Slobodan Milosavljević ministar poljoprivrede (16.10.2007.): PKB što u sopstvenoj, što u državnoj svojini koristi negde oko 22 hiljade hektara najkvalitetnije zemlje. Prevagnuo je koncept da PKB treba da bude privatizovan putem javnog tendera i ja očekujem da će interesenti za privatizaciju PKB-a biti veliki igrači

Dragan Đilas, gradonačelink Beograda (11.5.2009.): Da može Grad to da kupi samo da sprečimo da kupi neko ko će to da zatvori, da pretvori u građevinsko zemljište, da dobijemo neke nove situacije kao što danas imamo sa nekim lokacijama u centru Beograda

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (19.5.2009.): Ministarstvo poljoprivrede jednostavno neće dati da se to privatizuje tako da bi neko dobio jeftinu zemlju koju će otprilike država da proda za jedan dinar, pa posle da bi kupovala za 5 dinara samo parče zemlje koje će biti potrebno za recimo obilaznicu ili za širenje grada ili za slično.

Velibor Pešić DSS (4.6.2010.): Došli smo do jednog zaključka Vlade iz 2009. gde je utvrđeno da je praktično sve zemljište koje PKB koristi državno zemljište.

Nikola Selaković, SNS (5.9.2010.): Postavljamo pitanje: Šta se to desilo u glavama onih ljudi koji su pre nekoliko godina u bescenje prodavali državnu imovinu da bi sada čak počelli da govore o podržavljenjunekih nekih poljoprivrednih korporacija, kao što je na primer PKB i njegovom vraćanju u ruke države da bi se navodno obezbedilo redovno snabdevanje tržišta mlekom i mlečnim prerađevinama. Dakle, ono šta SNS pita jeste, da li su ljudi koji tvore ovaj režim obećavali ovakve stvari i da li su na ovakvim obećanjima zaseli na vlast u Srbiji?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede (4.10.2018.): Čast mi je i zadovoljstvo što mogu da budem deo ovog događaja danas i u ime Ministarstva privrede stavim potpis na ovaj dokument. Kao što je gospodin Kadimi rekao, danas počinje jedno novo vreme, jedan novi period za kompaniju PKB, a samim tim i za Republiku Srbiju. Kakav je izazov za Republiku Srbiju predstavljala kompanija PKB do danas znaju gotovo svi.

Ono što međutim, ne znaju svi ,to je da će zapravo pravi izazov za Srbiju biti kako da zbog budućeg širenja grada i izgradnje novog puta - ne plati - po tržišnim cenama hektare zemljišta koji će državi biti neophodni, a koje će, prema istraživanju Insajdera, sada morati da otkupljuje od Al Dahre. Kompanija iz UAE, jedna od vodećih poljoprivrednih kompanija na Bliskom istoku koja ima oko 160.000 hektara zemljišta u celom svetu, posle privatizacije PKB-a postala je vlasnik i 17.000 hektara zemljišta koje je pripadalo državi, odnosno, od 2015.godine, formalno PKB korporaciji koja je bila u vlasništvu države.

Objašnjenje predstavnika vlasti, kojim brane odluku o prodaji imovine PKB-a, jeste da država ne može da se bavi poljoprivredom i da jedan kompleks koji je relikt komunizma samo pravi nove dugove koje bi na kraju vraćali građani Srbije. Činjenica je da PKB godinama poslovao u dugovima ali je isto tako činjenica da su građani ostali bez zemljišta koje zauzima površinu onoliku na koliko se prostire i pola šireg dela Beogada.

I pre i posle prodaje imovine PKB-a predstavnici ove i bivše vlasti iznose optužbe jedni portiv drugih, i ozbiljne i one potpuno banalne. Od toga ko je uništio PKB, ko poklonio zemljište, izvlačio novac iz komnbinata, ko poslovao u plusu, a ko u minusu, ko je kome nameštao poslove, do toga ko je skraćivao rogove kravama zbog novoizgradjene farme. Optužbe su brojne ali ne postoji ni jedan postupak koji se vodi pred nadležnim institucijama. Istovremeno, dokumentacija PKB-a predstavlja poslovnu tajnu pa je to je jedan od razloga što svako od njih može da tvrdi šta hoće i da načelno bude u pravu.

Međutim, kada je u pitanju poslovanje PKB-a u poslednjih 20 godina kao i prodaja imovine prošle godine, činjenice su, prema istraživanju Insajdera, takve da pokazuju odgovornost mnogih. Predstavnici više Vlada u periodu od demokratskih promena do danas donosili su odluke zbog kojih su, s namerom ili ne, na kraju ostećeni građani i država.

PRODAJA, drugi deo

Al Dahri je prodato 1958 parcela u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin. Prodat je i stočni fond od 22.000 grla stoke.

Osim poljoprivrednog zemljišta, prodate su i građevinske parcele na kojima su izgrađeni objekti namenjeni poljoporivrednoj proizvodnji. Prodat je ukupno 371 objekat.

Na spisku opreme koja je prodata nalaze se traktori, automobili, oprema za navodnjavanje ali i inventar: čiviluci, stolice, ormari – ukupno 11.248 stavki.

Prodato je i 13.018 komponenti rezevrnih delova, od delova za traktore i automobile do osigurača i sijalica.

Za sve ovo Al Dahra je na račun PKB-a uplatila 121 milion evra.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pozitivno je zato što će za sve ono što je PKB do sada radio, generisao gubitke svoje i prelivao ih i na privatni sektor i na državni sektor, za sve to sada ćemo ostvariti prihode i naplaćivati i sve će biti redovno servisirano. To što do sada država nije naplaćivala sada će od Al Dahre da uzima i da naplaćuje. To što je PKB dugovao 500 miliona Elektroprivredi Srbije, Al Dahra neće moći da duguje Elektropriredi Srbije, a istovremeno će proizvoditi mleko i hiljadu i 500, 600, 700 ljudi će tamo da radi.

U trenutku prodaje PKB je imao dug od oko 80 miliona evra. Isplaćene su sve obaveze prema državi, bankama ali i radnicima. I pored toga što je država godinama ulagala i otpisivanjem dugova, ali i tako što je na kraju državno zemljište prebacila u vlasnistvo PKB-a, u budžetu Srbije na kraju od prodaje imovine nije uplaćeno nista, a na računu PKB-a ostalo je oko 12 miliona evra. Predstavnici vlasti, međutim, kao razlog za privatizaciju PKB-a po modelu prodaje imovine, navode činjenicu da je kombinat poslovao s gubitkom i u dugovima koji su bili sve veći.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Kad je krajem novembra 2013. godine Vlada Republike Srbije imenovala privremeni organ u kome sam ja bio skeretar. Mi smo, naravno, promenili rukovodstvo PKB-a i tada smo zatekli kompaniju u zaista teškoj finansijskoj situaciji. Znači, oni su u tom trenutku bili vrlo nelikvidni, bili su dužni negde ukupno oko 90 miliona evra s tim što prethodne godine...

Insajder: Čekajte samo, po kojim to podacima?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Prema našim podacima koje imamo kao grad, s poslovnim gubitkom od preko 500 miliona dinara. Njima je godinu dana pre toga bilo otpisano negde oko 30 miliona evra.

Insajder: Pa to nije tačno.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Jeste kako ne. Ukupno...

Insajder: Ne, evo sad ću Vam reći.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ne, sad ću Vam ja reći. Ukupno im je otpisano 6,7 milijardi dinara, što iznosi ukupno 55 miliona evra. A pored toga su uzeli kredite za 25,6 miliona evra, a neki od tih kredita su bili po kamatama od 9,5%, znači ukupno zaduženje kompanije sa kreditima je iznosilo oko 90 miliona evra.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): I povećali su za 10 miliona, sa 80 na 90.

Insajder: Sad su oko 80 miliona.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Da, nas sačekalo 80, spustili smo na nekih 58, 59, uz otpis države, uopšte ne bežim od toga. Sad su opet, sad su 90.

Insajder: Zanči da definitivno država nije mogla da se bavi PKB-om na uspešan način?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Pa ovakva država, ne. A ona država koju sam ja predstavljao kao grad Beograd, apsolutno da. Eto imate podatke koji to pokazuju.

Država je na osnovu toga sto je PKB koristio državno zemljište preuzela vlasništvo u kompaniji PKB 2009.godine.Godinu dana kasnije PKB je poklonjen gradu Beogradu. Tada je na vlasti u Republici DS, premijer je Mirko Cvetković, a gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. 2013. godine SNS preuzima vlast i u Beogradu. 2016. godine grad vraća državi PKB. Država 2018. godine prodaje imovinu PKB-a.

Svih tih godina PKB i pored otpisa dugova ne uspeva da vrati sve dugove. Prema analizi finansijskih izveštaja od 2008. do 2017. godine, odnosno, do prodaje, po godinama iznos dugova se u suštini neznatno menjao.

Pre nego što će država, pa potom grad, početi da upravlja preduzećem 2010. dugovi su rasli i za po 10 miliona evra godišnje.

2010. godine PKB je u dugu od oko 74 miliona evra dok je gubitak iz operativnog poslovanja oko 22 miliona evra.

Od 2011., kako pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja, počinje ulaganje u proizvodnju što je po prvi put rezultiralo poslovnim uspehom firme 2012. godine. Tu godinu PKB, posle dužeg perioda, završava sa poslovnim prihodom od 60 miliona evra i poslovnim, odnosno, operativnim dobitkom od 7 miliona evra. Istovremeno, Vlada Srbije na čijem je čelu DS pomaže preduzeću otpisima ukupno 47 miliona evra starih dugova.

I nakon promene vlasti, kada su vladu vodili SNS i SPS, PKB-u je 2013. godine takođe otpisano oko 30 miliona evra duga za kamate na neplaćene poreze.

Međutim, kako pokazuju finansijski izveštaji, nakon promene gradske vlasti i rukovodstva PKB-a, proizvodnja počinje da pada. Od 2014. godine država prestaje da pomaže PKB koji počinje da pravi i nove dugove

2017. godine, pred prodaju, prema finansijskim izveštajima, PKB je u dugovima od oko 80 miliona evra, a samo te godine poslovni gubitak iznosio je oko 12 miliona evra.

Goran Vesić, međutim, tvrdi da su zvanični finansijski izveštaji iz vremena dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, a PKB u vlasništvu grada, lažirani i da zato postoji poslovna dobit, a da u vreme ove vlasti nisu lažirani i da su zato prikazani pravi, odnosno, loši rezultati poslovanja PKB-a.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Kako može da bude poslovno likvidno kad su im za 2014. godinu nedostajalo 12 miliona evra. Kako, ajde recite?

Insajder: Čekajte, 2012. poslovna dobit iz opertivnog poslovana je 7 miliona evra.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Pa kako može da bude ako je nedostajalo 12 miliona evra?

Insajder: Ja vam govorim na osnovu podataka finansijskih izveštaja i to možete i vi da vidite.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: A ko pravi finansijske izveštaje? Pa rukovodsvo...

Insajder: Pa postoje neke institucije koje to kontrolišu.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ne, nije tačno. Vi ne govorite o tome, svaki finansijski izveštaj se nalazi u APR-u. Finansijski izveštaj podnosi rukovodstvo kompanije, da li je to privatna da li je to državna nevažno. i sad hoćete da kažete da oni koji su zadužili firmu koji su pravili finansijski izveštaj, koji je očigledno bio friziran i očigledno s obzirom na...

Insajder: Znam, ali to je krivično delo.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Pa jeste, naravno.

Insajder: To znaci da Vi, upravo sad, poništavate postojanje svih institucija u ovoj državi. Svako moze da frizira izvestaj...

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Nije tačno, to je vaše misljenje koje je vrlo proizvoljno.

Insajder:Vi meni kazete da su lazni finansijski izvestaji.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Pa naravno da su lažni, pa naravno da su frizirani

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Mislim, ja ne znam šta da Vam, pričam, ne razumem. Frizirani izveštaji. Kako frizirani kad je radio neki oditing, mislim to su budalaštine jedne.

PKB sistemski je urušavan od 90-tih godina prošlog veka.Sve dok ga država nije preuzela kombinat nije plaćao struju, vodu, radicima nije uplaćivan radni staž, brojni porezi prema državi i gradu nisu plaćani.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Znam da kad smo preuzeli PKB da je bilo 14 godina neplaćenih doprinosa i poreza. Deset godina nisu plaćali struju i ovaj, i jednostavno, kao što je taj dug otpisivala, tako nam je slala i nove neke obaveze .Ja mislim da u 2011. i 2012. Poreska uprava nam je zaračunala neke kamate za poreze , što se verovatno posle opet otpisivalo.

Finansijski izveštaji pokazuju da je 2012. tj u poslednjoj godini pred odlazak Dragana Đilasa, ukupan dug preduzeća bio 84 miliona evra. U taj dug spadali su i dugovi nasleđeni iz 90 tih godina. Država je u međuvremenu otpisala dug za poreze ali ne i kamate na te dugove koje su iznosile oko 30 miliona evra. Ove kamate su otpisane, posle promene vlasti, 2013. godine, jer je PKB kao i brojna preduzeća iskoristio zakonske mogućnosti.

Insajder: Da li je 2013. godine država otpisala dug od 30 miliona evra PKB-u?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Država jeste otpisala dug na kraju te godine od 30 miliona evra PKB-u i ono što je razlika između nas i Dragana Đilasa je u tome što smo mi vrlo realno prikazivali stanje PKB-a i ono što ja hoću da Vam kažem. Znači, hajde sad da pričamo onako kako jeste, PKB nije uspešna kompanija

Prema analizi finansijskih izveštaja, PKB od 2010. do 2013. godine, od komercijalnih banaka i Fonda za razvoj uzima kredite u iznosu od oko 20 miliona evra. Paralelno sa tim, dugovi iz prethodnih godina ostaju ali je, prema rečima tadašnjeg gradonačelnka Dragana Đilasa plan bio ulaganje u razvoj od čega bi se kasnije vraćali i dugovi.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Ja sam tada, razgovarajući sa direktorom PKB-a rekao, dao mu preporuku, samo ulažite u razvoj ljudi. Znači mi imamo 750 kilometara kanala ne koristi se, ne znam, 10 posto. Ajde to da očistimo. Niste kupili ni jedan traktor, ni jedan kombajn 20 godina, ništa niste uložili, kako da napravite veći prihod nego da to radite. Dajte da to uložimo. Uzmite, pošto grad Beograd nije davao subvencije PKB-u, naravno odeš u banku zadužiš se, uložiš u proizvodnju i dižeš. I tako su i porasli prihodi sa 34 na 61. I oni su to radili, oni su u to ušli i razvijali su PKB. Na način na koji bi se razvijla svaka druga.. I da je tad privatnik uzeo PKB on bi to isto radio. Znači on bi razvijao. Kako da vratiš i te dugove i kako da dođeš na zelenu granu. I ja sam se slikao pored traktora sećam se, čiji je točak, bio tri puta veći od mene. Za mene je to bilo šokantno da postoje toliki traktori.

Novac je, između ostalog, investiran u izgradnju Nove farme. Međutim, baš ta farma je razlog za brojne optužbe koje predstvanici SNS-a, odnosno vladajuće stranke, iznose na račun prethodne gradske vlade.

Insajder: Šta je tu sporno tačno?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Evo, to vam je ovo, to vam je šema kako su se izvlačile pare. Malo je velika, ne znam da li ce stati u ceo ekan ali ću ja ovo Vama da poklonim. To vam je šema kako su se izvlačile pare iz PKB-a. Evo ovako, e sad vidite

Insajder: Ali sta je poenta ove šeme?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ne, ne ja nemam nikakv problem ni da me potpišete na špici. Ja vam pomažem, dajem Vam sve ovo kao moj doprinos vašoj emisiji kako je Dragan Đilas izvlačio pare iz PKB-a.

Insajder: Znam, ali te mape su karakteristične za Pink, da Vam kažem gde postoje tri kamere koje će sve da zumiraju.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ne, te ovakve mape, je prvo počeo Insajder da radi

Insajder: Pošto vi često izlazite u javnost sa ovakvim podacima, da je neko ukrao pare…

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Grad Beograd će podneti krivičnu prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije zbog ovoga što se dešavalo sa farmom.

Insajder: To je nešto što ste vi nacrtali.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ne, vi meni sad kažete da Rajko Mandić koji je podneo finansijski izveštaj kaže to je aksiom potpuno ste u pravu, to mi tvrdite... ne vi to meni tvrdite?

Insajder: Ne, ja se pozivam na zakone ove države i verujem da ih i Vi poštujete. Samo da Vam kažem, ja verujem da Vi više od nas treba da poštujete zakone ove države i institucije.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Meni je žao što vi više verujete Rajku Madiću.

Insajder: Kom Rajku Mandiću? Govorim o finansijskm izveštajima koji moraju da prođu kontrolu u Poreskoj upravi i svemu ostalom.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Farma je bila preskupa, farma je u tom trenutku bila nepotrebna jer su mogli da renoviraju postojeće farme. Kao što sam rekao.

Insajder: Hteli su da naprave savremenu farmu.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Jeste, a šta raditi s postojećim farmama. Hteli su da naprave savremenu farmu iz koje bi ispumpali 2 miliona evra dalje prema Demokratskoj Stranci, to su hteli da urade.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Pa ja mogu da dođem sad, da za Vas kažem šta hoću i nema više veze. Čekaj prijatelju, prošlo je šest godina, na vlasti je šest godina. Pa jel krao neko? Jel nešto bilo šta uradio mimo zakona? Pa što ne podignete krivične prijave i uhapsite te ljude brate? Što pričate na taj način o njima, što ih blatite?

Farma sa slobodnim sistemom držanja krava i automatizovanom mužom, najavljena je kao čudo tehnologije koje će značajno povećati prinos mleka i smanjiti troškove proizvodnje. Farma je otvorena krajem 2012.godine i radi, ali se ne koristi u punom kapacitetu

Do danas nije poznato koliko je tačno ova investicija koštala. PKB bilo je akcioarsko društvo u restruktuiranju i nije bilo u obavezi da raspisuje tender pa samim ti ni da objavljuje ugovore kao ni tendersku dokumentaciju.

Najavljujući izgradnju farme, tadašnji direktor PKB-a Rajko Mandić je naveo da će cela incesticija koštati 8,3 miliona evra. Predstavnici aktuelne gradske vlasti tvrde da je nova farma PKB plaćena između 11 i 12 miliona evra.

Insajder: Koliko je bilo planirano da se plati farma, jer to je podatak koji ne postoji nigde? A koliko je plaćena?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Nemojte da me pitate te operativne stvari, stoti put Vam kažem. Možete da me pitate za stvari koje su plaćene iz budžeta grada Beograda. Ono što je bila suština PKB-a i njegovog razvoja jeste da se pokrene, da se napravi moderna firma, da sve bude na nivou iz 80-ih godina kada je PKB bio jedan od 10 najvećih poljoprivrednih preduzeća u Evropi. Što se tiče farmi krava, ljudi su rekli da treba da se investira u neki moderniji način. Ajde, napravite nove farme gde krave same dođu tamo, oni ih samo zakače da se pomuzu, nema tu radne snage, nema manuelnog rada. One su slobodne, šetaju, nisu vezane čitav život u onim katastrofalnim uslovima kako prožive ta bića svoj životni vek, nego žive normalno. To je nešto što je trend u celom svetu. Onda koristite to stajsko đubrivo, pravite plastenike odmah pored, da li grejete time i tako dalje. Jedan zatvoren sistem koji treba da se napravi.

Kada 2010. godine grad, na čijem je čelu Dragan Đilas preuzima PKB, za direktora je imenovan Rajko Mandić koji je pre toga bio zaposlen kao direktor u kompanijama Delta Maksi i Delta Auto, koje su u vlasništvu Miroslava Miškovića.

Insajder: Zašto ste našli baš Miškovićevog direktora za PKB?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): To je jedan čovek, zašto, evo objasniću Vam zašto. Razgovarao sam sa ljudima ko bi hteo da dođe, ko može. Pa nije on bio jedini tamo, tamo je bilo četiri, pet ljudi, došlo koji su to vodili. Pa nije on čovek, nije on mogao sam to da napravi. A neki su i ostali koji su tu bili. Znači, jednostavno da nije bio Miškovićev bio bi nečiji drugi. I bio mu je izazov. Tako sam ga i ubeđivao, ajde pokaži da nije u redu taj odnos koji su imali prema tebi u Delti, dođi vodi ovu firmu. On čovek rekao, gde ja da vodim državnu firmu nikad nisam vodio. Ajde dođi, postavite na noge, napravi tim, potpisaćemo posle menadžment ugovore da imate i bonuse i sve.

Insajder: Dobro, ali hteli ste da isplatite bonuse koji su bili s jedne strane sporni?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Pa naravno, posle dve godine. Mislim, sad kad vam kažem koliki su bonusi sigurno će neko ko gleda ovu emisiju da kaže, uuuu pa to je previše. Ja znam za to.

Insajder: Da li je u trenutku da dok je PKB još u dugovima, dok s jedne strane država otpisuje dugove….

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Moramo da razmemo, nama su potrebni

Insajder: Da li je uopšte realno davati bonuse nekome?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Jeste.

Insajder: Zašto?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008 - 2013.): Pa evo objasniću. Znači dolazi mladi tim ljudi koji počinje da vodi, dve godine rade za te plate. Doveli su 2012. do toga da firma ima zaista EBITDA-a 22 pošto ja nisam našao u Evropi nijednu firmu poljoprivrednu sa tolikom EBITDA-om ni u Evropi ni u Americi, možda postoji ali ja nisam našao. Ima poslovnu dobit, ona je u plusu, normalno da ti ljudi treba da budu za to nagrađeni, ne platom od 1.000 EUR jer za 1.000 EUR ne možemo da dobiijemo vrhunske menadžere. Ljudi su napraviti dobiti, neto dobit, poslovnu dobit od sedam miliona evra. A došli su ovi posle njih koji su napravili minus godišnji od 15 miliona evra. Pa da li je bolje, to je razlika 22 miliona evra, pa jel bolje da 22 miliona ostane državi, a da nekome platimo, celom menadžmentu bonus od 150.000 EUR ili uštedimo 150.000 i dobijemo teret od 22 miliona. Pa šta je bolje?

Nakon promene vlasti 2013. novo rukovodstvo preduzeća stopiralo je odluku da se jednom broju zaposlenih dodele bonusi .

Kada je promenjena vlast na mesto generalnog direkora došao je Dragiša Petrović, koji je na tom položaju ostao do januara 2018. godine. U njegovoj biografiji navodi se da je prethodno radio u Agrobanci. Dragiša Petrović sada je direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Od 2013. godine država je prestala da finansijki pomaže PKB, a dugovi počinju da rastu. U poslednjoj godini, pred prodaju, 2017. godine dug je bio oko 80 miliona evra.

Insajder: Zašto dugovi rastu iz godne u godinu i to se isto vidi?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Zato što mi ne friziramo izveštaje za razliku od Dragana Đilasa. Mi od početka vrlo jasno govorimo da PKB-u treba strateški partner, mi od početka vrlo jasno govorimo da PKB ne može sam da preživi, mi od početka vrlo jasno govorimo da država ne treba da bude vlasnik PKB-a, ne lazemo ljude. Znači, naša politika je bila vrlo jednostavna, ne friziramo izveštaje, prikazujemo realno stanje, isplaćujemo plate, održavamo proizvodnju u PKB-u i pokušavamo da nađemo strateškog partnera, jer smatramo...

Insajder: I pravite minus i gubitke...

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: To vam jasno govori da je to bilo relano poslovanje PKB-a.

Na loše poslovne rezultate PKB-a u poslednje četiri godine, uticala je i odluka Minstarstva poljoprivrede da donese izmene pravilnika o subvencijama za mleko, čime je, prema istrazivanju Insajdera, direktno oštećen PKB.

Prema Zakonu o podsticajima u poljoprivredi iz 2013. godine predviđeno je da država sa po 7 dinara po litru subvencioniše proizvođače mleka koji predaju najmanje 3000 litara mleka po kvartalu.

Iako u zakonu nije predviđen gornji limit, Ministarstvo poljoprivrede 2014. godine usvaja pravilnik kojim se propisuje, da subvencije ne mogu dobiti proizvođači koji proizvedu više od 3 miliona litara mleka. PKB je godišnje proizvodi preko 50 miliona litara mleka i zbog ovakog pravilnika ostaje bez subvencija

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Vi morate da znate da je tada izmenjen pravilnik vezan za maksimalno davanje  koje može, da idu subvencije po određenom privrednom subjektu, za maksimalnu količinu grla, koja su dozvoljena za davanje subvencija za mleko. I tad je počela finansijska konsolidacija 2014. i u tom trenutku je došlo do ograničavanja tih stvari

Insajder: Ali složićemo se da je tu najviše pretrpeo PKB?

 Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: A šta Vi hoćete da kažete, da smo trebali još da upumpavamo pare na takav način i da nema investicija?

Dugovi PKB-a u periodu od 2013. do 2017. godine porasli su za gotovo 25 miliona evra.

Dokumentacija do koje je došao Insajder pokazuje da je rukovodstvo PKB-a sklapalo, po svemu sudeći, i štetne ugovore za kombinat. Zapisnici sa sednica Odbora direktora kombinata pokazuju da je PKB plaćao proizvode neophodne za funkcionisanje komapnije po znatno višim cenama od tržišnih, i to posrednicima.

Jedan od takvih primera je poslovanje sa kompanijom Agro Tara koja ima 4 zaposlena i koja prema zvaničnim podacima više od polovine godišnjih prihoda ostvaruje isključivo iz ugovora sa PKB-om.

Ova komapanija ne proizvodi već prodaje proizvode drugih kompanija, a umesto novca od PKB-a dobija najkavlitetniju stoku. Prema podacima do kojih je došao Insajder, PKB je tako od Agro Tare kupovao hemijske sirovine koje je proizvodila Galenika, ali i suhomesnate proizvode za menzu, koje je recimo proizvodio Karneks. Dakle PKB je posredniku Agro Tari za gotove proizvode plaćao stokom koju je onda Agro Tara prodavala.

Zbog ovakvog aranžmana PKB je prema navodima sindikata, neophodne proizvode plaćao i po 30% većoj ceni od tržišne. Reagujući na takve primedbe, prema zapisniku sa sednice Odbora direktora, komercijalni direktor kombinata Stanko Stankovski je naveo da pitanje cena nije presudno jer PKB ne može drugačije.

Stanko Stankovski, komercijalni direktor PKB :”Nije za očekivati da prilikom svake kupovine tražimo tri ponude, mi pratimo cene i nivelišemo cene tokom trajanja ugovora. Ali kada je u pitanju Agro Tara mi radimo kompenzaciju sa njima. Najjeftinije bi bilo da kupujemo suhomesnate proizvode u Tempu za gotov novac baš kao i papir za stočarstvo, što mi nismo u mogućnosti”.

Samo u 2017. Agro Tara je PKB-u prodala rodu u vrednosti od 166,6 miliona dinara. Agro Tara, prema podacima do kojih je došao Insajder, je u poslovima sa PKB-om najmanje šest godina, što znači da je sa tom kompanijom sarađivalo i prethodno rukovodstvo. O poslovima koje su imali sa PKB-om, novinari Insajdera uputli su pitanja i poslovodstvu Agro Tare, ali odgovore nismo dobili.

Insajder: Hoćete da kažete da Vi ne znate te pojedinačne loše ugovore koji su bili štetni za PKB?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ni loše, ni dobre. Ni loše ni dobre. Da li su ugovori loši to ne odlučujete Vi ni ja, o tome odlučuje tužilaštvo.

Insajder: Pa dobro ja ću da Vas pitam.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: A ne, ne. Ako je neko, pa ne možete me pitati nešto o čemu…

Insajder: Kako ne mogu?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Pa ne možete me pitati nešto što nije moja odgovornost.

Kako je PKB poslovao pre prodaje, pokazuju i podaci iz krivične prijave koju je protiv nadležnih u PKB-u podneo glavni inženjer za stočarstvo u kombinatu Aleksandar Stojković. U prijavi se navodi da je PKB godinama zavoje za stoku nabavljao od kompanije Superlab po ceni od 362 dinara po komadu, dok su druge firme isti proizvod Superlabu plaćale duplo manje.

U odgovoru Insajderu, predstavnici Superlaba nisu negirali da su PKB-u skuplje naplaćivali zavoje. Kako navode imali su poseban cenovnik za PKB, zbog uslova plaćanja koje opisuju kao: plaćanje stokom i po principu platimo kada hoćemo.

Superlab: “Dozvolićete, da mi kao prodavci, imamo pravo da određeni proizvod prodajemo po ceni po kojoj mislimo da možemo da ga prodamo, a na kupcu je da odluči da li će taj proizvod da kupi” navode iz kompanije Superlab.

U toj komapniji tvrde, da sporni zavoji čine samo 4% proizvoda koje su isporučivali PKB-u i da je PKB za mnoge druge proizvode od Superlaba imao povoljnije uslove od drugih.

Superlab je jedna od vodećih komapnija koja uvozi i prodaje laboratorijski material i opremu u Srbiji. Prema navodima ove kompanije, PKB je od njih kupovao zavoje sporadično od 2010, a intenzivno od 2014 godine. Nakon raskida saradnje sa Superlabom, PKB zavoje za stoku kupuje po dvostruko nižoj ceni.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Moj stav je vrlo jednostavan, ako je neko uradio što nije u skladu sa zakonom, bez obrzira da li je direktor koga smo mi postavili ili nego drugi postavio, on treba da odgovora. Vi kao skupština grada, postavljate direktora, direktori su odgovorni za svoje poslovanje.

Insajder: Dobro, ali hoću da Vam kažem da je izgledalo u jednom trenutku, kao da se namerno PKB urušava pred prodaju.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Opet, opet Vaša pogrešna teza. Da se namerno PKB urušava.

Insajder: Pa da, ali odakle toliki dugovi?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda:… ne bi li se našao neki strateški partner koji će da uloži desetine miliona evra da bi podigao ono što je urušeno. Odmah da Vam kažem, pogrešna vam je teza od početka

Insajder: Ali to su činjenice.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ali nisu činjenice.

Insajder: Kada se pogledaju finansijski izveštaji za koje vi kažete da ste radili realne.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Imate potpuno pogrešnu tezu od početka.

Insajder: Poslovanje je sve gore i gore od 2015.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ja Vam kažem, to vam je dokaz da PKB ne može da opstane kao državna firma. To Vam je dokaz. Ja Vam o tome pričam.

Insajder: Pa ne može kada ima ovakve štetne ugovore.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Ja Vam sada o tome pričam. Ja vama pričam.

Insajder: Ali štetni ugovori su doveli do toga.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Vi ste meni malopre rekli da je poslednjih 20 godina billo nebrojano afera u PKB-u. Jeste mi tako rekli?

Insajder: Jesam.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnka Beograda: Jeste. i verovatno je tako.I možda je i ovo neka afera koja će biti, ne kažem da nije, ja uopšte ne ulazim u to i ne tvrdim. Ali hoću da Vam kažem nešto drugo. To što imate afere, to je dokaz da država ne može da upravlja PKB-om, kao što ne može da upravlja nijednim poslom koji nije striktno opis posla koji radi država. Ja Vam to pričam i to Vam je najbolji dokaz zašto je bilo potrebno naći strateškog partnera jer strateški partner siguno neće kupovati nešto što je skuplje ako košta onoliko koliko košta.

Šta se sve dešavalo kada je u pitanju poslovanje PKB-a možda najbolje pokazuju podaci iz bele knjige o rukovodstvu PKB-a koju je 2009. godine objavio predsednik nezavisnog sindikata PKB-a Nikola Lazić. U toj publikaciji objavljene su kopije ugovora i odluka koje, prema navodima sindikata, dokazuju kako je iz PKB-a izvlačen novac i rasprodavana njegova imovina u periodu od 1998. do 2009.godine.

Brojne afere vezuje se za period kada je jedan od rukovodilaca bio Miloš Bugarin. On je za direktora PKB-a postavljen 2001.godine. Prethodno je bio rukovodilac Gazdinstva 7.juli i direktor Direkcije za biljnu proizvodnju PKB-a. Na poziciji prvog čoveka kombinata zadržao se sve do 2007. godine kada napušta PKB i postaje predsednik Privredne komore Srbije.

Jedan od primera kako je uništavan PKB jeste prodaja zgrade menze PKB-a u Surčinu. U vreme kada je gazdinstvom PKB-a u Surčinu upravljao Miloš Bugarin doneta je odluka da PKB proda menzu i pripadajući plac u Surčinu. U kopiji odluke o prodaji navodi se, da ovaj objekat nema ekonomsku korist.

Održana je licitacija, a ponudu je dala samo Ljiljana Buha, tadašnja supruga Ljubiše Buhe Čumeta koji je u to vreme pripadnik Zemunsko-surčinskog klana, a 2003. godine postaje svedok saradnik u procesu za ubistvo premijera Srbije. Objekat je Ljiljana Buha kupila tada za 80 000 maraka.

Kako pokazujej dokumentacija, samo godinu dana kasnije, PKB je isti taj objekat iznajmio od Ljiljane Buhe, za koji je mesečno placao 500 maraka.

Ovakvih primera ima mnogo, a upravo zbog takvog poslovanja PKB je postao teret za državu iako je 1980 tih bio najveći sistem za proizvodnju hrane, po sistemu “od njive do trpeze”.

Milan Prostran, agroekonomista, od sredine 70-tih bio je zaposlen u Saveznom sekretarijatu za poljoprivredu Jugoslavije, prvo kao šef kabineta, a zatim i pomoćnik ministra. Od 2000. godine bio je na funkciji sekretara za poljoprivredu u Privrednoj komori Jugoslavije i Privrednoj komori Srbije.

Milan Prostran, agroekonomista: PKB je pre svega bio nosilac jednog modernog, savremenog razvoja, ja bih čak rekao na tržišnim principima. On je zaista bio model i pravo, ja bih rekao, možda pomalo i malo agro-industrijsko čudo pod znakom navoda i za goste koji su u periodu, dakle, od tadašnjeg predsednika države, koji su ga redovno obilazili, do naravno velikih i predsednika država i ministara. Lično sam se, radeći u Saveznom izvršnom veću, uverio. Vodio sam mnoge delegacije. Nisu oni samo iz kurtoazije bili pomalo i impresionirani i začuđeni.

Fabrike Imleka i Frikoma, kao i prodajni lanac Pekabete, svi oni nastali su u okviru PKB-a i to iz potrebe da se primarna poljoprivredna proizvodnja iskoristi u potpunosti. Od formiranja pa do 1989. čak 300 privrednih subjekata nosilo je znak PKB.

Milan Prostran, agroekonomista: Praktično, narodski rečeno, i on je preko Imleka finalizovao celu proizvodnju mleka iz govedarstva, koji sam rekao, da je bilo nekada i 35 hiljada krava muzara, on je preko svojih farmi svinja realizovao, preko klanica. Klanica je imala čak izvoznički broj, ako se ja dobro sećam izvoznički broj je bio negde 100. Kad kažem izvoznički broj, to znači izvoz za Evropsku uniju i za Sjedinjene Američke države,

Tokom 1990 tih godina PKB, kao i drugi poljoprivredni kombinati u vreme ratova i sankcija, kroz politčke odluke bio je stavljen u situaciju da kroz potpuno obezvređenu cenu hrane čuva socijalni mir. Istovremeno zavisna preduzeća koja su služila da se prerađuje sirovo mleko ili povrće i voće, klanica mesa, trgovački lanac, iskoristile su zakonske mogućnosti da se potpuno izdvoje iz kombinata. Imlek, Frikom i Pekabeta kao i niz drugih nekadašnjih PKB poslovnih celina u tom periodu postaju akcionarska društva po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. god.

Idejani tvorac ovog zakona bio je tadašnji ministar u Vladi Mirka Marjanovića zadužen za ekonomsku i vlasničku transformaciju Milan Beko, tada privrednik, vlasnik preduzeća Rapid i DiBek.

Upravo Milan Beko imao je veliku ulogu u brojnim privatizacijama koje su usledile nakon što je počela trgovina akcijama 2002. godine. Ispostavilo da je bio konsultant investicionog fonda Salford, fonda koji je od 2003. do 2006. kupio Knjaz Miloš, Bambi, i pet velikih mlekara u Srbiji, među kojima je i nekadašnja PKB-ova fabrika za preradu sirovog mleka Imlek.

Njaveći broj ovih privatizacija desio se kupovinom akcija na berzi kroz proces preuzimanja akcija od radnika ili kroz proces dokapitalizacije. Sticanje većinskog paketa akcija značilo je automtski mogućnost upravljanja ovim kompanijama.

Dijana Bajalović Marković ističe da je do svega došlo zbog modela privatizacije, koji je izabrala tadašnja prva demokratska Vlada koju je vodio Zoran Đinđić i u kojoj je ministar privrede bio Aleksandar Vlahović.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): Kod nas je upravo taj model izabran. I to je zapravo bio modus operandi, znači sredstvo koje je omogućilo da ljudi koji su imali kapital u tom momentu, steknu većinsko vlasništvo u bivšim društvenim preduzećima, znači da postanu isključivi vlasnici.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), ministar poljoprivrede (2007-2008): A opet podsećam i Vas i cenjene gledaoce da je to bilo vreme u kome je Srbija vapila za kapitalom, za investicijama, za dobrim primerima privatizacije.

Investicioni fondovi u tom trenutku bili su potpuna nepoznanica u Srbiji. Do kraja 2003. Salford je počeo da upravlja Imlekom, Zemunskom mlekarom, mlekarom Impaz, Novosadskom mlekarom i Subotičkom mlekarom, a kupujući ove mlekare dobili su i postrojenja u nizu gradova u Srbiji, u Kraljevu, Petrovcu, Čačku, Požarevcu, Šidu, Vršcu, Odžacima i Pivnicama

Sve ovo se dešavalo, a da Srbija nije imala usvojen antimonopolski zakon.

Insajder: Zašto je država sve to nemo posmatrala, svesna da nema antimonopolski zakon?

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003, 2008- 2011), ministar poljoprivrede (2007-2008): Znate šta, u to vreme, ako se dobro sećam, je bilo u Srbiji negde 250, 270 mlekara. Nekoliko pomenutih velikih i veliki broj malih i uglavnom su one manje regionalno bile zadužene za pokrivanje tržišta. Intencija je bila investitora, u ovom slučaju Salforda, da napravi jedan veliki sistem za preradu mleka, verovatno iz razloga koji i svaki investicioni fond ima, da investira, da podigne sistem, da ukrupni, da sredi menadžment i da ga kasnije proda. Jer mi smo kao zemlja koja je 2001. počela privatizaciju bili u tom trenutku nedovoljno atraktivni za velike igrače, za velike investitore, na primer iz mlekarske industrije.

Sve ovo dovelo je do toga da je PKB kao najveći proizvođač mleka u Srbiji bio prinuđen da zbog ogromne proizvodnje sirovo mleko plasira svojoj nekadašnjoj fabrici Imlek koja od 2003. bila deo sistema koji je praktično bio ubedljivo najveći prerađivač mleka u Srbiji.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003, 2008-2011), ministar poljoprivrede (2007-2008): Sa ove vremenske distance to što Vi pričate je činjenica nesporna, međutim u trenutku kada je krenula intenzivna privatizacija prosto je bilo nemoguće izdvajati i reći - e zakon ne važi za ove, ne važi za ove, ne važi za ove, a ponavljam opet, moje mišljenje, a mislim da je to bio i stav Vlade, PKB kao celina tada nije bio spreman za privatizaciju.

Zakon o privatizaciji primenjivao se, a da osnovni zakoni koji bi trebalo da regulišu tržište nisu usvojeni. Tako je bilo moguće da neka kompanija u potpunosti kontroliše stanje na tržištu i diktira cene koje imaju primarni proizvođači među kojima je bio i PKB. Jedan od najvažnijih zakona na čije se usvajanje čekalo čak do 2006. godine bio je Zakon o zaštiti konkurencije. Te 2006. godine formirana je Komisija za zaštitu konkurencije i jedan od prvih slučajeva kojima se bavila ova komisija bilo je pitanje zloupotrebe položaja u otkupu sirovog mleka.

Postupak u kojem se utvrđivalo da li je Salford zloupotrebio monopolski položaj trajao je godinama. Komisija je donosila rešenja, a sud ih ponistavao. Konačno 2015. godine Vrhovni kasacioni sud potvrdio je nalaze Antimonopolske komisije o tome da je Salford zloupotrebio položaj, ali kako je Insajderu rečeno u Komisiji, Salford nije snosio posledice jer komisija, kada je počeo postupak nije mogla da izriče kaznene mere.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): Da, ja sam jednostavno u nekom trenutku čak i prestala da pratim šta se dešava prosto jer to postaje irelevantno. Kad vi donesete rešenje 2007. godine, a maltene 10 ili 8 godina kasnije imate odluku Vrhovnog suda, šta je bilo u međuvremenu? Ništa nije bilo, je li?

Drugi veliki slučaj na kojem je Komisija radila nakon osnivanja ticao se formiranja trgovinskog lanca Delte koji je počeo da se gradi 2000. godine. Važan deo ove trgovinske mreže postala je nekadašnja Pekabeta, lanac prodavnica koji je 1970 tih formirao PKB.

Pekabeta, nekada jedan od dva najveća prodajna lanca u Beogradu je bila sastavni deo PKB-a. Još 1980 tih godina prošlog veka imala je ogromnu mrežu prodavnica od kojih je najveći broj bio u Beogradu, ali proizvode PKB-a bilo je moguće kupiti širom bivše Jugoslavije. Kao i brojni drugi maloprodajni lanci u Srbiji, nekadašnji društveni kapital pretvoren je u akcijski. Akcije su podeljene radnicima, a kako se ispostavilo postaće jedne od vrednijih u trenutku kada je počelo trgovanje na beogradskoj berzi 2002 godine. U januaru 2003. objavljeno je da je više od četvritine akcija steklo preduzeće Delta, Miroslava Miškovića čime je jedan od najvećih biznismena u Srbiji postao i vlasnik najvećeg paketa.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): Pekabeta je kupljena pre nego što je donet Zakon o zaštiti konkurencije i znači, Komisija uopšte nije mogla da odlučuje o toj kupovini. Znači, mnogi se verovatno sećaju Pekabeta i C market su bila dva najveća trgovinska lanca u Beogradu, a i u Srbiji verovatno. Najveći broj objekata su oni imali na beogradskom tržištu.

Samo 2 godine kasnije, prema nalazima Komisije za zaštitu konkurencije, Delta je došla u mogućnost da kontroliše tržište u Beogradu.

Da bi maloprodajni lanac koji je razvila Delta dosegao srazmere sistema koji je imao preko 55% tržišta u Beogradu, kompaniji Miroslava Miškovića je bio potreban i najveći nekadašnji Pekabetin konkurent, kompanija C Market. Privatizacija C Marketa jedna je od najspornijih preprodaja akcija, a afera oko preuzimanja upravljanja ovim preduzećem bila je u centru pažnje javnosti nekoliko godina.

