<article>Godine 1979. Džejms Boldvin napisao je pismo svom izdavaču u kome opisuje svoj sledeći projekat, „Seti se ove kuće“ (Remember This House). Knjiga je trebalo da bude memoarski tekst, lično sećanje i doživljaj života i nažalost skoro uzastopnih ubistava troje njegovih bliskih prijatelja i boraca za ljudska prava - Medgara Eversa, Malkolma X i Martina Lutera Kinga Juniora. Kada je 1987. godine Boldvin umro, ostavio je za sobom tek tridesetak stranica rukopisa. Film „Ja nisam tvoj crnja“ reditelja Raula Peka spaja ovih trideset neobjavljenih stranica teksta u snažan kolaž arhivskih fotografija, filmskih isečaka i snimaka TV-vesti vezanih za bojkot, otpor i borbu protiv rasne segregacije u 50-im i 60-ima - od nevidljivosti tamnoputih Amerikanaca u holivudskim filmovima, afroameričkih protesta protiv brutalnosti belih policajaca, Baldvinovog kompleksnog odnosa prema pokretu Crna Snaga pa do paranoičnog pogleda FBI-ja na Baldvinovu homoseksualnost.To je putovanje u istoriju crnaca, koje povezuje prošlost Pokreta za ljudska prava sa sadašnjošću i pokretom BlackLivesMatter.Tako su Boldvin i Pek su stvorili delo koje dovodi u pitanje samu definiciju onoga što Amerika predstavlja. Pekov film je prodoran, aktuelan i uznemirujući esej o životu Afroamerikanaca, a narator je slavni glumac Semjuel L. Džekson.Film „Ja nisam tvoj crnja“ prema stranici Roten Tomatos izabran je za najbolji dokumentarac svih vremena. Film je osvojio Oskara, nagradu BAFTA, Cezar, medveda na Berlinskom filmskom festivalu......ukupno 31 filmsku nagradu....Film počinje intervjuom iz 1968. u emisiji Dik Kavet Šou. Kavet primećuje da se Baldvinu često postavlja pitanje: "Zašto Crnci nisu optimistični?" Kaže da mnogi ljudi veruju da se situacija znatno popravlja, a Crnci sada imaju uticajne pozicije u društvu: kao gradonačelnici, profesionalni sportisti, političari i TV glumci. Kavet pita Baldvina: "Da li odjednom postaje mnogo bolje ili je još uvek beznadežno?" Kao odgovor, Boldvin kaže: "Mislim da nema mnogo nade za to, sve dok ljudi koriste ovaj jezik. Nije pitanje šta se dešava sa Crncima ovde. Pravo pitanje je šta će se dogoditi sa ovom zemljom?" Boldvin nastavlja da tvrdi kroz film da je sudbina SAD direktno povezana s tim koliko se efektivno bavi probemima crnih Amerikanaca. Film je podeljen u pet poglavlja: prvo poglavlje, "Plaćanje duga", prikazuje eru integracije u škole u pokretu za građanska prava i žestoki otpor protiv ovoga. Drugo poglavlje, "Heroji", naglašava kako su protagonisti belih filmova gotovo univerzalno prikazani kroz romantičnu, herojsku prizmu kada traže i štite svoje interese, čak i kada se koriste nasiljem. Ovo je u suprotnosti s medijskim prikazom crnih Amerikanaca koji čak i ne moraju da slede svoje interese da bi bili osumnjičeni za zločine ili devijantno ponašanje i da bi se suočili sa surovim posledicama tih neosnovanih sumnji. Treće poglavlje, "Čistoća", govori o mnogim društveno konstruisanim linijama podele koje su razdvajale crnu i belu Ameriku. Četvrto poglavlje, "Prodaja crnca", prati istoriju eksploatacije crnaca. Peto i poslednje poglavlje, "Ja nisam crnja", razjašnjava moderno stanje Crne Amerike povezujući niti prethodna četiri poglavlja. U završnoj sceni, Boldvin tvrdi da "Ne mogu biti pesimista jer sam živ, pa sam primoran da budem optimista. Ali budućnost crnaca u ovoj zemlji je isto tako svetla ili mračna kao budućnost čitave zemlje. Potpuno je na američkom narodu da li će se suočiti sa strancem kog su tako dugo klevetali ili će se suočiti i nositi s njim i prigrliti ga. Ono što belci moraju da urade je da pokušaju da otkriju u svojim srcima zašto je ikada bilo neophodno imati crnju. Jer ja nisam crnja, ja sam čovek! Ali ako misliš da sam crnja, to znači da ti je potreban."JA NISAM TVOJ CRNJASreda, 25. oktobar u 20.00 na Insajder TVSBB / Total TV - 17, MTS Iris - 118, Supernova - 24, Yettel - 11</article>

