<article>“Znamo svi da Srbija nema nikakve koristi od otvaranja rudnika u dolini Jadra, ali je sasvim sigurno da korist imaju oni koji žele da eksploatišu tu rudu, koji žele da ostvare profit, i to je u ovom slučaju pre svega kompanija Rio Tinto, ali i mnogi ljudi koji su podrška Rio Tintu. Rio Tinto je kompanija koja je poznata u svetu po tome da praktično iza sebe ostavlja pustoš, da ulazi u probleme sa državama gde radi”, kaže Aleksić.Naveo je primer Australije, matične zemlje Rio Tinta, koja je kompaniji oduzela određene dozvole, slučaj Madagaskara koji je pokrenuo ove godine spor protiv Rio Tinta, ali i slučaj Papua Nove Gvineje gde je izbio građanski rat u kome je nastradalo više od 20.000 ljudi. “Dakle, oni apsolutno imaju svoj mehanizam rada i delovanja. Na kraju krajeva, citiraću i predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića koji je u jednom momentu rekao da su neki političari iz današnje opozicije, posle 2000. kada su bili na vlast, uzimali novac od Rio Tinta. Šta to znači? Da li je predsednik države insinuirao da je Rio Tinto koruptivna kompanija koja podmićuje političare u Srbiji?”, navodi Aleksić. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FukA7mwsqXOI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Ističe slučaj Gvineje koji je istraživala Svetska banka i dodaje kako je direktno uticano na ishod izbora u toj zemlji povodom nalazišta gvožđa, kako bi se drugoj kompaniji oduzela prava na eksploataciju rude, te da je  “vrlo je zanimljiv taj slučaj da Rio Tinto utiče i na vlasti i formiranje vlasti u Srbiji”. “Posle izbora vlada je dobila, uz pomoć fonda Sorosa 700 miliona dolara od Rio Tinta, a Alfa Konde je tražio avans od 10,5 miliona dolara kako bi zaustavio dozvole koja je dobila prethodna firma preko Fransoa De Kombre koji je bio posrednik između Rio Tinta i Alfa Kondea“, rekao je Aleksić.U aprilu 2014. posle kampanje protiv firme koja je dobiila istražna prava i dozvole, a u kojoj su učestvovali i Soroš, Bler, Kušner, Konde  dekretom oduzima prava toj kompaniji i uvodi Rio Tinto u posao eksploatacije gvožđa, navodi Aleksić.Dodaje da je nakon istrage koju su sprovele Velika Britanija, Francuska, Australija  i SAD priznato je učešće u nameštanju izbora u Gvioneji, u korist Alfa Kondea“Kompanija Rio Tinto se nagodila 2023. sa američkom komisijiom za hartije od vrednosti i platila 15 miliona dolara za kršenje pravila“, kazao je Aleksić, navodeći da je saradnik Alfa Kondea uhapšen, a da je i njegov sin pod istragiom.Prema rečima Aleksića, ovo je primer kako posluje kompanija Rio Tinto kada"baci oko" na nešto što je njima od koristi.„U Gvineji je gvožđe, ovde je slučaj sa litijumom“, smatra Aleksić.Povlačeći paralelu slučaja Gvineje sa Srbijom, Aleksić je podsetio da je u vreme kada se odustalo od projekta, kako su najviši zvaničnici objavili, od januara 2022. na konsultantske usluge kompanija Rio Tinto potrošila 155 miliona evra.“Koga plaćaju, zašto ako je stavljena tačka na projekat“, pitao je Aleksić.Do izbora, kako je kazao, nije spominjan ni rudnik, ni projekat, a tek posle je krenulo lobiranje za projekat.“Da li to možda ima veze sa kontaktima sa ljudima koji se spominju u Gvineji? Zvaničnici Srbije su imali bezbroj susreta sa Aleksom Sorosem, Tonijem Blerom, Kušnerom koji je u slučaju Gvinera akter i jedan od najpoznatijih srbomrzaca“, navodi Aleksić.Kao možda ključnu osobu naveo je Čada Blevita koji je bio direktor i projekta u Gvineji i projekta Jadar.“Zbog načina na koji radi Rio Tinto širom sveta može se postaviti pitanje šta se krije iza želje ambicije vlasti u Srbiji i stranih kapitalista da se čerupaju rudna bogatstva Srbije“, dodaje Aleksić."Kako je moguće da neka kompanija kojoj je vlada ukinula dozvole troši toliki novac? Mi smo ove godine saznali da projekat nije prekinut. To sve podseća na slučaj Gvineje. Vlast u toj zemlji je slušala Rio Tinto, a danas svi odgovaraju zbog toga. Vlast u Srbiji još ima šansu", pita predsednik NPS.Po njegovim rečima, opozicija pruža "slamku spasa" vladajućoj većini predlogom da se zabrani eksploatacija litijuma. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je prvu sednicu redovnog zasedanja parlamenta za ponedeljak, 7. oktobar u 10 sati, a na dnevnom redu će biti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je podnelo 86 opozicionih poslanika. Ona će održati konferenciju za novinare kasnije danas.Izvor: Insajder, Beta</article>

