<article>Tradicija je, mada to nije i ustavno određeno, da šef države poveri lideru najjače stranke da formira vladu. Međutim, predsednik Aleksander Van der Belen morao je ovog puta da prekine tu praksu jer su drugojplasirana i trećeplasirana partija odlučile da ne prave koaliciju sa FPOe koja vladu ne može formira sama. Preostale tri stranke u novom parlamentu rekle su da uopšte neće sarađivati sa liderom FPOe Herbertom Kiklom, čija je partija bila prvoplasirana na izborima sa 28,8 odsto osvojenih glasova. Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je 3. oktobra uveče konačne rezultate izbora, prema kojima je konzervativna Narodna partija Austrije (OeVP) osvojila  26,3 odsto, a socijaldemokratska SPOe 21,1 odsto glasova. Glasove 9,1 odsto birača osvojio je liberalni NEOS, a Zeleni 8,2 odsto. Međutim, većina partija odbacuje mogućnost koalicije sa slobodarskom partijom, sa izuzetkom Narodne partije Austrije koja je nagovestila spremnost za saradnju, pod uslovom da Kikl ublaži svoju ekstremno desnu retoriku. Van der Belen je 9. oktobra zatražio od lidera tri najjače stranke da razgovaraju o mogućoj saradnji kako bi se rešila situacija političkog ćorsokaka. Oni su to juče i uradili, ali je predsednik danas saopštio da su svi ostali na svojim pozicijama. "To jasno i nedvosmisleno znači da Herbert Kikl neće naći koalicionog partnera koji bi mu omogućio da bude postavljen za kancelara", rekao je on i dodao da zbog toga od Nehammera traži da formira vladu i započne razgovore sa socijaldemokratama. Van der Belen je kazao da smatra da će za stabilnu vladu biti potreban i treći partner te da je NEOS najverovatnija opcija. FPOe je osnovana 1955. godine i tada je važila za uporište bivših nacionalsocijalista, ali se vremenom etablirala na političkoj sceni Austrije. Slobodari su od 1980. godina nekoliko puta bili u vladajućim koalicijama, pa čak i sa socijaldemokratama. Herbet Kikl je partiju populističkom retorikom protiv migracija, Evropske unije i zaštitnih mera u vreme pandemije poveo udesno, ali je uspeo da privuče birače.Izvor: Beta </article>

Tradicija je, mada to nije i ustavno određeno, da šef države poveri lideru najjače stranke da formira vladu. Međutim, predsednik Aleksander Van der Belen morao je ovog puta da prekine tu praksu jer su drugojplasirana i trećeplasirana partija odlučile da ne prave koaliciju sa FPOe koja vladu ne može formira sama. 
 
Preostale tri stranke u novom parlamentu rekle su da uopšte neće sarađivati sa liderom FPOe Herbertom Kiklom, čija je partija bila prvoplasirana na izborima sa 28,8 odsto osvojenih glasova. 
 
Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je 3. oktobra uveče konačne rezultate izbora, prema kojima je konzervativna Narodna partija Austrije (OeVP) osvojila &nbsp;26,3 odsto, a socijaldemokratska SPOe 21,1 odsto glasova. 
 
Glasove 9,1 odsto birača osvojio je liberalni NEOS, a Zeleni 8,2 odsto. Međutim, većina partija odbacuje mogućnost koalicije sa slobodarskom partijom, sa izuzetkom Narodne partije Austrije koja je nagovestila spremnost za saradnju, pod uslovom da Kikl ublaži svoju ekstremno desnu retoriku. 
 
Van der Belen je 9. oktobra zatražio od lidera tri najjače stranke da razgovaraju o mogućoj saradnji kako bi se rešila situacija političkog ćorsokaka. Oni su to juče i uradili, ali je predsednik danas saopštio da su svi ostali na svojim pozicijama. 
 
"To jasno i nedvosmisleno znači da Herbert Kikl neće naći koalicionog partnera koji bi mu omogućio da bude postavljen za kancelara", rekao je on i dodao da zbog toga od Nehammera traži da formira vladu i započne razgovore sa socijaldemokratama. 
 
Van der Belen je kazao da smatra da će za stabilnu vladu biti potreban i treći partner te da je NEOS najverovatnija opcija. 
 
FPOe je osnovana 1955. godine i tada je važila za uporište bivših nacionalsocijalista, ali se vremenom etablirala na političkoj sceni Austrije. 
 
Slobodari su od 1980. godina nekoliko puta bili u vladajućim koalicijama, pa čak i sa socijaldemokratama. Herbet Kikl je partiju populističkom retorikom protiv migracija, Evropske unije i zaštitnih mera u vreme pandemije poveo udesno, ali je uspeo da privuče birače.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Austrijski kancelar Karl Nehamer, foto: Tanjug/AP Photo/Heinz-Peter Bader

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Austrija

Austrijski predsednik poverio dosadašnjem kancelaru da formira i novu vladu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Austrijski predsednik poverio dosadašnjem kancelaru da formira i novu vladu

Tagovi: