Astra: Optuženima za trgovinu ljudima izriču se minimalne zatvorske kazne

Na događaju Sudska praksa za krivično delo trgovina ljudima "Uznemirujući odraz društva" u Medija centru, posvećenom obeležavanju 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, navedeno je da je za krivično delo trgovina ljudima zaprećena zatvorska kazna u trajanju od tri do 12 godina, a da je tokom prošle godine u 80 odsto slučajeva izrečena kazna u trajanju ispod tri godine, saopšteno je iz Astre.

Prema podacima te NVO, u periodu 2018-2021. beleži se najveći udeo kazni zatvora za trgovinu ljudima u rasponu od tri do pet godina (50% u 2018, 75% u 2019, 66% u 2020, i 89% u 2021. godini), uz smanjenje udela kazni zatvora u trajanju više od pet godina (38% u 2018, 25% u 2019, 17% u 2020, i 11% u 2021. godini, odnosno jedan slučaj). 

Prethodna godina, 2022. donela je, ističu, negativnu novinu - kazne u visini od tri do pet godina nisu izricane, a u 80 odsto slučajeva izrečena je kazna u trajanju ispod tri godine.

Astra ističe da kao olakšavajuće okolnosti sud najčešće i dalje koristi prethodnu neosuđivanost, kao i lične i porodične prilike, iako su ove poslednje okolnosti često u kontradikciji sa samom prirodom krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret. 

U istom periodu evidentan je i porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (2018 - 60%, 2019 - 82%, 2020 - 100%, 2021 - 92% i 100% u 2022. godini, s tim da se u 2022. godini u 25% slučajeva radi o kombinaciji seksualne i pridružene radne eksploatacije), uz stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019, 59% u 2020. godini, 59% u 2021 i 56% u 2022. godini). 

Astra ističe da se ta ročišta održavaju bez prisustva javnosti i čine žrtve ovih krivičnih dela „nevidljivim učesnicima“, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu na bilo koji način uticati na tok i sadržinu sporazuma, čime se dovodi u pitanje ostvarivanje njihovih prava. 

Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne, a oštećene su u ogromnoj većini žene i devojčice (2018 - 86%, 2019 - 97%, 2020 - 100%, 2021 - 100%, 2022 - 100%). 

Astra navodi da je zabeležen porast udela krivičnog dela ''posredovanje u vršenju prostitucije'' uz smanjenje udela krivičnog dela ''trgovina ljudima''.

Procenat okrivljenih za krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije iznosio je 13% u 2018, 59% u 2019, 64% u 2020, 70% u 2021, i 69% u 2022. godini, dok je procenat okrivljenih krivično delo trgovine ljudima iznosio 80% u 2018, 29% u 2019, 27% u 2020, 30% u 2021 i 31% u 2022. 

Astra podseća da se u Zaključnim zapažanjima Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije, iz marta 2019, izražava zabrinutost zbog smanjenja broja osuđujućih presuda za trgovinu ljudima, delom zbog nagodbi o priznanju krivice.

Takođe, navode, u izveštajima o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta konstatuje se često kvalifikovanje slučajeva trgovine ljudima kao posredovanje u prostituciji, čak i kada su žrtve bile deca.

Astra navodi da udeo maloletnih oštećenih kada je u pitanju krivično delo ''trgovina ljudima'' u posmatranom periodu iznosi između 30 i 50 odsto.    

Kako naglašavaju, važno je istaći da žrtve trgovine ljudima i povezanih krivičnih dela u većini slučajeva ispunjavaju uslove predviđene zakonom da im se dodeli status posebno osetljivog svedoka, ali da stoga zabrinjava činjenica da je, pored toga što u presudama donetim tokom 2022. godine zabeležen samo jedan slučaj dodeljivanja statusa posebno osetljivog svedoka, dok je procenat oštećenih koji su dobili ovaj status u presudama analiziranim u prethodnim godinama izuzetno nizak.

Samo sedam odsto oštećenih imalo je ovaj status u presudama za 2018. godinu, odnosno 16 odsto za 2019. godinu, za 2020. godinu nije zabeležen nijedan slučaj, a 2021. samo jedna osoba, odnosno četiri procenta oštećenih. 

Kao poseban problem, Astra navodi nemogućnost žrtava da pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku odlučivanjem sudova o imovinsko-pravnom zahtevu. 

U prethodno sprovedenim analizama pravosudne prakse u periodu 2011-2022. godine i dalje, samo su za dva zabeležena slučaja ostvarene kompenzacije za žrtve trgovine ljudima u parničnom postupku, dodaju iz Astre.

Takođe, Astra upozorava da dok globalni trendovi ukazuju na porast broja slučajeva radne eksploatacije, u analiziranom periodu primetno je odsustvo sudskih postupaka vezanih za slučajeve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. 

Izvor: Tanjug