Preuzimanje akcija teklo je u strogoj tajnosti 2004. i 2005. godine, paralelno sa velikim uspehom kojim se kompanija Delta javno ponosila u tome periodu. Naime, početkom 2005. Miroslav Mišković je prodao Delta banku. Kako je objavljeno u Insajderu u serijalu “Službena (zlo)upotreba”, banka koja je nastala tokom ratova i sankcija prodata je 370 miliona evra italijanskoj banci Intesa, a novac je otišao na račune Miškovićeve kiparske kompanije Hemslejd.

Te iste godine Delta je, kako se ispostavilo, preuzela većinski paket akcija C Marketa.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Šta je tema. U čemu je link između te dve?

Insajder: Ako je Delta mnogo jaka

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Da

Insajder: Ona može da diktira cene, zar ne?

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Čega?

Insajder: Evo na primer, mleka.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Pa da, u to vreme, primarni parner PKB-a u otkupu mleka bio Salford.

Insajder: Tako je.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): A Salford je prodavao svoje mleko ne samo u Delti nego u svim trogovinskim lancima.

Insajder: Ali Delta je imala najveći uticaj. Ja verujem da vidite vezu između toga, po kojoj ceni primarni proizvođač plasira proizvod, imamo prerđivača i imamo trgovca. Svi su oni vrlo povezani.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Jednog od prerađivača i jednog od trgovaca.

Insajder: Najvećeg i najvećeg.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Jeste.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): Vi imate problem da trgovinski lanci diktiraju uslove nabavke, uslove pod kojim oni kupuju robu od proizvođača i prerađivača gde su oni prinuđeni da pristaju na te uslove da bi uopšte došli u tu situaciju da njihov proizvod bude kupljen i bude prodat.

Tokom 2007. Komisija za zaštitu konkurencije otvorila je postupak u kojem je trebalo da bude utvrđeo da li je beogradska kompanija Delta monopolista u Srbiji u oblasti maloprodaje. Cilj je bio da se utvrdi tržišni udeo Delte u Srbiji. Kako je propisivao tada važeći zakon svi učesnici na tržištu čiji je udeo veći od 40% bili su dužni da dokazuju da ne zloupotrebljavaju tu svoju dominantnu poziciju.

Nalaz komisije bio je da je „Delta maksi“,imala dominantan položaj na tržištu u Beogradu sa više od 40% udela, pa je Rešenjem Komisije zabranjeno je pripajanje „C marketa“ „Deltinom“ trgovinskom lancu.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): U vreme kada je Komisija donela Rešenje o zabrani kupovine C marketa, isto tako je bilo onih koji su osporavali tu odluku govoreći kako je tržište Srbije mlado, kako se tek razvija, kako treba pustiti domaće lance da jačaju, kako oni zapošljavaju veliki broj radnika.

Kako bi se osporila odluka Komisije, Delta je naručila istraživanje koje je radila Privredna komora Srbije i preduzeće Konzit. Na čelu PKS tada je bio Slobodan Milosavljević, ministar u više Vlada, dok je suvlasnik Konzita, Milosavljevićeva supruga Katarina Andrić-Milosavljević.

Nalaz ove studije bio je da je Delta skromna kompanija i da postoji još prostora za širenje maloprodajne mreže i da je na tržištu zastupljena sa 11%, što je suprotno nalazu Komisije za zaštitu konkurencije, koja je došla do brojke od više od 40%.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Jesam bio predsednik Privredne komore Srbije. To je bio komercijalni projekat Privredne komore Srbije za jednu od članica komorskog sistema Srbije.

Insajder: Odnosno za kompaniju Delta?

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine (2001-2003,2008-2011), minister poljoprivrede (2007-2008): Za kompaniju Delta,tako je. Pri tome, nikakvu obavezu ni Antimonopolska komisija, ondonso, Komisija za zaštitu konkurencije, niti država nemaju u odnosu na privatne kompanije i komoru, koje odrade neke studije i istraživanja. I jedino relevanto je stav Antimonopolske komisije. Znači tu studiju prvo lično ja nisam radio, nisam ja bio uklučen u rad, radila je institutcija koja je svojim imenom i svojim projektom koji je odradila, stala iza toga.

Sve što se dešavalo do formiranja Komisije za zaštitu konkurencije, koja je bila jedna od prvih institucija koja je pokušala da reguliše stanje na tržištu, pokazalo je svu nemoć sistema i to koliko su daleko bili spremni da idu biznismeni koji su zauzeli svoje pozicije nakon privatizacije. Praktično rad komisije osporavali su i predstavnici vlasti i biznismeni.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): Ja i ne samo ja, moje kolege u komisiji, mi smo prosto želeli da radimo svoj posao u skladu sa zakonom, nikako drugačije. Međutim, očigledno su postojali ljudi koji su navikli da rade drugačije i koji pokušavaju da institucije stave pod kontrolu.

Ceo sastav komisije ekspresno je promenjen u skupštini 2010. godine. Sa mesta predsednice Komisije smenjena je Dijana Bajalović, a na njeno mesto postavljena Vesna Janković bivši sudija okružnog suda.

Dijana Bajalović Marković, Komisija za zaštitu konkurencije (2006-2010): Meni se čini da su biznismeni stajali iza tih nekih odluka države. Meni se čini da, da. To su neki centri moći koji su izvan legalnih i legitimnih organa države.

I Imelek i Pekabeta dobili su međuvremenu druge vlasnike. 2011. maloprodajni lanac Delta je prodala belgijskoj kompaniji Delez. Delez je ugovorio preuzimanje 100% akcija Delta Maksija po ceni od 932,5 miliona evra.

Danube Food Group u čijem je sastavu bio Imlek prodat je u februaru 2015. londonskom investicionom fondu Mid Europa Partners za 575 miliona evra.

Tako se ispostavilo da su izdvojeni i privatizovani delovi nekadašnjeg PKB godinama profitirali i razvijali se zahvaljujući, između ostalog, i činjenici da su zbog spornih odluka države imali dominantnu poziciju nad svojom nekadašnjom krovnom kompanijom, kombinatom PKB. Paraleno sa tim PKB je propadao. 2018. godine prodata je imovina PKB koju čini 17.000 hektara poljoprivrednog zemljista. Prema istraživanju Insajdera, realna je mogućnost da država uskoro od Al Dahre otkupljuje zemljište koje je bilo državno ali sada po tržišnim cenama.

Prodaja (transkript druge epizode)