“Znamo svi da Srbija nema nikakve koristi od otvaranja rudnika u dolini Jadra, ali je sasvim sigurno da korist imaju oni koji žele da eksploatišu tu rudu, koji žele da ostvare profit, i to je u ovom slučaju pre svega kompanija Rio Tinto, ali i mnogi ljudi koji su podrška Rio Tintu. Rio Tinto je kompanija koja je poznata u svetu po tome da praktično iza sebe ostavlja pustoš, da ulazi u probleme sa državama gde radi”, kaže Aleksić.
Naveo je primer Australije, matične zemlje Rio Tinta, koja je kompaniji oduzela određene dozvole, slučaj Madagaskara koji je pokrenuo ove godine spor protiv Rio Tinta, ali i slučaj Papua Nove Gvineje gde je izbio građanski rat u kome je nastradalo više od 20.000 ljudi.&nbsp;
“Dakle, oni apsolutno imaju svoj mehanizam rada i delovanja. Na kraju krajeva, citiraću i predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića koji je u jednom momentu rekao da su neki političari iz današnje opozicije, posle 2000. kada su bili na vlast, uzimali novac od Rio Tinta. Šta to znači? Da li je predsednik države insinuirao da je Rio Tinto koruptivna kompanija koja podmićuje političare u Srbiji?”, navodi Aleksić.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FukA7mwsqXOI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Ističe slučaj Gvineje koji je istraživala Svetska banka i dodaje kako je direktno uticano na ishod izbora u toj zemlji povodom nalazišta gvožđa, kako bi se drugoj kompaniji oduzela prava na eksploataciju rude, te da je &nbsp;“vrlo je zanimljiv taj slučaj da Rio Tinto utiče i na vlasti i formiranje vlasti u Srbiji”.&nbsp;
“Posle izbora vlada je dobila, uz pomoć fonda Sorosa 700 miliona dolara od Rio Tinta, a Alfa Konde je tražio avans od 10,5 miliona dolara kako bi zaustavio dozvole koja je dobila prethodna firma preko Fransoa De Kombre koji je bio posrednik između Rio Tinta i Alfa Kondea“, rekao je Aleksić.
U aprilu 2014. posle kampanje protiv firme koja je dobiila istražna prava i dozvole, a u kojoj su učestvovali i Soroš, Bler, Kušner, Konde &nbsp;dekretom oduzima prava toj kompaniji i uvodi Rio Tinto u posao eksploatacije gvožđa, navodi Aleksić.
Dodaje da je nakon istrage koju su sprovele Velika Britanija, Francuska, Australija &nbsp;i SAD priznato je učešće u nameštanju izbora u Gvioneji, u korist Alfa Kondea
“Kompanija Rio Tinto se nagodila 2023. sa američkom komisijiom za hartije od vrednosti i platila 15 miliona dolara za kršenje pravila“, kazao je Aleksić, navodeći da je saradnik Alfa Kondea uhapšen, a da je i njegov sin pod istragiom.
Prema rečima Aleksića, ovo je primer kako posluje kompanija Rio Tinto kada"baci oko" na nešto što je njima od koristi.
„U Gvineji je gvožđe, ovde je slučaj sa litijumom“, smatra Aleksić.
Povlačeći paralelu slučaja Gvineje sa Srbijom, Aleksić je podsetio da je u vreme kada se odustalo od projekta, kako su najviši zvaničnici objavili, od januara 2022. na konsultantske usluge kompanija Rio Tinto potrošila 155 miliona evra.
“Koga plaćaju, zašto ako je stavljena tačka na projekat“, pitao je Aleksić.
Do izbora, kako je kazao, nije spominjan ni rudnik, ni projekat, a tek posle je krenulo lobiranje za projekat.
“Da li to možda ima veze sa kontaktima sa ljudima koji se spominju u Gvineji? Zvaničnici Srbije su imali bezbroj susreta sa Aleksom Sorosem, Tonijem Blerom, Kušnerom koji je u slučaju Gvinera akter i jedan od najpoznatijih srbomrzaca“, navodi Aleksić.
Kao možda ključnu osobu naveo je Čada Blevita koji je bio direktor i projekta u Gvineji i projekta Jadar.
“Zbog načina na koji radi Rio Tinto širom sveta može se postaviti pitanje šta se krije iza želje ambicije vlasti u Srbiji i stranih kapitalista da se čerupaju rudna bogatstva Srbije“, dodaje Aleksić.
"Kako je moguće da neka kompanija kojoj je vlada ukinula dozvole troši toliki novac? Mi smo ove godine saznali da projekat nije prekinut. To sve podseća na slučaj Gvineje. Vlast u toj zemlji je slušala Rio Tinto, a danas svi odgovaraju zbog toga. Vlast u Srbiji još ima šansu", pita predsednik NPS.
Po njegovim rečima, opozicija pruža "slamku spasa" vladajućoj većini predlogom da se zabrani eksploatacija litijuma. 
 
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je prvu sednicu redovnog zasedanja parlamenta za ponedeljak, 7. oktobar u 10 sati, a na dnevnom redu će biti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je podnelo 86 opozicionih poslanika. 
 
Ona će održati konferenciju za novinare kasnije danas.
Izvor: Insajder, Beta
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Miroslav Aleksić

Rio Tinto

Marker

Aleksić (NPS): "Rio Tinto" u Gvineji doveo na vlast lojalne ljude, sličan scenario i u Srbiji (VIDEO)

Aleksić (NPS): "Rio Tinto" u Gvineji doveo na vlast lojalne ljude, sličan scenario i u Srbiji (VIDEO)

Tagovi: