<article>"To je toliko van okvira svega što smo videli, da je gotovo neverovatno", kaže Valter Mejer, koji prati morski led u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu.Nestabilan Antarktik mogao bi da ima dalekosežne posledice, upozoravaju polarni stručnjaci.Ogromna ledena površina Antarktika reguliše temperaturu planete, jer bela površina reflektuje sunčevu energiju nazad u atmosferu i takođe hladi vodu ispod nje i blizu nje.Bez svojeg leda koji hladi planetu, Antarktik bi se mogao transformisati iz zemlje hladnjaka u radijator, upozoravaju stručnjaci.Led koji pluta na površini Antarktičkog okeana sada meri manje od 17 miliona kvadratnih kilometara - što je 1,5 miliona kvadratnih kilometara manje od septembarskog proseka i znatno ispod prethodnih rekorda zimske količine.To je područje nedostajućeg leda koje je pet puta veće od britanskog arhipelaga.Doktor Mejer nije optimističan da će se morski led značajno oporaviti.Naučnici još pokušavaju da identifikuju sve faktore koji su doveli do ovogodišnjeg niskog morskog leda, ali proučavanje trendova na Antarktiku je istorijski bilo izazovno.U godini kada je oboreno nekoliko globalnih rekorda u temperaturi vode, neki naučnici insistiraju da je nizak morski led mera na koju treba obratiti pažnju."Vidimo koliko je ranjiva", kaže doktor Robi Malet sa Univerziteta u Manitobi, koji se nalazi na Antarktičkom poluostrvu.Već suočavajući se sa izolacijom, ekstremnim hladnoćama i jakim vetrovima, ovogodišnji tanak morski led otežao je rad njegovom timu. "Postoji rizik da se odvoji i odnese nas na pučinu", kaže doktor Malet.Morski led se formira tokom zime na kontinentu (mart do oktobra) pre nego što se veći deo istopi tokom leta i deo je povezanog sistema koji uključuje i santu leda, led na kopnu i ogromne ledenice - plutajuće produžetke kopnenog leda koji se izdižu iznad obale.Morski led deluje kao zaštitna opna za led koji pokriva kopno i sprečava okean da se zagreje.Doktorka Karolin Holms sa Britanskog antarktičkog istraživanja objašnjava da će se posledice smanjenja morskog leda možda manifestovati kako sezona prelazi u leto - kada postoji potencijal za neprekidni povratni ciklus topljenja leda.Kako više morskog leda nestaje, izlaže tamna područja okeana, koja umesto da ga reflektuju, apsorbuju sunčevu svetlost, što znači da se toplotna energija dodaje u vodu, što dalje topli led. Naučnici nazivaju ovaj efekat "ice-albedo efekat".To bi moglo dodati mnogo više toplote planeti, remeteći uobičajenu ulogu Antarktika kao regulatora globalnih temperatura."Da li budimo ovog giganta Antarktikapita?“, pita se profesor Martin Sijert, glaciolog sa Univerziteta u Ekseteru. Bilo bi "apsolutno katastrofalno za svet", kaže on.Postoje znakovi da se ono što se već dešava ledenim pločama Antarktika nalazi u najgorem scenariju koji je predviđen, kaže profesor Ana Hog, naučnica o Zemlji na Univerzitetu u Lidsu.Od devedesetih godina prošlog veka, gubitak kopnenog leda s Antarktika doprineo je podizanju nivoa mora za 7,2 mm.Čak i umereni porast nivoa mora može rezultirati opasno visokim udarnim talasima koji bi mogli uništiti obalne zajednice. Ako bi značajne količine kopnenog leda počele da se tope, posledice bi bile katastrofalne za milione ljudi širom sveta.