Godine 1979. Džejms Boldvin napisao je pismo svom izdavaču u kome opisuje svoj sledeći projekat, „Seti se ove kuće“ (Remember This House). Knjiga je trebalo da bude memoarski tekst, lično sećanje i doživljaj života i nažalost skoro uzastopnih ubistava troje njegovih bliskih prijatelja i boraca za ljudska prava - Medgara Eversa, Malkolma X i Martina Lutera Kinga Juniora. Kada je 1987. godine Boldvin umro, ostavio je za sobom tek tridesetak stranica rukopisa.&nbsp;
Film „Ja nisam tvoj crnja“ reditelja Raula Peka spaja ovih trideset neobjavljenih stranica teksta u snažan kolaž arhivskih fotografija, filmskih isečaka i snimaka TV-vesti vezanih za bojkot, otpor i borbu protiv rasne segregacije u 50-im i 60-ima - od nevidljivosti tamnoputih Amerikanaca u holivudskim filmovima, afroameričkih protesta protiv brutalnosti belih policajaca, Baldvinovog kompleksnog odnosa prema pokretu Crna Snaga pa do paranoičnog pogleda FBI-ja na Baldvinovu homoseksualnost.
To je putovanje u istoriju crnaca, koje povezuje prošlost Pokreta za ljudska prava sa sadašnjošću i pokretom BlackLivesMatter.
Tako su Boldvin i Pek su stvorili delo koje dovodi u pitanje samu definiciju onoga što Amerika predstavlja. Pekov film je prodoran, aktuelan i uznemirujući esej o životu Afroamerikanaca, a narator je slavni glumac Semjuel L. Džekson.
Film „Ja nisam tvoj crnja“ prema stranici Roten Tomatos izabran je za najbolji dokumentarac svih vremena.&nbsp;
Film je osvojio Oskara, nagradu BAFTA, Cezar, medveda na Berlinskom filmskom festivalu......ukupno 31 filmsku nagradu....
Film počinje intervjuom iz 1968. u emisiji Dik Kavet Šou. Kavet primećuje da se Baldvinu često postavlja pitanje: "Zašto Crnci nisu optimistični?" Kaže da mnogi ljudi veruju da se situacija znatno popravlja, a Crnci sada imaju uticajne pozicije u društvu: kao gradonačelnici, profesionalni sportisti, političari i TV glumci. Kavet pita Baldvina: "Da li odjednom postaje mnogo bolje ili je još uvek beznadežno?" Kao odgovor, Boldvin kaže: "Mislim da nema mnogo nade za to, sve dok ljudi koriste ovaj jezik. Nije pitanje šta se dešava sa Crncima ovde. Pravo pitanje je šta će se dogoditi sa ovom zemljom?" Boldvin nastavlja da tvrdi kroz film da je sudbina SAD direktno povezana s tim koliko se efektivno bavi probemima crnih Amerikanaca.&nbsp;
Film je podeljen u pet poglavlja: prvo poglavlje, "Plaćanje duga", prikazuje eru integracije u škole u pokretu za građanska prava i žestoki otpor protiv ovoga. Drugo poglavlje, "Heroji", naglašava kako su protagonisti belih filmova gotovo univerzalno prikazani kroz romantičnu, herojsku prizmu kada traže i štite svoje interese, čak i kada se koriste nasiljem. Ovo je u suprotnosti s medijskim prikazom crnih Amerikanaca koji čak i ne moraju da slede svoje interese da bi bili osumnjičeni za zločine ili devijantno ponašanje i da bi se suočili sa surovim posledicama tih neosnovanih sumnji. Treće poglavlje, "Čistoća", govori o mnogim društveno konstruisanim linijama podele koje su razdvajale crnu i belu Ameriku. Četvrto poglavlje, "Prodaja crnca", prati istoriju eksploatacije crnaca.&nbsp;
Peto i poslednje poglavlje, "Ja nisam crnja", razjašnjava moderno stanje Crne Amerike povezujući niti prethodna četiri poglavlja. U završnoj sceni, Boldvin tvrdi da "Ne mogu biti pesimista jer sam živ, pa sam primoran da budem optimista. Ali budućnost crnaca u ovoj zemlji je isto tako svetla ili mračna kao budućnost čitave zemlje. Potpuno je na američkom narodu da li će se suočiti sa strancem kog su tako dugo klevetali ili će se suočiti i nositi s njim i prigrliti ga. Ono što belci moraju da urade je da pokušaju da otkriju u svojim srcima zašto je ikada bilo neophodno imati crnju. Jer ja nisam crnja, ja sam čovek! Ali ako misliš da sam crnja, to znači da ti je potreban."
JA NISAM TVOJ CRNJA
Sreda, 25. oktobar u 20.00 na Insajder TV
SBB / Total TV - 17, MTS Iris - 118, Supernova - 24, Yettel - 11

Najava programa

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dokumentarni film „Ja nisam tvoj crnja”

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation