnosno podataka koji otkrivaju ko je s kim, kada i gde razgovarao, što su podaci koje uređuju i mobilne mreže automatski generišu, a koji mogu da budu i važniji od samog sadržaja komunikacije.</p><p>Šer fondacija je navela da je samo jedan operator mobilne telefonije (Telenor) u 2016. zabeležio skoro 300.000 samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana.</p><p>"Ova kompanija je ujedno i jedina koja u skladu sa zakonom registruje, odnosno prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži. Mada druga dva velika operatora izostavljaju samostalne pristupe iz svojih godišnjih izveštaja, Vojno-bezbednosna agencija navodi da se 'za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom'", navodi se.</p><h2>Prikupljanje podataka postalo uobičajeno</h2><p>Šer dodaje da podaci iz izveštaja, ukršteni sa vestima iz takozvane crne hronike, ukazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka, pri čemu na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje.</p><p>"Prema zakonu, od ograničenja o zadržavanju podataka o komunikaciji do 12 meseci izuzeti su oni podaci kojima je jednom već pristupljeno, te se oni čuvaju praktično neograničeno. Odlukom Ustavnog suda zadržani, odnosno podaci o komunikaciji predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda. Uprkos unapređenoj zakonskoj regulativi, procedure u ovoj oblasti i dalje su netransparentne, dok bi količina podataka o komunikaciji građana koja se obrađuje bez dovoljne kontrole trebalo da posluži kao upozorenje na urgentnost problema", navodi se.</p><p></p>

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Šer fondacija: Masovno nekontrolisano prikupljanje podataka o komunikaciji u Srbiji