<h2>"Mi nikada nismo mislili da se ekstremni vremenski događaji mogu dogoditi tamo"</h2>Kao kontinent koji je zatvoren okružujućim vodama, Antarktik ima sopstveni meteorološki i klimatski sistem. Do 2016. godine, zimska morska ledena površina Antarktika zapravo se povećavala.Ali u martu 2022. godine, ekstremni toplotni talas pogodio je istočni Antarktik, podižući temperature na -10°C, dok su inače trebale biti bliže -50°C."Kada sam počeo da proučavam Antarktik pre 30 godina, nikada nismo mislili da se ekstremni vremenski događaji mogu dogoditi tamo", kaže profesor Sijert.Morski led je na rekordnom minimumu tokom leta za tri od poslednjih sedam godina, uključujući i februar 2023. godine.Neki naučnici čak veruju da ovi niski rekordi leda mogu ukazivati na fundamentalnu promenu u regionu - promenu uslova koji su održavali region izolovanim.Dalekost Antarktika i nedostatak istorijskih informacija znače da se mnogo toga još ne zna.Region je i dalje "Divlji zapad" u naučnim terminima, prema doktoru Robiju Malletu.Naučnici znaju koliko se morski led širi, ali ne znaju, na primer, koliko je debeo. Otključavanje tog problema moglo bi radikalno promeniti modele klime za region.Na naučnoj bazi Roter, doktor Mallet koristi radarske instrumente kako bi proučavao debljinu morskog leda za međunarodni istraživački projekat pod nazivom Defiant.On i drugi naučnici još pokušavaju da razdvoje uzroke nestanka zimskog leda."Postoji šansa da je to zaista čudna manifestacija prirodne varijabilnosti", kaže on, što znači da bi mnogi prirodni faktori mogli da se nakupljaju i istovremeno utiču na region.Naučnici sugerišu da su ovogodišnji rekordno topli okeani verovatno doprineli ovogodišnjem niskom morskom ledu - topla voda se neće smrznuti.I takođe su se možda dogodile promene u okeanskim strujama i vetrovima koji pokreću temperature na Antarktiku.El Ninjo meteorološki fenomen, koji se trenutno razvija u Pacifiku, takođe bi mogao suptilno doprinositi smanjenju morskog leda, iako je još uvek slab.Doktor Mallet kaže da postoje "vrlo, vrlo dobri razlozi za brigu"."To je potencijalno zaista zabrinjavajući znak promene klime Antarktika koji nije postojao u poslednjih 40 godina. I tek sada se počinje pojavljivati."Izvor: <a href="https://www.bbc.com/news/science-environment-66724246">BBC</a></article>

"To je toliko van okvira svega što smo videli, da je gotovo neverovatno", kaže Valter Mejer, koji prati morski led u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu.
Nestabilan Antarktik mogao bi da ima dalekosežne posledice, upozoravaju polarni stručnjaci.
Ogromna ledena površina Antarktika reguliše temperaturu planete, jer bela površina reflektuje sunčevu energiju nazad u atmosferu i takođe hladi vodu ispod nje i blizu nje.
Bez svojeg leda koji hladi planetu, Antarktik bi se mogao transformisati iz zemlje hladnjaka u radijator, upozoravaju stručnjaci.
Led koji pluta na površini Antarktičkog okeana sada meri manje od 17 miliona kvadratnih kilometara - što je 1,5 miliona kvadratnih kilometara manje od septembarskog proseka i znatno ispod prethodnih rekorda zimske količine.
To je područje nedostajućeg leda koje je pet puta veće od britanskog arhipelaga.
Doktor Mejer nije optimističan da će se morski led značajno oporaviti.
Naučnici još pokušavaju da identifikuju sve faktore koji su doveli do ovogodišnjeg niskog morskog leda, ali proučavanje trendova na Antarktiku je istorijski bilo izazovno.
U godini kada je oboreno nekoliko globalnih rekorda u temperaturi vode, neki naučnici insistiraju da je nizak morski led mera na koju treba obratiti pažnju.
"Vidimo koliko je ranjiva", kaže doktor Robi Malet sa Univerziteta u Manitobi, koji se nalazi na Antarktičkom poluostrvu.
Već suočavajući se sa izolacijom, ekstremnim hladnoćama i jakim vetrovima, ovogodišnji tanak morski led otežao je rad njegovom timu. "Postoji rizik da se odvoji i odnese nas na pučinu", kaže doktor Malet.
Morski led se formira tokom zime na kontinentu (mart do oktobra) pre nego što se veći deo istopi tokom leta i deo je povezanog sistema koji uključuje i santu leda, led na kopnu i ogromne ledenice - plutajuće produžetke kopnenog leda koji se izdižu iznad obale.
Morski led deluje kao zaštitna opna za led koji pokriva kopno i sprečava okean da se zagreje.
Doktorka Karolin Holms sa Britanskog antarktičkog istraživanja objašnjava da će se posledice smanjenja morskog leda možda manifestovati kako sezona prelazi u leto - kada postoji potencijal za neprekidni povratni ciklus topljenja leda.
Kako više morskog leda nestaje, izlaže tamna područja okeana, koja umesto da ga reflektuju, apsorbuju sunčevu svetlost, što znači da se toplotna energija dodaje u vodu, što dalje topli led. Naučnici nazivaju ovaj efekat "ice-albedo efekat".
To bi moglo dodati mnogo više toplote planeti, remeteći uobičajenu ulogu Antarktika kao regulatora globalnih temperatura.
"Da li budimo ovog giganta Antarktikapita?“, pita se profesor Martin Sijert, glaciolog sa Univerziteta u Ekseteru. Bilo bi "apsolutno katastrofalno za svet", kaže on.
Postoje znakovi da se ono što se već dešava ledenim pločama Antarktika nalazi u najgorem scenariju koji je predviđen, kaže profesor Ana Hog, naučnica o Zemlji na Univerzitetu u Lidsu.
Od devedesetih godina prošlog veka, gubitak kopnenog leda s Antarktika doprineo je podizanju nivoa mora za 7,2 mm.
Čak i umereni porast nivoa mora može rezultirati opasno visokim udarnim talasima koji bi mogli uništiti obalne zajednice. Ako bi značajne količine kopnenog leda počele da se tope, posledice bi bile katastrofalne za milione ljudi širom sveta.
<h2>"Mi nikada nismo mislili da se ekstremni vremenski događaji mogu dogoditi tamo"</h2>
Kao kontinent koji je zatvoren okružujućim vodama, Antarktik ima sopstveni meteorološki i klimatski sistem. Do 2016. godine, zimska morska ledena površina Antarktika zapravo se povećavala.
Ali u martu 2022. godine, ekstremni toplotni talas pogodio je istočni Antarktik, podižući temperature na -10°C, dok su inače trebale biti bliže -50°C.
"Kada sam počeo da proučavam Antarktik pre 30 godina, nikada nismo mislili da se ekstremni vremenski događaji mogu dogoditi tamo", kaže profesor Sijert.
Morski led je na rekordnom minimumu tokom leta za tri od poslednjih sedam godina, uključujući i februar 2023. godine.
Neki naučnici čak veruju da ovi niski rekordi leda mogu ukazivati na fundamentalnu promenu u regionu - promenu uslova koji su održavali region izolovanim.
Dalekost Antarktika i nedostatak istorijskih informacija znače da se mnogo toga još ne zna.
Region je i dalje "Divlji zapad" u naučnim terminima, prema doktoru Robiju Malletu.
Naučnici znaju koliko se morski led širi, ali ne znaju, na primer, koliko je debeo. Otključavanje tog problema moglo bi radikalno promeniti modele klime za region.
Na naučnoj bazi Roter, doktor Mallet koristi radarske instrumente kako bi proučavao debljinu morskog leda za međunarodni istraživački projekat pod nazivom Defiant.
On i drugi naučnici još pokušavaju da razdvoje uzroke nestanka zimskog leda.
"Postoji šansa da je to zaista čudna manifestacija prirodne varijabilnosti", kaže on, što znači da bi mnogi prirodni faktori mogli da se nakupljaju i istovremeno utiču na region.
Naučnici sugerišu da su ovogodišnji rekordno topli okeani verovatno doprineli ovogodišnjem niskom morskom ledu - topla voda se neće smrznuti.
I takođe su se možda dogodile promene u okeanskim strujama i vetrovima koji pokreću temperature na Antarktiku.
El Ninjo meteorološki fenomen, koji se trenutno razvija u Pacifiku, takođe bi mogao suptilno doprinositi smanjenju morskog leda, iako je još uvek slab.
Doktor Mallet kaže da postoje "vrlo, vrlo dobri razlozi za brigu".
"To je potencijalno zaista zabrinjavajući znak promene klime Antarktika koji nije postojao u poslednjih 40 godina. I tek sada se počinje pojavljivati."
Izvor: <a href="https://www.bbc.com/news/science-environment-66724246">BBC</a>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Antarktički morski led na "neverovatno niskom" nivou, uznemirava stručnjake

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation